Slično kao ona moja Neotvorena Knjiga al opet malo drugačije.
Ovo je tip ribe koja tripuje nezamislivu inteligenciju i neki uspeh u životu šta znam. Zapravo se pomuče da nauče nešto/završe neki faks i nađu kolko tolko solidan posao. E onda njima karijera postaje svetinja a svi su go kurac oko nje. Pokušava da se oblači u nekom korpo/polukorporativnom stilu iako uvek izgleda kao komplet smeće i kao nešto što prosi za paklu cigara u Bugarskoj. To su one likuše što pričaju kao voditelji s rtsa onako strogo sve gramatički jer konta da izgleda pametnije.
Ona zna sve ona je prešla igricu ona je bez emocija i osećanja i samo vidi svoj uspeh moš misliti. Svaki dan joj dođe na isto jel jelte živi u tolikoj nekoj iluziji veličine da ona od svog svetog šablona ne sme da odstupi ni milimetar.... E to važi dok ne nalete na nekog nesrećnika ili nesrećnicu(ne gadi se ta na pičku ne boj se) i onda kreću da tu osobu tretiraju kao komplet igračku jer ona je veličina i gospođa, ti si sranje. Onda se budi njihova promiskuitetna trula ličnost duboka kao wc šolja i naravno često su zavisnici od neke muke, da bi im pomoglo da iznesu takav stil života. Ako imaju partnera, varaće ga iza leđa, ako nemaju naći će, ima vremena. Sve u tajnosti naravno, skupa je to dama, diskrecija je bitna.. Ništa njoj neće upropastiti reputaciju... U glavnom s posla na poso s kurca na kurac s droge na drogu da prostite. Tužno bezlično jedno biće.Završi kao slupana oronula olupina od osobe zaglavljena u braku s čovekom koga mrzi, ode joj štitna žlezda i polako trune i muž je bije.. To je otprilike to. Ko o čemu ja o ribama al šta da radim kad mi leži taj tumor na srcu.. Prave vrednosti umiru iz dana u dan pa ako ništa drugo nek se makar kenja o tome.

Legalizovana pljačka.

U slučaju da sportski novinar Petar Denda prenosi neku košarkašku utakmicu, svaki građanin Srbije, stariji od devet godina, je dovoljno kompetentan da ponese naziv - stručni konsultant.

Čest izraz za nekog ko ne ceni tuđ novac, ali zato kada treba svoj dinar da da onda je to katastrofalno teško da uradi. To su uglavnom ljudi koji nikad nisu radili, i onda su se jednog dana zaposlili i shvatili šta znači zarađivati sebe za život, daleko bilo da su morali od svoje plate da nešto doniraju za kućni budžet. E onda vrednost njihovog dinara premašuje vrednost kuće s placom.

Drugi izraz za čoveka koji je u ranoj mladosti počeo da sedi i u četrdesetoj godini može se porediti sa Gandalfom iz prvog dela LOTR-a, a sa pedeset godina se može porediti sa Gandalfom iz ostala dva nastavka (ili Aljošom Vučkovićem iz "Boljeg Života" i Aljošom Vučkovićem iz "Jelene").

...kako treba, ali to i nisam morao da dopišem, je l' da?

Elem, difolt srpskog gostroprimstva, subprovinijencije ispraćanje gostiju/onanisanje na svoj lik i delo, koji nedvosmisleno dokazuje hipotezu koliki smo mi Srbi uber-kompleksaši i iz kojih se zapravo pobuda toliko trudimo prilikom kada nekoga gostimo u ataru sopstvenog nam habitata.

Jer, čak je i vrapcima u njujorškom "Central Parku" opšte poznato da boravak u kući jednog pripadnika nebeskog naroda, kakve god on prirode i pozadine bio, pod sobom podrazumeva kraljevski tretman i to u samoj esenciji značenja istog. Srpski domaćin i domaćica će se, naime, potruditi da se u toku trajanja vaše posete na njihovoj adresi ne samo osetite kao kod svoje kuće, već da se osetite i kao kod tuđe, što je, reala - a kako nam to i nezavisna istraživanja saopštavaju - i najzastupljenija tajna želja svih nas. Šta? Vaša vizita je neplaniranog karaktera? Ništa ne brinite. Dok se vi još budete raskomoćivali uz od strane domaćice svetlosno izneto meze&rakiju, vaš srdačni houst će u takođe svetlosnom roku odnekud izroditi prase il' jagnje i izneti ga pred vas uz skromno podrignutu floskulu "izvin'te ako se o'ladilo...". Šta? Ipak je u pitanju 2 dan star poziv na večeru i druženje? Očekujte nešto slično Slavi, samo bez prašnjave ikone Svetog Luke, sada misteriozno nestale iz područja trpezarije.

