Marnuti i oplesti na brzaka i to momački.

Ovde neće biti reči o kralju Petru, niti o srpskim bajonetima ili Čiča Draži. Ne, takve tričarije su krajnje nebitne za ovu priču. Zato će istorijski kontekst pesme ostati po strani.

Sasvim je nevažno ko plovi u barci; Znano je, male barke su plovile morima hiljadama godina, sa jedinim pravim ciljem - da naposletku nađu kopno. Nebitno je da li se uopšte plovi morem ili okeanom, barom ili kopnom. Važna je suština.

Barka protiv mora. Sukob Davida i Golijata. Borba protiv oluje, ajkula, gladi i žeđi, bespoštedni okršaj koji troši telo i izjeda dušu. Test izdržljivosti, surova bitka sa samim sobom. Pakao u raju ili raj u paklu.
Okruženi prozirnim plavim staklom, toliko smo sami sebi mali da ne primećujemo sopstvenu veličinu.
A onda, cilj. Kopno. Sva naša patnja prestaje. Ostaje nam samo da leškarimo, prstima nežno milujući pesak, dok nam ritmični nalet talasa božanstveno milozvučan poput harfe masira stopala, a 72 device hlade palminim lepezama.

Zato je krajnje irelevantno ko plovi barkom. Njom plovimo svi mi. Pa i jedna šljiva, krastavac i makaki. A ako ti se ne sviđaju putnici barke, ako bi da pljuneš - a ti pljuni u šaku!

Mitska bića, jer je teško poverovati da postoje. Moderne proročice, čiji su Delfi masne korice Kosmopolitena. Prebivaju na stranama o psihologiji i dijetama, sigurno ušuškane između listova reklama i ''protrljaj (xexe)'' stranicama. Saveti im zvuče kao da su već vekovima ovde, ali su zbog svoje besmrtnosti izgubile orijentaciju (iliti razum), te su im izjave često kontradiktorne. Nekada, kada su ih carevi pitali za ishod bitaka, sibile bi odgovarale: ''Jedna velika sila će biti uništena toga dana'', pa sad ko god najebe, one su bile u pravu, a danas Majke Kosmopolitena ti kažu na jednoj strani: ''Dve sekunde na jeziku, deset godina na bokovima'', na stranici za dijetu, a na sledećoj staramajke tvrde da: ''Muškarci vole toplo i udobno jastuče''. Sve su rekle, a opet ništa nisu rekle.

Kristalne lobanje koje ženama ubrizgavaju gomilu znanja (nećemo spominjati gde se to dešava, neke stvari je ipak bolje zaboraviti), dok na kraju više ne budu mogle da podnesu toliko mudrosti odjednom. Onda gospođe i gospođice, is vi oni koji se tako osećaju izađu napolje, zapale časopis, odluče da od sada razmišljau samostalno i razumno i naravno, nakon mnogo razmišljanja, okrenu se astrologiji ili feng-šuiju.

Kurbla je komad železa okvirno oblika slova "Z", slično ključu za kotač, koja je nekada zauzimala važno mesto u opremi svakog vozača (osim hulahopki, čekića, šrafcigera i izolir-trake).

njegova primarna namena bila je da se s pomoću nje automobil može ručno upaliti. Stariji modeli automobila (Ami 8, Dijana, Lada, Reno 4) imali su rupu dole na sredini na prednjem braniku kroz koju se ubacivala kurbla, i gde bi se spojila sa "izdankom" bregaste osovine. auto se stavio pod čok, u ler, i kurbla se LAGANO okrenula (UVEK u smeru kazaljke na satu!!!) četvrt okretaja, a ona brzo "drmnula" prema gore, paleći automobil. trebalo je samo paziti da je palac na istoj strani gde i ostali prsti, jer su ljudi kurblanjem znali i da slome prste i ruke.

naravno, ona je ispunjavala i druge važne namene: taksisti (a i obični vozači) mnogo su je voleli jer je bila efikasno ladno oružje, a niko nije postavljao pitanje šta radi u kolima. ako nastane gužva dobro je znati da nikada niste baš praznih ruku...
za neke modele se i preferirao.

Danas se kurbla spominje kada oće da se naglasi starost nekog (često elektronskog) uređaja, kao kompjutora ili mobitela:

Kreatori ovih igrica maltene su stvorili toliko detaljnu alternativnu istoriju. U svaku moguću rupu tj manje poznate, 'senkovite' događaje u istoriji oni su uspeli da uklope teoriju zavere, u večnom ratu Assassina protiv Templara. Ovo je toliko dobro osmišljeno, a i dušu dalo za nas Srbe koji smo lovci na istorijske zavere...

Ljubav na daljinu, ona voajerska, bez fizičkog kontakta.

