Tvorevina čiji je glavni sadržaj pljuvačka, koja se stvori par desetina centimetara ispod usana nesvesnog pljuvača, najčešće uzrokovana konzumiranjem cigareta.
Na sigurnoj površini...
Pljuvač: "Je li brate,(pljuc) jel si video onu malu?(pljuc)"
Sagovornik: "Koju malu?"
Pljuvač:(izdah dima)"Onu malu što je prošla sad,(pljuc) Borkovu ribu(pljuc)"Par desetina centimetara ispod pljuvačevih usana, i još koji ispod zemlje...
Mrav radnik: "Ah velika poplava nam uništava sav uložen truud!"
Mrav narednik: "(vojnicima)Svi na svoje položaje!(podređenom) Uzmi moju mravicu za guzicu i mojih 787 larvi i stavi ih u orahovu koru, tamo će biti sigurni."
Mrav vernik: "Zašto? O, zašto svemogući piknikovci, pa zar nismo žrtvovali u vašu slavu sve one termite...AAgrlajhh(umire daveći se u toksičnoj izlučevini pljuvačnih žlezda)
____________________________________________
Cigarete ubijaju. Ali mrave. Vas će spasiti jedna jabuka dnevno, a njih?
Đeca brže izlaze iz materice nego što se hronični masturbatori usuđuju da priđu osobama koje imaju polni organ vrste pička. Količina vodurine koja je iz njegovog penisa izašla na svjetlost dana se mjeri u imperijalnim galonima , samo što većina te vodurine završi na pogrešnom mjestu. Pičku nije vidio od rođenja.
- Mali , šta si se zaključao u to kupatilo sat vremena te nema ?
- Evo , ah , bre ćale , tuširam se !
- Tuširaš se , a ? I ja sam bio u tvoje godine majku li ti jebem onu nenormalnu! Pa znaš li da ti se majka i sestra kupaju u toj kadi ?____
Sveštenik: Okupili smo se danas da se oprostimo od dragog nam Periše Karakurtovića. Kao što vidite , poštovani skupe , on nije imao puno prijatelja. Vodio je težak i naporan život koji ga je šibao sa svih strana kao najopasnija oluja. Pa dragi moji , došlo je vrijeme da se oprostimo sa njegovim odrom i supustimo ga u vječni grob. Nedaleko od naših srca.
I u vijek , i u vjekove vjekova , amin !
:šapuće:
A jeste vi sigurni da je on mrtav ? Koliko ja vidim desna ruka mu se još uvijek trese.
Neosporno uverenje da postoje neke više sile koje upravljaju vašim životom, ali i da vi posedujete neke, isto tako moćne, sposobnosti.
1. U koji god red da stanete u samoposluzi/pošti/banci on će se najsporije kretati.
2. Lift ce najčešće otići sa vašeg sprata par sekundi pre nego što pritisnete dugme (zbog čega treba ubrzati od trenutka izlaska iz stana do trenutka pritiska spasonosnog dugmeta).
3. Ako niste sigurni koliko para imate, imate manje.
Ali zato Vi:
1. Ako gledate kola koja idu ka vama dok pretrčavate ulicu, neće vas udariti.
2. Ako vam je stalo do nekog sportskog rezultata, šansa da bude onako kako zelite je znatno veća ako lično gledate meč.
3. Ako žurite ka autobuskoj stanici, vaš autobus ce mnogo pre naići (ali samo ako zurite u pravcu iz kog treba da dodje).
To vam je, dragi moji, kad se upustite u nešto za šta ste sigurni da nema šanse da izmakne kontroli, zato što vi, pobogu, mislite svojom glavom i znate šta želite u životu. Lupate se u prsa i glasno govorite kao neku mantru "Ja sam homo sapiens, svesno sam biće, emocije su za slabiće! Uuuaaa osećanja i slična sranja!” Naravno, želite da sve konce držite u svojim rukama, zar ne? E pa, u ovom slučaju pravila igre se menjaju…
Pojavi se tako neko u vašem životu bez ikakvog smisla. Neko ko vam, sasvim neprimetno uđe u svakodnevnicu krajnje nepristojno, bez pozivnice! Kakva drskost! ALI! Vreme čini svoje… Od ponekog osmeha, bezazlene šale, nenamernih uvreda (naravno ne primamo to previše k srcu, jer ipak smo mi, da vas podsetim, odrasle zdravorazumne jedinke). Polako shvatate da vam prija što ste napokon našli dostojnog sagovornika, nekog ko razume vaš taaako avangardan pogled na svet. Neko ko voli slične stvari kao vi, ili još bolje, mrzi iste stvari kao i vi pa do sitnih sati raspravljate o nekim, zapravo zaista nebitnim stvarima.