Ali...svakom treba potvrda kvaliteta, dovoljno glasno priznanje za prikazan rad&trud i ako ste mislili da je vaše već učestalo komplimentiranje na račun ića, pića i ćerkinog Bahovog preludijuma (odsviranog u intermecu između pečenja i doboš-torte; prim. prev.) dovoljno za orgazam vaših ljubezno-galantnih domaćina - prevarili ste se k'o Čeda Jovanović kada je mislio da će da pređe cenzus na poslednjim izborima. Sve u svemu, tada na scenu stupa tradicionalna rečenica iz naslova koja, upakovana uz oval jagnjetine a la zausput i 4 ogromna parčeta dobošice, odlazećim gostima daje idealan šlagvort da još jednom otklone svaku sumnju oko eventualnih "ekcesa" koji su se bili mogli dogoditi tokom dotične "skromne večere sa prijateljima" i tako producentima iste pruže još od pre njihovog dolaska u kuću tako žarko priželjkivani svrš ponosa.

Mislim, šta može da bude, majku mu jebem stvarno.

Vrsta savremene zene i istovremeno jedna od najzastupljenijih bolesti modernog doba poznata i pod latinskim nazivom Tunus kompleksianus.Ove zene sastoje se od velikog broja vestackih delova nakalemljenih na nekad postojecu prirodnu osnovu koji zajedno cine funkcionalnu celinu.Uobicajeno je da je jedina stvar u njihovoj anatomskoj strukturi koja ostaje u osnovnom obliku mozak(to je velika greska)koji sadrzi fabricku gresku i koji u ovakvoj vestackoj sredini ima ulogu stranog tela.To dovodi do toga da mozak sve teze odrzava korak sa stvarnoscu.Ova zene karakterisu se viskom kompleksa svih vrsta u organizmu i potpunim odsustvom samopostovanja.Postoje brojne karakteristike kojima se odlikuju ove zene:
-vecito nezadovoljstvo sopstvenim izgledom
-vise plastike na njima nego u Lego fabrici
-lice im je zategnutije od izraelsko-palestinskih odnosa
-vise vremena provode pred ogledalom nego ona kraljica sto nije gotivila Snezanu
-lice im izgleda kao oguljena narandzina kora ili ugljenisani komad mesa
-uvek su sredjene kao predsednicki apartman
-omiljena rec u vokabularu im je operacija
-mozak im je prazan kao budzet Grcke
-kao slavu slave Svetog Hirurgija
-sveto mesto je solarijum gde odlaze jednom svake nedelje ostavljajuci dobrovoljne priloge
-krecu se coporativno,obicno ponosno jezde glavnim gradskim ulicama
-tri puta kazu fensi prije nego sto sastave prvu recenicu od ukupno pet reci
-izlaze na ekskluzivna gradska okupljalista
-okruzeni su napaljenim predstavnicima suprotnog pola koji su suvise zaslepljeni belinom njihovih zuba da bi videli stvarnu sliku i koji poseduju dzep dubok kao arteski bunar
Najpogodnije tlo za razvoj ove vrste zena je bogato okruzenje,a novac je osnovno sredstvo koje podstice razvoj.Bolest koja dovodi do nastanka ove vrste zena se u pocetnom stadijumu obicno javlja u mladosti,a jedan od glavnih faktora koji uticu na dalji razvoj je popustljivi bogati tatica(kasnije ovu ulogu preuzima bogati muz).Bolest koja se stekne u mladosti tesko se lijeci i obicno napreduje do najtezeg stadijuma koji nastaje obicno nakon 50.godine.Tada zene koje odbijaju prirodne tokove starenja zapocinju fazu konacne destrukcije.Ona se sa sastoji u potpunom pretvaranju ovih zena u vostane lutke.

Odlika starijih vozila koji imaju problem sa prekidačem za farove. Za ovakva kola potrebni su vozači sa veoma dobrim refleksima.

Neprejebiv argument internet korisnika. Onaj koji ovo napiše, automatski dobija 'iljadu pluseva i letovanje na Ibici. On je omnipotenti, uberinteligenti bačje današnjice!

Najaktuelnija srpska samoobmana.
Tradicionalno “neka bude što biti ne može” prepakovano u odoru ljigave dnevnopolitičke parole.

Nudeći vešto projektovanu i savršeno tempiranu laž da je moguće ne prodati kosovski mit a kupiti ulaznicu za podelu mitskog zlatnog EU runa, promućurni strip junaci koji vladaju Srbijom vešto sebi kupuju vreme za još jedan krug samoubilačkog srpkog političkog ringišpila.

