Teški period života svršenog studenta do zaposlenja. Ni stipendije, ni plate, niti roditelji više pripomažu ko nekada, a i ostali kontaju sad nije više student pa mu se ne treba ćušnuti koja maša.
- Đe si čova, kaćemo piti?
- Ne znam bogami, u tampon fazi sam... Ni na nebu ni na zemlji, što bi kazo Bajaga...
- Šta je reći, nema se sučim?
- Jašta, i ova rodbina ko da ne zna za jadac ovog perioda...
Stari izraz za ručak koji sledi posle sahrane. Nešto kao daća ili parastos. Praznik za gladne i alave jer ih odatle niko ne tera a hrana i cuga su za dž. Ponekad se na takvim skupovima može desiti da neko od prisutnih malo više potegne pa zaboravi gde je.
Pop: Oče naš koji si na nebesimaa....... Amin!
Prisutni posle nekoliko čašica više i dezorijentacije u prostoru: (tri puta krštenje i dizanje čaše visoko) Đe ođe, tu i dogodine! Aj uzdravlje! A sad domaćice, može supa, meso i ostalo što ide uz to.
connected2me. Vodi se kao aplikacija za upoznavanje i druženje poštenog naroda ali je sve sem toga.
Društvena mreža koja je dno dna ljudskog postojanja. Zajebi sve potonule splavove i polunapuštene birtije i podrume parkove i slično. Najveći probisveti ne bi pružili ruku bilo kome s konekteda.
Mreža koja se pojavila pojma nemam kad, ali znam da su neki nalozi stari po par godina. Mreža koja te limitira na region, pa se u krug vrti nekih 300 ljudi.
Među tih 300 ćete naći narkose, pedofile, papučare, najbolesnije fetiše i ostalu bagru, prezentovanu na najgori mogući način. Jer za razliku od tindera, ovde nema match i slično. Potpuno je anonimno, gde ribe imaju nalog a muka mukina ih drka u chat. A i obrnuto. Bitno je da dva naloga ne mogu da pričaju i vide jedan drugog u isto vreme. Svako može da se javi bilo kome.
Može se naći sve od budućeg kuma preko kombinacije do orgija.
Za ovih par meseci koliko znam za ovo nagledao sam se stvari koje su zajebale svaki deep web, svaki horor, sve.
Razlog za ovo je užasno vođenje mreže, gde banovani može za 3 sek da reinstalira aplikaciju i idemo dalje. A ovi ljudi nikada nikog i ne banuju, inače bi ih stegao bankrot.
Lažni nalozi su toliko česti da se među sobom klade ko će izdržati najduže, da ga ne provale. Pošto filter ne postoji svako muva svakog i vrv se svako sa svakim i upoznao da dubljem nivou da prostite.
Ja zaista ne bih išao u sitnije detalje da ne preteram s opisima. Tužno i jezivo jedno mesto. Ako nekog zanima underground, ne može dublje od ovoga.
odkud ja na ovakvom sajtu? Istraživačko novinarstvo naravno. Sve za nauku.
Najisplativij posao budućnosti u Srbiji će definitivno biti prevođenje srpskog na bošnjački i crnogorski jezik, jer zbog trenutne političke situacije u BiH i Crnoj Gori, prevođenje biti izuzetno potrebno, što zbog knjiga u pomenutim državama, što zbog odnosa među političarima u ove tri države.
Srpski: Gde će to da ode?
"Crnogorski": Đe će to otić', jadan ne bio?............................................................
Srpski : Ali čoveče, narod ti nije zadovoljan.
"Bošnjački": Al' bolan, raja t' nije zadovoljna.
............................................................Očigledno, razlika je dovoljno velika za angažovanje prevodioca.
Još jedna potvrda bosanske preciznosti. Razlika u odnosu na srpsku terminologiju je esencijalna:
- Drugarica - jebljivo
- Jaranica - nije
(Bosanci kao uopšte slabo probirljivi povlače jasnu crtu između "upotrebljivo" i "ma, ni posle 10 piva", i tada im ove druge, ako tak'a tura naiđe, postaju jaranice)
Primer 1 (negde u Srbiji):
- Eee, matoree, tu sam sa nekom drugaricom (oči joj sa iste strane nosa), da dovedem i nju?!
- *slurp* Brate, dovedi drugaricu, vidi ako ima i drugarice neke!Primer 2 (negde u Bosni):
- Ma 'đe si, jebaa!
- A eto, s' jaranicom nekom, ne znam dal' da je dovodim, il' šta...
