Potprckivanje starijih ljudi i to obično ne od strane balavurdije, već od onih tek nešto mlađih. Valjda su svjesni da je i njihova mladost ošla u pičku majčinu, pa u provokacijama ove vrste traže makar zrnce utjehe.

Ok! Био си даун андер и нау ју вант да се вратиш ин јоур лаки кантри. Датс ол рајт мејт бат Сербиа чејнџд ин д минтајм муг.

Но дингос, крокс, мозиес, мадр ин лавс са појзн дајнис хир, али имамо тити сингерс, тентс фром хир па до енд оф д факинг стрит где точе најбољи лонг нек који ниси пробао у том твом буш оф д ворлд. Коберс који једва чекају да дођеш фром д дезерт коју си прогласио својом да можемо да шацујемо доместик пичоке ин фронт оф оп шоп и динки ди мејтс који те никад неће заборавити.

Енд нау тел ми мејт, ват д фак ар ја вејтинг фор? Лајм?

PK

Služi da se nekome stavi do znanja da mnogo prica i da je dosadan

Резервни играч. Последња нада гледалаца.. (рачунајући да новонастали РТС 3 и није програм, јер приказује само некакве људе са некаквим музичким инструментима, Боже ти сачувај)

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Ovaj izraz uglavnom govore starije osobe koji opisuje način izvršavanja naredbe koju oni mlađanim ljudima zadaju. Označava kilavo, polako, nevoljno izvršavanje nekog posla.

Najjača ekipa Brazilske populacije. Pažljivo birana. Poznata u celoj faveli. Časno nosi svoj nadimak "Karton City Army".

Reprezentaciju čine: Demir, Fergan, Đejson, Enver, Avatar, Džedaj, Đango, Pejdžer,
Đasmin, Đole Đogani i Ajet.

Ove karioke imaju i svoj prvi i istorijski stadion sagrađen na intervenciju Coe Čićvua.
Stadion nosi ime po starom pretku Romulanaca "Sveti Ramiz II". Na stadionu se organizuju najbitnija i najveća okupljanja muškog dela favele. Tu su se pratili i prate se najveći mečevi fudbalske reprezentacije Brazila. Za vreme mečeva svi građani Karton City-ja
su obučeni u dres Karioka. Preko televizora (crno belog) je stavljen dres Sv. Roberta Karlosa, zaštitnika favele. Većina ovih karioka nosi andrićke, a na nogama ima nazuvene otrcane papuče nađene u Cigan maloj. Ispred TV-a šurnaest praznih flaša piva i uplaćeni tiket: Brazil - Urugvaj 1.

A Sveti Agaton piša. I Sveta Tri Jerarha. I sam Isus lično. Nešto južnije od njihovih oreola bile su karakondžule spremne da, u datom momentu, upogane komad zemlje, drveta, ekosistema. Ali, ženska ličnost, kojoj se može pripisati odusustvo ispuštanja urina jerbo je toliko savršena da isti ni ne generiše, predstavlja oltar morala. Koplje Svetog Đurđa očima pomera - i džedaj mora da mahne rukama, jebem ti sve! Kad nekom ispadne sto dinara, ona da dvesta, da mu se nađe. Momka prvi put za ruku uhvati na svadbi kad pop uveže ruke, i počne ono "rab božiji" i te munje. Kamasutra - malo sutra!

Popularni animirani film iz Japana. U njemu, par likova turbo nasilne prirode se "bore" protiv svojih neprijatelja pomocu cudovista koje pozivaju iz karata. E sad Japanci ne bi bili Japanci da nisu u tome videli ogromnu zaradu i prevaru, pa tako danas postoji ogroman broj karti "za samostalnu upotrebu". Ljubitelji ovog sranja su kreirali cak i igru sa kartama za koju cak tvrde da je bolja od (hvala bogu jos uvek neprikosnovenog) saha. Brojni klinci (nazalost i odrasli) iz celog sveta igraju ovu debilnu igru time zaglupljujuci sebe. Ko je gledao bar jednu epizodu ovog crtanog filma, sazalice se na ove jadnike (mislim na odrasle ljubitelje igre) i velikodusno ce ih gurnuti sa mosta tako usavsi u istoriju kao "hrabar covek i humanista". To je, po mom skromnom misljenju mnogo lakse nego dati krv.

