Izraz koji se koristi kada svi odjedanput zacute i niko ne progovara ni rec!

Nekadašnji jugoslovenski pandan ljubavnom plesu tetreba, paleti boja na repu mladog rasplodnog pauna i cifri od stotinjak koza koje član afričkog plemena mora da uskupi ako hoće da se ženi. Modni detalj karakterističan za period od 50-tih do 70-ih godina dvadesetog veka, u periodu smene na tronu najpoželjnijih neženja: vlasnici obora svinja jokšira, 20 hektara zamlje i nekoliko volova su počeli da blede na ljubavnom polju večite borbe između muškaraca i žena, dok su na scenu najpoželjnijih neženja počeli da stupaju geometri, veterinari i priučeni sekretari u mesnim zajednicama.

Uz kosicu zalizanu na stranu, kariranu košulju, pantalone zvoncare, češalj u gornjem spoljašnjem džepu sakoa, hemijska je predstavljala jedan od neizostavnih ljubavnih oružja pred polazak na prelo i igranke u čitaonicama i seoskim domovima kulture. Gazdini sinovi iz dobre kuće, jedri, rumeni, sa leđima promera metar i nešto zaodenutim u gunjeve su stajali po strani podijuma sklepanog od dasaka u Domu armije, na čijem je pročelju stajala slika druga Tita, dok su mršavi momčići igrali balkansku verziju tvista sa jedrim seljančicama, ubacujući pokoji fristajla potez iz šumadijskog kola. Sveže istrimovani brčići, hemijska u džepiću pored partijske knjižice, i imitiranje ponašanja Džejms Dina, sa filma prikazanog o ilindanskom vašaru u susednom selu, su bili dovoljni da seljančica zalegne u senjak. Prodavale su se steone junice da se kupi nova gitara i Maršal pojačalo preko šeme sa stricem iz Klagenfurta.

Sada je odavno prošlo i vreme suvonjavih momčića koji su u uskim pantalonama igrali tvist, trimovali brčiće i stavljali hemijsku u džepić košulje. Došle su batice, lepe devojke su postale napucane ribe, i sve je jednom rečju otišlo u kurac. A, istorija, nakaradna kao narav uspaljene klinke iz patrijarhalne porodice koja se dvoumi da li da izgubi nevinost, samo čeka kad će nešto novo preokrenuti...

Ženska titula. Adaptira se na devojku koja ima dobar stil golićenja fotki po fejsbuku, guženja po kupatilu i dizanja nogu sa drugaricama, koja usput ni slučajno nema više od 16 godina.

Izraz kojim vojvođanski doseljenici sa juga Srbije označavaju osobu koja po ceo dan provodi van kuće, bez neke stvarne obaveze. Skitara.

Opatica 21. veka. Učaurena u svoju mahunu staklenog zvona, izolovana od pošasti modernog doba, bluda i nemorala.

Na ulici je možete prepoznati po neuglednosti. Zjapi za nepažnjom i samoćom. Smatra se da je nevina, mada kolaju priče kako ga prima da niko ne zna, potajna kurvica obučena u runo ovce. I pored toga, uživa simbol čistote i neiskvarenosti. U krevet je ne biste odveli ni pored tri koktela jer će ih uljudno odbiti pod izgovorom da ne pije, ako je uopšte uhvatite u nekom od društveno reprezentativnih objekata.

Nema - osim ako joj ne uputiš neko eksplicitno pitanje.
Skromna - u svakoj prilici.
Nepoželjna za muški rod - u svakom smislu.

Pre ćeš se ovajditi od časne sestre u manastiru preko sedam, gora, mora i jezera koji čuva opasna zver, nego što ćeš od Franjevke dobiti broj telefona.

