Bio jednom jedan dečko po imenu Kandidat koji je odlučio da upiše fakultet u inostranstvu jer su svi drugari iz gimnazije već odlučili da idu tamo, neki od njih su već položili i prijemni ispit a par je i dobilo stipendiju zbog dobrog vladanja. Iako dotični Kandidat dobro zna i sam da se do sada samo zajebavao u 4. godini srednje i kvazi radio ono što je uprava fakulteta objavila u zborniku prethodnih prijemnih ispita, sa velikim elanom ubeđuje svoje ukućane da će se sve promeniti kada položi taj prijemni i da će kada upiše fakultet sve krenuti na bolje, biće studentskih kredita i besplatnog smeštaja u domu, samo da izvadi studentsku karticu i personalizovanu BusPlus karticu da ga čike validatori ne izbace iz prevoza.
Zadnjih nedelju dana pred prijemni Kandidat se pošteno lešio od alkohola, prvo na maturskoj večeri a potom i na punoletstvima kod loma ljudi koje i ne poznaje, makar ne lično, dodao ih je na Fejsu joše pre metar dana. Za ispit se spremao, da ne grešim dušu. Prelistao je par puta pitanja sa prethodnih prijemnih ispita, čitao naglas da ga matorci ne smaraju da iznese đubre do obližnjeg kontenjnera 350m odatle vazdušnom linijom, ili da opere kola dok ima vode jer je posle 20h slab pritisak, da bi majka na miru mogla da ispeče gibanice za njenog studenta dok još ima jače struje i dok strujomer ne preskoči na skupu tarifu. Na kraju je ćale po povratku sa posla morao da ide do kontejnera i kada se vratio stigao je i da opere starog Jugića pre nego što se gibanica skroz ohladila. Znanje koje je Kandidat dugo sticao i usvajao prema onome što je uprava fakulteta napisala u zborniku radova je na kraju otaljao čisto da se ne cima više sa time, kad već ima rođendan u 22h kod neke male iz Politehničke koju ortak iz klupe zna sa nekog mitinga.
I tako, mic po mic, dođe i taj prijemni ispit. Kandidat tog jutra skonta da je svo znanje koje je usvajao do tada bilo nepotpuno i da jedva na mišiće može da izvuče dovoljno poena da se upiše na fakultet na samofinansiranju, o trošku njegovih matoraca koji su krivili kičmu i kvarili vid 40 godina ne bi li njihov ponos i dika jurio Švabice i Francuskinje po inostranom fakultetu. Roditelje ostavlja da kubure sa njegovom školarinom, putarinom, sa silnim ekskurzijama i užinom, a on odlazi na dalek put, sa namerom da nešto učini za sebe. I za druge naravno, uvek je svima pričao da nikada neće zaboraviti na familiju i na komšije kad postane neko i nešto. Ali prvo sebe da obezbedi.
Iskarikirani i sasvim iritantni prikaz pravih srpskih radnika. Bića koja su kombinacija konstantnog trljača jaja koprivama (od koga su nasledila permanentnu nervozu) i jugoslovenskog kancelarijskog čoveka (od koga su dobila hroničnu oblomovštinu). Ovaj model Pavić prenosi iz serije u seriju- od "Boljeg života" do "Bele Lađe".
Dakle, naročito kada su u gomili, vidljivo je reč o gomili zgubidana koji u svom kolektivu ne rade ništa, a dižu kuke i motike kada plata zakasni više od nekoliko dana, jer neće decu da prehranjuju buđavim lepcom, već mesnim narescima. Na sindikalne sastanke dolaze jedino kada treba preuzeti novu turu mesa, a na sastanke sa upravom kada su načuli da su na firmin račun legle neke pare.
U suštini, jako je interesantno da je Pavke, posle gotovo 50 godina veoma pozitivnog prikazivanja radničke klase, predstavio prosečne srpske radnike kao ljude koji su zapravo negativni. Doduše i uprava je neretko lopovska, ali to je posebna priča.
Tipično za Pavića, većinom su došli sa neke južne pruge?
2020. godina- serija "Kad nam bude lepo juče"
Šef: Krmo, dođi nešto kod mene u kancelariju da mi pomogneš...
Krma: E, pa eto baš neću... Eve ti laktuša! Ću ti dođem kad budu pare...