Ali vama su te stvari bitne, ili bolje reći, bitan je taj osmeh koji izmami neka izvaljena glupost, neka izrečena sitnica. Čavrljanje postaje sve češće i duže, smisao je sve dublji i značajniji. Bitan je taj sjaj iz oka koji nekako prija, baš prokleto prija! Počinjete da zapažate svaku sitnicu na licu te osobe. Pamtite kako blago razvuče usne u poluosmeh kada ste srećni, kako upitno izvije obrve kada ste tužni i kako upija svaki vaš pogled i osmeh kao sunđer. Počinjete da prepoznajete i najsitniju mimiku na njenom licu tako da vas ne može slagati sve i da poželi! Ali to primećuje svaki dobar prijatelj, zar ne?!
I tup! Lupi vas nešto po glavi, ne znate šta, ali se osećate pomalo ošamućeno. Uhvatite sebe kako, ceo dan sa osmehom na licu u glavi vrtite film od sinoć kada ste, kao i obično raspravljali o nekim nebulozama. Ili to već beše jutro?!
I tako iz dana u dan, sve više gubite pravila igre iz vida, sve se manje čuje dobošanje pesnica o grudi, sve je tiši i umilniji glas koji počinje da peva drugu pesmu… I onda, kada glasić napokon utihne, zavese se razmaknu, pozorišne daske zaškripe i eto… Tu ste, na pozorju života, sami i napokon shvatate… Niste vi kontrolisali igru… Ona je kontrolisala vas! A vi ste se samo malo… zaigrali.
Pročitala je više od onih što žive u bibliotekama, gruvala napamet više od ćore iz razreda koga nikad nisi sreo u diskoteci ili kafani, a jedva barata znanjem koje je predviđeno za njenu najužu stručnost.. Ima tendencije i da se nagoji , pošto se kroz mantil ionako ne vidi njena figura, pa zbog problema sa mužem, koji vidi sve ispod mantila, dolazi frustrirana na posao.
Doktorka: šta te muči?
Pacijent: užasno me boli grlo!!
Doktorka: daj da vidim.... uu, imaš anginu , idi uzimaj panklav...
Pacijent: jel ste sigurni?
Doktorka: da li ti to sumnjaš u mene , marš napolje...
POSLE PAR DANA..
Pacijent: kevo , umirem , boli me sve jače, ugušiću se od šlajma
Keva: ajde, idemo do bolnice da te pogledaju..
Pacijent: doktorka ,ja ću da umrem od bolova i ugušiću se od šlajma, panklav ne pomaže
Doktorka2: pa sine, ti onda imaš mononukleozu
Pacijent: pa kako odma znate a niste me ni pogledali?
Doktorka2: prvo probamo sa panklavom , pa ako ne pomaže i dođe do kritične situacije, onda može jedino da je mononukleoza.
Dobro bre, profesore, na šta ovo liči da Vas pita čovek? Kakva je ovo tema? Pitam se zašto baš nas tridesetak ima tu nesreću da baš nama predajete i da se u celoj državi jedino mi lomatamo sa ljudskom psihologijom i karakternim osobinama.
Prosvetni sistem je truo, smrdi već, pomirite se sa tim. Nećete ga spasiti Vi sa pokušajima da od nas giliptera silovanjem izmuzete kvalitetno pisanije i oblikujete novog Crnjanskog, Puškina, Dostojevskog. Ko hoće da piše i ima dara on će pisati sa Vama ili bez Vas. Vaše je da se nađete takvima, prepoznate ih među nama, da ih usmerite i pravilno iskritikujete. A ne da maltretirate nas koji bi sada možda gledali Evrobasket a ne lomatali glavu o tome šta je gordost.
Osećamo se loše, prisiljeni na pisanje o nečemu što nam ne leži. Druga deca pišu o tome kako su proveli raspust, kako jesen oblači sve u žuto-zlatnu boju i o ostalim mekim, veselim, živopisnim temama jer njihovi profesori poznaju sistem i nemaju više elana da krste goveda. Nisu kao Vi.
To je gordost. Vi ste, profesore, gordi. Gordi ste jer sve ove godine oholo prkosite sistemu, uspravno stojite i nadate se da ćete doći do bar jednog od nas, da bitka neće biti uzaludna. A i ako ne doprete, biće sledeće godine...ako ne ni tad-onda one tamo... I dalje ponosni Vi ćete pokušavati sa bezobraznim razmišljanjem da ste bolji od ostalih, da činite nešto korisno, da ćete promeniti svet. Videćemo na kraju godine...
Ne znam ni šta ja radim, šta pokušavam... Da promenim Vas? Da utičem na Vas, da Vas učim vašem poslu? Borim se protiv vetrenjača, učim starca da maca jajca...drsko sa moje strane, zar ne? Možda, ali šta ako uspem? Šta ako uspete Vi u Vašim namerama? Gordost je ono što nas vuče napred, što nam ne dozvoljava da se predamo, da potonemo, da nas poplava sistema povuče u vir jer samo gordi, ponosni, sigurni u sebe i bez straha od poraza uspevaju i isplivavaju na površinu reke zvane život.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola."