- Ako ćeš je ti jebat'... Vod' na crtaće i šalji kući, imaa ovdje jedna cura, pita za tebe
Drugi način za pitanje ''Kojim se poslom baviš?''
- Đe si Marko, sto godina... Pričaj nešto jadan, kako si, jesi dobar, koji hleb jedeš i tako... Ajde pričaj jadan što si se stisa!
- A automehaničarski brate... Nije ''najukusniji'', al je pošten!
Posle nje više ništa nije isto.
Nije ti išlo. Problemi kod kuće, problemi na poslu, drugovi te ne pamte, bivše se ne javljaju. I onda dođe ona. I sve dođe na svoje. Krene ti na ruku kako ti nikad u životu krenulo nije. Neobjašnjivo. Metamorfoza. Kopernikanski obrt.
Ima tako žena koje prenesu na tebe nešto svoga blagoslova. Nije nužno da takva ostane s tobom, da bi blagoslov trajao. Nekad je i jedan susret dovoljan. Ako možeš, zadrži je. Ili je poljubi, pa pusti u vodu k'o zlatnu ribicu nek' resetuje svoje tri želje. Gle, obala je prepuna ribara.
- Halo?
- Đe si, Maro, sunce moje!
- Marija. I ko je to, uopšte?
- Ne sjećaš se? More, sunce, Bečići, prije dva mjeseca?
- A, ti si! Jesmo rekli da se više nećemo čuti?
- Samo sam nazvao da ti kažem nešto. Otkako smo se ja i ti, je li, kresnuli, život mi se promjenio iz korjena. Dobio sam stalan pos'o, više ne konobarišem po plaži. Majka mi je ozdravila. Ocu su povezali staž, juče dobio prvu penziju. Sestra se udala na triesdeveti rođendan...
- Bože, budale... Ako si nazvao da ponovimo - nema ništa od toga! Imam nekog. A, i onda si dobio na sažaljenje.
- Ma, nisam nazvao zbog toga. A, nema ni potrebe. Od onda - pičke k'o salate. Nećeš mi vjerovati kako me je poćeralo. Zovem te da ti ponudim saradnju. Nudim se da ti organizujem autobuske ture, k'o u Međugorje da ti je obilaze. Gre'ota da ne podijelim s drugima. Mogli bi da napravimo i neke žetone. Mi im prodajemo, a oni da ti ubacuju za blagoslov...
- :tu, tu, tu, tu:
Trgovačka šema legalne prevare- uzmeš dinar, probušiš mu četiri rupe i prodaš kao dugme za dva dinara. Svima lepo, svi nasmejani.
- Eno Brege, eno Brege, je l' ono Brena s njim na jahti? BREGAAAA BREGAAAAAA
- Đe ste vi, šta mai? E imam neku robu, valjam, daj im mala iz gepeka.
- Tooooo Brega daj nam svega!
Snalažljiv. Kako god da mu život podijeli karte, on će naći način da glatira prije svih. Nekad je to kec iz rukava, nekada znanje i vještina. Bilo kako bilo, riječ "poraz" u njegovom rječniku ne biva.
- Je li ti prošao mali godinu, znam da je imao problema sa nekom predmetima?
- Jes, gomna, sa vrlodobrim. Nasjekira nas lijepo a na kraju izio vuk magarca. Đe se taj izgubi, ja ću ga bosonog tražiti.
- Znao sam, ada, kurvin je to sin, da izvine gospođa.
Oko njega jednostavno mora da se laze. Bilo da komsa pita gde si,ili 'pak,neka devojcica.. Mesto na kome se trenutno nalazite nikako ne sme biti otkriveno....uglavnom! laptop je,naravno,neizostavan.
komsa: o gde si mali,kako to da si online?
lik (iz spajza): ma evo dosao malo do druga pa da vidim sta imam ovde.
komsa: ajde sinovac polako. i kazi onom malom smradu Jovanu da cu koske da mu polomim sto mi se kaci na kvarno.
lik: prenecu mu obavezno!!devojcica: hey! Pa gde si mi ti? Sta se raadi? (:
lik (sa wc solje): E cao lepa. Ma evo kuci,smaranje neko,gledam film... ti?
Nisam vidio nešto mnogo tekstova posvećenih slavama, krmokolju, rakijskom kotlu I drugim našim svetkovinama, pa sam odlučio da vam pišem. Elem, radi se o tome da je moja porodica počela ove godine da slavi slavu , nakon prekida od nekih 50-ak godina. Nismo slavili dok je deda bio živ, jer je on bio zakleti komunista. Da ironija bude veća, pošto smo mi skorojevići, poslije rata, kad je pravoslavlje ušlo u modu, dedi su došla čak tri popa da pjevaju na sahrani. I sad se sjećam kako su se zgledali među sobom, sve se bojali da će Vojin ustati iz groba, pa ih okupiti k’o ondak kad su dolazili svetiti vodicu. A sad, rješili smo I mi da počnemo slaviti.
