Ne, to nisu vaške. Iako su sastavni deo odrastanja baš kao i vaške. Bube nisu zarazne i ne prave seobe iz tuđih glava. One dođu svakom detetu same od sebe, možda kroz san, možda su ih puni perjani jastuci, pa na uši ulaze.
Iako nevidljive, roditeljima su strašno iritantne. Glavni su krivac kad mozak ne radi dobro.
Protiv njih nema leka poznatog u našoj galaksiji. Ono što je još čudnije da vremenom, kako se odrasta, one tiho umiru i ostavljaju svoje domaćine u svetu odraslih - dosadnom i nezanimljivom. Osim kod onih koji odbijaju da porastu.

Opaska da je dotičnom prilikom obavljanja posla obavezno potrebna podrška u vidu tutorstva, jer je opšte poznat kao neko ko prečesto zasere najbanalniju stvar.

Фудбалкси термин којим се означава извођење шутирања лопте на судијски знак (корнер, пенал,слободан ударац...), међутим ова фраза има и другу намену. И то у случају када се појединац прекине од алкохола, тј. не зна где тера од истог.

Pozitivni antipod i arčnemesis od ujnin. Zvuk koji uliva ponos, zrelost, inteligenciju i emancipaciju, a i neretko stomaraka zna da kapne. Tetka, večiti saborac ujaka, je ta koja je zadužena da te pred društvom uveliča i pohvali, uz suptilan namig ili milovanje po glavi. Dok je mlađa donosi ti čokolade i bombone iz Njemačke, a kad ona ostari i onemoća, ti joj se odužiš tako što joj kupuješ i donosiš lek. Ako je usidelica, može da ti ostavi 20 ari zemlje u Dubokovcu i stan u Prote Mateje Nenadovića ES 12 kroz 3.

U ruralnom slengu ovo označava popeti se na nešto, a pritom to nešto nije pod obavezno i visoko.
Možete se prepnuti na stolicu da zavrnete sijalicu, na sto kad trubači zasviraju, na tavan za seno, na merdevine da krečite, a neko se može prepnuti i na k***c kad dosadi misionarska poza.

Izraz koji se uglavnom koristi za nekoga ko je bacio kašiku, mada na ulici služi još i da opiše čoveka koji je prekršio neka najosnovnija nepisana ulična pravila i kodeks ponašanja, tako da se posle ozbiljnog gepekovanja i voštenja koje sprovodi ekipa iz kraja, uz njegovo ime uvek dodaje i ovaj epitet koji daje znak svima ostalima da mu se više ne javljaju i ne pričaju sa njim.

Гласан смех у току прдења.

Vrhunac neznosti.

izraz cesto koriscen od strane oca, majke ili nekog starijeg iz familije kada pricaju o svom sinu/ unuku o kome se staruju. Obicno se izbegava koriscenje istog za pripadnice lepseg pola.
Umesto da se koristi samo rec motka, doda se ovaj pojacivac.

Lajna kojom sagovorniku kobjašnjavamo da nije prvi koji je zaželeo određenu stvar.

Kažu da je psihologija egzaktna nauka, no meni ipak nije jasno kako nekom detetu može pomoći osoba koja ni sebi nije u stanju da pomogne. Počev od garderobe, koja je po svemu sudeći nabavljena iskakanjem sa trećeg sprata i proletanjem kroz komšinicin okačen veš, do životnih stavova, stečenih verovatno padom na glavu prilikom istog skoka.
Prvi susret sa psihologom usledi prilikom procene kako će se deca razvijati, u kom kolektivu će se najbolje uklopiti i iznad svega kakav učitelj im najbolje odgovara, kako bi se sastavilo odeljenje. I tu uglavnom useru motku do srži, doduše, dobrim delom jer roditelji već znaju kog učitelja bi želeli i slično. Tako se desi da u jednom odeljenju (kakvo je moje bilo) bude 10ak buržuja, 3-4 socijalna slučaja, 2-3 štrebera i učiteljica koja mnogo voli poklone (ako me razumete). Do osmog razreda su se posle svi iščuđavali zašto je odeljenje tako delikventno.
Zatim, psiholog je tu da prati razvoj ličnosti i inteligencije, što se postiže, jelte, vrlo korisnim savremenim testovima, poput "izaberi kuglicu od ove tri", "imaš romb, da li bi u njega ubacio piramidu ili krug" i "da li prilikom izrade ovog testa osećam bol u genitalijama" (istinit primer). Psiholog je takođe tu da reši konflikte među učenicima kada nastavnici više nemaju živaca. Tako je recimo izveden zaključak da sam ja podjednako odgovoran zato što sam sedeo u klupi i pisao dok me je stolicom sa drugog kraja učionice gađao drug (danas inače odličan poznavalac beogradskih policijskih stanica).

Predmet koji se jedno vreme koristio kao pomagalo pri fotografisanju. Međutim, pošto je trend kao japanski voz, sada primenu nalazi svuda osim gde je namenjen.