Stara štoperska mantra koja potiče još iz doba dok je ćale bez bojazni mogao da kaže kako je simpatizer Hajduka (splitskog, na s Liona), tj. dok su se ovi središnji defanzivci nazivali centarhalfovi. Predstavlja preteču priznatog i oprobanog recepta koji je i u fudbalskim udžbenicima našao svoje mesto - lopta može, igrač ne.
- I evo, dragi ljubitelji fudbala u Španiji, upravo po prvi put za Real iz Madrida u igru ulazi veliko pojačanje iz beogradskog Partizana - snažni Predrag Spasić. U intervjuu pred ovaj debi je za klupsku televiziju za sebe rekao da je poznat po tome da igrača kojeg čuva uhapsi i da je to verovatno iz razloga što je rođen na 13. maj, kada je Dan bezbednosti u Jugoslaviji. Ovaj defanzivac, koji voli da istakne da je u slobodno vreme drvoseča, je, kako smo saznali na poluvremenu, partneru u odbrambenoj liniji, Migelu Tendilju, poručio "slomi nogu". Nismo sigurni da li je to za sreću, ili sugestija kako postupati s protivnicima. Evo sada opasnog napada Barselone, upravo Spasić interveniše svojim prvim startom na utakmici... nadamo se da će Brajan Laudrup moći da nastavi igru.
tri boje na licu neiskusnog pijanca
Prva boja- Crvena: javlja se u prvih sat vremena od početka konzumiranja po celom licu. Sto veče više odmiče lice postaje sve crvenije
Druga boja: Žuta: crvena boja polako prelazi prelazi u žutu koja je prouzrokovana količinom popijenog alkohola. Kao što na semaforu tokom vožnje vozači nisu sigurni da li na žuto treba da prošišaju ili stanu tako ni neiskusni pijanac nije siguran da li da povraća ili ne. U svakom slučaju lice polako prelazi u sledecu boju
Treća boja- Zelena: Konacno posle obilnog povracanja lice poprima zelenkastu boju koju jos više izrazavaju crvenkasti popucali kapilari. Pošto zelena boja znači 'kreni', neki krenu kući a neki na po još jedno pićence, bogatiji za jedno vredno iskustvo
Poslednja misao koja prođe kroz glavu našem čoveku nakon što se probudi iz anestezije u nekoj od domaćih zdravstvenih ustanova.
Doktor: "Operacija je dobro prošla, za koji mesec ćete biti kao novi! Živećete sasvim lepo i sa samo jednim bubregom"
Pacijent:"Ali doktore,ja sam došao da vadim slepo crevo!"
Doktor:"Ne, došli zbog bubrega."
Pacijent:"Ali doktore,imao sam upalu slepog creva, evo piše na kartonu!"
Doktor (čita):"Ma do greške je došlo, bićete vi u redu..."
Pacijent:"A zašto me onda tako strašno žiga u dnu stomaka???"
Doktor:"Ma to vam je od ležanja, protresite malo nogu i biće vam bolje."
Pacijent:"Aaaa!!! Doktore, molim vas, hitno je!!!"
Doktor:"Ne sećam se ja vašeg slučaja, jeste li sigurni da ste bili moj pacijent?"
Pacijent, dok lebdi prema belim oblačićima: "Pu, majku mu njegovu, bolje da me mesar operisao!"
Produkt jednog veoma netalentovanog reditelja i reklo bi se, bar jednog besposlenog narkomana.
-Da vidite šta smo smislili. Kao tamo neki ljudi za stolom i sad ulazi domaćin i pita: "Za šta ste?". Oni se tu nešta nećkaju, a on izvali parolu: "Ko nije za nešto, taj na kraju nije ni za šta". Šta mislite? Mislimo da će ostvariti uspeh kod starijih generacija.
-Dobro, i šta dalje?
-Znate šefe još je u fazi izrade...
-Dal' si ti uopšte normalan? Znaš da treba prekosutra na emitovanje?!
-Pa znate šefe, radi se punom paro...
-Ne seri! Sutra da si poveo Đomlu na snimanje!
-Đomlu narkomana?
-Jeste i ponesi lulu za krek, treba mu inspiracije.---------------------------------------------------------------------------------------------------
(Sutra ujutru, vidno odvaljen od kreka)-Vidim polja ječmaa... kfkkgm potoci, ribe...
-Jeste sigurni šefe da...
-Piši ne seri.
-...khmhm planine, sneg... belo
-Ohoho već vidim, ovo će biti hit.
Krvavo zarađen novac. Ne radom, nego prevarom.