Mač sa dve oštrice. Sjebeš nekog privremeno,ali on tebe posle sjebava doživotno. Ovo uglavnom rade najveće kukavice i dupelisci.

Doživeti vatreno krštenje u viteško-ratničkom svetu, po prvi put lišiti života nekog rendom nesretnika. Takodje, skinuti djanu i sebi i svojoj izabranici istovremeno.

Fudbalski nadimci, dobro poznati komentatorima. Često se pominju na nekom velikom fudbalskom predstavom. Ima i onih igrača koji igraju u amaterskim ligama i svakako kopiraju velikane.

Žena(u Srbiji Marija)iz reklamnih spotova za Bonux deterdžent za rublje je prije svega fenomen a tek kasnije paradigma domaćice. Ona je osoba sa stavom, hiperaktivna, duhovita, domišljkata, osjećajna i ono najvajžnije sve to zna unovčiti, što je stavlja u poziciju subjekta za poistovećivanje. Ona naravno zna šta radi i želi u svakoj situaciji jasno nam stavlja do znanja da ima odgovor na sve (Bonux), da može sve riješiti, što doživljavamo kao osobinu lidera; Vodi pansion, organizuje zabave, posjećuje prijateljice i učestvuje u važnim socijalnim dešavanjima (čitanje testamenta organizovano kao izbori ili posjeta nekom sudu), ona stiže da aktivno učestvuje u životu ne želeći da preuzme ulogu pasivnog posmatrača koji informacije dobija posredno; ona je uvijek na mjestu zbivanja. Lično bih je kandidovao za predsjednika. Ona zna da uveseli druge dosjetkama i šalom. Uvijek je tu na strani zakinutih i reaguje bez oklijevanja (ljudi nije ona kriva). Ovu ženu nikako ne trebamo posmatrati kao jednostavnu domaćicu, ona je preduzetnik (oba spola) koji je unovčio svoje živitno iskustvo i stavove. Ne spada u red hladnih osoba koje vode velike poslove, ona se zadovoljava malim stvarima kojima prilazi sa srcem.
I zato je ona (Marija, ili nekako drugačije u ostalim državama) čovjek na pravom putu.

Dekica sa najboljim vidom u grupi penzionera.

Trovači.Meni su poznata tri "inventivno-ingeniozna izuma" porodice Bordzija (razvijena u njihovom "institutu za alternativno zdravlje").

1."Prsten s lavljom glavom" - namenjen rukovanju s određenim velikodostojnicima. Specijalno za tu priliku postavljao se na srednji prst desne šake. Prilikom rukovanja, lavlja glava s otvorenim čeljustima okretala se ka unutrašnjoj strani šake pa bi lavlji zubi, premazani otrovom ricin (dobija se iz korena biljke ricinus), neosetno "ujeli dlan" zrtve. Taj bi sutradan umro.

2."Ključ za kardinalski ormar" - Zrtva bi bila ljubazno zamoljena da otključa ormar i donese "određene dokumente". Na ključu se nalazio jedva vidljiv ali neobično oštar šiljak, koji je "majstor", prilikom izrade istog, namerno zaboravio da izravna a bio je premazan otrovom iz određene morske školjke. Pošto se brava na ormaru teško otvarala, taj jadnik bi se na onaj šiljak ubo i sutradan umro.

3."Večera kod Bordzija" - Specijalnost ove porodice. "Cezar zeli da večerate s njim." "Specijaliteti" bi u sebi sadrzavali podosta klobuka neobično otrovne gljive poznate kao AMANITA PHALLOIDES tj. zelena pupavka...Zabelezen je slučaj jednog kardinala koji je preziveo "večeru" ali mu se telo prošaralo tigrovim prugama i potpuno je oslepeo...

Inače, dosta su uspešno eksperimentisali sa kobrinim i drugim, raznoraznim zmijskim otrovima...

Gledanje vesti na B92.
Imaš utisak da si sve to već čuo i video. A i jesi.

Prodje dobrih 20 godina od prvog emitovanja još jednog Pavićevog čeda, lično jedne od dražih serija domaće televizije. Porodično blago. Verujem da nema osobe na ovom sajtu, a i šire koja barem jednom nije pogledala ovu seriju, a i ako nije sigurno zna za čuvenu braću Stojković, Tiku i Djošu. E sad, ono što je meni palo napamet posle jedno pete reprize čini mi se, jeste to da se nigde zapravo ne pojavljuje Djošina porodica. Tika i Djoša su braća od stričeva, dakle njihovi očevi su rodjena braća. Tikina majka Jana i Tikina žena Žaklina(Žake) su jedini za koje se može reći da su sa razlogom prisutni u seriji, jer su one Djošina strina, odnosno snaja. E tu dolazimo do misterije. Zašto Djoša, deda Tripka i ujka Žitomira naziva po rodbinskoj liniji kad oni njemu zapravo nisu ništa, već su oni otac i rodjeni brat žene koja je njemu strina?! I kako to da se i ujak i deda prezivaju Stojković kad je to prezime zapravo Tikinog i Djošinog dede po očevoj strani, a ne po majčinoj. Ko je tu zapravo kome ko i šta, verovatno nikad nećemo saznati, ali da je ovo velika greška u koracima Siniše Pavića, jeste.

