Uređaj čija je primarna funkcija podizanje nivoa ''kulosti'' glavnog junaka, jer će baš on biti taj koji će je deaktivirati sekundu pre eksplozije.
Trebalo bi napomenuti da su tvorci ovih krajnje ''eksplozivnih'' sredstava najčešće umobolni geniji koji ceo život drkaju nešto oko bombi pa se sada suočavaju sa deficitom ekstremiteta.
Dalje, ovi majstori su neverovatno uviđajni i obazrivi ljudi, toliko da bi Ned Flenders pored njih delovao bar zao. Oni će elemente svoje bombe povezati raznobojnim žicama, kako bi protagonisti obezbedili što lakšu deaktivaciju. Zamisli da Vilis ili Sigal otvori bombu na 00:10 do kraja i vidi sve iste žice? I šta sad kojupičkumaterinu da radi kad mu u scenariju piše da bi trebalo da se dvoumi između crvene i plave, a ono sve roze žice?!
Pored toga, ''bombaši'', teže tome da na svoju bombu stave što kvalitetniji displej kako bi junak u svakom trenutku imao uvid u preostalo vreme.
A preostalo vreme je velika misterija!
Misterija je zbog toga što ''bombaš'', iz velike ljubavi prema bombi valjda, namešta detonaciju na od 2 do + ∞ sati, jer ne bi bila fora da ostavi taman toliko vremena da se on evakuiše a ostale pobije, kao što je i planirao.
E sad kako glavni baja uspeva da potroši sve to vreme i deaktivira bombu na sekundu do eksplozije ostaje prekriveno mračnim velom misterije, najvećim delom zbog toga što je glavna glumica negirala bilo kakav ''kontakt'' sa glavnim glumcem za vreme snimanja.

Plavi sirevi su nastali u Italiji i Francuskoj, to su gorgonzola, rokfort, stilton i mnogi drugi. Odlikuju ih posebne bakterije koje daju specifičan izgled, stoga se zovu i buđavi sirevi a takođe ih odlikuje i nepodnošljiva smradina koja najviše podseća na noge prašinara iz prvog svetskog rata koji je bio 3 godine u rovu i za to vreme ni jednom nije oprao nožurde. Smrde kao krdo divljih svinja u sezoni parenja.

Miris plvog sira je izraz koji se koristi da nekome na fin način saopštite da bi mogao opere noge ponekad ili da makar udalji nuklearnu katastrofu dalje od vas.

Ono što je potrebno da bismo uvideli da je čovek koji gasi pikavce na psima i mačkama dok sedi ispred prodavnice ločući pivo prava mala duša od čoveka, leteći medvedić sa suncem u očima i sjajem u kosi.

Ime čuvenog pisca horor knjiga (Stephen King) prilagođeno srpskom jeziku.
( I ne, nije Stevan )

Српска најјача фудбалска лига је одувек обиловала знањем, квалитетом и духом игре. Највећи чар пикању бубамаре на теренима широм Србије без Косова, доносили су странци, са свију страна плаве планете. Све расе су биле презентоване маговским умећима на предивно осликаним теренима Куле и осталих градова широм нам, наше прелепе домовине.

Наиме, легендарни српски скаути, који су купили знања широм света, и нису ту где јесу, преко везе, већ су крвавим радом успели да скупе у своје анале легендарне Чађане, гистро Бразилце, Корејанце и остале расне фудбалере.

Такви фудбалери се ретко рађају. Скаути врше поделу доброг странца фудбалера на неколико принципа:

Бразилац: Ако је Бразилац, мора да је врсан техничар, одличан дриблер и интелигентан фудбалер. Нема везе што већина њих једини контакт са лоптом имала у основној школи, на часу физичког, јер до средње нису ни догурали. Просечан врхунски Бразилац ил' има 100 кила, ил' је висок ко Фродо, а техника је на нивоу дебеле аматерке у српским порнићима.

Црнац: Ако је играч црнац, мора да је брз ко Флеш Гордон и шутер ко Хулк, иако једина прилика кад је трчао је време за време грађанског рата у домовини, када је бежао од тамошњих бехабија и курцапалца. Просечан легендарни српсколигашки Африканац је брз к'о и Стивен Хокинг у најбољим данима.

Азијат: Азијате смо сретали у Крушевцу, Борчи и највише у Крагујевцу. Одлика Азија та мора да буде невиђена пасинг игра, џијуџица потези и шпартање к'о Лију Ксијанг ономад у својим годинама, док у нашој реалности се доводе најчешће кинези преузети из локалног тржног центра.