Počinje tako što spaziš žrtvu. Glup, prost, naivan. Dileja. A lova mu preljeva iz novčanika k'o proseravanje Ace Stojanovića pred derbi Lige Šampiona. Gre'ota da ga ne sjebeš za neke lepe pare. Ko ga jebe, kad je glup...
E tu si se zajebao! Zajeb'o si se gore nego Džordan kad je doveo Kvejma Brauna u Vašington. Jesi li siguran da je žrtva baš toliki retard? Da, deluje kao prosečna ovca koja samo čeka da nekoga počasti svojom vunom u formi valute drage nam Evropske unije, jebem joj mater, ali otkud znaš da to u stvari nije toliko dobra i uverljiva gluma, da može opušteno da se meri sa glumom tvoje ribe dok je jebeš.U slučaju da jebeš. Šta ako se samo pravi naivan, i čeka nekog umišljenog genija (da, to si ti) koji će da mu uzme lovu na raznim opkladama, pozajmicama, pokerima, samo da bi mu posle sve naplatio sa kamatom većom nego onom na kredit u komercijalnoj banci, majku im komercijalnu.
Isti je kao i sve druge ovce, ali ipak se izdvaja od svih, po jebenoj boji vune.
- Brate, da znaš kako sam upravo ošišao nekog čiču, prodao mu neke priče da investira u mladu i perspektivnu grupu, kao ima sigurni dobitak, samo što neće da me vidi više u životu! FAK YEA! A deda pun ko brod, doktor valjda neki, hirurg jebemliga.
-A, reci ti meni, kako se zove čiča?
- Obradović nešto, 'de znam. :puu: sto, dvesta, trista...
- dr. Danijel Obradović zvani skalpel možda?
- Šes.................. U jebote! ONAJ dr. Obradović?!...... U jebote!
Ladno sam sjebao najvećeg zelenaša, pa taj će da me nađe ko klitoris u porniću, a kamata već krenula, i još kad čuje kako sam se kurčio da sam ga ošišao k'o ovcu!-Brate moj, crnu vunu si ispreo. Ti si njega ošišao, on će tebe da odere. Ili će da ti uzme bubreg i da ga proda u Albaniji, što mu je, čujem, uža specijalnost. Nešto od ta dva u svakom slučaju...
Prženje ortaka, jedna od najboljih fora za izazivanje instant nervnog sloma kod osobe nad kojom se iživljavate, pogotovo ako vam je drugar hronično gadljiv te ga i sam drka u rukavicama. Od presudne važnosti je ovu foru koristiti nad muškom osobom, jer će vas u protivnom slučaju čekati potencijalni šamar, suzavac, a možda i tužba ukoliko se nameračite na nedojebanu babu, odnosnu pripadnicu feminističkog pokreta. Bolje kroše od Valueva nego pleska od bacačice kugle.
Kod sprovođenja ove pošalice u remek delo ključan je tajming, odnosno, najbolje ju je iskoristiti kada vas ortak, prilikom čina rukovanja upita ''Šta ima, šta radiš?'', a vi mu uz hladnokrvni, prodorni šmekerski pogled, te gvozdeni stisak ruke odgovorite sa opisanom frazom dovoljno jakom za izazivanje trajne impotencije i želje za posipanjem čitavog pakovanja Domestosa direktno po šaki, sada zaraženoj kurčevim bakterijama. Jednostavno, efekat gađenja nije isti ukoliko ovu činjenicu saopštite pre čina rukovanja (u tom slučaju, do istog možda i ne dođe).
Posledice zavise od nekoliko faktora. Ukoliko vas ortak patosira, pomene vam babu iz Šimića, strinu iz Ovče i majku koja je na tik nekoliko metara od vas, znajte da ste uspeli u svom naumu. Pored toga, možete biti sigurni da se družite sa pravim lafom, te ćete ga sigurno precrtati sa liste ljudi sa kojima želite da terate šegu do neslućenih razmera.
Ako vas kojim slučajem, forom potreseni drug - izbezumljeno gleda, verovatno je samo u šoku, a možda je pak mislima već u paralelnom univerzumu u kojem vam on lično izdrkava kurac svaki dan. Ko zna, možda se družite sa prikrivenim sado-mazo homoseksualcem, da ne kažem - pederom, a da toga niste svesni. Nakon što dođe k sebi (sam, ili mu vi pomognete jednim bekhendom preko lica) pratite njegovu mimiku i gestikulaciju. Ukoliko se sav raznježio, glas mu je postao mekši, kurac, palac - znate šta da radite. Polijte ga benzinom i zapalite! No, ako niste toliko radikalni, izbegavajte ga. Promenite broj, dajte otkaz i preselite se na Šar planinu. Postanite nezavisni ambasador životnog stila Bear Grilsa. Bolje i to nego da konstantno razmišljate da li se dukatlija sa vama druži samo da bi se okoristio vašim dupetom.
