Особа која у школу носи све књиге и онда као права библиотека позајмљује књиге свима редом за неодређену своту - и као свака библиотека има проблема после да врати те исте књиге назад.

Nekad: Raspali, džangrizavi starkelja koji čami u svom memljivom dvorcu na vrhu ukletog brda, okružen je blagom nebrojenim, pritom ima zrikave hobite za vojsku i gaji neke čudne, čupave živuljke.S obzirom da je dobro potkovan plemenitim metalima, drznuo se da pomisli da će najlepša od svih princeza-Vasilisa, pristati da mu podmeće patku i vozika u kolicima zbog njegovih svetlucavih kamenčića i nekog tamo zlata, al' se kanda zajebao-Ova se odvalila od smeha i pružila mu ogledalo uz repliku:''Da li si se ti video na šta ličiš?''.
Danas:Korpulentni, dobrodržeći gospodin,ima tu negde između 6 i 7 banki na prvi pogled ali ne može se utvrditi jer je ličnu kartu izgubio u Kosovskom Boju dok je Mustafa Masudin pokušavao da mu otme papučice, koje je ovaj dobio na poklon od Apostola Petra(ne znate vi kako je vruće u junu), vrlo poželjna ciljna grupa-što je stariji,pre će da krepa,a vi ćete biti njegova jedina naslednica,ili ćete deliti bogatstvo sa njegovim prethodnim 63,75 ženama i 135-oro dece.Bolje išta, nego ništa.Čarobne reči koje treba izgovoriti u procesu prošnje:
Ah, da, to želim od prvog trenutka kad sam ugledala tvoje zrelo lice, iskusnog gospodina, koji zna šta ženama treba-nikakva ogledala i smeh nisu poželjni...
Ovakva vrsta muškaraca živi duže i od navrdede Pantelije i obično zajebe sve pretendente na njegove kovčežiće sa dukatima, pardon-bankovne račune....I menja ''Vasilise'' češće nego kineske baterije.
Ipak je on ''Besmrtni'' ;)...

Studentski frižider.

Završila se naporna nedelja. Nešto razmišmljaš, mogo bi da banem u neki fenseraj, dobre pičke izlaze ipak je petak uveče. Navataš neko društvo, skockaš se, podigneš koju kintu i otisneš se noćni provod grada Beograda.

Dodješ do kluba, zagledaš malo odma ti je jasno gde si zalutao. Kad huligana nema, pederi kolo vode. Neki golobradi dečačići furaju kurton majice i toplomerke i vode kao neke pičiće. Ništa, pomisliš na lepe stvari da odagnaš zle misli. Misliš o ladnom točenom, jagnjetini ćevapima, ciganima, rakiji, pa o baklavama i tulumbama. Pogledaš u nebo, zamoliš Svetog Savu iz Kikinde da ti oprosti i udješ.

Unutra piči jebeni gej rep, svi sede i blenu, od zvuka inspirisanog zvucima drobilice za kičmu ne može da se prozbori. Uzimaš pivo da se osvežiš. Konobar dukatlija ti donosi topli napitak arome pišaćke sa ekstraktom vode iz Dunava. Pališ 27. cigaretu i merkaš ribe. Sve su ok. Počneš neku klasičnu žvaku, kad gle čuda eto Mike Žeke Pere Laze iz kraja. Neko se tu lepo njede govana sa apetitom i tebi pukne kurac i poželiš svima laku noć i dabogda im Zaz svirao na svadbi.

Ideš gajbi, dovršavaš 43. cigaru crvenog marllbora i baviš se pitanjima egzistencije i smisla života. Onda ti padne na um, oni slepci garant sad vode orgije, ribe trčkaraju okolo i razdiru sisiće a ti budala otišao.
I onda shvatiš da kakav si baksuz, čim si otišao ohladilo se pivo.

Novac koji zanemarujemo, kada nam neko duguje, jer je isuvise mali da nam nesto pomogne u zivotu.

Stanoje se sporo kretao po izlokanom putu čije mu se blato lijepilo za opanke otežavajući hod. Nije mu se ni žurilo jer je išao u nepoznato, ophrvan teškim mislima od jutros, kada mu je komšija rekao da ga POLITKOM poziva na sastanak. Nasamo. To na dobro nije moglo izaći.