Izraz upućen osobi koja uporno pokušava da vas nagovori da kažete ili uradite nešto o čemu nemate blage veze, pa strepite da ćete ispasti glupi ili smešni. Ili dva u jedan.

Slogan reklame za čapke, simpatičan do te mere da se može koristiti za opis šorke, tako da sve izgleda veselije. Uprkos frakturi nosne koščurine.

Psovka kojom izražavamo zgražavanje nečijim stepenom "obrazovanosti" ili čovečnosti, ili oboje.

Ne moraš bit baš gluv da bi ti se to desilo... čak i sasvim zdravi ne mogu da se usaglase da li čuju "Laurel" ili "Yanni" u viralnom klipu koji se proširio po internetu, a čak i mogu na osnovu sugestije da čuju bilo "Brainstorm" bilo "Green Needle" u drugom popularnom klipu .
Ali ono što je posebno zanimljivo je to u kakve (ne)prilike ovo može da nas uvali:

Sa frankofonog govornog područja mirage = miraž a znači:
Fatamorgana, varka, optička varka ili kako to neki duhovitije kažu otpičke varka. Česta pojava u pustinjama zbog razlike u temperaturi vazduha i tla. Vidljiva je i u našim krajevima, naraoćito na betonskim i asfaltim podlogama kao lagano titranje vazduha neposredno iznad tla. Visina miraža i eventualnih priviđenja zavisi od visine temperaturne razlike.
Miraž je i francuski borbeni avion veoma visokih perfornmansi pandan američom F-16 i ruskom MIG-21.
Jugoslavenski Galeb (poslednji krik domaće tehnologije) bio je vrabac među jastrebovima ali sa srcem orla.

Pitanje važnije od statusa Južne Osetije i Kurdistana zajedno kada zaboraviš miris vanilice. Šta to beše uopšte? 'Se maže na 'leba? Dal' stoji uzduž ili popreko?

Ne pomaže ni redtjub sa sve guzice i čmara jer mozak ti je ionako u centrifugi. Ne možeš da stvoriš sliku u glavi da jebe orla. A tako ste se lepo družili nekad.

Imaš osećaj da kada se konačno dočepaš željene destinacija ima da upireš ko Saša Matić na fliperu. Ni proštakom neće moći da te skinu a od silne tenzije možeš samo da se nadaš da ne napraviš blizance Nataši Kandić.
Kada konačno bude, olizaćeš kašiku do kraja makar bio smatran za zeca.

Neiskusno juriti jezikom kliker po šolji u cilju učenja legendarnog poljubca.

Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.

Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.

Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.

Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.

Euforično prezentovati baršunaste grudne kedla, okolišu i ženskom auditorijumu, kako na ulici, tako i tokom svadbi i kafanskih veselja, indiskretnim skretanjem pažnje na svoj ljubavni tepišić, ukoliko ga poseduješ, naravno. Otpočinje otkopčavanjem prvog, a često i drugog dugmeta košulje. Kombo efekat podrazumeva taktove narodnjačke hitčine i šulju pastelnih boja, kako bi istakla tragove Znojče Gabane pod miškom, nakon ushićenog podizanja ruku.

Kaže se za mesto koje je pusto ko groblje, i gde nema ama baš nikog. Naročito popularna mesta ovog tipa su zavučene kafančuge, gde i posle 10 odlazaka, opet ne znate da odete, ali jebemu miša, tamo vam šljak drugar iz osnovne, pa gre'ota ne ići.
Mada, ima i stručnjaka koji uporno ova mesta posećuju u nadi da će jedared biti puno ko dupe, pa da njihova teorija izađe na videlo, ali teško.
Druga teorija za koju se takvi stručnjaci zalažu je da je tamo špricer 50 dinara, pa gde ćeš bolje? Pa kući mi je jeftinije a i ima više mase! A i žena!

Način izražavanja, humora i pisanja koji se bazira na igri reči. I preterivanje u tome. Ime dobilo po poznatom autoru sa Vukajlije koji je popularnost stekao na taj način. Strajizam i govnosansa.