Veoma smorna i bolna tegoba, koja ima jednu prednost - slobodu da se bez imalo blama i srama, na svaku stvar koja ti se ne svidi, kazes „Boli me uvo“.

Nadimak za ribu koja je svima kombinacija. U kraju je više ljudi obrnulo nju nego Super Marija. Baš kao i pomenuti Mario, naskače na svaku pečurku koja joj se nađe na putu.

Svetska ekonomska kriza koja je u govna do gushe uvalila svaku drzavu osim Srbije - koja je zahvaljujuci kojekakvim belosvetskim ekspertima i nepriznatim diplomcima belosvetskih fakulteta naucila da pliva po istima.

Ginekološki pogled na svaku ženu usled profesionalne deformacije.
Šta će čovek kad mu neka smrduša naterala stra u koske leba ti jebem.
Zamislite samo jedan njegov letnji radni dan.
Verujte mi da obožavaju zimu.

Kratko i jasno objašnjenje svake pauze za ručak, kafu, cigaru, skraćenog radnog vremena, produženog odmora, na svaku primedbu majstor odgovara "i majstori imaju dušu" i nastavlja sa pauzom jer i on ima dušu i treba da odmori.

Najgluplji mogući oblik smijeha, obično kao znak da je sugovornik poprilično smorio, da Vam u ušima odjekuje bla-bla-bla, pa se "he he"-nete na svaku desetu da ne biste izgledali sumnjivo.

Nemači muda. Oni koji ćute i klimaju glavom. Na svaku uvredu, udarac ili nepravdu jedina reakcija je podizanje jabučice. Njihova životna filozofija je: Pogledaj u zemlju, pljuni sebe u sebi, i trpi dok ne umreš.

Ngsle za osobu od koje svi traže svesku. On ima zapisanu svaku lekciju i za njega ne postoje izostanci iz škole, jer bi slučajno mogao da propusti neko dragoceno predavanje.

Profesor koji primeti svako prepisivanje, kao i lik iz čuvene sage 'Gospodar prstenova', čije oko reaguje na svaku upotrebu prstena, tako i on reaguje na upotrebu puškica, i svaki drugi vid prepisivanja.

Oterao bih te u tri lepe, ali pokušavam da pronađem prigodnu reč. Da budem fin. Prigodna reč može zameniti svaku psovku, a pokazaće da ste puni razumevanja.

Sudeći po ovoj poštapalici, ozbiljnost je osobina u Srbiji koja se pripisuje preminulim ljudima. I dobro je što je tako, jer ozbiljnost (šta god to bilo) bez neozbiljnosti, ubija svaku volju za životom.

Riba koja je luda za seksom. U momentu orgazma toliko je na sedmom nebu da bi ti odala svaku tajnu. Možeš da joj radiš šta god poželiš.

Ironično pitanje koje otelotvoruje seosku karmu po kojoj proklestvo pada na potomke onoga ko je radio rđave stvari. Svaku nesreću u sadašnjosti možemo povezati sa grehom nekog našega pretka, pa fraza često postaje apsurdna.

Amfiteatar bilo kog fakulteta. Profesor, u ovom slučaju govornik, strah i trepet, al' zamalo, stoji pred velikim auditorijumom koji prati svaku njegovu riječ. Dobro, ne baš svi, ali donji dom iliti štreberskih prvih nekoliko redova sigurno.

Jednostavan izraz koji može da se primeni za svaku zlu ženu na planeti Zemlji i šire. Nasuprot tome za zlog muškarca postoji na stotine izraza.

To je ono što nas Srbe koliko - toliko održava u finansijskom svetlu, čvrsto održavanje iznad zonje ispadanja. Da nemamo toliko dozu optimizma odavno bi igrali četvrtu diviziju. Mašta može da odradi dosta toga u životu, a samim tim i da ostvaruje nastavak života, a možda čak i pridobijanje ogromnih ambicija za nastavak istog.

Tu smo sad. Kod optimističkog ostvarenja prividno primamljive svote novca, bez imalo uloženog truda i zamora. Tu se i urbanizuje ona narodna da nema leba bez motike. Prelazi u skroz drugačiji oblik - Ima leba bez motike, i ti mnogo. Da se prehrani pola Šri Lanke. Mašala.