Остали: Долазе из непознате домовине, најчешће белци. Није тачно утврђено стил игре, али отприлике к'о Саша Илић (за 2 године).

(neko me je pitao ispod definicije za crne rupe kako objašnjavam hokingovu radijaciju ako crne rupe ne emituju svetlost, pošto ne mogu još da odgovorim na komentar napisaću definiciju pa ću tako objasniti)

Hokingova radijacija je jedini fenomen kojeg poznajemo gde je crna rupa u stanju da emituje neki vid zračenja ili čestica.
Bitno je napomenuti da ovo nije emitovanje svetlosnih zraka, iako je nazivamo radijacija, takođe, zračenje ne dolazi direktno iz crne rupe već sa njenog horizonta događaja.

Ovako Hokingova radijacija nastaje na ovaj način:
- Postoji kvantni fenomen koji se odvija u vakuumu svemira, težak je za razumevanje ali njegova suština je da iz potpunog bezvazdušnog prostora - vakuuma - svake sekunde nastane par čestica-antičestica ali se nedugo zatim (u pitanju su milijarditi delovi sekunde) ponište. Ovakve kvantne fluktoacije se dešavaju i blizu horizonta događaja crne rupe, pa se veoma retko dogodi da jedna čestica iz para čestica-antičestica upadne u sam singularitet crne rupe, dok druga uspe da pobegne gravitacionom polju. Ovaj događaj posmatraču će izgledati kao da je crna rupaemitovala česticu, međutim u pitanju je samo velika slučajost da se kvantna fluktoacija odigra na takavčudan način. Ovaj fenomen zovemo HOKINGOVA RADIJACIJA, otkrio ju je kosmolog i fiičar Stiven Hoking.

Nadam se da sam sada razjasnio da ova radijacija nije emitovanje svetlosti :)

Sačuvajte definiciju jer dolaziiz prve ruke, onako učimo u astronomskoj opservatoriji u Beogradu (Zvezdara), sumnjam da ćete bolje objašnjenje naći na Vikipediji ili na netu.

Pojava kruženja jednih te istih filmova na domaćim TV stanicama.

Neki nebitan lik.
Nije ni posterdzija, nego tako neko ko samo gleda sa strane i ponekad ostavi komentar.
Pojavi se s vremena na vreme, usred zime kad mu vreme nije, bupne neki komentar i onda ga nigde nema. A ustvari je sve vreme tu, bitise oko vas neprimetno kao duh.
Ostavi vas u cudu odakle se pojavio, sta je hteo da kaze, cemu odjednom taj nebulozni komentar, kad ste ga videli i gde, sta ste mu uradili, cemu sve to...

Ona ne zna kako bi ti to rekla…Čudno je…To zapravo i ne može da se objasni. Odnosno, može, samo je njena filozofija smisla življenja suviše kompleksna za tvoju kogniciju. Ona bi sad pričala sa tobom i pojasnila sve te tebi potpuno nevidljive razloge, ali ni sama nije sigurna da li za tako uzvišene misli postoje reči. Od toga što ti misliš davno je otišla dalje i to na toliko nivoa koliko nikad nećeš moći da pojmiš. Ona je Zordon, Olja Bećković, i onaj iz Paklene kuhinje. Večiti diplomac-odlikaš škole života.

Od svega što bi ikada mogao da joj kažeš ona zna toliko više, da razgovor nema nikakve svrhe, zato je samo savila noge u blagi emo položaj i među njih spustila glavu, pod teretom enigme postojanja. Ona ne greši. Svaki njen potez potpuno je opravdan nepisanim zapovestima Seksa i grada. Njen mistični i epifanični subjektivizam razumeju jedino druge One, ali samo povremeno. Ona je većina.

Pošalica kojom posada pokušava da popravi atmosferu na brodu tokom dugih putovanja.

Vrlo česta pojava bilo gde u svetu. Svako zaradi da nosi prezime nekog svetski poznatog igrača iz nekog razloga. Naravno, biti svetski poznat, ne znači da je uvek iz dobrog razloga.

Biti nazvan nekim od sledećih igrača ima sledeće značenje:

Filipo Inzagi - lik koji dodje na fudbal, sedne u špic, ponekad potrči i da koji gol, skoro nikada ne ide nazad i širi ruke kad mu uzmu loptu, umesto da se pomuči da je povrati. Uglavnom biran medju poslednjima.

