Osnovna karakteristika dobrog računara u očima laika.
- Da mi doneseš malom dobar konfijuter!
- Na šta tačno misliš? Grafička, jezgro, hard disk?
- Ma, da mu bude ravan ekran! Nemoj mi one s guzicom, nemam ga đe turiti.
- Smatraj to završenim.
Napio se kao stoka.
-Đe je Šomi, čuo sam da ne gasi ovih dana?
-Ma eno ga muva se sa betonom opet, klasika!
Teretana. Okupljalište modernih gladijatora opremljeno raznovrsnim spravama za mučenje. Mjesto gdje se ljudi svojevoljno i disciplinovano čereče, mrcvare, zlopate i preznojavaju. Sve za ljepotu i zdravlje.
- Đe ćeš ti? Jel opet u GVP?
- Odo' malo u teretanu.
- Bolje da si ona drva iscijep'o nego što stalno ideš u tu čerečanu.
Izraz koji se u razgovoru koristi nakon što kažemo nešto što nipošto nijesmo smjeli reći. Nakon njega dodajemo ono što smo mislili reći, ili ono što smo trebali misliti, kako bi naš sagovornik bio zadovoljan.
A: Đe si ženo?
B: O Radivoje, kako si? Šta će ove flaše na stolu?
A: Ma svraćao nam šupak... hoću reći, šurak, pa rekoh da ga počastim.
Opis poguzja osobe izrazito malih gluteusa. Ima toliko male guzove, da čini se, kada sedne svaki put zalepi čmar direktno na stolicu ili bilo koju drugu ravnu površinu.
-Pa ebote, pogle onu! Pa đe joj je gujzca, kako uopšte sedi!?
-Pa na čmaru ebote!
Džoker režisera filmova za odrasle. Može da igra na svakoj poziciji.
- Treba mi nešto efektno za zadnju scenu. Šta da radim Arnolde Švarcenpekere?
- Uvedi mene gazda, ja sam svestran, umetnuo bi ga đe 'oćeš samo ako mi dobro platiš.
Verbalni ekvivalent stiska ruke. Riječ koja potvrđuje da je dogovor postignut.
- 'Oćemo li u bluz bar ili neđe na narodnu?
- Đe ima više finoga ženskoga svijeta?
- Ada na narodnu.
- Znači tamo ćemo?
- Pitaš li to mačka 'oće li ribe?
- Prodato!
Radno mesto koje je nastalo kao produkt nepotizma u preduzećima.
Mrčndajzeri (merchandiser), do skoro znani kao komercijalisti, su to postali onog momenta kada su direktori postali menadžeri, a radnici - operateri. Radna obaveza jednog mrčndajzera je da svira kurcu i mrsi muda kod klijentele koja sarađuje sa njegovim preduzećem. Mora da bude izuzetno doteran, da prati trendove i da lepo miriši, što će uvek ostaviti pozitivan utisak na poslovne saradnike, koji ga u svojim kancelarijama tovare kafom i ratlukom. On ih indirektno, kroz neku neobaveznu priču, navodi da povećaju lager njegovog asortimana, što mu i u 90% slučajeva uspe, a što u dobroj meri ide u prilog njegovom finansijskom bonusu. Obilazi štandove i odeljenja gde stoji njegova roba, vodi računa o estetici i da neki kolega mrsomud, ne ispadobraniše na njegovu teritoriju.
Neophodni rekviziti jednog mrčndajzera su firmin auto, službeni telefon, rokovnik ili neki registar i hemijska olovka. Oni koji rade za jača preduzeća, neretko sa sobom nose i manji notebook. Sve u svemu, paraziti sopstvene firme, koji žive na grbači radnika u proizvodnji.
Kapitalizam trpi ovaj tip zaraze...
- "Jel' Mićo, Boga ti, đe reče ti ono da radiš...?"
- "Ja strina radim u "Imleku" kao mrčndajzer..."
- "Kao mrčjanzer... aha, aha... A u "Imleku" veliš...? E baš lepo, to je dobra firma...
haluga, hendek, uvala ili izbočina, geološke ili ljudske prirode, koja izgleda veoma ružno ili odvratno.
- Đe ću 'vo granje i ovaj truhli krompir?
- Baci ga na onu hrnjagu dole pored rijeke, jebi mu mater.- Dragi sine, kakva ti je ovo hrnjaga od sobe?!
- Bio mi drug.
Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.
I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.
Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"
Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.
Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.
Strina: cao dule
ja: Ehe, ćao strina! Otkud ti? Neki novi momenti :D ?
Strina: eto
.........
prolazi 6 minuta
Strina: sta radis
ja: Evo slušam muziku, ništa posebno. Ti?
.........
Strina is writting...
Strina is writting...
Strina is writting...
Strina is writting...
posle 15 minuta
Strina is writting...
*ja*ŠTA JE OVO VIŠE KOJI K**C I FEJS I SVE ! MAJKU TI %&#"$" ! I DRŽAVU I INTERNET !!!!!
kad odjednom iskače:
Strina: ustala jutros, isla u wc,pa do sisla do prodavnice..............sasa mi bolestan,pa da mu kupim voce. pa onda ******** + 10 redova ************ ******** + 10 redova ******************** + 10 redova ******************** + 10 redova ************ i sad malo dosla da vidim sta ima ovde.ja: Ekstra :D Baš ti je ispunjen dan, svaka čast.
Strina: da
.........
posle 10 min
Strina: laku noc (ostaje online još 12 minuta jer je ugasila komp na dugme i onda nestaje)Laku noć ti kaže iako je 22:00, a ti ćeš biti budan do trenutka kada strina ustane, ode u wc, siđe do prodavnice......