Zašto li me zove, mislio je, nije valjda saznao da sam slavio svetog Jovana? Još me žena upozoravala da su joj na sastanku AFŽ-a podvukli da će svi oni koji slave biti izbačeni iz KPJ i da će se njihovim slučajem pozabaviti UDBA. Ali, od slave je prošlo dva mjeseca i slavio sam krijući. Jeste kum rek'o da OZNA sve dozna, ali zar ne bi doznala odma'? Pa, šta i što sam slavio? Bio sam učesnik NOR-a, baštinim sve tekovine AVNOJ-a, jeste mi brat bio upleten u INFORMBIRO, ali taj sam dug odužio kad sam u ZZ pred'o dvije steone krave. Jes' da u tom ZZ-u ne zapinjem previše sa radom, ali zadruga je, majka mu stara - nije ni KOLHOZ, ni SOVHOZ! Sin mi je u JNA, u Makedoniji VP3626, odužuje dug otadžbini. I kako da ne slavim? Slavio mi je đed. I njegov đed. I njegovog đeda đed. Vala, slaviću i ja, pa makar me ispitivalo sedam sekretara SKOJ-a!

Sa tim mislima pope se na uzvišicu sa koje se u daljini nazirao krov SK KPJ...

Dio grada od pivnice do galerije. Svrha sutomora jeste biti vidjen ,komentarisuci ljude koji setaju i naravno biti ponosan sto si izmolio staru za 2e, koje ces iskoristiti da isjedis neko pice par sati.

Ljudi koji upornošću mogu da pariraju grčkim mitološkim junacima, objedinjeni ciljem : Dobiti biometrijska dokumenta! Okupljanja ove male zajednice počinju u cik zore. Već oko 5 ujutru možete nanjušiti nekog starkelju kako vuče stolicu i flašicu vode, ovenčan slavom seda ispred SUP-a. Neprocenljiv osećaj : stigao je prvi! Polako počinju da dolaze ostali članovi ove grupe. Kao rođaci najrođeniji se pozdravljaju i šale na svoj račun. Ponekad zaćute, kad shvate da ceo njihov jad i čemer je realan. Sede već 3 nedelje svako jutro ispred doma zla birokratskog režima čekajući dokumenta kao da su pozlaćena. Najzanimljivije je što svaki dan možete videti iste face, oni koji dolaze prvi put se snađu i završe to za dan. Oni koji ne uspeju iz prve nesvesno se priključuju starosedeocima kao regruti ili oprobaju svoju sreću i sutradan (što se ustvari svodi na isto).

Fraza koja se koristi kada nešto dugo čekaš.

Adam rodi Seta, a Set rodi Enosa, a Enos rodi Kainana, a Kainan rodi Mahalela, a Mahalel rodi Jereda, a Jared rodi Enoha, a Enoh rodi Metuzalema, a Metuzalem rodi Lameka, a Lamek rodi Noja, a Noje rodi Šema, a Šem rodi Arpahšada, a Arpahšad rodi Šelaha, a Šelah rodi Ebera, a Eber rodi Palega, a Paleg rodi Reu, a Reu rodi Nahora, a Nahor rodi Teraha, a Terah rodi Avrama, a Avram rodi Isaka, a Isak rodi Jakova, a Jakov rodi Judu i braću njegovu, a Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom, a Fares rodi Esroma, a Esrom rodi Arama, a Aram rodi Aminadava, a Aminadav rodi Naasona, a Naason rodi Salmona, a Salmon rodi Vooza s Rahavom, a Vooz rodi Ovida s Rutom, a Ovid rodi Jeseja, a Jesej rodi Davida cara, a David car rodi Solomona sa Urijinicom, a Solomon rodi Rovoama, a Rovoam rodi Aviju, a Avija rodi Asu, a Asa rodi Josafata, a Josafat rodi Jorama, a Joram rodi Oziju, a Ozija rodi Joatama, a Joatam rodi Ahaza, a Ahaz rodi Jezekiju, a Jezekija rodi Manasiju, a Manasija rodi Amona, a Amon rodi Josiju, a Josija rodi Jehoniju i braću njegovu, u seobi vavilonskoj, a po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatila, a Salatil rodi Zorovavelja, a Zorovavelj rodi Aviuda, a Aviud rodi Eliakima, a Eliakim rodi Azora, a Azor rodi Avakuma, a Avakum rodi Isaka, a Isak rodi Davida, a David ode na sjever i rodi Emanuila, a Emanuil rodi Joakima, a Joakim rodi Iliju, a Ilija rodi Jovana, a Jovan rodi Zaharija, a Zaharije rodi Višeslava, a Višeslav rodi Radoslava, a Radoslav rodi Pristigoja, a Pristigoj rodi Vlastimira, a Vlastimir ode na Balkan i rodi Mutimira, a Mutimir rodi Časlava, a Časlav rodi Vladimira, a Vladimir rodi Pavla, a Pavle rodi Stefana, a Stefan rodi Mihajla, a Mihajlo rodi Uroša, a Uroš rodi Radoslava, a Radoslav rodi Dobroslava, a Dobroslav rodi Marka, a Marko rodi Vukana, a Vukan rodi Konstantina, a Konstatnin rodi Petra, a Petar rodi Vukašina, a Vukašin rodi Dušana, a Dušan rodi Lazara, a Lazar rodi Luku, a Luka rodi Đurađa, a Đurađ rodi Jovana, a Jovan rodi Jeremiju, Jeremija rodi Milutina, a Milutin rodi Miloša, a Miloš rodi Savu, a Savo rodi Rastka, a Rastko rodi Gavrila, a Gavrilo rodi Blagoja, a Blagoje rodi Dmitra, a Dmitar rodi Živadina, a Živadin rodi Krsmana, a Krsman rodi Obrada, a Obrad rodi Panteliju, a Pantelija rodi Radovana, a Radovan rodi Špiru, a Šprio rodi Božu, a Božo rodi Dragana.