Žuninjo Pernambukano / Roman Rikelme - lik koji šeta više nego trči jer je spor kao trut, ali zato kad je opizdi iz nekog prekida ili povratne, protivnici prave razlaz. Biran medju prvima.

Kristijano Ronaldo - svaki lokalni fenser koji zna malo više da dribla i da se kurči nekim bespotrebnim potezima, mada ipak zna da bude dosta koristan ako se potrudi. Biran medju prvima jer ljudi često cene više driblanje nego korisnost.

Marko Materaci - lik koji nije fudbaler i bude pozvan da igra u odbrani jer ništa drugo ne zna sem da ispuca loptu, krši se i sere drugima za sve živo. Biran uglavnom poslednji.

Djenaro Gatuzo - lik koji je pokretač ekipe, motor, trči kao blesav za loptom i uglavnom kvari igru protivnika, a malo ima loptu u posedu u napadu sopstvene ekipe. Biran negde u sredini.

Roj Kin - lik koji je autoritet na terenu ali vrlo često i lako se iznervira i onda lomi glave i protivnicima i svojima, ako zaseru. A nema tekme gde neko ne zasere. Biran na početku uglavnom.

Viktor Valdes - lik kojeg šutnu na gol samo zato jer je to jedino što ume, a ni to ne radi kako valja. Dobija neke žalosne golove, ne ume da izleti, boji se lopte i slično. Biran na početku, samo da popuni mesto golmana da se niko drugi ne bi drkao na golu.

Stiven Džerard - lik koji je vodja ekipe, igra na centru, ima izuzetan šut i dobro vlada loptom. Retko upada u svadje i prepirke, ima skila da presudi tekmu. Jedan od onih koji biraju.

Leo Mesi - uglavnom neki omanji lik koji zna dobro da dribla i koristan je, ne sere ni ništa nego stvarno igra super i zna šta radi. Biran medju prvima.

Tjeri Anri - lik sa stilom. Igra hladne glave, ima precizan šut, retko sere nekome, igra svoju igru i srećan je u tome. Biran medju prvima.

Rajan Gigs - lik kojega svi ostali poštuju, ako ga udare, izvinjuju mu se. Brz, timski igrač, vodja ekipe sa zadatkom da diže moral ostalima svojim primerom i pojavom. Primer za sve ostale. Jedan od onih koji biraju ostale.

Zinedin Zidan - lik koji ne voli nešto da dribla, ali kad te okrene, ideš kući od sramote kako te je zajebao. Gospodin čovek na terenu, šta zamisli, to i uradi. Miran i staložen, sem ako ga baš ne iznerviraš, onda ti se majke najebe. Jedan od onih što biraju.

Niklas Bendtner - Fudbalska uvreda. Lik koji veze nema da igra a misli da zna. I jedini je koji to misli. Ubačen da igra jer inače ne bi bilo 10 igrača na terenu. Biran poslednji.

Frančesko Toti - lik koji misli da je kralj terena, a ne da nije, nego zvoni. Izvodi finte, pravi se pametan, ultra brzo se iznervira i počne da pravi sranja. Ego mu pojede veštinu i zamene ga vrlo brzo.

Džon Teri / Rio Ferdinand / Vidić - lik koji igra nazad i jebe keve u tome. Pored njega može lopta proći, ali ne i igrač. Uglavnom fer i korektan, ali se nije sa njime zajebavati.

Van der Sar / Bufon / Čilavert / Čeh - lik koji ume da brani zaista i zapravo želi da stanen a gol, na opšto divljenje ostalih. Biran prvi.

Ronaldo (Luis Nazario de Lima) - lik koji je pravi napadač, ako ima fore da da gol, daće ga u 8 od 10 prilika. Ima ga i nazad, koristan i dobar. Milina u svakoj ekipi. Biran medju prvima.

Robinjo - lik koji ima super rad sa loptom, agilan i brz, ali nema neku završnicu i generalno bi pre crkao nego dodao nekome. Biran negde u sredini.

Havijer Ernandez Ćavi - lik koji se utopi u sredinu terena, deli paseve kao bombone, ćuti i pravi svoju čaroliju. biran medju prvima.

Pol Skols - kao i Ćavi, lik koji radi na sredini ono što niko drugi ne ume, samo što zna da bude kurva sa nekim startom na igrača umesto na loptu. Biran medju prvima.

Marko Pantelić - Lik kojeg niko ne bira.

Olof Melberg - lik koji je najgadniji na terenu. Može da igra šta hoće i kako hoće, ko je najgadniji, taj je Melberg.