Pošto mati nije vična kuhinji, sve smo nabavili iz pekare, uostalom 21. je vijek, ko će se pržiti oko šporeta. Ne znamo mi ni obreda, ali doći će pop pa pokazati, a ima I stari prika on to isto zna. Poč’o narod dolaziti , sve to izgleda dobro još uvijek…
Posjelo se malo, popila se ona dočekuša, stig'o I pop, čekamo 7 sati pa da počnemo.
Došlo I tih 7 časova. Veli pop, prvo slavu da očitam, ja ,pa onda ti mali, tj. ja, očitaj Vjerovanje I Očenaš, onda rakija I pajajnje.
-“Jel’ jasan protokol ?”
“Jeste”- odgovorišmo složno.
Odjednom neko upita popa čim maže kosu kad mu je tako sjajna , ovaj odgovori:”Ničim”
A moj mlađi brat, poluglasno :”Kurcem te spičim”. Počeli se mi keseriti, veli pop “Angeli s tobom, dijete…”
-“Jeb’mu ned’lju pope, dijete je, neće više.”- veli ćaća. Nastavišmo mi…
Veli pop:”’Aj mali okadi.”
A ja nikud pristao nisam, ne znam ni kako se kadi , a mati već gura paljak sa pepelom I tamjanom u ruku. Počo ja vintati paljkom, k’o konj u gumnu, veli prika: “U lijevu ruku dijete, desnom se krstiš jeb’la te ned’lja, nepismena, pa kad se prekrstiš, oko svijeće tri puta, pa onda nas okadi.” Sve ja to nekako uradim, al’ kad sam trebao druge kaditi, tu se opet zajebem. Uzmem onaj jebeni paljak pa od jednog do drugog nosim I desnom rukom nanosim dim na njih da se kade. Umrli mi ljudi od smijeha, vele : ”Nemoj se džaba truditi, sami ćemo mi naćerati dim na nas, pa se okaditi.”
Očita pop slavu, šta će, čoek zna, sve zapjeva, k'o Vitni Hjuston Kevinu Kostneru u Tjelohranitelju. Došao red na mene, Očenaš sam nekako I smlatio, al’ ono Vjerovanje me pošteno sjebalo, taman kad sam došao do onog dijela đe se Isus ovaplotio od Marije Djeve, počnem se smijati k’o da mi je 5 godina, I zapnem. Šta’ š kad nema refrena k’o u slavi “Vo slavu I čest” pa nemaš đe odmoriti. Odape mi pop I ja nastavim I dovršim. Krenule I rakije, kod nas idu tri repice, proseravanje, ali ne znam što… Mada, kažu, ima sela gdje broj zdravica uveliko prevazilazi broj gostiju, jer se nazdravlja I snajki što je kru umjesila, kravi koja je otelila vočića, I tako čega se ko sjeti, pa pola gostiju I ne dočeka sarmu a već ih iznesu…
U međuvremenu, stari se našo pajati, pa kad ga je glas poč’o izdavati, ubacio u sporohodnu , nikad kraja. Pa onda rezanje slavskog kolača u pravom hrišćanskom duhu, tu ćaća nazdravi rječima :”Što u desnici ruci – Dušmanu povuci.”
E, tu je pop već popizdio, vidim krvave mu skočile, jedva je doček’o da se obred završi pa da ide. Stignem ga na vratima da se izvinem, velim:“ Jebi mu sunce pope, izvini, prva nam je slava, pa ne znamo joj ništa, praštaj.“
Veli on:“ Znam da niste do sad slavili, imate tri zagrijancije, a poslije nema zajebavanja.“
Dalje na slavi sve se zna, supa, sarma, red rakije, red mesa, red pive, sve uz potresanje basom...“
Hulk je bio luđaque prejakih razmjera. I najjači u CG sig inače ne bi ove priče ni bilo. Ma, možda bi i bilo ali bi bila drugačija, sig. Elem, ide ovako...
Rodio se Dragiša Gidra Hulk u familiju Rašovića u Podgoricu. Znači, Dragiša Gidra Hulk Rašović. Nije poznato ko mu ime dade ali to nije ni važno za ovu priču.
