Izmišljena slava svih lovaca

Likovi koji inače ne puše, žive zdravim životom i konstantno te proglašavaju za idiota, jer se truješ cigaretama, ali zato, kada dodje neka žurka, ti si glavni baja, jer imaš pljuge. Oni su, naravno, nepušači i iste nemaju, jer ih ne kupuju iz principa, a imaju neodoljivu želju da uz piće i dobru pesmu izpoziraju sa cigaretom i to više puta, pa vam je za nekoliko njih potrebna još najmanje jedna pakla cigareta, inače vrlo brzo ostajete bez cigareta, a to je za svakog pušača "smrt u diskoteci". Zato se iskusni pušači drže svetog pravila da se na žurku ide sa najmanje dve pakle, pa neka puše koliko hoće, a, takodje, sledeći put kada vam popuju za pušenje, samo im pomenete to veče, to će ih ućutati.

Jutarnji nalet gorčine koji služi da izbistri sliku...

Parče Maldiva, bilo u blatnjavom dvorištu zapuštene vikendice van grada, bilo u nekom prču od bašte iza kuće koju deliš sa još šest porodica. Egzotični srpski užitak sa mirisnom aromom ustajale kineske gume i ukusom kancerogenih materija u ustima nakon duvanja, jer je dovoljno dobra pumpa bila skuplja od samog bazena, a sve dok se čvariš u 30cm vode sa detetom, komšijinim detetom, kerom, nepoznatom mačkom, pijanim komšijom, tri ose, dve pčele, jednim stršljenom, tarantulom i par desetina nesretno udavljenih sitnijih insekata, a da ti prirom ni najmanje ne smeta da celu ulicu konstanto pozivaš da se rashlade u tvom luksuznom raju.

Savršen način da srpska sirotinja može da se pohvali kako ima barem jednu stavku iz svetog trojstva srpskog sna, pored Mečke i plate od 1000€ - bazen u svom dvorištu.

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva koja je vodila program ekonomskog razvoja Istocne azije u 18. veku, sada pruza utociste kompletnim vladama cije se legitimnost oslanja na tradicionalnu zavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva i citav niz svetih ljudi, boraca za ravnopravnost zivotinja i ljudi i ostale ekipe iz lokalne bajke.
Na mestu na kom bi teoretski mogao biti Tibet sada se nalazi Mjan Mar koji se oslanja na najblizeg suseda sa kojim deli istoriju, jezik, kulturu i naziv naroda, odnosno na Kinu.

Pojava koja dominira kod ljudi sklonih verbalnom izrabljivanju jednog kruga, iz brojnih dela, izdvojenih misli, koji ne predstavljaju ništa drugo do misliočev instrument za približavanje biti priče. Takvi retko da su pročitali i Nušićeve hajduke, uvek u nekom kutu imaju ključ koji otvara prečicu do riznice blaženog li znanja, knjigu u kojoj su pohranjeni brojni citati što poznatih, što nepoznatih mislioca od starog Egipta do filzofije dvadesetog veka. Uskoci, koji pokušavaju da se dočepaju praznine nastale u pauzi vašeg izlaganja, ubacujući svoje zrno mudrosti i ne preterano mareći da li je njihov iskaz koherentan celokupnoj priči. Oni su rekli. Na nama je da se oduševimo.
Neretko, autoriteti raznoraznih pisaca, ili imena koja neki predstavljaju kao simbole misli, dovode do toga da jedna izjava, ma koliko nebulozna, alogična, bez imalo simboličnog značenja bila, stavljanjem imena znamenitog Petra Petrovića KakoNisiČuoZaNjega na kraju rečenice u stilu "Što bi rek'o.." postaje pravo klupko dokučene suštine čiji se sadržaj ne sme osporavati.

Tradicionalni turski specijalitet, rado služen izgladneloj raji. Sve što vam treba za pripremu je lomača srednje veličine i ćivot sa moštima svetitelja.

... da ništa ne radiš. Ovako su nas koji smo rodjeni u socijalizmu motivisali za učenje.

Ne, ona nema problema! Ona je lepa devojka sa sela , ili iz grada. Probleme ćeš imati ti, ako joj priđeš. I to u vidu petoro-šestoro braće, par bivših momaka, ćaleta pandurskog inspektora, mame kapitena ragbi tima, mlađe sestre nosioca crnog pojasa (treći dan - ništa nije jela!), strica okorelog mafijaša, ujne izbacivača iz lokalne kafane...Šta god da te zapadne, od navedenog, jeb'o si ježa u ledja. Savet? Strpljenje. Ne trči k'o ždrebe pred rudu.

Legende su zadužile vašu firmu još dok ste vi sricali bukvar ili možda dok niste bili ni u planu. Vi nemate dva pišanja u preduzeću, a legende su tu prošle sito, a posebno rešeto, pamte i pisaću mašinu i teleprinter. Zato neće ni da čuju za računar. Word zovu „ono kucanje“, a u mejl adresi pokušavaju da prenebregnu @. Šta god da vi uradite, oni mogu bolje, lepše i smislenije, ali neće. Pa dosta su oni radili, majka mu stara, vreme je da mlađi potegnu. Legende firme postoje da bi davale old school savete, raspravljale o poslednjem Đokovićevom meču i čuvale štek za vodku od šefova kapitalista. Na šljaku kasne kao voz Beograd-Bar. Ne mešaju se u svoj posao, ako se ponekad i umešaju – očekuju da im nadređeni i podređeni zajedno pruže felacio, da dobiju varijabilu i orden Svetog Save drugog stepena.