Subkulturna formacija koja se odlikuje retkom upotrebom higijenskih sredstava i frizera. Dominantna boja crna, kako u odevanju tako i u muzickom repertoaru. Ovu drustvenu grupaciju odlikuje neverovatna zilavost i izdrzljivost u borbi protiv izumiranja, ali sa druge strane neverovatna letargicnost i nesposobnost menjanja. Naime, vecina metalaca bi bili presretni da je vreme stalo negde oko 1984. godine, u zlatnom dobu metala.
Razlicitih pravaca u metal muzici ima bas onoliko koliko ima i metal grupa. Zato se metalci, tako retki i rasprseni, dele u mikrotabore medju kojima ima ozbiljnog rivaliteta i animoziteta. Jedan od vecih uzroka neslaganja medju mikrotaborima je da li treba konceptualne albume bazirati na literaturi kao sto je 'Silmarilion' i 'Hobit' sa dominantnim temama zmajeva, princeza i patuljaka, ili pak treba crpiti inspiraciju iz horor literature.
Liricka tematika u metalaca ipak spada u sporednu kategoriju, jer je na prvom mestu uvek tehnicka potkovanost. Svaki metalac bi prodao i svoju babu i svoju dusu djavolu samo da moze da nauci da plete skale kao Malmsteen ili Vai. San svakog metalca je da svira trocasovni solo ispred milionskog auditorijuma. Ako se to ikada desi, to ce biti prvi primer genocida upotrebom muzickih skala u istoriji ljudske rase.
Primerke vrste metalicus peculiaris mozete videti u njihovom prirodnom stanistu, u KSTu, u vecernjim casovima.

Obaveštenje liku ili likuši da je pokušaj da bude mnogo zajeban mangup završio logikom spontanog pobačaja- priroda se jednostavno pobrinula sama da od te rabote nema ništa, pa sad; da li uticajem vanjskih faktora ili jednostavno zigot nije ni zasađen kako treba, nebitno.
Rečenicu su onomad izgovarali uglavnom roditelji kad vide svoje bludno dete da se mota s nekim vucibatinama i to kao uvod u rifovanje šamarčine a danas... pa samo se želi obratiti pažnja da dotični ili dotična prave budalu od sebe skarađenjem performansa.

Kovanica nastala najverovatnije slivanjem „napred“ i „s ruku“. Udarac detinjstva. To nije šamar nego udarac u kom dlan okreneš sebi, a objektu spoljašnji deo šake. Jadan pokušaj odbrane. Upotrebljavan za lečenje malih, ogavnih, fleka od bolova. Žaoka. Smešnih, ali jebenih i dugotrajnih. Možeš da završiš sedam fakulteta, oženiš najlepšu ribu, postaneš dobar čovek, ćale ti kaže „bravo“, sediš u Lisabonu (jer je Kuba za kulove) sa najboljim ortacima kojima si platio put i piješ pivo, uhvatiš boga za muda, postaviš bagru na svoje mesto, ostvariš sve snove radničkog deteta... E pa da i tada će da boli to malo ogavno govno. Jebi ga, možda bi sve bilo drugačije i možda bi oterao kurtonsku, bolnu fleku da si upotrebio udarac-„slomiti govno ko krvavu pičku“. Ili ne...

Mali, skupi Mercedes, privlači lujke kao ulična rasveta komarce.

Pridev koji prilikom dovođenja klupski radnici nadenu košarkašu za koga ništa drugo ne mogu da kažu, a novinari to samo preuzmu, jer ni oni nemaju ništa da kažu o njemu. Poseban tip igrača. Nit ima preterano dobar šut, nit je nešto skočan, al eto, sve radi podjednako prosečno, što je za mnoge naše klubove dovoljno. Pošto je igrao po raznim timovima, menjao nekoliko po sezoni, stiče se utisak da je već sto godina tu, da traje i da zato i valja. U ekipu je verovatno uleteo jedva punoletan, bio dobar, davao šest-sedam poena po utakmici, ali je na tom nivou i ostao, u međuvremenu postavši ,,mator konj'' od 25-6, koji popunjava klupu. Iako prilično mlad, on nema bolju perspektivu od toga da menja domaće klubove kao čarape, tražeći ko daje bolje zdravstveno.

Žena mekog srca, tople balkanske duše, spremna da te sasluša kad si u muci i da ti pomogne kako god može. Krupnih, poverljivih očiju, domaćinskog tipa, skuvaće ti kaficu, poslužiti slatko ili kolač i sesti s tobom da podeliš probleme ne bi li se osetio malo lakše.

Svečano odelo se kupuje ili za matursko u srednjoj, ako si prerastao ćaletovo, ili ako se neki bliski rodjak venčava, pa na svadbu idete i ti i ćale. Pošto se odelo kupuje uz parolu "K'o da ću svaki dan da ga nosim, obući ću ga sad pa za 5 godina" , kada odlazi u butik, svaki naš prosečan čovek poštuje odredjena pravila kupovine odela :

- U ovom odelu ću se sigurno i ja ženiti, otići na mnoge svadbe, a u njemu će me na kraju i sahraniti..