Šef: Krmo, pazi kako se ponašaš, već si bio pod suspenzijom, dobićeš otkaz!
Krma: Ću te tužim onda!
Šef: Dobro, Krmo, hajde kao ljudi: šta ja mogu da učinim za tebe?
Krma: Možeš da uzmeš jedno konopče i da se obesiš!
Šef: Aman, čoveče, jesam li ti rekao da će plata biti čim nam ministarstvo prebaci novac!
Krma: E, pa idi i besi ministra!
Šef: Krmo, otpušten si, rešenje će ti stići na kućnu adresu. Možeš da pokupiš svoje stvari...
Krma (na sav glas): AAA!!! Štaaa!!!! Jaooo, ljudi, pomaaagajteeee, imam ženu domaćicu i kćerku jedinicu, čime ću ih preraniiim!!! Ovo govedo ljudsko hoće da me otpustiiii!!! Ja sam u ovaj kolektiv 20 godineee!!!!
Arhaično ime za jednu vrstu ugostiteljskog objekta koji skoro pa da je i iščezo i iz ovakvog privrednog registra Srbije.
Održava ga ipak svakodnevni govor, gde se spominje svuda gde želi da se iskaže nezadovoljstvo postojanjem pojedinaca koji ne znaju ništa, a ovamo trče prvi za zasluge i hrane se za dž.
- Pazi ti ovoga, svaki put menja boju kopački, maneken, ma isti su bre i ovi ostali, gde ih samo nađe ova uprava.
- Ma ajd de ih nađe, nego kako ih sastavi, pojma nemaju, a ovamo su prvi u redu u mlečnom restoranu.
Naziv za ljude koji su potukli i Metuzalema po godinama...
"I kako vam je bilo u gimnaziji ?"
"Evo predstavile su nam se profe - profa iz hemije radi već četrdeset godina tamo, iz fizičkog već trideset pet, iz matematike trideset dve..."
"Auuu, majku mu, jel' to uprava u muzej za dinosauruse odlazila pa tamo regrutovala vaše profesore ?"
Glavna stavka u ishrani svakog ribolovca i studenta. Najbedniji izgovor za posebnu/salamu/šunku ikada izmišljen.
Sastoji se od:
-80% vode iz Užičkog vodovoda
-20% najjeftinije fabričke arome mesa
Samo postojanje pravog mesa u pasjoj radosti je najverovatnije fabrički propust, tako da ukoliko ugledate nešto malo i belo u pasjoj radosti, uboli ste premiju i izvukli jedno od ponuđenog:
-jareći jezik koji je propustio priliku da postane kavurma
-ćureće oko staro koliko i Mojsijevi opanci
-svinjski papak, ne očišćen od blata
Pasja radost se može kupiti u svim slabo snabdevenim mesarama, bez fiskalnog računa jer je zabranjena od strane svake ovosvetske zdravstvene inspekcije. Cena se kreće od astronomskih (s obzirom na kvalitet) pedeset dinara po kilogramu, do "nosi ovo za džabe". Kupovinom dva kila dobijate još tri gratis. Ribari je najčešće jedu sa celom veknom 'leba, jer niko ne ide na pecanje da bi se najeo ribe, već da bi se nakrao kukuruza, duvana, ribe iz ribnjaka i naždrao rakije krečovače (u Vojvodini poznatije kao krečulja). Pola kila pasje radosti sa celim hlebom (čitaj: sam 'leb) je u stanju da vas drži na nogama ceo dan ili barem dok iz ribnjaka lokalnog kafandžije ne izađe pastrmka, a Vi je sportski nabodete vilama.
Ko je nedelju dana živeo na pasjoj radosti i zidarskoj kobasici pakao će mu biti luksuz.
Ustanova u koju upućujemo sve dokone mrzitelje i besposličare.
: A u kurac više s ovim, sve je ovo propalo! Svi ste vi propali! 'Oću da se vrati stara Vukaaa!!! 'Oću!!! Ovo ne valja, vi ste ološi, vi...
: Alo sine. Nisu ovo želje, čestitke i pozdravi. Ako ti nešto smeta, žali se upravi vodovoda. 'Aj sad na spavanje.