- E, brate, gde si, šta radiš? :pruža ruku:
- Evo, Vlado, sad sam izdrkao. :čvršće steže ruku:
:Vladino-lice-menja-boje-kao-semafor:
:Vlada-vas-u-maniru-tenora-vodi-kroz-vaše-porodično-stablo:
- Pizda ti materina, mene si našao da zajebavaš, m'rš! :briše ruke o pantalone:
- Ajde, Vlado, u redu je. Uđi na kolače, svojim rukama sam ih mesio. :zlokoban smeh:---------
- E, brate, gde si, šta radiš? :pruža ruku:
- Evo, Mile, sad sam izdrkao. :čvršće steže ruku:
- Molim, šta kažeš? Masturbirao si?
- Da, šta se keziš koji kurac?!
- Ma ništa, onako. :ulazi u kuću, seda na krevet:
- Nego, brate, ajde večeras kod mene da gledamo film, skinuo sam danas. :zavodljivi pogled:
- Ovaj... Da... E, odoh samo časkom da proverim gde je deda sakrio svoju sačmaricu, idem u lov ovih dana pa da se pripremim.
Uzvik koji mijenja naredbu "Juriš!!!" i koji od reumatičnog i tuberkuloznog seljaka pravi univerzalnog vojnika spremnog da zubima (sa sva tri preostala) zakolje svakog onog ko mu se nađe na putu.
Prekidač koji pokreće sinergijsko djelovanje više ljudi i označava početak dominacije duha nad materijom. U napaaaad!
URAAAA!
Poklič prenošen od usta do usta, daje nadljudsku snagu koja se manifestuje u naticanju kvarteta neprijatelja na bajonet. Žena ratnik hvata pušku za cijev i kundakom završava posao.KAVABUNGA!
Poklič renesansnih umjetnika.DŽERONIMO!
Najčešće ga koriste Ameri. Kad ovo čujete, budite sigurni da je Jenki krenuo kolima u ambis/iskočio iz brzog voza u pokretu/bacio se sa litice u Nijagarin vodopad/skočio iz aviona bez padobrana.KLINIKLIINSEJN!
Nemam pojma šta je, ali zvuči kao nešto zbog čega bi Boško Buha ubacio bombu u bunker i uskočio za njom prije nego li ista eksplodira.NAPRIJED!/ZA MNOM!
Nije za svakoga. Morate da imate autoritet koji će uticati da ljudi oko vas ne dovedu ovu naredbu u pitanje i ne iskuliraju vas. Kapetan je minimalno potreban čin za ovako nešto.
- ZA MNOM!!! :ništa se ne dešava: Ađutante, zašto ne jurišaju?
- Rekli ste "Za mnom".
- A, je li... Pardon! NAPRIJED!!!
- URAAAAA!!!
Odgovor zdravog razuma na kritike, upozoravanja, sugestije..Uglavnom kevine i babine, čime će pokušati da ubiju svaku volju za uživanjem, jer je svako uživanje nezdravo i opasno po život na duge ili kraće staze. Iako mu ponekad ta uživanja, pogotovo sa prijateljima, daju pravi mali smisao.
- Jao deco pa pečete roštilj na ćumuru! Strašno! Samo kuvano meso deco treba jesti, ovo pečeno..
- Nemoj sine jesti paradajz, obara pritisak, a ljuska mu pokupi sva ova zračenja, nije zdravo.
- Ne soli toliko, šteti bubrezima, zadržava vodu u organizmu..
- Nemoj piti ladne vode!
- Nemoj da se voziš na motoru, vidiš kako svi jure, pašćeš polomićeš se.
- Nemoj sine prvih po godine da se seksaš sa devojkom, dok ne vidiš kakva je, nisu ni kondomi 100% sigurni.
- Nemoj dete čokolade toliko jesti, kvari zube - bananica dnevno i dosta!
- Ogluvećeš od te glasne muzike!
- Nemojte deco fudbala na školskom, otiće lopta preko ograde, vi za njom pa pod kola! Ja kad sam bila mlada jedan je dečak..
- Gasi te crtaće iskvarićeš oči.
- Ne spavaj do podne, to nije zdravo da čovek toliko spava, noć je za spavanje.
- Nemoj ti ni da izlaziš, to po gradu pijano i drogirano, još će te neko istući.
- Nemoj da piješ pivo, to je alkohol a alkohol je štetan, bićeš pijandura, skitnica, neće te ni jedna hteti..Samo sokove i to ove domaće što baba pravi!
- Ne smem da te pustim na ekskurziju sine, tamo će da te kindapuju, gledala ja na televizor..
- Mani se ti sviranja te gitare, nego knjigu u šake! Šta će ti da znaš gitaru da sviraš? Muzikant da budeš?
- Nemoj bos po tepihu, ubošćeš se na nešto.