U toj sferi dominiramo, Bogu hvala. Volimo da igramo tu igru na sreću. Da li nas je to neko kaznio, te sad odslužujemo taj vid kazne, ili nas je, pak, nagradio, pa otimamo protivzakonit dobijen novac. Ne znamo. No, sigurno je da upražnjavamo taj način zarade.

Toliko verujemo u taj dobit finansija, da je to prevazišlo svaku iole normlanu meru. Sin kaže ocu da mu trebaju sutra pare da kupi udžbenike za novu školsku godinu, a on na to odgovora sa rečima nebrinjenja bez ijednog dinara u džepu, oslonivši se Fince dva, koji to veče igraju poslednje kolo svoje lige.

Nije to nikakva tabu tema kod nas, šta više, svakidašnja je. Moramo i sami da poverujemo u sve to da je normalno i da može lagodno da se upražnjava, iako je, sa neke druge strane gledišta, izvodljivo kao da je starleta, zaista profesija. Bog te.

No, vratimo se na temu i hajde da improvizujemo kako to zaista izgleda.

Grupa neiživljenih ljudi koji nemaju gde da se izduvaju, pa koriste svaku moguću priliku da naprave neko sranje

Takodje predstavljaju glavni razlog zbog kog meni moji ne daju da idem na utakmice da se huliganišem

Dejstvo previše ispijenog alkohola. Takvo dejstvo onemogućuje svaku akciju sem ispuštanja nekih životinjskih zvukova, dok se iz sebe izbacuje sve ono što se pilo prethodnih sati.

…ali doterao si cara do duvara! Više razumevanja nema.

Otac te je opravdao kod ucveljene majke i kada je razredna onomad javila da pušiš. "Šta bre kukaš, luda ženo, pa od nas je to i video." Nije se latio kaiša ni kada je direktorka, posle ekskurzije, javila da je iz tvoje sobe mirisao neki drugačiji dim, koji ne liči na duvanski. Majka je opet kukala, raspitivala se po Drajzerovoj i Palmotićevoj o trajnom smeštanju na odvikavanje. U svojoj glavi je već videla sahranu, jer si se predozirao džointom. Ćale je i to krajnje evropejski podneo, bez galame, batina i verbalnog opštenja, sa ucveljenom ti, sedativima nakljukanom, majkom. Kako da ti zameri kada je i on svojevremeno, na putu od Cepelina do Bisa, vozeći Rakovačkim putem, umeo u svom novom "stojadinu" da pripali džoint i to sa izrazitom strašću! Pokušao je razgovorom da reši i kada si sestru od tetke jurio sa spuštenim gaćama oko kuće, smatra, lude godine su to. Lično te vozio i na ispiranje želuca, kada si popio svu rakiju i svo vino koje se godinama čuva za tvoju svadbu. Prvobitno se čuvalo za diplomski, ali postalo je izvesno da do toga nikada neće doći. Izvlačio te, preko školskog drugara, svaki put kada si "slučajno" priveden da prespavaš u stanici.

Želeo je uvek da bude otac, kakvog on nije imao. Dan danas oseća da mu bridi guzica od kaiša kojim je major Stanković (kako je morao da se obraća tvom dedi, svom ocu), praznio svoju neistrošenost i dosadu u životu. Mesec dana nije smeo da jede u kući, kada je rešio da upiše primenjene umetnosti. Obećao je sebi da takav ni minuta neće biti. Verovao je da si na malo višem intelektualnom stupnju od vašeg labradora, jer je i njega čak uspeo razgovorom da dresira. Samo za tebe nema pomoći! Uspeo si da u svom ocu, slikaru i vajaru, nadasve emotivnom, nenasilnom biću, pacifisti, probudiš potisnute gene majora Stankovića! Prevršio si svaku meru, dečko!

Čovek u formi oružja za masovno potiranje smisla pretenzija i ambicija. Burgija mozak celoj svojoj ekipi nametljivim nihilizmom i koristi svaku priliku da ih popiša i izmnoži s nulama čemu god da su se poradovali.