U vremenu kada je Srbija doterala od Cara Dušana Silnog do duvara sadašnjeg bednog, kolektivni srpski duh, u ogromnom strahu da se suoči sa istinom da je sjebo sve što se sjebati dalo, postaje lak plen profesionalnim varalicama – političkim opsenarima koji, manipulišući tim strahom i duboko ukorenjenim srpskim šizofrenim i infantilnim crtama, nude ono što Srbinu treba: laž da ništa nije izgubljeno, da je i dalje moguće sve dobiti, da spasa nam ima i kad propasti hoćemo, da smo najači kad najteže je i da ćemo u zaustavnom vremenu očas posla nadoknaditi tih pet, šest golčića manjka, da je moguće pojesti oba plasta sena i ne crknuti od gladi kao Buridanove magare i da smo na samom kraju kraćeg lošeg perioda od stotinjak godinica i da eoni srpske renesanse samo što nisu ...
Cijena, prava sitnica – glas na izborima.
Ukoliko se logika, Ustav, realnost... ne slažu sa ovom utopijom - utoliko gore po njih.
I tako se Sorabi i njihove vođe,u sreći i veselju spremaju da mučenu Srbijicu udaju za đuvegiju iz Brisela, onog istog koji joj nogu amputirao 1999., a koji će joj za svadbeni dar zlatne cipelice darivati. Nogu će joj, naravno, vratiti, a kao bonus daće nam i Augentalerovu. Nebo će se otvoriti, car će Lazo sa Fileom rujno vino piti, a Obilić rasparat' utrobu djeve Eštonove, sve na radost Tači barjaktara...

Srpsko političko biće pod totalnom anestezijom ove bajke – snom mrtvijem spava.

Buđenje iz bajke “i Kosovo i Evropa” u realnost “Nit Kosova nit Evrope” biće gadno. U pičku materinu gadno.
Ko ga jebe – nije nam prvi put.

Devojke iz škole koje misle da su obožavane, a u stvari ih niko ne voli. Sve uvek prve saznaju, upućene su u svaki događaj, znaju ko je sa kim raskinuo, ko se smuvao, šta je ko radio sinoć na žurci. Postoji više grupica takvih u školi (obično jedna po odeljenju) koje prenose jedne drugima najnovije tračeve.

Ili: što više pokušavaš, veća je šansa da uspeš. Iako logički perfektna, ova formula je u stvarnosti omanula više puta od Marka Pantelića, a strahovit poraz doživela je kada je svaka polupismena ljudska jedinka dobila pristup internetu. Neopozivo je dokazano da majmuni nikada ne mogu da napišu Šekspirova sabrana dela, pa makar njih milijardu to pokušavalo. Ipak, sa matematikom se nije zezati, sa statistikom još manje. Pokušaji i pogreške su majka uspeha.

Što se tiče tvojih roditelja i onih starijih, vrlo logično i sasvim dovoljno objašnjenje za tvoja dokona pitanja, na koja ni sami nemaju odgovore. Inače, pitanja su u vezi radnji koje obavljate iz godine u godinu, a za koje se veruje da imaju verska i mistična značenja.

Mlađi brat glagola biće. Sofisticirani otpišaj ka sagovorniku čiji predlog ne želimo da uzmemo u razmatranje. Biznis skauti često koriste ovu krilaticu.

Ljudina. Jednostavno čovjek koji može da svari bilo koji zadatak koji mu neko "zada" ili bilo kakvu situaciju u kojoj se nađe. Kome god je potrebna neka pomoć ili nešto, on im uvijek stoji na brzom biranju ako im za nešto zatreba. Ali pod uslovom da na vrijeme pripremite pivo ili novac.
U nekim drugim slučajevima stalna potražnja svakog ćaleta jer za svoju ćerku želi nekog snagatora da je štiti i čuva, a ne nekog mekušca i kukavicu. Mada u 95% slučajeva ih baš takvi i "zapadnu", odnosno zapadnu njihovu miljenicu.

Vrlo dobra riba ili tip! Onaj s kojim ili kojom bi se rado množio u cilju proširenja populacije a sa dobrim šansama da rezultat tog množenja bude isto tako kvalitet u budućnosti. Postoje bar dve situacije kad se može koristiti, kada posmatramo nekoga i kada neko sa strane komentarise par zaljubljenih!

