Na vukajliji su se odavno ljudi podelili na razne vrste.Odatle podela:

Večiti simboli ustaljenosti i veštačke elegancije. Njihova elegancija je tipičan primer slučajnosti povezane sa trenutnom situacijom.
Bilo da idu po hleb, bilo da idu u bolnicu, kod komšije, bilo u kućnoj varijanti, uvek ćeš videti starce od sedamdesetak godina pa naviše kako nose odelo, verovatno sa svadbe, krštenja sina, ćerke ili sa nekog drugog povoda. Jednostavno, drugo nemaju šta da obuku, prestari su za trenerku ili šorceve, ili za farmerke, pa im se odelo sa venčanja savršeno uklapa u povučenoj paraleli sa starosnim stažem.
Neprolazno braon odelo, cipelice, eventualni prsluk i pristojna kapica, i njihov autfit je potpun. Oni pažljiviji u posmatranju ove vrste dolaze do zbunjujućeg zaključka da je odelo na njima potpuno sraslo na njihovom telu i da je potreban celokupan set špahli da se isto skine. Od svega toga, fali samo kravata, pa mogu komotno na zlatnu svadbu.
Iako je u pitanju odelo, čija je svrha da izgleda prefinjeno i sa ukusom, na njima to deluje tako mlako, bez adekvatne funkcije, sa istim utiskom kao da nose belu majicu za fizičko i FILA papuče. Njihovo odelo je iznošeno, izbledelo, ali veoma popularno za sva godišnja doba, među kojima, nekako, nerazumljivo, najviše prednjači leto.
Detalj, koji uz štaku najviše upotpunjuje ovu vrstu, su i sunčane naočare, pa sa pravim razlogom, ovaj vid oblačenja može da se svrsta u posebnu kategoriju ljudske civilizacije.

Kladioničar.

Omiljena preporuka svih onih ljudi koji su se potpuno ostvarili kao ličnosti i koji žele da vam otvore oči kako biste shvatili da zaista nije u redu da se ponašate onako kako to ne priliči mladim, a opet zrelim ljudima.

To je jednostavno odlična rečenica, koja vam je od krucijalne pomoći za jednu od najbitnijih odluka: sa kim što više smanjiti bilo kakvu vrstu kontakta".

Neverovatno je kako iluminatorskog kurira glume osobe koje se mogu podičiti samo maksimalnom doslednošću svojoj nedoslednosti. Sve sami uspešni ljudi koji su do juče bili mladi revolucionari, spremni da dignu bunu za zabranu izlaska u grad, da se bore protiv malograđanštine a u cilju urbanizacije i otvaranja očiju žitelja blatnjave kasabe.

Kako je tragikomično kada smernice za vođenje uspešnog života daju ljudi koji su sami sebi skočili u stomak i postali sve što su govorili da neće biti i na šta su pljuvali sa prkosom i samopravedoljubljem. Svi oni koji su obukli odelca koja ih pretvaraju u deo mase koji ne sme da se ne uklapa, sa mišljenjem i stavom koji je nastao kao posledica grupnog seksa moderne tradicije, mudroserija Keri Brendšo i liberalno-radikalne emancipacije.

Da se ponašate u skladu sa svojim godinama vam govore ljudi koji su sve uradili onda kada su drugi odlučili da je za njih to dobro. Sve svoje odluke su doneli sami zahvaljujući tome što je neko to za njih smislio. Rade ono što rade jer je neko rekao da tako treba da se radi. Oni samo nastavljaju da ponavljaju to, bez imalo sumnje u svoje reči. Oni znaju jer su naučili, jer su sazreli kao jedinke, kao humanoidni papagaji, kao zombiji.

Oblast nauke koja je toliko neverovatno uznapredovala, da praktično nijedan čovek više nije zdrav.