Izreka za dosadnog idiota, koji ti zagorcava zivot. Gde god da krenes, nesto uradis ili se negde zateknes, on je tu kao nuzno zlo.
Nista bez njega ne moze da prodje...

U neka slavnija vremena, u srpskom narodu odomaćeni i, pre svega, u znak ljubavi nadenuti nadimak Kralja Petra I Karađorđevića. Čika Pera, jebote. Kao neki gotivni komšija iz kraja koji ti dopumpava loptu i krišom daje gutljaj piva/dim Lakija. E pa, ovaj iz naslova je bio preteča tog dobričine iz komšiluka, poznat još i kao Kralj Petar Oslobodilac i Stari Kralj, inače rođeni unuk Karađorđa i ozbiljna kraljina od čoveka...i verovatno poslednji pozitivac koji je sedeo na tronu sprske države, ono, još od Cara Dušana. Nebeski narod ga pamti i veliča kao mudrog, štedljivog, skromnog, plemenitog, hrabrog - a svi znamo koliko je pomenuti škrt na komplimentima kad su vladari u pitanju. Postoji tu, naravno, gomila priča i anegdota o njegovoj kuloći, kako na dvoru tako i van njega (tipa, jednom se pod lažnim imenom Petar Mrkonjić borio u Bosansko-hercegovačkom Ustanku 1875-e goodine, a s tim u vezi stoji i ime Mrkonjić Grada), ali je od svih verovatno najmoćnija i, ujedno, najneverovatnija ona u kojoj taj omaleni i ostareli čovek predvodi svoj narod u egzodusu preko Albanije, neretko i peške, kao običan čovek i smrtnik...kakvim je sebe, uostalom, i smatrao.

Elem - iako prilično u godinama i već teže bolestan, uspeo je da dočeka kraj rata i oslobođenje otadžbine...što je umeo i da proslavi brijanjem brade koju je puštao pune 4 godine. Kakav car, ali stvarno.

Savremeni institut za valjanje brašna. Sve se više pojavljuje, zajedno sa butikom mesa. Sami vrhovi, gotiva. Nije to bilo kakva ljebara, na njihovim proizvodima se nalaze posebne dekoracije preuzete od kulinarskih majstora Luja XVI, a skuplje je samo za 0,3%. Ako uzimate veće količine ili sumnjive proizvode kao što je burek s kupusom, morate posjedovati recept koje izdaju sekretari mjesnih zajednica, predsjednici ratnih vojnih invalida ili popadije... Sve zavisi od proizvoda.

Svi radnici nose pedersko daviteljske rukavice, da ne bi slučajno prenijeli subakutni sklerozirajući panencefalitis ili nešto tako nekom od mušterija. Strogo poslovno. Mušterija uvijek stoji iza crvene linije, čisto prevencije radi. Njihovi PR menadžeri su uveli i novu terminologiju, koja je na prvi pogled puna kontradiktornih pojmova, kao npr. Burek pica, Pica sendvič, Kroasan viršla, ali ne ovo nikako nije pekara.