...Nakon 350-og saveta, zabiješ se u kuću, odmakneš fotelju od zida kako ti slika ne bi pala na glavu, ištekaš komp i tv da te ne bi ubila struja, i rešiš da meditiraš kako te strašni surovi svet koji vreba napolju ne bi ščepao svojim kandžama.
Posle četiri dana kreću konstatacije kako živiš nezdravo i mogao bi da izadješ napolje i baviš se nekim sportom (ni slučajno plivanjem, fudbalom, rukometom, badmingtonom..
Biti svjestan koliko si šupalj je jedan od najgadnijih kompleksa koje neko sebi može nabiti.
Takvi ljudi su svjesni svoga neznanja, te zaviseći od osobe do osobe, obično spadaju u dvije kategorije; tihi šupci koji ganjaju svoju nafaku te generalno ne predstavljaju neku opasnost po druge, i agresivni šupci koji čovjeku ispod njih mogu napraviti pakao od života.
Prva manje opasna kategorija mogu biti recimo manji poduzetnici ili niži poslušnici raznih stranaka.
Ipak opasnija verzija istih su oni koji kroz malo rada, uvlačenja u guzicu i na kraju štele postanu direktori većih firmi, ministri ili profesori.
Kad postanu profesori, naročito, institucija im obično dadne da predaju neki relativno lagan predmet ali za isti postave tobože tako visoke uvjete da studenti njihov predmet znaju padati po nekoliko puta, a kao direktori često imaju nenormalno visoka očekivanja za preduzeće iako ni sami nisu sigurni šta trebaju da rade na svom poslu jer njihovi "podanici" su ti koji završe 99% posla.
Skoro svi smo susreli bar jednu ovakvu osobu u životu, negdje, nekad. Njihov glavni problem je što su gladni priznanja i poštovanja jer ga u ranijem periodu života nisu dobili i sada žele da isto nadoknade u neviđenoj mjeri. Kao što gladan čovjek u očaju počne da primjenjuje silu jer je gladan hljeba i počne da krade, ovi moralni jadnici gladni priznanja i poštovanja istim instiktom počnu primjenjivati silu i strahopoštovanje da bi ostvarili svoje ciljeve, te velika većina ljudi osim totalnih psihopata samo se potrude da završe svojni nužni zadatak kod njih i pobjegnu što brže da je moguće.
Najgora stvar što se može desiti sa njima (a ovakvih balvana ima i na zapadu) je ako neko ovakav pročita Makijavelijevo dijelo "Princ" te nakon istog se ufura da je on u stvari žrtva i nehsvaćeni "intelektualac" i da svi ostali zaslužuju takav tretman od njega jer svi ljudi su šupci i on je daleko superiorniji od njih.
Mada njihova vladavina može potrajati, vrijeme je pokazalo da skoro svi takvi kad-tad glavom udare od zid. Ovo se obično desi kad nalete na nekoga daleko opasnijeg i nerijetko poštenijeg od njih, jer što kažu u Hrvatskoj: "Ni Bog silu ne voli!"
Rafinirana zamka. Provera sagovornikove inteligencije određenim, često veoma kretenskim pitanjem koje svoju svrhu nema ni u jednom univerzumu, ali vi ste za shodno našli da ga iskoristite u ovom. Od zavisnosti sagovornikove inteligencije, njegovog ega, ali i toka razgovora, odgovor može dobrano varirati; od toga da će vaš slušalac pribeći svojim atavističkim nagonima, dati se u veliko razmišljanje poput Dostojevskog u bajbuku ili će vas lepo oterati u tri lepe pičke materine. Ipak, budite sigurni da nikada neće reći ''Ne znam''. Ta famozna negacija svoje bitisanje ne može pronaći u rečniku srpskog naroda, budući da otkad postojimo važimo za samouke stručnjake i sveznalice.
Floskulom iz naslova našeg kolegu kojem postavljamo pitanje stavljamo u rebus; trenutno mistifikujemo njegov um; Da li ga zaista držimo za vispernu intelektualnu individuu ili jednostavno želimo da mu dokažemo da je obični kreten čiji je glavni problem balističke prirode, a egzaltiranost njegovim bitisanjem na kugli zemaljskoj iskazujemo tako što se svaki put propisno ispovraćamo nakon što se upustimo u konverzaciju s njim?! Ego našeg zamorca je ovde krucijalan; od njegovih reakcija zavisi da li ćemo pogoditi u sridu ili će nam dosetka propasti. Istovremeno, ograđujemo se od potencijalnog transfera blama koje prizilazi iz našeg upita, jer smo, samim postavljanjem pitanja ozbiljnim tonom našem sagovorniku natovarili moralnu obavezu da nama, brojem sivih ćelija inferiornijim bićima pruži adekvatan odgovor.
Nakon ''Ti si pametan čovek'' uvoda od kojeg sagovornik prosto zablista jer ste mu dali kompliment ličnosti sledi bomba, enigma kojom ga želite dotući. Potom, sledi vaša kontemplacija, dok se mučenik trese k'o Banja Luka '69.