Pre svega čast izuzetcima, i naravno mislim na domaću ljubljenu nam fudbaslsku Jelen super ligu. Reč je o personama o čijem se fudblaskom umeću prosuđuje na osnovu video snimaka, lepe reči nekog bivšeg asa, koji se eto denuo u zemlje trećeg sveta ne bi li sebi našao angažman. I ti, kao takvi, dolaze u Srbiju ne bi li ih zapazio neki veći fudbalski klub, ili pak ima onih koji bi potpisali višegodišnje ugovore za kobasicu i kilo leba. O Srbiji ne znaju mnogo, al ubrzo sazanju za sarmu, lepe devojke i lud provod. Naravno na konferenciji pomenu samo kako su srećni, i ubace nešto o veličini kluba u kome su zadužili opremu. Neki od njih ispadnu dobri igrači, a za neke se ispostavi da su obični panjevi, i da je uprava tog kluba mogla naći perpsektvinijeg igrača na vašaru u Mrčajevcima. Ovi što su, jelte dobri, ubrzo uvrte sebi u glavu da se lopta vrti oko njih, i ubrzo postaju ekscentrici koji standardno kasne na treninge, i svakodnevno javnost obraduju novim ekscesima, kako na terenu, tako i van njega. Nedugo potom, klub odlučuje da proda tog igrača, ili raskine ugovor snjim, i što ono kažu, ajmo Jovo na novo.
(Konfrenecija za novinare, stranac, koji zna ponešto srpski, stigao u F.K. nebitno koji.)
-Drago mi je što sam ovde, ovde lepo . Klub ima velika histori, evribadi su dobri prema meni, ja ću dati svoj maksimum.
-Da li je istina da ste u prethodnom klubu suspendovani, zato što ste pijani došli na trening, i pokazali treneru kurac?
-Ne govorim jezik.
Izraz koji se koristi za lika koji bukvalno shvata izraz "osjećaj se kao kod kuće".
Izraz je dobio ime po fudbaleru Frančesku Totiju koji je cijelu svoju seniorsku karijeru proveo u Romi gdje uživa status božanstva. Poznato je da je više puta čak i prijetio svojim odlaskom iz kluba ukoliko uprava ne učini kako on zapovijeda (najviše po pitanju transfera) i oni su naravno svaki put poslušali njegove zahtjeve kako ne bi ostali bez svog trejdmarka koji na klub gleda kao na svoju đedovinu.
"Toti" je onaj tipus koji na tvojoj slavi sjedi u čelu stola iako ti nije ni rod ni pomoz' Bog, ne izuva se u gostima, ne zatvara vrata od kupatila kad piša van svoje kuće, kroz tvoju kuću šeta samo u gaćama ili ti dovede ribu na gajbu jer nema đe drugo da je povali. Ipak "Toti" nije parazit, pa dođe da ti pomogne da iscijepaš drva bez poziva, izigrava konobara na prvom rođendanu tvog sina, vrati ti klince iz škole kad si na poslu, dođe da te šlepa kad ti auto stane u nekoj Vukojebini.
Sve u svemu "Toti" je pozitivan lik, malo previše privržen al' jebi ga zaradio je povlastice koje koristi.
na nekoj slavi
A: Đe je bre domaćin do sad?
B: Ma već se napio, cijeli dan loče.
C: Ne moramo čekati zdravicu uopšte. Jedi i pij odma'.
A: Ma to bre moramo ispoštovati.
B: Što jes' jes'. Aj' Toti ti nešto napričaj pa da se samoubijemo.
Voda sa ukusom voca je krunski dokaz da su ljudi postali totalni idioti!
Flasica obicne vode zapremine 0.33 l,obicno kosta oko 30 din,dok flasica aromaqtizovane vode kosta oko 50 din.Da li iko ko ima mozga ,moze da dozvoli sebi da kupi to sranje,umesto soka,koji kosta,gotovo isto?
Mislim da su firme koje flasiraju vodu,konacno preterale!Prvo nam prodaju cesmovacu,umesto izvorske vode,deru sa cenom za vodu i litar flasirane vode kosta kao kubik iz vodovoda,a sad umesto sokova prodaju i aromatizovanu vodu,na kojoj imaju izmedju 200 i 1500% zarade.
Sebe ne smatram budalom i zato to aromatizovano govno ne kupujem,a to preporucujem i drugima,osim ako nemaju velike usi i njacu.....!!!