Ko što su se Japanci jadni zadesili u vatrenom pojasu Pacifika, tako smo se i mi Srbi zadesili(ili bolje rečeno stvorili) u vatrenom pojasu oko nove godine. Sve kreće od Mitrovdana, preko Aranđela i Svetog Nikole do nove godine ( negde obično uskoči ortakov rođendan), pa onda Božić, pa takozvana Srpska nova godina i na kraju Vaslije Ostroški. Ko se odavde izvuče čitav, taj ko da na veseljima i nije bio. Vlaške igranke, robot kola, helikopteri piva, čitave prerije srpskih bizona( čitaj svinja) istrebljene i dovedene na ivicu opstanka i naravno ispijanje čuvene deda Stoletove rakije. A domaćini kao šerpasi na Himalajima kasnije sprovode pijane goste kući. Dosta se u narodu priča o ovom vatrenom pojasu, a kako i ne bi, kad opiči Aranđelovdan od 10 rihtera retko ko ostaje ravnodušan.

Legendarno piće. Pravi se tako što se belo vino ili roze pomeša sa kiselom (ili soda) vodom. Vremenom se izvežba mešanje ova dva sastojka, pa se mogu sipati i sa nekoliko metara visine. Može se u čašu baciti i viljuška, da dodatno promeša smesu. Iskusni boemi kažu da se prvo sipa voda, da se ne bi kvarilo vino. Neki zagriženi ljubitelji ovog pića, uzmu flašu vina i vode u ruke, pa direktno prave špricer u ustima, i sami određuju količinu sastojaka, tako što menjaju nagib flaše.

Postoji više varijanti ovog svetog pića:

1. Zimski - puno vina, prst vode, dobar da vas ugreje u hladnim zimskim danima
2. Prolećni i Jesenji - normalni špriceri, fifti-fifti
3. Letnji - malo vina, više vode, dobar za vrele letnje dane.
4. Dečiji - još blaži od letnjeg, pravi se kada dete želi da imitira oca.
5. Sportski - običan špricer za sportiste.

Narodna izreka koja predstavlja jedinu nadu ženama koje nariču na sahranama za pokojnikom da im pozdravi bližu i dalju rodbinu!

Nepisano pravilo u nekim muškim prijateljstvima koje svaki brat po automatizmu poštuje u situacijama kada je ugrožen fizički integritet drugog brata. Misaoni proces je tada pod strogom kontrolon svetog hormona testosterona koji kada udari u glavu, glava udara o zid, uz odjek "Acta non verba". Valjda upravo ta biohemijska razlika između muškog i ženskog organizma devojkama onemogućava da shvate suštinu i važnost ovog oblika drugarskog podržavanja. A osim toga, nikad im pravilno i ne bude objašnjena ista:

Na pitanje "Zašto se za brata skače?", dobiju odgovor "Zato što je brat."
Na pitanje "Zašto je brat?", odgovor je "Zato što bi i on skočio za mene." ili "Neću da ispadnem pička/sisa" (tj. oni organi koji su u svakoj drugoj situaciji predmet obožavanja gore okrivljenog hormona).
Na svako dodatno pitanje, odgovor je "Vi ženske to ne razumete!"

Posljedica pretjeranog okretanja listova kroz život uvjetovanog nedostatkom usmjerenosti i smjernosti.

Savršena žena, jedinstvo svetog trojstva: dama na ulici, domaćica u kuhinji i ono treće. Bićeš presrećan što je tvoja. Prelepa, zgodna, obrazovana, savršena majka, kuvarica, duhovita i britka... Čak će je i tvoja majka voleti, a ona tebi nikada neće prigovarati gde si i do kad bio. Sa jednakim poštovanjem postupaće sa tvojim prijateljem doktorom, kao i sa onim propalitetom koji je sad izašao iz zatvora. Uvek nasmejana... Svugde omiljena...
Ali... Kad uvidiš da savršenstva nema i da u njoj duvaju vetrovi od kojih će ti sigurno narasti rogovi... I da ti tu ne možeš ništa... Kad shvatiš da ti je bolje biti rogonja samo za sebe, nego za celo selo, i počneš da joj jasno govoriš gde ideš i do kad se vraćaš, kako se ne bi vucarala po motelima i vrbacima, te bila viđena...
Razumećeš što je cela njena porodica od milošte zove vrtirepka.

Crveno slovo koje pada trideset drugog dana limburga meseca, odnosno na godišnje doba poznato kao kukovo leto.

Postavljanje slike iz bujne mladosti stogodišnjem preminulom jer verovatno, na prošloj slikanoj, dvadeset pet godina pre smrti, nije baš lepo ispao.

Otrcana fraza iz vremena socijalizma.
I danas je koriste neki opštinski zvaničnici, direktori komunalnih preduzeća, državnih firmi itd.

obzirom da su Srbi odvajkada insistirali na korenima bez kojih neko može samo da bude tikva za Noć veštica tamo negde u Amerikama, najčešći estetski užas prosečnog domaćinstva obskrbljenog strujom koje koristi aparate na istu (ubrojeni i kompjuteri), su spletovi kablova. kolopleti najomiljenijeg simbola svetog kumstva i prekonoćnih poslovnih uspeha su 'veze i vezice', pa makar one bile i elektronske koje se kao (lenja) creva vuku po čitavoj kući i obaraju s nogu. materijalizacija veze s Bogom izolirana gumom koja vodi do Teslinog štekerskog portala. direktna veza bez ometanja i prisluškivanja molitvi i kletvi. ako ga ne vidim, znači i ne postoji, drugim rečima.
ovih dana možemo vrlo lako da budemo 'kablovani' i van svojeg bombaško-porodičnog gnezda, obzirom da nam ti isti 'bežični' sada šalju kilometre kišnog kabla, tj.napolju svaki čas lije 'k'o iz kabla'.