Thazz: Dakle, ti tvrdiš da su visoko obrazovani ljudi obavezno inteligentniji od svojih sunarodnjaka koji nemaju visoku školu?
Dr Janković: Naravno.
Thazz: Deduktivno, inteligentniji ljudi su uspešniji od manje obrazovanih članova nešeg društva?
Dr Janković: Apsolutno. Viši stepen obrazovanja sa sobom nosi bolju moć rasuđivanja ljudskih osobina, visoko obrazovanje ljudima omogućava ogromne šanse za uspeh u materijalnoj i bilo kojoj drugoj sferi života u odnosu na obični plebs.
Thazz: Hmm, prema tome, fakultetska diploma obezbeđuje veće šanse za stabilniji život, zar ne?
Dr Janković: E, nemoj da si glup! Naravno da je tako. Pa obrazovaniji ljudi dobijaju bolje poslove i više su traženi.
Thazz: Aha, aha. Da te pitam nešto. Ti si pametan čovek, reci mi, kako to da moj teča koji nema završenu osnovu školu ima trospratnicu, BMX X5 i vikendicu na Zlatiboru? Paralelno, ti, već dve godine diplomirani kurac sediš sa mnom na klupi, u socijalnom izlasku, piješ dvolitru i pričaš o savremenoj renesansi.
Dr Janković: Pa to je zato što... :onomatopeja mucanja: sistem ne razume samostalne umetnike, i :opet mucanje:... država treba d' uradi nešto.
Thazz: Aj ne praznoslovi više. Igraš se tu mačke i miša sa mnom, a ne znaš 'de si šupalj. Jeb'o te tvoj francuski, da mi onda nije treb'o prevod za ''Nikom ni reči'' ne bi nikad dinara vid'o od svoje diplome.
Pogrdna reč nastala kombinacijom reči Srbin i balija. Reč je novijeg datuma, nastala kao potreba bosanskih muslimana da žigošu sve one muslimane iz svojih redova koje smatraju izdajnicima i saradnicima srpskih službi. Reč Srbin treba da uputi na njihovu bliskost i povezanost sa Srbima i srpskom nacijom, dok pogrdna reč balija s druge strane treba da diskredituje moralni kredibilitet takvih ljudi.
Srbalija bi u izvesnom smislu mogao da predstavlja ekvivalent onoga što mi srbi zovemo "poturicama". Ukratko, srbalijama se nazivaju svi oni muslimani svesni svojih srpskih korena, a koji se usude da o tome javno progovore.
Najpoznatije srbalije su Meša Selimović, Emir Kusturica, Dževad Galijašević itd...
Autor novokovanice „srbalije“ je mr. Fatmir Alispahić.
Da, dobro ste pročitali, oči vas ne varaju. Dotični gospodin nosi titulu magistra.
Preuzeto sa bosanskog sajta bosnjaci.net
"Oni (Srbalije) nisu svjesni da se tim istim Srbima, zbog toga što su pogazili svoje, a prihvatili tuđe, gade. Tipičan primjer pomenute bolesti je hal u kom se sada nalazi nesretni Nemanja, bivši Emir, prezimena Kusturica, zvani Kusta. Mnogo je primjera da su tokom agresije ovako teško oboljeli neljudi bili žešći od četnika i na najgore moguće načine ubijali i mučili Bošnjake samo iz jednog razloga, dokazivanja svoje nepripadnosti...
Osim obaveznog traženja društva ljudi koji pripadaju srpskoj, a za nuždu može i hrvatskoj naciji, sigurni simptomi po kojima je veoma lahko prepoznati oboljelog su ogavna poniznost, servilnost i podrepaštvo koje srbalije javno ispoljavaju kada su u prilici biti sa drugačijim od sebe. Treba napomenuti da je pacijentovo ponašanje prema Bošnjacima potpuno suprotno. U društvu sa njima su zajedljivi, podli i grubi."
Sead ZUBANOVIĆ
Vaše crnilo, mračnina, tamna strana. Vaša unutarnja ružnoća. Osobine koje nekada sanjate da posedujete, pa se probudite uzvrpoljeni i panični u strahu da je zaista tako.
Ono zlo u vama koje vas nagoni na sve ono zbog čega vam jače zalupa srce, uz osećaj izdaje samog sebe.
I ono što mili pored vas dok hodate u mraku, prilepljeno za vaša stopala.
