Ranije izraz za ljude koji su se odlikovali svojom hrabroscu,duhovnom nadmocnoscu i koji su zivot dali /ili bi dali/ za svoju zemlju. Danas izraz za srpske tenisere

Odevni predmet u kojem leto provodi prosečan srpski ćale. Dodatna oprema podrazumeva gaće, pivo i TV.

Најбољи аргумент свих који имају нешто против породице Карађорђевић. Углавном га изговарају интелектуални филолошки гиганти којима филологија, етимологија и семантика српскога језика представља радост живота.

На страну што човек поред енглеског, који му јесте матерњи, говори још пар страних језика, не говорити српски је грех над греховима..за који и већи део саме Србије, а и шире, одговара.

Žito u kukolju od naroda kakvi smo mi. Stameni borci za Srbiju, selo svoje i kućni prag. Vredni, radni ljudi koji znaju da se prilagode svim dešavanjima i da izadju na kraj sa svim nedaćama koje ta dešavanja donose.
To su oni ljudi koje obilazi Jovan Memedović da se najede i napije. Njihovi ambari su puni, njihove njive rodne, vinogradi blagorodni (kad ja nisam sa onom koju voleeem), stoka im je debela i sve je nabreklo i sretno.

Da bi neko dobio titulu Pravog Srpskog Domaćina (u daljem tekstu PSD) mora da bude poštovan pre svega, zatim vredan i uspešan u onom čemu se bavi. U njegovoj kući se mora znati red, to jest da svi slušaju ono što govori PSD. A ono što je najbitnije je da je častan i pošten. Ako ovga nema sve ostalo moš slikat.

Istorija kazuje da je PSD nastao nakon oslobadjanja od turaka. Naravno, da bi se nacija oslobodila neke sile, morala je da ima izrazite nabrijane i zajebane likove, kakvi su i bili tadašnji domaćini. Nakon oslobodjena oni su apgrejdovani u prave srpske domaćine i pokazali su put kako treba da se vodi kuća, selo, opština i država. I tad je Srbija cvetala. Onda su došle komunjare i sve sjebale. Uništile su ono što je PSD gradio i napravili nekakve zadruge na čijem čelu si bili nekakvi neljebi koji su im se čepili od početka, a nisu znali svoju kuću da vode a kamoli zadruge. Sela su se raspadala, PSD je bio ugnjetavan i ponižavan. Al fala kurcu odoše i komunjare. Ono malo pravih PSD'ova je pokušalo ponovo da izgradi zemlju, ali kukolj iz komunizma je permutirao u lažne PSD'ove tako da narod (koji i nije znao suštinu PSD'a) nije mogao da rasudi ko je pravi a ko krivi PSD.

Al vetrovi promena polako skidaju prašinu sa slike na kojoj se jasno vidi šta i ko je PSD. On opstaje, bori se. PSD se ne eksponira, nema političku partiju. On ćuti i radi. I uspeće samo da mu neko niko ne odmaže u tome. Danas možemo često videti kako političari u kampanjama pokušavaju narodu da prodaju sliku sebe kao PSD'a, al narod (iako kao celina veoma glup) ne veruje u te priče. PSD se ne prodaje, on je skroman i vredan čovek i zna da je njegovo imanje njegovo ogledalo a njegovo poštenje njegova prava slika.

Obično ga niko ne ubacuje u svoj mobilni, osim ako nije došlo do nekih nesporazuma i svađe izazvane slovima koje je Vuk dodao.

Po mišljenju većine muške populacije Srba, glavni razlog dolaska strankinja u Srbiju. Po rečima Srba, Guča i Exit su samo jeftini izgovori, strankinje hrle u Srbiju da zaborave svoje impotentne i hladne zemljake i dožive seksualni vrhunac.

Fuzijom Stokhlomskog i Londonskog sindroma nastao je Srpski sindrom. Ovaj sindrom se kod nas manifestuje kroz muzički ukus.
Nalik na žrtve stokhlomskog sindroma, slušaoci turbo folka su žrtve kojima je mozak otet i oni osećaju emotivnu povezanost prema toj muzici, tj. otmičaru. Nasuprot tome je vrsta londonskog sindroma od kog pati ostatak društva koji je u manjini. Oni nisu svesni ozbiljnosti situacije, i šta sve čovek može da učini pod uticajem malo alkohola i puno turbo folka, pa se otvoreno suprostavljaju turbo folku i neretko bivaju likvidirani iz takvih društava. Na kraju ostaju sami, doživljavaju nervni slom koji prži osećaj za toleranciju i zbog toga su izuzetno živčani. A najveći zajeb je što turbo folk ne traži otkup u vidu novca, već u vidu duše.