- Kupuje se sako, dva broja veći, i slučaju naglog rasta.

- Pantalone tri broja veće, kako bi mogle da se zakopčaju i u četrdesetoj godini.

- Daj neko crno, kažu crno muže sa svim bojama da se kombinuje.

- Uvek se radije uzima neko sa etiketom nekog italijanskog kreatora, koliko god on anoniman bio.

- I daj neko da nije više od šest, sedam hiljada, trebaju mi pare na sve strane.

Kada slažeš roditelje da si očistio godinu, pa moraš da se kriješ kad učiš.

Kada sutradan, posle burne kafanske noći i povratka kući pod nerazjašnjenim okolnostima shvatite da ste izgubili novčanik sa svim živim dokumentima i ponešto novca koje niste utopili za kilo-kilo prethodne noći. Pored novčanika, na listi izgubljenih stvari je i mobilni telefon. Očajnički zovete, da vidite da li će se neko javiti. Telefon zvoni, ali niko ne odgovara...
Kada shvatite koliki je gubitak i sračunate koliko ćete vremena potrošiti pred super ljubaznim državnim organima radi izdavanja novih dokumenata, odmah vam nije dobro i nije vam ni do čega, a ponajmanje do jela...
U tom osećanju provodite ostatak dana...
Naravno, fiziologija je čudo, te i pored totalnog sjeba, oko sedam uveče ogladnite. Uputite se ka frižideru, otvarate ga i imate šta da vidite...Novčanik i mobilni su odmah pored jogurta i majoneza...

Čovek koji je u preduzeću, jebe obično druge radnike ispod njega, i ljubomoran je na generalnog direktora jer on nije generalni direktor, u danasnje vreme obicno clan vladajuceg obora. Obicno okupi gomilu sluzbenika koji su ispod njega, i kenja nesto vezano za fudbalski tim, kako on bas zeli da napravi da u njegovom preduzecu svi budu kao u Mančesteru, s'obzirom da je u pitanju drzavno preduzece, vriste mu muda za istim, samo zeli da demonstrira svoju nadmoć, i pokaze da je glavni, uglavnom je i sljokara, i u kancelariji mu
svaki dan bazdi na alkoholna isparenja, cesto zaboravi sta je rekao, i kaze da on to nije rekao. Kod njega najbolje ne ici uopšte, ukoliko bas morate onda izabrati oko sedam sati ujutru, jer je to jedino vreme kad se jos uvek nije nalipao kao vodoinstalater u Borči...

Koristi se najčešće u psovkama kada nas je neko iznervirao a onda pričamo nekom šta se zapravo desilo. U većini slučajeva ne znamo da li je toj osobi o kojoj pričamo ćale ludak a keva kurva.

Tehnika moderne umetnosti koja se najčešće praktikuje u sredstvima javnog prevoza, u jutarnjim časovima i prvoj smeni, kao metoda za ubijanje vremena do stanice na kojoj se silazi i kreće u školu, na posao...
Metoda je rasprostranjena među mlađom populacijom, gde se izvodi po tradicionalno utvrđenom šablonu: napiše se prvo ime ili nadimak, nečitkim, krupnim slovima (uz to obavezno ide i razred/odeljenje), onda se podvuče, pri čemu autobus obavezno naglo zakoči pa se ta crta produži po celom prozoru. Već do podne se mraz osuši, i hijeroglifi nestaju. Do sutra ujutru...

NAPOMENA: Pišu se i imena bendova, simpatija (u kom slučaju se cela slikarija zaokruži u srce), fudbalski klubovi i parole...

Ketering služba.

Kućni ljubimac koji te voli samo dok jedeš.

Autobiografski pečat koji je nalazio svoja mesta u sveščicama i rokovnicima i koji je podsticao želju za pisanjem, otkrivao talente i predstavljao skriveni kutak emotivnog pubertetlije. Disciplina koja gubi svoje poklonike i koja će u budućnosti gotovo nestati ili zadržati par zaljubljenika koji će beležiti neke nove događaje, a pisaće je oni u kojima je ostalo bar trunke pismenosti.