Gledano na prvu, rodio se ko i drugi, al jebeš ga, doktori ti na rođenju izmere dimenzije, a srce i ne pogledaju. Onda te otpuste kao zvanično zdravog, zavedu tako u papirima i tek negde dvadeset, trideset godina kasnije najebeš ko žuti.
Vidiš ti odmah u startu, da tu nešto nije po propisima, svi drugi penju se, samo što ne bi Boga po mudima da golicaju, a ti zgurio se ko tovarno magare. Ne samo da te jebu Kurta i Murta, već doveli i širu familiju, a i komšijama uputili zvanične pozivnice. Samo ne možeš se ti buniti, po definiciji si čovek, piše tamo prav i zdrav, a sada da očekuješ da to neko detaljnije ispita, e pa nije tako vreme, nije situacija.
Za sve normalno u životu, na listi si čekanja. Jedino oni iz vodovoda i elektre sete se svakog prvog da ti se najebu mile majke i podsete te da si živ. Mnogo fini ljudi, ni jedan mesec ne propuste a da se ne jave. Što se ostaloga tiče, nekako si na listi svih drugi, al prvi mu dođu svi ostali.
Opet da se žališ ne ide. Nema život neku kancelariju, nema adresu, pa da mu pretiš ili ga kritikuješ. Možeš jedino da odeš na groblje, tamo jako dobro slušaju druge, ne jadikuju da si loše društvo ili zakeraju neki andrk. E sa njima uvek možeš da pričaš i da se žališ što te je već neko gore tako udesio.
Šta je tačno vukodavina - ne znam, pitajte nekog starijeg. Ali to sad i nije bitno, pričam o kontekstu a kada se pomnože vektori upotrebe ove reči dobija se sledeće:
Vukodavina je gadan čovek, oguglao, grub, ništa mu niko ne može, upao valjda nekad u neku vukojebinu – jamu zajebanu, pa iz nje ko zna kako izašao kao pobednik zaogrnuvši dobijenu vučju kožu – vukodavinu – plašt + 10 na health, + 10 na bol ukurcu za svet oko sebe, armor +3 iceprotect +3 fireprotect (42 stepena u Ćupriji, jul, ništa ništa džemper iscepan navuko pa kosi), plus još dobijene osobine: samoozdravljenje, samozadovoljavanje, samodovoljnost, Spešl skil: chetniks beard – plus 2 na plašenje neprijatelja. Oružje: long spear močuga Shubarajekvari-kvari.
Konzervirao se, uvoštio, ni tamo ni ovamo, ni živ ni mrtav, a opet živ i te kako al drugačije živ nego sav normalan svet – seljani koje obara balčakom lako i proždire – što ne pojede ostavi u zamrzivač za zimu – resto proda Berčeku kao robove za njegovo prostrano imanje.
Proces vukodavljenja – verovatno vreme i otuđenost od ljudi ili mržnja prema ljudima ili neki nesporazum, neka korica se hvatala na površini još mladog vukodava a posle se lepo to stvrdnulo u vukodavinu: sada može žarom iz ruke da pali cigaru, da iznosi zaražene od Variole vere, da pije vodu iz zagađenog bunara ili gradskog vodovoda, da gleda Andriju i Anđelku – ništa! Jer on je vukodavina!
- Živ li ti je deda Petko?
- Može tako da se kaže, mada ja mislim da je on neki undead, tako nešto, još ne mogu da mu utvrdim tačno klasu al izaći će u narednom Diablu lik po njemu pravljen.
- Auuu bre pa kolko ima on?
- To više niko ne zna svaki dan je sve vitalniji počeo da ore i krči zemlju zdraviji bre od svih samo ćuti i mrmlja nešto, ma prava vukodavina, zamisli oće opet da se ženi, ona baba što je priženio prošle godine nestala onomad...
U neka srećnija vremena, problematični učenici su po kratkom postupku bivali odstranjivani iz škole i slani u popravne domove, pa je njihov loš uticaj na okolinu bio svođen na minimum. Međutim, danas je besmisleno razmišljati o primenjivanju takvih sankcija, jer čak i da dođe do njih, sasvim sigurno bi se desile sledeće stvari.
1. Odeljenje od tih propaliteta bi organizovalo protest protiv takve odluke uprave škole i sa lakoćom ubedilo učenike drugih razreda da se pridruže protestu.
