Situacija kada se na poslednjem času oko nastavnika ili profesora skupi uglavnom gomila dosadnih devojaka, likova kojima je to poslednja šansa da ne odu na popravni, i onih koji žele da nabudže prosek, pa onda svi u glas viču - daj mi, pitaj mene, profesore mogu ja..I onda, pošto ne može sve da ispita (ovo uglavnom ne prolazi kod onih strogih profesora), djacima koji mu se dopadaju dopiše nekoliko dobrih ocena i zaključi veću ocenu od realne. Ovo je idealna prilika da se na par mekših profesora izvuče bolji prosek, što su kod mene u školi mnogi činili, a neki su sebi i dopisivali ocene u dnevnik.

Reči koje izustiš kada bi rastrg'o dobru ribu od arčenja, nema dalje!

tatko = otac
utepas = ubijes

Sam izraz ipak ne znaci bukvalno poziv na oceubistvo.
Ponekad vam se pruzi sansa i to mozda tad pa nikad vise u zivotu, da
vam se nesto desi, nesto lepo, nesto toliko dobro, da imate osecaj da je to mozda i glavni momenat u vasem zivotu...
Ako ste toliko pametni i srecni da vam se to i desi, prelazite u drugu dimenziju gde je i Mont Everest ravan i zivoti bliznjih nebitni. Samo je bitan taj momenat i ono sto ste uradili.
Egoisticki, nego sta.
Ekvivalentan izraz je i boli me patka za staroga tatka
E sad, zasto se kaze tatko, a ne majka, ne znam.

Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.

Veoma često, jedina mesta koja rade bez prestanka, ceo dan i celu noć. Uglavnom su skučene i neugledne, imaju jednu konobaricu, ženu u godinama koja se uklapa u kafanski inventar, i koju startuju svi matori alkoholičari i zgubidani koji se tu okupljaju. Obično ih krase niske cene domaćih alkoholnih pića, karirani stolnjaci i limene pepeljare, nadimljeni zidovi i socijalne zavese na prozorima. Ime kafane je ispisano velikim upadljivim slovima, i jasno stavlja do znanja gde si došao (Poslednja šansa, Tri želje, Žal za mladosti, Kod Majka Mare), a pravilo "Ne služimo pijane goste" ovde nije na snazi. Ekipa posetilaca je uglavnom ista, i u kafani vladaju lokalna dobro poznata pravila, tako da ljudi sa strane koji banu da popiju piće ili dva nisu baš uvek dobrodošli.

Sve u svemu velika glavobolja. Prvo se ubiješ od posla dok dodješ do nje a onda od trčanja po kvartu da je usitniš jer naravno ni jedna pekara ni trafika nema sitno za toliku sumu kad hoceš da kupiš burek ili cigarete.

Zicer je izraz koji se koristi kada se nešto namesti na sigurno i tako lako izvodljivo, da skoro ne postoji šansa da se omane. Uglavnom se koristi u sportu, mada može u principu da se koristi i u bilo kojoj drugoj sferi života za bilo šta lako.
Čekati na zicer nekoga je izraz koji se koristi kada te neko pomalo nervira ili je tek dobio žuti karton od tebe i blizu je crvenog. Nije još dovoljno zasrao kod tebe da bi ga isevao ali je gotovo sigurno da hoće, i samo mu u sebi pevaš učini bar jedan pogrešan korak.

Emisija velikog doajena srpskog novinarstva, Vanje Bulića. Čuvena po tome da se selila sa televizije na televiziju, i redom ih povlačila u ponor. Ipak, i pored toga se održala na malim ekranima već decenijama. Poslednji put viđena je na OBN-u.
Ono što je karakteriše je širok dijapazon gostiju. Neke od eminentnih ličnosti koji su sedeli za ''onim'' stolom su: moj komšija sa prvog sprata, kasirka iz Maxi-ja, ludak iz kraja koji smrdi na urin i dere se da je video NLO... Stručnjaci su čak izračunali da je veća šansa da vas pogodi grom, dok vas Papa gazi mopedom na pešačkom prelazu, nego da se bar jednom ne pojavite kod gos'n Bulića u emisiji.

Prosečan ljudski vek traje oko sedamdeset, do sedamdeset pet godina, i većina ljudi traži razne načine da živi što je moguće duže preko te granice. Svestan sam da svako voli da živi, ali to je ipak nerazumljivo iz jednog prostog razloga : ako produžiš sebi život za petnaest godina, to je petnaest godina provedenih u starosti, a ne u mladosti. A starost je teška i mučna : postaješ sve bolesniji i nesposobniji, čula polako otupe, i čini ti se da na tebe niko ne misli i da su te svi zaboravili. Sve više dragih ljudi umire, ostaješ sam, i postoji realna šansa da ćeš završiti u krevetu i da nećeš moći da brineš o sebi. Postaješ teret, i svakog dana moliš Boga da te primi da ne mučiš i sebe i druge..