Zdrav zivot je zelja mnogih,koji nisu svesni da je on nemoguc.Nista oko nas nije zdravo ili je zdravo samo ako se konzumira u malim kolicinama.
Nekada ,dok zivotna okolina nije bila upropastena,zivotni vek je bio oko 50 godina,a sada je oko 80.Da li je taj produzetak zivota posledica zdravog nacina zivota ili tekovina moderne civilizacije?
Ljudi sebe teraju da trace vreme i zivce u potrazi za zdravljem,koje im ,realno,ne treba,jer ga vec imaju,a ako ga nemaju,tesko da im bilo sta moze pomoci.
Niko me ne moze ubediti da je tamo neka alga iz severnog mora ili neka travuljina sa Alpa ,ukusnija od pecenog prasenceta i jagnjeta.Ne sporim da i te travuljine mogu biti ukusne,al kao salata....
Sustina zdravog zivota i ishrane je u balansu,tjne vredi izbacivati jednu vrstu hrane,pa onda pokusavati da je nadomestis sa drugom.Jos je gluplje izbacivati meso iz ishrane,jer ,kao volis zivotinje.Svi ti vegetarijanci,vegani i slicni su ,utvari duboko nesrecne osobe koje svoju srecu traze u ekstremizmu i muce sebe i druge,svojim glupavim nacinom zivota,umesto da uzivaju....
Moje misljenje je da zdravlje dolazi iz glave i da je najvazniji pozitivan stav o zivotu,kao i volja i naravno, umerenost .Sve ostalo je sporedno
Ziveo zdravo ili ne,potpuno je nevazno,jer svi moramo umreti,pre ili kasnije....

Smarači prvog reda. Uglavnom mlađi fanovi rok muzike koji smatraju da su uhvatili ovoga gore za božanska jajca time što su provalili neku drugu vrstu muzike i pritom su mnogo opasni jer piju PIVO. PIVO je najbolje piće na svetu. On/ona je popio/popila deset PIVA za vikend na svirci i mnogo je opasan. Zna tačno koja mu je omiljena marka PIVA zato što je probao sve. On ima stav o tome. On mrzi Jelen zato što je komercijala, a ranije je bio do jaja. Zapravo pije svako koje ima, zato što u tom piću zapravo uživa jednako koliko i šećeraš u šampiti.

Njihova ljubav prema pivu se ogleda u više stvari:

- Svršavanje na svaki pomen ovog pića
- Stalno prepričavanje koliko se PIVA popilo na svirci par dana ranije
- Pominjanje piva kao nečega najboljeg. "Pre bih bio VOPI, nego da jebem nešto." "Ako mogu da biram između piva i dečka, biram PIVO."
- Probao je svako PIVO, pa može da ti prepriča kakav ukus ima neko polu-anonimno češko koje je on pio kad je tako iš'o kod tetke.
- Padanje u derilijum pri svakom pomenu Bir Festa (jeb'o ih on da ih jeb'o). "Kako je do jaja bilo na bir festu. Popio sam dvesta litra PIVA. Bilo do jaja na koncertu Čorbe. Pili smo PIVO!"
- Glumljenje ludila kad neko prospe pivo slučajno, polomi čašu i sl. "OOOOO NE, KAKO SI PROSUO PIVO PA TO JE NAJBOLJE PIĆE NA SVETU. JA U SLOBODNO VREME ZAPIREM BULJU PIVOM I TAKO SAM OČISTIO ŠULJEVE!"

Bilo koje zanimanje, ako zvuči dovoljno zajebano. Nije bitno da li su izmišljena poput life coacha, ili stara sa novim nazivom, poput menadžera stada, bitno je samo da nađete naziv koji što manje otkriva o tome šta, i da li zapravo, radite.

Reći "Mama, tata, trljam pičku ispred kompjutera da bi napaljeni hindusi drkali" je velika sramota, ali reći "Mama, tata, ja radim kao web-cam model" zvuči kul i moderno. Šta li ona sad to radi, garant neko programiranje (jer sve što zvuči komplikovano je programiranje 1000%).

Pera, Rade, Maki i Miša su najbolji ortaci... Pera misli da je najjači, Rade želi da bude najveći jebač, Maki klasičan pesmimista, Miša glavni zabavljač...

22:00 - Pera, Rade, Maki i Miša se okupljaju kod Pere kući kako bi izašli u obližnji noćni klub, pošto znaju da će večeras pevati neko od Grandovaca, očekuju da će biti riba, a pošto niko ne sluša tu vrstu muzike počinje se sa šikanjem po krmači ...
22:30 - Posle druge krmače ortaci ne želje da odu nepripremljeni u klub pa puštaju one pesme koje ih verovatno čekaju tamo...
23:30 - Ortaci već pomalo našikani dolaze u klub koji je inače uvek prazan, ali večeras je već bio pun. Naručuju turu 4 bambija. Ubrzo naručuju još nekoliko tura i sve to piju na eks kako bi se pokazali da mogu da podnesu alkohol...
00:00 - Ortaci su već razvaljeni, kreću u akciju, prilaze nekim devojkama koje ih ispaljuju, zatim još jednim koje su ih takođe ispalile. Pošto su se dobro ispalili, odlučuju da se razvale...
02:00 - Izbacuju ih iz kluba zato što su ispovraćali sve okolne stolove, odlaze do oližnjeg parka sedaju na klupu i kreću da pričaju o tome šta je ko uradio večeras, priču uvek kreće glavni zabavljač Miša koji uvek ostane trezan...