Obavezne titule pre imena u vestima, toliko često korišćene i izlizane da su čak i vrapci na grani naučili kako ide. Popularizovano devedesetih, još uvek traje. Naročito dave pred izbore.

Neki ratovi traju godinama, neki decenijama, a nekima nikad nema kraja. Pre mnogo, mnogo godina, veliki ljudi borili su se za svoj jezik, jezik naroda, protiv Turaka, Ugara i mnogih drugih. Svesni činjenice da je jezik najveća tekovina čovečanstva, i da smrt jezika znači i smrt jednog naroda. Danas, rat i dalje traje. Stari neprijatelji su se pritajili, ali se pojavio, novi, znatno jači neprijatelj. Mi sami.

Za prosečnog Srbina ceo vodotok Dunava,jer je Dunav Srpska reka i nosi Srpsko ime.

???
Jos jedan u nizu dokaza da mi srbi nismo bas previse cisti....jer dozvoljavamo da nas varaju sve moguce belosvetske fukare i otimaju nam lovu!
Kao sto je poznato,nasa zemlja nije kraljevina,niti parlamentarna monarhija kao Britanija,nego je gradjanska drzava.Monarhije smo se odrekli na prvim posleratnim izborima,na kojima je Tito ,naravno, pobedio.Iako je bilo inicijativa od pojedinaca,monarhija se nije vratila posle sloma Jugoslavije devedesetih,a sve govori u prilog tome da se na ove prostore nikada nece ni vratiti!

Parkovi koji su slične po tome što imaju travu, a u svemu ostalom...

Sve ono što možemo da uvaljamo strancima za neku kintu.

Učestala pojava unutar granica naše bombardovane ali u poslednje vreme stranim turistima i iz drugih razloga interesantne zemlje. Elem, u nadasve teškoj situaciji kada se država bori da merama monetarno-kreditne i fiskalne politike, delujući pre svega u sferi tražnje, a vrlo malo i indirektno na ponudi, vezujući inflatornu ravnotežu za eksternu stabilnu valutu čitaj euro, ovaj lep srpski običaj, teledirigovan od strane ekonomskih stručnjaka putem naših TV prijemnika, sve više zauzima dominantan model ponašanja. Da se tako izrazim, mesta za altruizam i kolegijalnost međ' našim nebeskim narodom sve je manje, da ne kažem bez .
Naime, običan čovek, svakodnevno bombardovan porukama tipa prijavi carinika, lekara, učitelja sklonog konzumiranju mita i naplaćivanju svojih usluga, kao i svakog onog ko bi se drznuo da ne izda fiskalni račun, marljivo prikuplja brojeve i kreće u svoj donkihotovski pohod rešavanja katastrofične situacije, ne mareći pritom za koleteralnu štetu. JER JE TO UBER KUL MODERNO!

Nekada davno je srpski gazda pripadao u redu ljudskih bića. Međutim, po dobijanju ogromnih para (uglavnom od mamice i tatice koji arbajtuju u Njemačkoj ili Ojstrihu) ili dizanjem nekog kredita za pokretanje samostalnog biznisa, munjevitom brzinom postaje najgora noćna mora svakog radnika koji se kod njega zaposlio.

Transcendentalna brbljanja, pametovanja i proseravanja o tome kako treba obaviti neki posao (u koji se inače ne razume), kako treba raspodeliti zaradu (na način koji je gori od najgoreg za radnika), kako treba postupati sa radnikom (da sme postupao bi sa njima kao da je upravnik Golog Otoka). Sve to zaliva pričom o tome kako ovaj narod ništa ne radi (a on bi bio prvi u lelemuđenju da postoji takvo takmičenje), kako svi kradu (a on prvi ne plaća porez i sve ostalo što po zakonu mora da plati), kako radnici samo zabušavaju pa ih zato menja (a zahvaljujući tim radnicima ima tri kuće u selu, dva stana u gradu i vikendicu na tri sprata na moru) i kako je on široke ruke (za sebe naravno) i da se i on patio kod raznoraznih gazda i u raznim firmama pa razume radnike i tu je da im pomogne (on da razume nešto i da hoće da pomogne on bi odavno rešio svet muka i sam sebi presudio).