Obući se maksimalno reprezentativno. ‘Nači, jebati mu kevu po stajlingu i tim munjama. Udesiti se za sve pare. Upicaniti se, “Vrbica” mod. Sa svim potrebnim i nepotrebnim aplikacijama i asesoarima. Nešto u fazonu one scene iz “Anđela” kad Marina i ona druga alapača bleje u radnji s venčanicama, pa dođe ona debela sa spikom “Da ti uzmem sve četiri, ćero, neće da se bace?!”

Inače, posebno svêt fenomen međ’ narodima sa ovih prostora i to najviše zbog toga što je jedna prilika za uparađivanje ujedno i jedinstvena šansa za zadavanje (još jednog) nebeznačajnog udarca sujeti najbližim ali srcu tradicionalno i “najudaljenijim” komšijama. Bogu hvala, pa imamo praznika da na kraju rezultat bude nerešen...

Dokaz da RTS na sve misli i placanje pretplate ipak nije uzaludno. Opste je poznato da su utakmice subotom popodne namenjene muskom delu populacije ali divni ljudi sa nase nacionalne televizije ce uciniti sve za svoje verne gledaoce tako sto ce bar u poluvremenu pustati pesme za zene i one koje se tako osecaju. Efekat "dve muve jednim udarcem" se postize emitovanjem pevaca neke nacionalne manjine. Em ce "d' izadje na televizor" em ce LDP biti zadovoljan zbog davanja medijskog prostora i drugim nacijama i narodnostima. To su obicno pesme nekog Slovenca ili balade nekog naseg mladog talenta. Za muskarce sansa da odu do WC-a ili da pogledaju teletekst. Posle 2 pesme obicno sledi blok reklama pa se onda vracamo na utakmicu. Uz Fashion TV najomrazenija stvar u kladionicama.

Kružne poruke savremenog doba. Za razliku od kružnih sms-ova zbog kojih su operateri trljali ruke, ne znam koja je svrha poruka koje kruže po Fejsbuku i ostalim društvenim mrežama. Šansa da će neka kružna poruka zaživeti proporcijalna je količini gluposti i naučne fantastike sadržane u njoj. Mislim, čovek sa inteligencijom malo većom od babunove je u stanju da shvati da su šanse da Fejsbuk prepoznaje ovakve poruke (a još ako su na ćirilici) ravne tome da Đurić i Pižon održe uspešnu konferenciju za štampu ili da Dačić izgovori polovinu proste rečenice bez pet "znači".

Obično se događa shvatiš da uz pomoć fejsbuka i krstarice nećeš smuvati devojku iz snova, već samo dobiti telo iz snova ali onih ne baš tako lepih, uz nezaobilazno iskrivljenu kičmu i oslabljen vid.
Sprovodi se jednostavnije nego pravo samoubistvo i posledice mogu biti različite:
1) Brisanje naloga na fejsbuku, itd. (problem nije zauvek rešen, postoji šansa za vaskrsnuće ponovnimo otvaranjem)
2) Ne uplaćivanje interneta, čemu pomaže povišena telesna masa usled čega te dodatno mrzi da ideš da se smaraš po šalterima i koječemu već
3) Razlupavanje modema ("jbg, pao mi je sa stola" - uvek upali pri raskidanju ugovora sa voljenim provajderom)
4) Jednostavno budeš karakter i sam batališ sva ta sranja (0.035 do 0.041% ljudi uspe u tome)

Zaista čovek koga ime na pravi način opisuje. Tih, krotak, nenametljiv. Kad vas Mirko nešto zamoli, ne postoji šansa da odbijete to da mu učinite (sem u ekstremnim situacijama kad je gej i zahteva blajv).
Mirko je i u školi i na faksu, i u vojsci i na ekskurzijama bio u drugom planu. Bezrezervna podrška glavnim mangupima, iako nije neke konstitucije, ima neverovatan dar za izbegavanje sukoba tako što bez ustezanja klekne i zamoli da ga pustiš. I ti ga pustiš. Jer, jeb'o ga ti, to je ...Mirko.
Nikad nikom nije mislio zlo, jes' malko spor i smotan, al' baš ima meko srce.
Samo je jedan Mirko u istoriji dogurao do izuzetno visokog položaja u državi, ali Mirko k'o Mirko, ni tu nije mogao doći do izražaja od glavnih mangupa.

Bajka iz koje je svako na svoj način izvlači pouku.