2. Potpisivale bi se peticije za njihovo vraćanje u školu, koje svakako ne bi bile anonimne. Samim tim, iz straha da se ne sazna da neko ne želi da se vrate u školu, svako bi stavio svoj potpis.
3. Bio bi organizovan roditeljski sastanak na kom bi se palamudilo o tome kako svakom detetu treba omogućiti školovanje i dati mu šansu da postane čovek.
4. Ukoliko bi izbačeni učenik bio tatin sin, ceo problem bi vrlo brzo bio rešen nekom donacijom školi (na primer krečenjem hodnika i učionica ili kupovinom novih kompjutera za časove informatike) ili pretnjom onima koji bi pokušavali da spreče vraćanje dotičnog propaliteta u školu.
5. O svemu tome bi bila obaveštena vrlo često korumpirana uprava škole, koja ne samo što bi (uz primanje mita) omogućila izbačenim učenicima povratak u školu, već i brojne povlastice u odnosu na sve ostale učenike, da bi ih na taj način podstakla da budu mirni i ne prave probleme.
6. Problemi bi se pravili i dalje.
Podrumske prostorije na stadionu ne naročito jakog kluba (snage, npr., prvaka Srbije), koga jednom u 10 godina posere golub i uđe u najjače evropsko klupsko takmičenje. U njima se čuvaju lopte, reklamni materijal i zastave za ovo takmičenje, a onda se, kada se već dogodi čudo, dotične prostorije otključavaju u avgustu i zaključavaju u decembru. I tako na svakih šurnaest godina.
Predsednik kluba: Toooo!!!! Fala kurcu, najzad smo prošli u Ligu šampiona! Trči i otključavaj magacin, vreme je da se pripremimo!
Direktor: Ali predsedniče, ključeve je ukrala prethodna uprava i nemaju nameru da ih vrate...
Predsednik: Pu, mamu im jebem politikantsku. Čekaj da pozovem svog kuma Ivicu, da nam donese kalauz!
Simbol poraženih u svakom vidu nadmetanja.
Bio to bilo koji sport, kanter strajk, takmičenje u brzom jedenju ćevapa ili šta god drugo u čemu se dvoje ili više ljudi nadmeću, legendarna bela krema u plavom pakovanju će uvek biti korišćena od strane pobednika kao prozivka pobeđenom da komotno može da je namaže na rč, kako bi ga jebanje manje bolelo.
Znači generalni sponzor svih gubitnika sveta.
- Ko vam je sponzor ove godine?
- Nivea.
- Uf, surovo. Je l' vam to uprava poručuje nešto ove godine?
---------------------------------------------------------------------------
- Hvataj!
- Opa....šta će mi Nivea?
- Pa kenjao si kako igraš PES k'o zmaj, prozivao i jeo govna, a ofutio sam te pet partija k'o konja. Namaži bulju dečko.
---------------------------------------------------------------------------
- Rekoh di da ću te odrati u skvošu Azdejkoviću. Kupi Niveu, manje će te boleti.
- Hihihihi ne treba mi Nivea, ajmo još jednu.
Još jedan u nizu poliznačnih izraza u našem jezku. U primarnom semantičkom značenju je glagol koji označava umotavanje objekta u omotač radi njegove zaštite ili čisto dekorativne funkcije.
Pored primarnog, njegovo sekundarno značenje je u slengu, i varira od sinonima za dati/uvaliti do pomalo bukvalnog trpanja u pak.
A: Juče smo igrali na male protiv onih iz Donje Crkvenice?
B: I?
A: Ma razvalili ih, za deset minuta smo im upakovali pet komada.R: Evo već pola godine kako karam Jovanu, i tek sinoć sam joj ga konačno upakovo.
G: Oooo, znači plinara je eksplodirala!
R:Tajfajzen, brate!S: Prošli mjesec nam direktor svima skresao plate, i to sve na finjaka. Lijepo to upakovao u priču o smanjenu troškova preduzeća, a juče uprava obnovila vozni park.
M: Šta da ti kažem, izgleda da su se na vama kola slomila, he he he...
Ili ko je Kinkel, kako vam drago. Korištena u Mostaru i okolici, jer je tu i nastala. Koristi se kad ne znate ko je neka osoba, pa pitate nekog da vam objasni. Pogotovo ako nepoznata osoba glumi neko mudo.