Sveukupno, pojava iritantnija čak i od scensko-muzičkog dua Mina Lazarević-Ivan Bosiljčić u novogodišnem jebenom specijalu kod Ivana jebenog Ivanovića. Gledanje Snežane Dakić i Isidore Bjelica kako propovedaju urbanost kod Sanje Glupače Marinković? Minorno vređanje inteligencije u odnosu na pomenute ajteme iz naslova. Jer ljudi moraju imati uspomene. Nešto što će da ih seća na 21. Kobasicijadu u Turiji, 16. Jubilarni Festival Džibre u Donjoj Murtenici ili Anualno Okupljanje Ljubitelja Dačie u Srpskoj Crnji. Poseta Danima Štrudle u Kaću nikako se ne može proglasiti uspehom ukoliko se odatle ne donese barem jedna XXL majica sa sloganom "Mak po mak - štrudla", "Meni od gemišta nije ništa" ili kecelja sa jednako šarmantnim natpisom "Imaš ŠTRUDLU u rerni". Osobe koje ovo, pak, odistinski nalaze duhovitim, pod hitno treba strpati u tu istu rernu, onu istu o koju su očigledno udarili glave kada su bili dojenčad.

S druge strane, tradicionalna Kosidba na Rajcu je izvanredna prilika da "za uspomenu i dugo sećanje" pazarite kineski pamučni produkt sa jednom od tako ingeniozno modifikovanih narodnih izreka kao što su "Ko kosi taj ne prosi/zlo ne misli", "Kosidba je zlato" ili "Kosaču, pokosi me!" ( japanska narodna; prim.prev ). Ljude koji ovakve komade garderobe nose i van pomenutog događaja, i sâme treba što pre pokositi.

Festivali piva su već posebna priča. Ipak, tamo ću kupiti nešto tek onda kada budu zamenili stari repertoar ( "Čuvajmo vodu, pijmo pivo.", "Bolje stomak OD PIVA nego grba OD RADA" i sl. ) novim, savremenijim, inspirativnijim ( konkurs otvoren do kraja oktobra ). Za sve vas koji naprosto ne možete da dočekate sledeći stupidan hepening da biste potrošili svoje pare na neko ištampano odevno govno, mnogobrojne radnje specijalizovane za ovu vrstu umetnosti nude širok izbor parola, slogana i mota koji će zadovoljiti sve vaše potrebe da ispadnete glupi. Ako budete imali sreće, možda još uspete da nađete majicu "Nisam ginekolog ali mogu pogledati." u S veličini...

Stoti deo svojevremeno najpopularnije srpske valute, nemačke Marke.

Sama reč doživela je sličnu sudbinu kao recimo bagminton, koju ne možeš izgovoriti badminton, pa da ga jebeš. Čak i kad znaš šta je pravilno. Iako je u originalu Fenig, prosvetiteljski gastarbajteri su je krsitli u ovaj, nama bolje poznati i svakako zvučniji, udarnički oblik. U Bosni, najverovatnije nostalgije radi, a možda i samo kao posledica sprdnje pojedinih ekonomista, nisu dozvolili da legendarna valuta, kao i dobre navike sa pojavom Eura izumru, već su ignorisali šta je pravilno i danas se stoti deo Konvertibilne Marke naziva i zvanično Fening.

Fenomenalna serija. Hju Lori (Hugh Laurie) je glavni protagonista ove sarkazmom i crnim humorom ispunjene serije i svojom glumom baca u senku sve ostale glumce. Pojavljuje se ovde i izvesna doza cinizma, ali me to i ne cudi jer je gore pomenuti glumio u seriji "Crna Guja", mozda jedina serija koja moze da parira ovoj. Glavni lik je Gregori Haus, redovno nadrndani doktor koji sa svojom grupom stazista resava gotovo neresive medicinske misterije. On svoje staziste uci da lazu, kradu, pa neretko i da obijaju stanove svojih pacijenata samo kako bi dosao do informacija o bolesti. Ali, privrzenost i medicinsko umece predstavlja sav kvalitet ovog coveka. Narkoman je, pije lek Vikodin koji mu ublazuje bol usled davne operacije noge zbog koje hramlje i obavezno nosi stap. Kao sto rekoh, on je mrzovoljan, proziva sve zive u bolnici Prinston, a i van nje, koristoljubiv je itd. Puleni su mu Alison Kameron, osecajna i iskrena devojka koja je nekad bila udata, ali joj je muz umro i kroz skoro celo trajanje serije ona se lozi na copavog drkadziju; Robert Cejs, mladi doktor koji se od pocetka lozi na Kameronovu i uspeo da je smuva; i na kraju Erik Forman, crnac kojeg je Haus zaposlio zbog toga sto ima maloletnicki dosije, jer je sa 16 godina obio stan. Pojavljuju se tu jos dva lika: Dzejms Vilson i doktorka Kadi. Vilson predstavlja neku vrstu glasa razuma Hausu i on mu je najbolji (i jedini) prijatelj. Kadijeva je nacelnica bolnice i stalno smara Hausa oko propisa, koje on uvek zaobilazi. Ko nije gledao, savetujem bar jednu epizodu i sledi instant-navlaka.