Bilo kakav paravan koji služi da se njime prikrije neka stvarna delatnost za koju bi najbolje bilo da ostane skrivena, pa makar se išlo i na manje zlo varijantu.

Прелазак на виши ниво ненадјебивости. Сушта супротност магарцу. Ако си раније јахао путем успјеха, сада не да јуриш, него летиш. Класични усер. Ал' јебига, неком је живот мајка, а неком Јамајка.

Albus Percival Wulfric Brian Dumbledore, Chuck Norris u svetu čarobnjaka. Zajeban je ko kratak jorgan i sitna slova zajedno, pa na kvadrat.

Apsolutno nenadjebiva persona, taj bez opekotine iz vatre izlazi, pa ni onaj dug sivi mantil što uvek i u svim prilikama nosi ne ožari makar malo, po kiši hoda izmedju kapljica, pertle vezuje na gordijev čvor, ma ni metla mu ne treba da bi leteo.

Taj će u 168 dela knjige/filma da mudro ćuti i gleda svoja posla, radi potpuno nasumične stvari uokolo dajući na najjednostavnija pitanja odgovore toliko kriptične da ćeš pre da dešifruješ hijeroglife na Keopsovoj piramidi, i taman kad pomisliš da je konačno usrao motku i pogrešio, u 169-om delu će se ispostaviti da je cela priča bila njegov plan od samog početka, i da je poslednji živi genije (ironija je namerna) na planeti, a uz sve to će samo lagano i dobrodušno da se smeška izrazom dobroćudnog dedice, kao da to što radi nije apsolutno ništa.

A osim u tome, njegova ogromna nesebičnost i podcenjivanje samog sebe ogleda se i u tome što kroz celu priču čuva ono debilno derle Harija kao poslednju kap vode u pustinji, ne samo zato što je ''odabrani'', nego što je dedica zlatan pa voli da pomogne, a mogao je u startu da skenja Voldemorta, ubedjen sam u to, umesto da juri one glupe horkrukse i pogine u procesu, samo da bi ga ''odabrani'' ubio jer je to njegova ''sudbina''. Ali avaj, priča se onda ne bi zvala Harry Potter, i ne bi bila podjednako interesantna..... Ma koga ja farbam, bila bi bolja.....

San svakog penzionera dok mrzovoljno gleda u puno dvorište dece koja mu urlaju u parku kraj prozora .

Metoda korišćenja čiste i sirove snage kako bi se nešto rešilo. Nikakve rafinirane finte, umne radnje i filozofija. Na silu, uporno k'o Sivonja.

Oruđe kojim bi svaki prosečan Srbin ispravio ljudsku, pravnu, političku ili kosmičku nepravdu. Koristi se i kao vaspitna mera, u situacijama kad ni bogat fond psovki ne može da smiri nezadovoljstvo prosečnog Srbina. Ne zna se da li je korišćena u praksi, ali u teoriji je veoma efikasna...

U selima južne srbije, najčešći doručak, udrobljen hleb u mleku.

Područje koje je naizgled najlakše obeležiti.

Granica ljudske :

-gluposti : taman čevečanstvo (na osnovu istorijskog gafa) dokuči i imenuje personu ili pojedinac otkrije nosioca medalje u svojoj okolini....desi se čudo, pronađe se još gluplji.

-pristojnosti : odavno se trudio i bonton i kodeksi i standardi...džaba, neko će već svojim postupkom ili rečju da usere motku. To će se ponoviti još 123-45.986 puta i granica se mora pomerati.

-tolerancije : to nas uče da pomaknemo, ali koliko kod se upinjali opet je nemamo dovoljno (kolektivne, mislim). I kod individualne je slično-retko je optimalna, češće šteti onom ko je nema nego onom ko je ima. Svi uvežbavaju da je centriraju, ona se stalno migolji.

-slobode: verujemo da smo je osvojili kad smo prohodali, ali se uvek nađe neko ko će da nam je uskrati. Borbom se pomeri i borba je često u domenu gerilskog ili specijalnog rata (zavisi od relacije; roditelj - dete, npr.)

-požrtvovanosti : lako se kaže "učiniću sve/ dala bih sve" i slično, ali u trenutku davanja se teško rastajemo ili smo već sve dali pa nema odakle. Tu je granica nevidljiva jer je vezana za emocije, a one su vazda uskomešane.

-samopoštovanja : reći "ne" u pravom trenutku pravoj osobi je prava stvar. Deluje lako, nije baš tako....neko odraste sa 18, neko sa 48, neko nikad.

-mudrosti : nije pronađena, taman očvrsnemo uz neki naučni, filozofski ili umetnički stav...stvar se pomeri..čak i ako nas ta oblast ne zanima, tu je nekakva čuvena svetska nagrada (Nobelova, npr.)- čujemo za dobitnika pa se zapitamo...

Granice koje se čuvaju su još labavije. Ne čini ih bezbednim ni graničar, ni vrata, ni alarm, ni komora sa rtg zracima, ni sef, ni vojska, ni policija....