I ono, Rašovići bijegahu jedna od prvih familija u naselje Konik (od 99 pa nadalje ukazom Mugija Prvog poznato kao Konick City), možda ne baš prvi ali u prvih pet garantovano. Ono, šljlegli iz Kuča, bogati, fini, fino vaspitani, fino se nosili, znači sve top. Hulk (Dragiša Gidra Hulk Rašović, u daljem tekstu samo Hulk), inače treće im dijete bijaše drugačiji. Naime, bijaše poznato da je kuća Rašovića rađala samo junake tipa kad im okineš glavu oni po 7 dana hodaju i tako, ali, Hulk bijaše pizda i to tipa ona pizda koja kad mu narkomani uzmu loptu na poligon on umjesto da izvadi utoku i obračuna se sa istima on trči kući da zove oca i majku. Zdapi, najveća na Konik sig.
I ono, jednog dana prekurči ocu mu, inače Vidaku, kukavičluk sina mu Hulka te ga ovaj, Vidak, ispiše njega, Hulka, iz škole da mu ovaj, opet Hulk, više ne bruka pleme i ode sa njim, još jednom Hulkom, pod Ostrog da se vidi što nije u redu. Ne zna se tačno kakvim obredima su Vračevi pod Ostrog podvrgli mladog Hulka ali se on vratio jači nego ikad, ne zaboravi to nikad, i deje ta ekipa koja nikad nije stala, deje ta ekipa, zabava i šala.
Ali, šalu na stranu, znači, radila se teretana 5 dana u neđelji a dva dana se samo jelo i to jelo sudžuka bogomi i slanine samo, znači sve načural i izraste bogomi polijepo Hulk u gorostasa finoga. Okupio oko sebe 96. godište, malo pokazivao kate neke iz karatea što su ga putujući Šaolin sveštenici naučili prošle godine kada su bili pod Ostrog na razmjenu sveštenika, i ovi odma pali na to, da i oni nauče i tako, stvarao se polako Konički klan i tako počinje Hulk od uzimanja lopti sa poligona i dilova sa Malisorima pa sve do krvavih obračuna po ulicama Podgorice.
Bijaše to crno vrijeme za Podgoricu. Nastade nekakvi manjak nekakvoga morala svuda po narodu. Ako se pročulo da imas neku vezu kod Hulka sva vrata su ti bila otvorena i svuda si bio primljen ka' da si Klint Istvud. Imalo je to i drugu stranu medalje, pokušalo se do njegove 22 godine ukupno 44 atentata na mladoga Hulka no on je većinu izbjega' a ovo ostalo je prvi potega utoku i usmrtio napadača. I ono, što znam, dade mu to poleta, umisli da je prejak, da jači ne može biti. Ono, tako se bar njemu u glavu činjaše.
I tada čini prelošu grešku. Mišljaše da je toliko jak da može da osvoji i Vrela Ribnička (dio naselja u Konik đe policija ne smije uć' a ne običan građanin jer mještani Vrela pale eboli šamare i kradu joj sličice fudbalera). I okupi Hulk oko sebe svoju ekipicu, sprema se taj neki rad, 25 man na Vrelatada, tuča je bila krvava i duga i poslije 35 minuta vratili su Hulka na nosilima a on sav izboden, ama užas živi, 13 dana mu je trebalo da se oporavi. Tu postiđeni Hulk ne mogaše familiji na oči da izađe i onda što će, kako će, pravac za Kotor, tamo završava višu pomorsku i na brod đe se nalazi i dan današnji.
Bačva dehidrirala!
Konačan ishod dužeg stajanja praznog drvenog bureta ili kace, čiji su se elementi toliko isušili da posuda gubi svoju geometriju i postaje nefunkcionalna za skladištenje tečnosti (čitaj: rakije).
Nakon spadanja obručeva, bačva se tek uz puno muke i potrošene litre i litre vode može vratiti u upotrebu.
- MALAAAA! O. MALAAAA!
- Idem, šta se dereš!
- Pa, đe si ti dosad ljebtinejebem!? Deder, daj svakome po metar pive! Čitav dan smo radili na građevini, tačno će nam pospadati obručevi ako ne poletiš.
- Odma' dođe!
Tip djece koji kada ih pošalješ po pljugu ili pivo, oni se vrate i ne donesu.
- Pa šta'e sine, đe roba?
- Pa nisu dali, tražili su mi ličnu (...)
- Pa gdje ti je sine?
- Ćale imam dvanaest.
- E koje si ti nedonošče majku li ti tvoju!