Redovni inventar beogradskih GSP stajališta. Reč je o uglavnom mlađoj utrenerčenoj muškoj osobi, koja sa rukama u džepovima stoji naslonjena na obližnju banderu/stub/klupu/reklamni pano, svesrdno češući repni pršljen o obližnju banderu/stub/klupu/reklamni pano, a sve to dok sa ostalim sapatnicima na stanici čeka prevoz.

Osim po navedenim osobinama i radnjama, ta osoba je prepoznatljiva i po posebnim tehnikama ispuštanja izlučevina iz usta, po kojima je i dobila naziv iz definicije.

Obicno dedica,penzioner,omanjeg rasta,sa socijalnim naocarima I kacketom .U ruci nosi kesu tregericu sa dve jabuke.
Svakodnevni posetilac pijace u kraju. Prvo se zaputi u deo pijace gde se prodaju mlecni proizvodi.
Pilji u svaku kacu I njuska sireve. Prodavac prilazi I na vrh noza mu nudi parce sira da proba.
-Ovaj je dobar samo je preslan.
-Probajte ovaj mladi.Ponavljajuci istu radnju sa nozem.
-Mmmm.Ovaj je odlican,ali premlad.
-Hajde probajte ovaj.Zadovoljno prodavac nabada I trecu vrstu sira uveren da pred sobom ima probirljivu musteriju,koja zna sta hoce.
-Sinko,ovaj Ti je najbolji.Daj jos malo da probam.
Prodavac zadovoljno nudi I trece parce sira,koje cikica sa zadovoljstvom gladnog beogradskog penzionera,mljackajuci prozdire.
-I,koji da merimo.pita naivni prodavac.
-Svaki Ti je odlican,ne znam,ajde idem jedan krug,pa cu se vratiti.

Nastavlja svoj ritual utoljivanja gladi,seleci se na tezge sa vocem.
Rutinski bez pitanja otkida zrno hamburga I zadovoljno se sladi,smeskajuci se prodavcu.
-Uzmite slobodno,probajte I ovo crveno.To jos nije ni izgovorio,a vec je omanji grozd nestao u ustima naseg degustatora.
-Posto je,pita cikica.
- Do sada sam ga prodavao za 200 dinara,ali cu ga vama dati za 180.koliko da merimo.
-Paaaa. Moze 200 grama.
Prodavac sa izrazom gadjenja ironicno pita.
-Da Vam ne bude mnogo.
-Nece,danas imam goste pa ce se pojesti.

Ritual se nastavlja dok se ne zadovolje dnevne potrebe za hranom,srpskog osiromasenog penzionera.

Disciplina pokrenuta od strane Shabana i MaWeeX M@ChKeeTza A.k.a ziljavih tinejdžerki. Pioniri slikanja patika šire svoje umeće po Facebooku ili nekim drugim socijalnim mrežama.