Dok obitavamo i životarimo trudeći se da ne zadiremo preduboko u svoju psihu, mi kao da tapkamo po snegu, preplašeni onog leda ispod, kroz koji bismo mogli da propadnemo. Neki od nas nikada ni ne osećaju taj privid tapkanja, taj nagon zaštite samoga sebe, dok je kod nekih taj osećaj toliko intenzivan i prisutan da izaziva anksioznost, hroničnu nervozu i skoro panično izbavljanje iz svakog mogućeg pokušaja čeprkanja po sopstvenim osećanjima. Svi smo na neki način svesni da bismo ispod leda naišli na pokoji mračni entitet, samo niko nije siguran koliko bi se zverki tamo skrivalo i obmotalo mu se oko nogu ili ga samo ščepalo i povuklo u dubinu. Strah od samoga sebe ponekad nadmašuje i sam strah od smrti. I, iako nam mehanizmi odbrane ne dozvoljavaju da se suočimo sa svojom senkom, neretko osetimo čega i koliko tu ima. Ali ipak nikada nismo potpuno sigurni. I u tome je cela draž.
poznato još kao kugličarenje sline. Događa se da subjekt ima nekontrolisan poriv da čačka nos, i to baš onda kada je u masi, uglavnom među nepoznatim ljudima. Kugličar se vodi onom: "svako gleda svoja posla, niko me neće videti", ali naprotiv - uvek neko vidi.
Iskusno kugilčarenje izgleda ovako: Prvo, najvažnije je da budete sigurni da u nosu postoji odgovarajuć sadržaj za kvalitetnu kuglicu, jer u suprotnom ćete biti ražočarani i ništa od zadovoljstva. Drugo, najpoželjinje je da to radite na nekom mestu koje je statičko: učionica, čekaonica, u parku na klupici, na mitingu... npr. nemojte u autobusu, jer od truckanja možete da nepravilno oblikujete ovalan obik. Mada, ako ste iskusni, samo hrabro. Sad krećete u akciju. Pravite fol da vas svrbi nos, i lagano i bez naglog trzaja glave pogledate levo-desno, niko vas ne gleda, i to je to: českanje se suptilno preobražava u čačkanje - magija. Iskopavate što čvršći sastojak, ali ne previše čvrst, doćiće do krunjenja. Znači, bolje da ima malko vlage u sebi, da bi lakše klizilo između palca i kažipsta. Obavezno je i da kombinujete nozdrve, nemojte se zadovoljiti količinom iskopine iz samo jedne. Na kraju, kada ste sve to uradili kako treba, krenite u proces oblikovanja, zezajte se satima. Endžoj. I da, kada se budete rastajali od kuglice, uzmite je i zalepite za neku hrapavu površinu, jer se na glatkoj šelo 'vata.
Lik koji je možda najveći znalac među svim profesorima, siguran autoritet, ali i neko koji se iz dana u dan susreće sa totalnim nedostatkom zainteresovanosti kod svojih učenika i pri tom shvata da oni ništa ne žele da nauče. Zato on pribegava potpuno drugačijim metodama podučavanja svojih uspavanih sledbenika:
1) Apsolutno diže ruke od bilo kakvog podučavanja i sve okreće na suptilnu zajebanciju svojih sledbenika bez ikakvog osvrta na gradivo koje treba da im pruži.
2) I dalje podjebava učenike, ali ovog puta kroz gradivo, plus koristi svakakve plastične primere za buđenje pažnje svojih đaka.
Napomena: Jači intenzitet cinizma je prisutan na privatnim časovima, dok ako profesor pokazuje svoj cinizam pred većim grupama, onda možemo da zaključimo da je ovo najjači predstavnik svoje vrste.
1) Đak konstruiše trougao već pola sata na privatnom času. Reakcija profesora: "Ajde bre, Filipe, ove moje komšije su brže konstruisale ovu garažu nego ti taj trougao!"
Đak zbunjeno bulji u tablu na času. Đak: "I sad kad bi ja povuko ovu liniju mogo bi da ispadne taj trougao!" Profesor: "Pa i tvoji kad te pravili mislili da će od tebe naučnik da ispadne, a ono ispalo tele!"
Profesor baca pogled na najnemirnijeg đaka u razredu i kaže mu: "Pa bre, Pavloviću, što si mi došo na čas, aj begaj napolje, obijaj trafike, zajebavaj američke satelite, a ne mene!"2) Profesor objašnjava teoriju relativiteta usnulim đacima: "I zamislite da na ovom brodu stoji jedna plavuša koja se slika za Scandal", đaci se odma aktiviraju.
Reč je sad o razmnožavanju životinja. Profesor: "Priroda je vidite to kod psa lepo napravila, jednom godišnje ženku spopadne teranje, a ne ko neke ljudske primere" i onda pogleda prodorno u neku random devojku iz razreda.
Profesor objašnjava populaciju u biologiji. "Evo i vaše odeljenje predstavlja populaciju, nalazite se na određenom mestu, itd, samo ne stupate međusobno u razmnožavanje, to vam fali". Momentalno se diže pažnja u odeljenju i dežurni komentator kaže: "Profesore, nemojte da ste baš toliko sigurni!"