Izgled varira od debele, masne spodobe koja se "frlja sas padeži" (a ovamo je inteligentan kao "precednik"), pa do fensi seljačića zalizanog kao da mu je Peđa Mijatović otac. Ima ih takođe i urbanih, tipično gradskih likova, koji su tu iz kraja i ono kao ortaci su radnicima i tu su i da zaposle ortake ako nemaju kintu. E, tek tad se pokaže koliko cene svoje ortake. tako ih ujašu i zatrpaju poslom da je to strašno.

Mada. moram priznati da ima zaista fer, korektnih i poštenih gazda (odnosno poslodavaca - lepše zvuči). Njima kapa dole, oni čine sliku lepšom.

Nije problem u kapitalizmu. Problem je što se najgora bagra obogatila u onim ludačkim vremenima kada su pošteni propadali jer su bili vaspitani sa visoko moralnim standardima. ovi bogataši skorojevići su izrodili decu, sa kraterom umesto usta, napunili im glavu najgorim sranjima i dali im da vode posao.

Toliko se napio da ga je napustio osećaj za govor. Nije još dostigao nivo novorodjenčeta, ali zvukovi koje ispušta više potsećaju na mešavinu mandarinskog i svahilija nego na neki prepoznatljivi vid komunikacije.

Uzgred budi rečeno, tj srpski BTW (By The Way).

Буни се док чека 10 минута на шалтеру у пошти, а кући 2 сата блене у Фарму, чекајући да Зорица Брунцлик однесе кофу са водом.

Svako prevođenje pjesama sa bilo kojeg jezika na neki drugi, oduzima poprilično od autentičnog šmeka pjesme, kao i od nekih metafora, konotacija i sl. koje se mogu razumjeti samo na originalnom jeziku. Međutim, vrsan prevodilac, koji je uz to i pjesnik, može jako dobro da prevede i prilagodi pjesme za drugi jezik, ili čak i da ih prepjeva, tako da se zadrži i originalna melodija, uz veliku vjernost tekstu.

Međutim, čini se, da veliki broj pjesama, i to ne bezveznih pjesama, već vrlo poznatih, čak slavnih pjesama, kad se prevedu na srpski nemaju nikakvog smisla. A kad se malo bolje udubimo vidimo da ni na engleskom nemaju smisla, ali ih prihvatamo, jer se ni ne udubljujemo u tekst. Tako da prevod i analiza stranih pjesama, nažalost, često dovode do razočarenja. To ide čak dotle, da ponekad pomislim, da su naši tekstovi jednostavno - bolji.

A nije to slučajno! Rock&Roll, pop i mnogi drugi žanrovi muzike na zapadu su nastali kao najniži oblik muzičkog stvaralaštva, često među crnačkom populacijom, koja nije bila sklona velikom liricizmu, ali je zato imala savršen osjećaj za ritam i muziku. Tako da čini se, u muzičkom pogledu, strane pjesme su bolje. Kod nas, s druge strane, i uopšte u Evropi, dugo je postojala tradicija pjesme uz muzičku pratnju, i takve su pjesme obično imale nešto dublji sadržaj, a vuku korijene iz tradicije klasične muzike. Iz toga se u Francuskoj razvila šansona, u Italiji kancona, a i mi smo prihvatili nešto tome slično.
Na takav mentalni sklop, rock'n'roll je došao tek kasnije, kao nadgradnja, pa se u njega inkorporirala naša tendencija za pisanjem dubljih tekstova, samo što sad te tekstove prati drugačija muzika.

U žučnim raspravama se često može čuti ovaj izraz. Uglavnom su to dve situacije:

1) Kada te sagovornik ne razume (ili ne želi da te razume), ovim izrazom mu daješ šah-mat iako nisi izneo nijedan novi argument. Sagovornik će se osetiti niže inteligentim od tebe.
2) Kada ostaješ bez argumenata i svestan si da gubiš raspravu ovaj izraz ti predstavlja penu dok se daviš. Sagovornik može ostati zatečen i preispitivati iskaz koji je prethodno izneo.