Devojke - da možeš ceo život da budeš čistačica , da ne ideš na faks, da ne moraš da se trudiš da uspeš. Dovoljno je da navataš jednog lovatora i da postaneš princeza.

Momci - da je jedino važno da imaš lovu u životu, i svaki izlazak je potencijalna šansa da nadješ mladu neprskanu curu za ženidbu. Najlakše su one koje su prvi put izašle.

Roditelji - da ne utucaju svoje ćerke braneći im izlaske, inače će se udati kad prvi put izadju.

Perverznjaci - da bi bio princ moraš da imaš fut fetiš .

Modni stilisti - staklene cipele su lepe ali veoma neudobne i nezgodne za trčanje.

Andrej Kolundzić - Tikva baš i nije najbolje prevozno sredstvo, pogotovo posle 12h .

Kafana koja se nalazi na Ibarskoj magistrali. Ibarska magistrala ima puno čuda, od dojajnih mesta za kupanje, bleju, ladovine gde možeš da popiješ pivo, pa do raspalih kurvi sa rakom jezika, ali ne postoji originalnije i ekstravagantnije mesto i ime od ove kafane veličine garaže, ''Majčina''. Postoji i lajt varijanta za sprdnju, a to su kafana koja se nalazi nekoliko desetina kilometara od nje, po imenu ''Poslednja šansa'', kao i čovek koji je patentirao neku mineralnu vodu koja mu je blejala na placu i dao joj ime ''Ništa'' ne bi li zajebavao goste koji mu dolaze u kuću, a ne bi ništa da piju, međutim ništa ne može da zameni šale koje bacaju prolaznici i boemi po pitanju ''Majčine''.

Najsitniji organizmi na našoj planeti, ujedno i naziv studijskog albuma Ramba Amadeusa iz 1996. god.
Ko bi rekao da su najsitnija bića u isto vreme i najmoćnija? Bakterije, virusi, mikrobi... protiv onih zlih se čovek bori, još uvek daleko od pobede nad njima, dobije poneku bitku i to opet zahvaljujući - drugim mikroorganizmima. Nema tog cara, diktatora, Čak Norisa ili Miškovića koji može da im se suprotstavi. Ko je njima stao na žulj u startu se sjeb'o.
Najviše želim da im zahvalim za ugljene hidrate, penicilin, insulin, pivo i jogurt...
I za fotosintezu. Na stranu to da su nam oni jedina šansa kada nas jednom budu napali vanzemaljci, njih možemo pobediti samo biologijom, ne fizikom.
Što bih ja voleo da sam jedan moćni mikroorganizam...

Situacija za vreme fudbalske utakmice, kada odeš do frižidera po pivo i čuješ komentatora kako viče da se naš dribler nalazi u šansi.

Kvazi romantičan lik koji drži do toga da je vanserijski liričar i da po pitanju elokvencije stoji rame uz rame sa najvećim magovima pisane riječi.
Gotivi alternativnu umjetnost, redhead bičarke i fura neki "Boško Jakovljević meets metal" fazon. Velika je šansa da će za vrijeme razgovora pomenuti kako u slobodno vrijeme voli da razmišlja o smislu života i gomili drugih meta-fizičkih pitanja.
Uz to tripuje i da sve alt-cave svršavaju na njega. Nije baš da u potpunstio griješi... bar ne dok ga iste ne upoznaju.

I sad, pitate se zašto baš "Štulić?"
Pa zato što je svim "Štulićima" zajednička crta to što istoimenog smatraju neshvaćenim genijem ili u ekstremnim slučajevima spasiteljem i u njegovim prose... hoću reći remek-djelima, traže energiju za preživljavanje u ovom za njih mračnom i dehumanizovanom svijetu.

ram-pam-pam
U životu ste čuli samo jednu rok ili metal pjesmu? Šansa da je to pjesma iz naslova je veća nego da se u sljedećem spotu Mileta Kitića pojavi žemska u bikiniju koja u krupnom kadru izigrava mješalicu za malter.

ram-pam-pam-pam
Upali ste na gajbu kod ortaka koji svira džitru i on je odlučio da vas nauči da odsvirate nešto. Ako to nije bila ova pjesma onda vaš ortak nema pojma da svira džitru ili vi ne znate razliku između džitre i tamburice.

ram-pam-pam
Imate deset sekundi da se sjetite jednog rifa? Zapravo ne treba vam toliko, već poslije samo par sekundi počinjete da hedbengujete u ritmu muzike dima na vodi.

ram-pam
Jebali ste neku metaličarku dok je u pozadini pičila neka muzika. Mogu da se kladim da je... Ustvari, Vukajlijaši ne jebu.