Mario Baloteli - uglavnom klinac dosta maldi od svih koji misli da je pokupio sav skil sveta i ne plaši se da to pokaže, vrlo često na loš način. Uglavnom dobije po pički zobg toga od starijih. Biran negde u sredini.

Nistelroj / Raul / Solskjaer - lik kojem daš loptu u kaznenom, i on 99 posto daje gol. Mašina za golove, zna i do polovine da se vrati. Biran medju prvima.

Havijer Zaneti - Lik koji je dosta stariji od proseka, ali igra kao lud i svi ga cene i poštuju zbog toga. Muva se po sredini i odbrani. Biran medju prvima.

Roberto Karlos / Arne Rise - lik koji, kad grune, grunuo je. Golman beži u kukuruze. Ima vrlo dobar skil za fubal. Biran tu negde medju prvima.

Skup poza za spavanje u autobusu, na dužim putovanjima tipa:
a) Tro/četvoročasovna putovanja npr. Beograd-Kraljevo, Novi Sad-Čačak i slično, kada i možeš da izdržiš bez ovakvih metoda.

b)Na zimovanjima/letovanjima/(ne)plaćenim odmorima, kada se putuje više od 12 sati (putovanja ranga "obavezno puštanje Žikine dinastije/Tesne kože na tv-u"), ovde čovek mora da pribegne raznim metodama da ne bi izašao iz autobusa na kraju kao posle noći sa sumo rvačicom - izlomljen, neispavan i nadrkan.

Što su sapunice za žensku populaciju, to su ovi filmovi bili za mušku, u vreme Jugoslavije. Obično se radi o nekoj istorijiskoj bitci, koja je prikazana na prilično slobodan način.
likovi:

-partizanski odred, sve junak do junaka, niko ni u jednom trenutku ne sumnja u poziv, veći fanatici od mudžahedina i krstaša, uglavnom sa sela, ali svi čitali Marksa i Engelsa i lepo skontali štivo, nikad ne beže, a kamoli da se predaju, eventualno taktički da se povuku, u odredu se ističu
1)komandant, disciplinovan, ume da bude strog, ali u suštini dobar čova, po borilačkim sposobnostima zajebo Brusa Lija, Čaka i Sigala, može da obori avion puškom, može i bez nje verovatno, uvek je u direktnom kontaktu sa Titom, nekad se desi da pogine na kraju, al uvek uspe da naredi saborcima da ga ostave, da spasu sebe, pa makar je pre toga pogođen anti avionskim topom
2)drugarica, uvek je tu svima da pomogne, ne plaši se ničega i nikoga, svi probaju da je zaštite, al njoj pomoć nije potrebna, obično se nekolko drugova zaljubi u nju, al jedan će verovatno da pogine, izda... a ona nekad ne primeti svoje obozavatelje, ko da je treći razred
3)drug uča, pametan, dobar, svi ga vole, poštuju, posebno se bavi klincima iz odreda, od svih u odredu najvećeg je potencijala da pogine, štiteći klince
4)klinci iz odreda, fanatična dečurlija, svi spremni da poginu za druga Tita, partiju, komunizam, premda verovatno neznaju ni šta su gore pomenuti pojmovi, uvek bi oni da se biju sa švabama, pa kao rezultat toga neko obavezno biva utepan da bi ih spasao, inače svakom su ponaoso švabe ubili oca, majku, dedu, redje babu, strica, strinu, polubrata zaove strininog pašenoga, u principu nekog bliskog
5)izdajnik, da da ima i toga, ubačen od strane švaba da pojebe račune partizanima, nemilosrdan, bezkrupulozan, al uvek najebe kako god da okreneš, pogodi ga neki metak
6)glavni baja, uglavnom je to komandant, on je mlad, jak, zajeban, šarmantan, itd za njim je luda drugarica, svi ga obožavaju sem izdajnika, on mu zavidi, uvek na najgadnijim zadatcima, valjda su i partizani u filmu skontali da niko i ništa njega nemože da ubije, on avion i golim rukama može da obori, Čak i Sigal pričaju viceve o njemu, a Brus Li ne sme ni da ga pomene

-četnici, prikazani kao kakve zveri, koje pored toga što su višestruko gori od švaba, uspevaju da budu kukavice, neizostavno saradjuju sa švabama, i nalaze vremena da se umuse gibanicom, imaju nekog kvazi-vojvodu, zbog toga su nastali ovolki stereopi i predrasude