Noobara, kreten, nemač pojma, koji je uz to zaljubljenik u Kanter, Vorkraft, Dotu ili neku drugu multiplejer igru.

Redak paradoks u prirodi, alhemija u svom najmističnijem stvaralaštvu. Pojava pred čijim objašnjenjem nauka nemoćno širi ruke kao Ivica Kralj ispred Rivalda. U osnovi Masimo Savić je mešanac potpuno različitih vrsta koji ima jedinstvanu osobinu da svoje osobine stečene genima prilagođava situaciji kao kameleon. Stvor koji pobija Darvinovu teoriju evolucije, genetiku, psiholologiju mase, kinologiju, etnologiju, matematiku realnih brojeva i naravno logiku. Izraz nosi ime po pevaču Masimu Saviću, koji je prvi i najpoznatiji primer ovog paradoksa u svetu. Suština ove mistične pojave je u sledećem. Za razliku od uobičajenog prenosa gena sa roditelja A i B gde se dobija dete ab, kod Masima Savića se od A i B dobija ABCDEFGHIJ.... Kao što je poznato Masimo Savić od oca Srbina i Majke Italijanke, ne samo što je veći Srbin od Palme, Italijan od Inzagija, već je nadprosečan i Slovenac, Hrvat, Bosanac, u Crnoj Gori prolazi kao domaći, na Kosovu rado viđen a ni u Japanu se ne bi obrukao. Prilagodljiv kao bubašvaba, domaćin u tuđoj kući, uvek upotrebljiv i na strani koja dobija. Pored svega, svi pokušaji da se klasifikuje u podvede pod jednu grupu padaju u vodu kao albanski piloti kada se odvaže da prelete Jadran.

Marko Kraljevic rodjen je sredinom XIV veka kao sin kralja Vukasina, gospodara Prilepa, i velikog dela Makedonije, i majke Jevrosime. Otac, kao vladar tog dela Makedonije, opremio je vojsku sa bratom despotom Ugljesom. Ta vojska trebala je da spreci dalju najezdu Turaka na Balkansko poluostrvo i porobljavanje srpskih zemalja. Nazalost, dok su bili utaboreni na obalama reke Marice, u noci 1371. godine, Turci su ih bez najave napali i napravili pravi masakr. U bici na Marici poginuo je Vukasin i njegov brat a njegove zemlje pale su pod tursku vlast. Marko, kao prestolonaslednik, nemocan da ucini nesto vise, zbog turske nadmoci, postaje turski vazal. To je podrazumevalo i njegovo angazovanje u vojnim operacijama turske vojske. Ubrzo se dokazao kao snazan i sposoban borac pa je dosao do titule turskog vezira, sto je prestavljalo visok polozaj u turskom drustvu. Njegovo omiljeno oruzje je, bas kao i u narodnim pjesmama, bio topuz kojim je vesto baratao. Sudbina mu je odredila da izgubi zivot u bici na Rovinama i to na strani vojske koja je pogubila njegovog oca i okupirala njegove zemlje. Dakle, njegova prava istina o njegovom zivotu je dosta surova i daleka od prica iz narodnih pesama, koje su ga velicale kao najveceg srpskog junaka.

Apsolutno pozitivna ulicna dzukela...

to je toliko stara fora da ti ne pada na pamet da pokušaš da je primeniš pošto si uveren da tvoji roditelji neće pasti na nju.iz nekog nepoznatog razloga i bez obzira na priče o dečaku koji je držao knjigu ispod glave spavajući i dobio lošu ocenu(ali posle se ipak predomislio,uzeo knjigu u ruke i dobio peticu),roditelji ipak padaju na ovu foru(verovatno zato što vide samo ono što žele da vide...moj predlog:ISKORISTITE TO!!!).
Učenje se blefira da biste svojim roditeljima pokazali da ste vi vredna deca(tj.da vredi da vam kupe novi mobilni ili to zbog čega blefirate) i da biste mogli da kažete da je važno da ste se trudili,a ne ocena(uglavnom bedna).

To je lik koji sebi daje za slobodu da se poistoveti sa pravim fotografom i bez griže savesti ga nazove svojim kolegom