Biće nastalo od majmuna duboko ubeđeno da ga je sam gospod Bog stvorio da jede, jebe i hedoniše se do smrti nakon koje ga čeka raj. Te da bi se ukorenilo to verovanje, stvori religiju, pa mrsne, posne slave, tovljenje u čast nekog lika koji je davno zakopan u zemlju.
Čovek je po predispozicijama jednostavna živuljka koja funkcioniše po principu svetog trojstva: u se, na se i poda se.
Čovek voli idole, klanja im se, podiže im spomenike, moli im se, ubija zbog njih druge ljude, jer je verovatno u biti nezadovoljan sobom i sebe ne vidi kao idealno biće, a delom i dovoljno glup da ne radi na sebi.
Čovek voli sigurnost, a voli i da ima vođu, a šta je lepše i sigurnije nego biti podređen sigurnoj luci koja održava njegovu srž postojanja: u se, na se, i poda se.
Čovek je biće koje će se zanesti nekom idejom, započeće je, ali joj neće ostati dosledan do kraja jer je ipak majmun u genima i voli da se majmuniše i nekontrolisano švrlja u granicama društvene mode.
Čovek je misaono biće, i tu sposobnost baca u blato besmisla te svoj mozak svečano predaje režimu socijalnog autopilota, te gradi, ne tako beskorisnu, masu sklonoj manipulaciji.
Čovek je biće od kulture, voli kulturu, čuva zaostavštinu svojih predaka, po neki put uništi neki spomenik, uništi neku državu i tako to, ali uglavnom voli kulturu. Ako već ne može kulturno da dokaže da je njegova kultura bolja, nema brige, tu je vojna tehnika koja će osigurati da tuđa kultura bude gora od njegove.
Čovek je biće koje voli da čita. Da ga jebeš al voli pisanu reč, uzdiže ga u raznim situacijama i različitim životnim okolnostima. Nekad i obriše dupe novinama koje je čitao dok je srao.
Čovek jako voli Sunce, pa do te mere da mu se opšti sa istom tom planetom sa koje ta toplota dolazi.
Čovek voli teorije zavere, voli da otkriva nepoznato, obožava da mu se golica mašta, iako dosta jedinki ne zna ni šta je H2O, oni vole misterije.
Čovek je društveno biće, voli društvo do neba, te voli i da manipuliše istim ako je u mogućnosti.
Čovek voli nadu, ona mu uliva borbenost svakoga dana da ide dalje, mnogi se nadaju a zaborave da deluju. Ali i to je za ljude.

Kritika majke koja želi da izazove grižu savesti kod svog potomka i da glorifikuje svoju brižnost. Natucajući kako je legla u po deset pa se prevrtala po krevetu sve do sabajle kad je čula da se potomak dovukao iz bančenja.

Opšte je poznato da u životu svakog Romulanca postoje samo 3 stvari: krađa sekundarnih sirovina, tuča i fudbal. Ovo treće nekako posebno vole.

Pošto od ponedeljka do nedelje u faveli nema škole, mladi fergani, a i oni stariji, uvek nađu vremena za fucu. Ali to nije bilo to. Falilo je nešto da taj osećaj zadovoljstva bude još bolji. Falio je stadion. Ne gradski, neg' favelski.

I tako je posle mnogo godina, na intervenciju Coe Čićvua i ostalih političara, sagrađen prvi istorijski stadion u faveli. Glavni matorci u faveli, predsednik Enver i potpredsednik Demir odlučuju da daju ime stadionu. Tako nastaje naziv "Sveti Ramiz II", kao sećanje na starog pretka fergana koji je živeo pre nove ere i koji je predvodio "Seobu Romulanaca" iz Indije davne 69. godine, kao što rekoh, pre nove ere.

A stadion. Normalno lep, čim su ga investirali političari. Nigde trave, nigde zemlje, samo beton po kom ne moš stajati leti kad upekne Sunce. Plava ograda ima dvostruku ulogu. Em što je granica stadiona em što štiti ostatak favele od rušenja. Ranije, dok nije bilo stadiona česti su bili slučaji da neki Romulanac šutem Roberta Karlosa sjebe drugom pola kuće. Nego da se vratim na teren. Nema šta još puno, nisu se baš potrudili političari. Samo golovi i tribine. Golovi, onako kvalitetni, rukometni, crveno-beli s' nekim polu pocepanim mrežicama, a tribine ništa manje kvalitetne. Ima ih 2 komada, sa istočne i zapadne strane terena. Navijanje na njima je k'o na kupu nacija. Ali fergani nebi bili fergani da......

Dođe nedelja i počeše oni na stadionu da prave pijacu. Klasična ciganska posla. Ne običnu pijacu neg' buvljak. Glavna face-prodavci piratskih igrica i Đani Buvljani. I tako svake nedelje.

Stadion je počeo da gubi svoj nekadašnji sjaj (da ne kažem "smrad"). Sve je više bilo ostataka sa pijace, praznih limenki koka-kole, papirića, cd-ova "Američko rvanje 2008" i ostataka cigareta. A u pozadini, iza tog smeća, još uvek neki momci, na čelu sa Enverom i Demirom, cepaju fudbal, u čast velikog romulanskog sveca Svetog Ramiza II.

Čovjek koji je otvoren prema drugim ljudima i spreman da pomogne svima.