-švabe, okupatori, od svih najbliže realnosti prikazani, okrutni, svirepi, bla bla, koriste vojnika ko za Kursk, al se uvek pokaže da je malo, jerbo su partizani jači od vojnika Vermahta, i od SS divizije i od Luftvafe padobranaca, njihov komandant u direktnom kontaktu sa Hićom koji je presto da se bavi istočnim frontom, nego ga samo zanima dal je Tito pobeđen, i ako slučajno nije on će da se samoubije od muke, švabe protiv partizana polaze sa tenkova i aviona, ko da su krenuli da Staljinu obriju brkove

-narod, namučeni, ali uvek verni partizanima, spremni za njih da pomuzu vola ako treba, nikad ih neće izdati, i daće im hranu i odeću dobrovoljno taman im čeljad umrla od gladi i zime, a ovi dobrice neće ni da čuju nego će jos oni seljacima da daju, vodeći se parolom iz tih filmova*četnici su zlotvori, partizani brane narod*, oni koje švabe budu streljali će pevati partizanske pesme pre nego što poginu, umesto da se oproste sa porodicom, i pomole bogu

Svi znamo bar jednog seratora. Osoba koja gotovo nikad ne griješi, koja gotovo uvijek donosi ispravne zaključke. Jednostavno osoba koja je iznad običnih smrtnika. Rijetko ćete ga ubijediti da griješi, ali ponekad uspijete. Ali preserator je puno gora vrsta seratora. On ne samo da nikada ne griješi, već i posjeduje takve vještine da bi mu i Čak Noris pozavideo. U slučaju da ga pokušate ubijediti da nije najjaci ili najpametniji , ili ako posumnjate u njegove lazi iz nekog njegovog ultra mega dozivljaja(kojih naravno ima na bacanje), uvijek bi pronasao neki dobar razlog zašto je to tako ,jer je nemoguce da je neko iznad njega, da je pametniji ili bolji u nečemu.

Period u životu prožet odsječenošću od ostatka civilizacije.

Ako zajebemo medijske propagande i lažne statističke podatke koje plasiraju zapadne sile kako bi njihova kinematografija zaradila više novaca nego naša, čime naša privreda i sedma umetnost uzročno - posledično stagniraju na zabrinjavajuće niskim granama kvaliteta materijala i uticaja u ostalom svetu, i na nacionalni dnevnik bacimo pogled iz objektivnog ugla bez mešanja nacionalnog ponosa u samu procenu materije, bez puno muke doći ćemo do tačnog i nametljivog zaključka da je ovaj serijal kratkih filmova nadaleko premašio sve turbomegakul popularne filmske serijale koji opstaju na tržištu poslednjih 20 i više godina. Zašto? Iz prostih razloga:

- realističnost
- sadržajnost
- dostupnost
- postizanje boljih efekata sa minimalnim ulaganjima
- pristupačnost kako mladjoj, tako i starijoj publici.

Pandan svakoj priči, sceni i obrtu u američkim filmskim serijalima, i to svaki dan. No, krenimo redom:

DMT
Sedim na klupici tramvajskog stajališta kod glavne železničke stanice. Pušim čistokrvan džoint prethodno smotan u toaletu urušene pljeskavičarnice negde na Altini. Pored mene orošena kesa sa još uvek toplom pljeskavicom natopljenom svim besplatnim prilozima, i tetrapak Su_voća od praske. Čekam tramvaj broj 3 za Rakovicu. Gasim džoint, i počinjem da shvatam da mi živimo u totalitarnoj državi. Okrećem glavu desno, i na zgradi pošte vidim ogroman digitalni časovnik koji takođe prikazuje i današnji datum i trenutnu temperaturu. Onda pogledam levo, i vidim kameru. Kamere. Jebene kamere. Kamere su svuda oko nas. Ulice, raskrsnice, trgovi, trotoari, banke, prodavnice, lokali, škole, javni prevoz, bolnice, domovi zdravlja, firme, fabrike, parkovi, ulazi i hodnici u zgradama, haustori, pa i svako od nas nosi po jednu kameru u džepu. Sve je pod nadzorom budnog oka Velikog Brata. Posmatra me. Znam da me posmatra. Onda dolazi tramvaj broj trinaest. Onaj nov. Njegov bešuman, futuristički zvuk me plaši. Moje ga oči detaljno skeniraju i analiziraju. Najpre zapažam način ulaska i izlaska. Moraš prisloniti PRST na onaj okrugli, svetleći čitač. Ne, to nije dugme, to je ČITAČ. Njegova je svrha da OČITA trenutak kada si ušao, i kada si izašao iz tramvaja, i taj podatak pohrani u centralnoj bazi podataka. Zatim, unutra su opet kamere. Osmatraju 24/7. Znaju tačnu sekundu kada si ušao i kada si izašao. Drže te u šaci, prateći svaki tvoj korak. Za njih nema tajni. Možda sada negde čitaju i ovo što ja pišem, iako to činim anonimno. Kako? Pa evo ovako. Imam fabrički instalisanu fejzbuk aplikaciju u telefonu. Nokia. I pošto sam uvek ulogovan, čak i kada nisam onlajn, oni mogu da povežu moj nalog na fejzbuku, sa bilo kojim nalogom koji otvorim na internetu, jer, ako sam im već otkrio identitet jedinstvenog broja šasije, da tako kažem, telefona, ulazeći na fejzbuk nalog koji sadrži moje vlastite podatke i fotografije, zašto bi im bio problem da prate sve ono što radim po internetu putem ovog unikatnog telefona, odnosno mog bar koda. Taj bar kod je ip adresa, i nepromenjiva je. I kada uporede ip adresu sa mog naloga na fb, i ip adresu mog naloga na vukajliji, oni će tačno utvrditi moj "anonimni" identitet. A i ko mi garantuje da se u onih 700kb fb aplikacije, ne nalazi i neki minijaturni špijunski programčić za praćenje istorije surfovanja? Ja vam kažem, mobilni su nam dati, a uzeta nam je sloboda kretanja. Tvoja je sloboda samo tvoj lični privid. U svakom trenutku kada je tvoj mobilni na mreži, oni mogu da te lociraju. Smeješ se, misliš da sam nadrogirani paranoik. Ali, nećeš se još dugo smejati. Ovo je samo uvod i početak. Da li GLEDAŠ televiziju? Ili je POSMATRAŠ? Da li kritički i sa rezervom analiziraš informacije koje dolaze sa nje, po sledećim merilima: kvalitet i kvantitet informacije, njena praktična primena (izuzetno bitno), način na koji ti se plasira, potrebna količina umnog rada kako bi se ona obradila (takođe veoma bitno)? Idemo postupno. Praktična primena- zašto ja moram da znam kako se proizvodi matična ploča za kompjuter, ili kako Bir Grils preživljava jedući drob iz antilopine ucrvljale lešine? Ili kad je Stanija otišla na pišanje? Kako ja ta saznanja mogu da primenim u praksi i kroz njih ostvarim neku dobrobit za sebe i bližnje? Na ovo se direktno nadovezuje kvalitet i kvantitet- na tone i tone beskorisnih i POVRŠNIH informacija koje zaboraviš u vrlo kratkom roku (jesi li možda zapamtio kojom biljkom je Bir previo inficirano mudo negde u džunglama Amazonije, kako se zove i izgleda? Možda ti zatreba taj podatak:) Dakle, zatrpavaju nas đubretom, uvijenim u lepa, i manje pakovanja. Uglavnom- đubre. O kinematografiji neću trošiti reči i palac, svima je jasna umetnička težina filmova kategorije gola sisa (vrhunac i krem umetnosti) i bum-bum-bilijarska-kugla-pucaju-pičke-Sigal-najjači-jebe-keve-svima. Emisije kao što su farma i veliki brat nam usađuju u svest to kako je normalno biti pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom kamera, olajavati i spoticati druge zarad lične koristi, dakle poruka- gazi preko svega zarad nešto novca i kratkotrajne estradne slave. Prodaj jeftino sve one vrline koje čoveka razlikuju od životinje. Što dalje implicira da se na kraju i nećeš razlikovati od obične svinje. Takvima nas i žele napraviti. Propagira se poročan i nemoralan život, mrtav pijan u osamnaestoj padati u šančeve sada je tako kul i in, lik što se roka pajdom kao kruna u komanskoj "hijerarhiji" koju treba poštovati. Itd. Ispiranje mozga na delu. Data nam je jeftina zabava, kako nam ne bi slučajno palo na pamet da mozak uključimo, porazmislimo, analiziramo, osmislimo neku novu ideju, a ne da poput sunđera upijamo zdravo za gotovo sve što nam se servira. Marihuanu nam zabraniše, svetu biljku koja se je tisućljećima koristila u magičnim šamanskim ritualima za spoznavanje Boga i drugih dimenzija.