-Jeko onaj Kinkel što se kurči po disku?
--------------------------------------------------------------U veselim zgodama 91-95...Hrvatska uprava očajno proba objasniti Tuti, poslijeratnom posjetitelju Haga, da mora maknuti blokade sa ceste. Tutu, logično boli kurac i traži objašnjenje. Dobiva odgovor da tuda treba proći Klaus Kinkel sa službenom pratnjom.
Tuta (iznimno zbunjen): Bogati, jeko Kinkel?
Psihička i fizička smetnja koja ti onemogućava da se promeniš za dobrobit svoje okoline. Dakle, izgovor da ostaneš retard.
-Jebote, Lemi, jel se ti ikad kupaš? Bazdiš ko da se jato lešinara okupilo na veću uprave gradskog vodovoda i kanalizacije pod tvojim pazduhom.
-Brate, nisam ja kriv što se brzo znojim. Rođen sam tako.-Jesam ja kriv što sam rodjen bez ruku? Jesam li? Reci!
-Ma nisi, sine, znam ja sve, ali...
-Ali šta?
-Pa ništa, malo mi neprijatno da ti ja drkam...
DB-bot, veb robot razvijen za potrebe DB-a, veštačka inteligencija koja se kreće po domaćim četovima i forumima u potrazi za potencijalnim pretnjama po državu i režim na vlasti. Nastao saradnjom domaćih i ruskih bezbednosno-informatičkih agencija. Provocira ljude da bi izneli svoje stavove, kojima se posle kompletiraju dosijei građana u podrumima DB-a, a deo informacija prosledi se i do arhiva Kremlja. Na svakom iole posećenijem sajtu, pa i na ovom, postoji bar po jedan, samo što ne smem da navedem iza kojeg nika se krije.
Dbot: Poštovati državno uređenje, braćo Srbi, dozovite se pameti, Ustav, Ustav, Kosovo, preambula, poštovati jedi govna izdajniče.
Četer: E, oladi, brate, ovo ti je zabavni sajt, šta se pališ...
Dbot: Pobiti govna izdajnici... Javni red i mir... Ja raditi kancelarija matičar državna uprava... Braćo Srbi dozvati se pameti... E Srbijo Srbijo kancelarija državni interesi.
Četer: Prijatelju, na čemu si ti?
Dbot: Ja bыtь svestnый neintoksikovano humanoidno biće, kancelarija, Ustav, ti šta ti upotrebljavaš?
Četer: Malo travu, spid tu i tamo...
Dbot: (...saving to file a1x23edc.mdb...) A Srbija, Ustav, Kosovo, međunarodno pravo?
Popularna floskula koju koriste skoro sve institucije (i njihovi predstavnici) pri obraćanju medijima. Ona zapravo znači da ništa neće biti urađeno po tom pitanju, i da im se jebe da dodatno razglabaju o tome (ili, u ređim slučajevima, ne mogu ništa da u rade) .
-Premijer Ivica Dačić oštro je osudio prebijanje dvojice državljana Mozambika, koje se dogodilo juče na Kalemegdanu, i naglasio da se ovakvi nacionalistički ispadi neće tolerisati.
-----------------------------------
-Uprava Crvene Zvezde izdala je ovog popodneva saopštenje povodom uriniranja prvotimca Milana Jovanovića po automobilu Nebojše čovića, u kome navodi da najoštrije osuđuje postupak ovog tridesetogodišnjeg fudbalera i da će svako dalje nedolično ponašanje biti drakonski kažnjeno.
Ne radi se o nikakvom kamermanisanju. Poslovno-politički sleng za analizu i pribavljanje informacija o nekim preduzećima ili društvenim pojavama koristi se najčešće kad treba nešto iz prikrajka saznati paparaco manirima. Otići, saznati, uteći - snimiti.
- Kume, 'oće onaj moj mali na mjesto direktora "Vodovoda".
- Nije problem kume, završićemo.
- To sam i namjerio da ti kažem. Ako bi mogao malo da mi snimiš stanje, da ne ode gologuz pred pijane Turke tamo, pa da ga izjebu oni iz upravnog odbora.
- Nema frke kume, nego, je l' mali mislio izvršnog ili generalnog direktora?
- Kume, znaš mene.
- Znači generalni.