Pjesma koja služi za potkrepljivanje idiotluka koje je neko napravio i za opravdanje istog za svoj postupak.
Lik piša po kolima
A: Viđi idiote one đe pišaju!
B: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole!
Poze koje se zauzimaju nesvjesno. Način na koji tijelo pita ukoliko se um stidi.
- Što je trebalo?
- Ništa, što?
- A što znam ja, iskrivio si mi se tu kao znak pitanja...
- A to. Reci mi đe je wc, molim te?
Najpoznatije pitanje koje krasi konverzaciju muškaraca od kada je sveta i veka! Ugledavši neku "trebu" jedan drugog često pita "Bi li je?"
Fina je ova mala. Bi li je?
Odgovor može biti raznovrstan a u nekim predelima našeg govornog područja on obično glasi: A đe ne bi...
Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".
-Sa kime se ti to dopisuješ u dvanajsati noću? Ko još normlan u ovo doba sedi za računarom?
-Kevo, to su ljudi, prijatelji. Samo ih je trideset online.
-Odkud tebi prijatelji crno dete? Ne silaziš sa tog kompjutera.
-A kao nikada ne izlazim subotom u grad? A?
-Gadno to meni miriši. Kakvo ti je to društvo? Ajde reci mi! Ko su oni?
-Veruj mi kevo, to su dobri ljudi, tebe mi!
Klik i dođeš u stanje svesti da ti puca razboj da budeš normalan.
- Đe si junačino! Što činiš?
- Evo... Jurim neke rezultate, ne ide mi Vest Hem.
- Samo bez šjekiranja, krsta mi svi nešto manitaju.
- A koji je tebi, što pričaš tako?
- Kacam luuud!!!
- Može lekić?
Roditelji i rodbina od domazeta.
- Đe ti je ovo zet danas?
- Otišo malo u rod.
- Taaata..
- Šta je ćero, jesam nešto slago?
E vala nisam čuo da postoji raspop dok nisam došao u Srem. More u Sremu ne psuju mnogo, ali to što lepo sroče cepa jezgra od atoma. Raspop je pop koga je otkačila Crkva. A nije ni cela Crkva sela na divan da popu skine mantiju. Nego je nadležnom vladiki seo na volej. Ma nisam čuo igde da se na popa udara. Kod mene ga gledaju ko belog međeda, a i mrkog zakon štiti.
Ali Srem drugačije diše. Ima pismenih koliko hoćeš. Mislim, ljudi što umeju da pišu pisma. To što škola uperi nekog na crtalo, nije garant da ga je sastavio oko leske i nariktalo u vagres. Nego tu ima sveta pa kako se natakare na popa odma pišu pismo vladiki. Sve to krene sa "Vaše Preosveštenstvo...", u sredini mnogo zgražavanja na popove mane, a završi sa "Budi Bog s'nama." I onda kad se načne pop sa prvim ukorom vladike, krene selo da pravi od muve mečku i onda se ređaju zabrane, pa rezervni paroh. Omrzne selo na popa i pop na selo. Pa premeštaj, pa za popom stigne priča, pa drugo pismo vladiki i ode glava pope.
A pop ko pop. Ostaje pop. Ko doktor, lugar i žandar. Skini uniformu zameni, ono se ništa ne menja kod novim ruhom. Meni dođe tužno kad vidim. Ko i svakog čoveka što ga izdala sreća. Isto i dalje zapoje i prozbori i propada mu popovski talenat, tamo đe mu pao gra.
A čuo sam i kad grde popa. Pa ga zovu raspopom za svaki zijan. Ovako to krene:
- Pop nam došao u 9 kolač da sveti. Veli kod nas će da ostane na večeri.
- Taj je pop noćna ptica. Ja sam čula da ide u teretanu i fitnes.
- Pa kad nam poslaše mladog popa. Pa šta rade tamo u teretani.
- Jure ženske. Eto šta.
- Ma nemoj da pričaš. Pa ona moja ide u crkvu redovno i pitala me da joj platim teretanu. Bogami ću pisati vladiki.
- I ju raspop jedan. Ko zna kakvu je štetu već načinio.
- Vala jeste. Ajde ostavljaj tu kavu i daj Daničića i Radičevića da malo citiramo. Znam ja kako treba sa tim popovima.
Zapinje u narodnom govoru.
- Povuci!
- SAD!
- Op, op sad ga lomi!
- A đe sad boči oca mu jebem!?
Vrlo zarazna igra koja kod određenog broja ljudi može da izazove zavisnost, a u nekim ekstremno radiklanim slučajevima i smrt.
Ponosno izdata od strane kompanije Zimska Mećava, iliti Blizzard.
Ako baš treba da znate vi vodite svog online lika kojeg unapređujete kroz sate i sate igre (koji se pretvore u dane), i na kraju kad vam se konačno smuči plaćanje accounta i internet troškova, stalno sedanje ispred monitora od kojeg vam iskoče oči, neprestano vikanje vaše familije da ustanete sa tog prokletog čuda i kad se osvestite da vas je ostavila devojka odavno, vi shvatite da je prošlo već šest meseci od kad ste krenuli da igrate igru.
Turcizam, čest u Bosni, kojim se opisuje nečije mentalno stanje koje se odlikuje apsolutnom svejednoćom, kao i popriličnim neznanjem i tupošću.
Najpribližniji srpski idiom kojim bi se mogao opisati neko ko je "pupa hava" bio bi - ni brige ni pameti.
- Šta radiš ti?
- Ma evo, frka, spremam neki kolokvijum.
- A đe Nešo?
- Ma pusti Nešu, on ti je pupa hava, samo visi u "Dionisu" boli ga kita za sve.