Godine čekanja, godine lutanja. Tražio si onu pravu, onu koja će da izazove leptire u stomaku, a ti nemaš pojma šta je to, jedino što si osjetio u stomaku je nadimanje poslije treće porcije pasulja i pola galona ljutih papričica.
Jarani pričaju o jebačini, pričaju o uzgonu na zadnjem sjedištu protrule Korse u nekom ćorsokaku u pripizdini, pričaju o blajvanju u muškoj svlačionici uoči tjelesnog koje je obavila neka razuzdana provincijalka, a ti - ništa. Suh k'o barut. Totalna nejebica te obuzela, a za kurve se nema. Ali eto, dođe i taj dan. Naleti i ta prava. Par lijepih trenutaka provedenih zajedno, nekoliko pića i eto tebe pred vratima.
A ona sva raskošna, otpozadi, a i sprijeda, ima čovjek šta da gleda. Kim Prekardašijan, jebote. Ti ne znaš gdje bi prije pogledao, izgubio se, ima te svugdje k'o kokoši u toru. I onda, tik prije skidanja mraka, zapita se čovjek: "Jebote, je l' sve ovo moje?".
- Pomalo, đe si navro k'o sivonja?! Neće niko odnijeti ispred tebe.
- Joj, šuti, nisam ja znao da je 'vako dobro jebavat. Ja brao maline, jebale me maline! Ojhaaaaaaaa!
Zloupotrijebiti položaj u svrhu punjenja džepova materijalnim bogatstvom, koliko god je to moguće. Obično poslije toga slijedi zataškavanje traga i nestajanje sa javne scene.
-Je li bolan, đe onaj predsjednik DSS-a, ne viđam ga da se pojavljuje još otkad je prestao biti ministar.
-Svrn'o baja pištu i spičio za Francusku. Kažu da je iz budžeta uzeo sve što se moglo.
Posljednja verzija vojničkih priča koja je izašla u Crnoj Gori.
Podrška i servis će biti obezbijeđeni do 2076. godine, kada će biti i zvanično izbačena iz upotrebe.
(Murtovina, 2043. godina)
- Ne zna ova današnja mladež šta je disciplina. E, kad sam ti ja ono civilno služio vojsku u Podgoricu. Dođe ti mene direktor škole, pazi, mene dođe, mene on zamisli dođe, i kaže.... a đe mene to da kaže...
Bacanje kamena s ramena, advanced version.
"Sport" koji zahteva brzinu, snagu, vrhunsku koncentraciju, umne napore kao i plansko igranje ekipe.
Vremenom, pojedini igrači (koji uzgred budi rečeno sem balota ništa i ne rade) ostvare zavidnu tehniku, koja se može meriti sa fudbalskim umećem Lionela Mesija.
Cilj je doći do dvanaest poena (takozvanih punata), a najbolji način za to je konstantno mučko višenačinsko sabotiranje protivnika. Ali primenjujući tu tehniku, rizikujete da osetite svu težinu balote na svojoj faci - što nije da se nije dešavalo u širokom brđanskom području zapadnog Balkana.
Balotanje/boćanje je uglavnom propraćeno brojnim psovkama, opaskama i poslovicama koje ni Vuk Karadžić sve nije uspeo popisati. Neizostavan deo je malobrojna maloletna publika (lokalni klinci) kao i dve-tri gajbe piva ili bocuna vina.
Stevo: Milooooo! Ooo Milooo !
Milo: Đe si Stevoo ?!
Stevo: A evo me. Hajmo na balote ?!
Milo: Samo da oćeram ove ovce zabrda i evo mene vama.
Stevo: Viđamo se Milo, i ponesi bocun one tvoje žutine.
Ne, nema veze sa onim pajpom. Izraz nastao iz odbojkaškog pajpa. Pajper je osoba koja se ubacuje iz drugog plana, jebe otpozadi, na mala vrata ulazi i onda pravi bum. Njega nema, ne znaš da je tu, ne primećuješ ga. Onda ga primetiš, ali uvek kasno, kad te je već sjeb'o.
- Znaš Rajana Lohtija? Znaš ga, naravno. Jesi li ga znao pre godinu dana? Pa, nisi, jebiga. Dečko je u senci Felpsa, ne eksponira se, trenira svakog dana. Onda dođe na Svetsko prvenstvo i osvoji pet zlatnih medalja. Pajper.
- Čuo sam da je Mića dobio desetku iz političke ekonomije.
- Aham.
- Kako je to uspeo, majke ti?
- Jebiga, Mića ti je jebeno zajeban igrač, pajper. Nema ga nigde cele godine, onda dođe i bum.