Jedan od boljih trenerovih prijatelja koji ima previse slobodnog vremena, a
laki dzeparac ne odbija. Njegov posao se sastoji iz niza komplikovanih aktivnosti
kao npr. ;
Klimanje glavom- Kojim potvrdjuje izjave glavnog trenera (prilikom
ovog manevra njegov pogled, stav i nacin kojim klima glavom neuvjezbanom oku
djeluju kao da on ima nekakvu predstavu sta trener govori dok u sustini on nema
blage veze, ali bitno je da se slaze)Vodjenje statistike- Jedan od nejkomplikovanijih zadataka koje obavlja.
Takodje ima zadatak da procita tu istu statistiku dok momci stoje u vrstu kad mu
trener to zatrazi. Nivo ozbiljnosti i profesionalizma je na visokom nivou.
Savjetovanje- Savjeti koje on moze da pruzi nisu od nikakve koristi. Obicno
govori o nekim opstim stvarima: ,,Vidis kad sutiras probaj da gledas golmana ako
on ode lijevo ti probaj desno da sutnes a ako on ode desno eee onda ti sutni lijevo.''
Ali najsmesnija stvar je u tome kako on to samouvjereno kaze, taj pogled, ta intonacija
a da ne govorimo onda ako ti golman promasi stranu kad sutnes da se on odmah javi:
,,Eee o ovome sam mu ja pricao.''Motivacija- Kada glavni trener zavrsi svoju pricu u svlacionici i kada treba da se
izadje na teren, pomocni trener kako ne bi zaboravili da on postoji vikne: ,,Ajmo
momci mozemo mi to, bolji smo od njih'' i tome slicno. Ako je neko od uprave tu
ovaj glas mutira na nenormalnu frekvencu koja se cuje i nekoliko kilometara unaokolo.

Pod uticajem ekonomske krize, Saturnovih prstenova i tektonskih poremećaja na Dalekom Istoku, u ugostiteljstvu su stvari izmakle kontroli toliko da danas konobar može biti svako ko ima dve ruke i dve noge, i koji nema psorijazu ili šugu, tj. bar ne na vidljivim mestima na telu.

Od svih vrsta konobara koji ostavljaju negativni utisak na mušterije, ovaj se izdvaja po tome što karakteristiku po kojoj je poznat ispoljuje na samom kraju posluživanja, kada su mušterije obično pozitivne i raspoložene nakon malo čiliranja za stolom. Nakon naplate računa i neskrivanja razočaranosti što ceo novčanik sa sve cigarama nije ostavljen kao bakšiš, ova spodoba će vam na krajnje iritantan način stvoriti želju da ga puknete u lice i više nikad ne dođete u taj lokal.

Ovu vrstu konobara krasi konstanta nadrkanost, mrzovolja da se radi čak i konobarska matematika, obraćanje i ophođenje prema mušterijama kojim bi se postidele i šalteruše, osim ako, naravno, nisi parkirao dobar auto napolju, što, po konobarskom verovanju, obećava dobar bakšiš. On izreku vreme je novac shvata bukvalno, smatraju ga i antihristom, i kod njega je tradicija da tražite da piće i kafu spremi pred vama, čisto za svaki slučaj.

Zbog ovakvih likova momci i devojke koji su se školovali tri godine za taj posao predstavljaju predmet sprdnje, jer šta će vam škola kad i ova hodajuća iritacija može da se bavi time.

Pizda - (zargonski) zenski polni organ

Siguran znak da se najmanje jedan primitivac krije iza tih vrata.

Većina nas od kada zna zna za sebe, t.j. od malih nogu i prvih crtanih filmova pa do skoro svih svetskih filmskih hitova gleda u njima manje ili veće heroje koji se bore za pravednu stvar.
- Prijateljima se uvek mora pomagati i za njih vredi svoj život.
- Uvek se treba boriti protiv zlih i opakih umova koji žele da vladaju vašim ili celim svetom.
- Herojski se treba upustiti u svaku vrstu borbe bez obzira da li si realno jači ili slabiji od protivnika jer pravda uvek pobedi.
Onda jednoga dana shavatamo da smo odrasli. Naša dečija maštanja su razbijena u paramparčad.
Kao roditelj savetujem svoje dete da ne veruje u takve "gluposti" jer su sasvim moguće i tragične poledice.
U strahu od budućnosti nekad moram da prećutim ono što kao mladić nikada nikome nisam prećutkivao jer mogu ostati i bez ovog usranog posla.
U doktorskim čekaonicama shvatam da sam na pola životnog puta i da nisam uspeo da učinim ni jedno hrabro delo, nisam nikome spasio život, nisam se usprotivio dovoljno nepravdama, ćutao sam nekada kada je trebalo podići glas, a želeo sam. Veoma sam želeo da budem heroj.
Ponekad, ali samo ponekad pokušam da utešim sebe da nisam izgubljen slučaj i da herojstvo možda nije udaranje glavom o zid i slepa hrabrost da se sledi opasan put. Možda je herojstvo svakoga dana raditi, zaraditi pošteno i ostati normalan u ova suluda vremena.
Ja sam verovatno jedan od mnogih koji su napravili kompromis sa svojim najdubljim plemenitim osećanjima i postao još jedan od zbunjenih heroja.