Uz veterinara, popa i geometra smatra se među viđenijim i uglednijim ljudima u selu. Njegove veštine u spravljanju božanskog pića, rakije (aka. mučenice, prepečenice), pića kome mi Srbi dugujemo našu hrabrost, dogodovštine i nadaleko čuvene ljubavno-seksualne moći (da ne ulazimo u to šta je mit, a šta istina...) su međ' pukom uvažavane sa strahopoštovanjem, sa izrazom lica seoske dece kada pod starim orahom šćućureni slušaju grmljavinu uoči svetog Ilije, posmatrajući divan i moćan fenomen, a sa druge strane - nerazlučiv, dalek i nadnaravan.

Iako se bavi spravljanjem takvog magičnog napitka, on nije među prvim degustatorima. Ne, on uzima dnevno svega dve tri čašice uz jelo, domaću mezu i luk, odavajući priznanje tom svetom napitku, čijih je tajni duboki poznavalac. Pred uzimanje čašice, maši se rukom za šeširče, pobožno spuštajući ga i krsteći se triput uz reči: "S' božjom pomoću, neka je na zdravlje...". Veštim okom, tajnim znanjem organizovanja sila vode i vatre, poput galskih druda spravlja taj sveti, magični napitak rakije.

Njegova kuća u selu zauzima posebno mesto, onako pomalo zabačena i u daljini... Poneki seljak namernik na biciklu se uputi u jesenje dane ka kazandžijinom domu, sveže obrijan, u najboljem kaputu i ispeglanoj košulji, što onomad za Đurđevdan dobi od kumova. U džepu mu se nađe neki poklon, tegla domaćeg slatka koje je domaćica spremila, jer se kod kazandžije ne ide svakako i praznih ruku...

U davna vremena dok je Perun skid'o junf Vesni istovremeno se podsmejavajući Odinu koji je bajdevej bio homoseksualac pošto je redovno drk'o na gluteus Amon Raa, isto furundžije iz područja donjeg toka Plavog Nila, na dnu neba, to jest zemlji, vodila se epska bitka za prevlast nad tim ko ima veći kurac. I tako je sve počelo...

Ne oni koji zvone, gase sveće, pevaju u crkvenom horu i kite popa. Reč je o osobama koje znaju biti iritantne kao novi singl Jelene Karleuše. Osobe koje umesto Gregorijanskog, koriste crkveni kalendar i njime Vas šibaju po mozgu.

Početak zapleta gotovo svakog modernog horor filma.

Nisam ni ja sisao vesla. Znam i ja da jebem.

Poznati fabrika iz Mladenovca, specijalizovana za keramičke proizvode, među njima i pločice. U žargonu, ovaj izraz se koristi za lepo oblikovane muške trbušne mišiće a la Bred Pit.

Savremeno srpsko božanstvo-mitsko biće iz reda omnipotentnih Neklošara sa bezdlaknim jezikom (dele genetski materijal sa delfinima, grifinima, serafimima i Džonom Malkovičem; prim.dež.biol.), po hijerarhiji locirano negde na šestom-sedmom etažu 50-ospratnog korporativnog solitera ali sa potpunom samostalnošću i autonomijom, ne slušajući nikakve naredbe od gore i ne polažući račune nikome do sâmom sebi. Malo se zna o tome kako je i zašto ovo stvorenje zapravo nastalo, mada neki istorijski izvori tvrde da su u čitavu priču svoje prste morali umešati bogovi Rubin i Čivas pre svega zbog sposobnosti Anđusa da bljuje vatru na čvabalo i guz.

Ono što je, pak, još veća nepoznanica u vezi sa naslovnim entitetom jeste to a) čemu isti duguje svoj imunitet kod ostalih bogova i - s tim u vezi - b) kako uopšte uspeva da opstoji tako sam i neklošarski u nimalo naivnoj sredini Panteona Nebeskog? Legenda, naime, kaže da je još dok se stvarao u nebuli u sazvežđu SRS, Anđus (u sumerskim i koptskim spisima poznat i kao "Anjelicus") počeo da prikuplja važne i - što je još bitnije - škakljive informacije o drugim božanstvima i mitskim bićima oko sebe, kojima ih i dan-danas drži u svojevrsnom šahu, šehu, šuhu, uglavnom - za muda.

Anđus je počasni Sliterinac i, logično, odlično se služi nemuštim jezikom. Po jednom nezvaničnom proročanstvu uklesanom na granitnu stenu poviše planinskog vrha Maganik, na Dan Svetog Kopernikusa limburga meseca Anđus Omnipotentni će nemuštim jezikom obelodaniti sve tajne i skandale i dovesti Žiku Obretkovića na tron Svarogov...