Obavezna oprema svakog gojaznog nolajfera koji sedi po ceo dan ispred kompa i nada se da će mu gore pomenuti dovesti ribe u koje po ceo dan bulji kroz monitor. Posle izvesnog vremena ta osoba će se razočarati i napisati post na svom blogu: " Ne kupujte pojase, to je prevara, ja imam jedan već mesec dana i ne pomaže" . Nakon toga obavezno sledi put do frižidera sa osmehom na licu jer je on napisao nešto pametno i zaslužio večeru koju čine kantica pavlake, kantica majoneza , vekna hleba i po kile praške šunke.

Sport sa mnogo većom gledanošću od odbojke na pesku za muškarce. Treba li da naglašavam da je za publiku rezultat u drugom planu?

Sta je bilo,bilo je,nema nazad...

Izraz koji se ponekad koristi za ženku psa.

Sama činjenica da se praznovanje 1. maja svelo na nerad i podsećanje na masakr čikaških radnika našem soju nije bilo dovoljno. Morali smo tu dodati još nerada, još krvi i uživanja u svemu što se po prirodi stvari smatra pogubnim po organizam. Sve primese totalnog ugođaja, gledano sa obližnjeg brda deluju kraljevski. Dakle blud i nemoral srednjevekovnih srednjeevropskih dvorova i divljaštvo Balkana i njegove dece ni malo plave krvi. Mojih pet predloga za otkačiti bi trebalo da bude veoma konstruktivna pomoć u postizanju prebačaja.
1. Potes, zvano mesto
Velika je verovatnoća da većina vas ima dobro utabane staze ka svetilištima ludila i razvrata u vidu omiljenog mesta za prvomajsko kampovanje. Međutim tradicije su tu da bi se rušile, ko što bi rekli mnogi superligaški klubovi pred okršaj sa , da se tako duhovito izrazim, večitima. Dakle odbacite logiku ''tamo nam je bilo dojajno lani''! Probajte nešto novo, nešto divlje! Odabir lokacije nije jednostavan ali probajte iskoristiti savremenu tehnologiju, dakle Google Earth, pa pravac tamo gde se najslabije vide konture terena i okoliša. Vojnu kartu razmere 1:25000, potraži staze i bogaze, da samo vi i vojni vrh zna kako doći do orgijališta. Bitne stvari koje bi logorište trebalo da poseduje: proplanak, šumičak, nedostatak signala i potok ('naš što sam gledao njavu sa potokom!).
2. Mazga vuče ali se teže jaše
Odabir prevoznog sredstva je vrlo bitna stavka. Ako ne možeš gajbu piva da staviš pod auto ne kreći sa njim! Dakle idealan izbor bi bila Lada Niva ili TAM 110 u nedostatku istih bilo koji službeni auto. Na kraju krajeva uvek može i peške da se krene ali onda to isključuje mogućnost posete živopisnih vukojebina kojima naša zemlja obiluje.
3. Ne guraj trougao u krug!
Nemojte od kuće nositi ono što vam neće pružiti užitak ili smanjiti patnju. Samo preko potrebne stvari poneti, dakle na uranak se ne nosi kišobran, suncobran i ostale brane. Tamo te čeka širenje spoznaje uticaja prirode i od toga se, kažu stari, ne treba sklanjati. Šta još kažu stari? Da, voda se ne nosi na izvor ili transkriptovano: ne nosite drva i ćumur (zato služi državna šuma). Ponesite neophodan alat u vidu sekire i upaljača, viljuška komada jedan, nož komada dva za seći meso i za odbranu od mesa, ko voli da srkne može da ponese kašike za celu ekipu (ako već pravite gulaš, pasulj i ostale plodove kotlića, ponesite i tanjire).
4. Umočiću!
Napomenuh li da je uranak svrsishodan u slučaju prisustva bluda i nemorala? Da, e pa onda svoje dušice, mačkice, kuce, maze i ostalne legalno steknute lepše polovine ostavite u kuhinji! Vazda si uporan u slobodno vreme sad je trenurak da budeš uporniji. Umočiti nešto sa strane na uranku je vrhunski ugođaj, stoga se postaraj da povedeš što više potencionalnih ženki za priplod ili pak neku siguricu kvota 1.15.
5. Brda eee, brda!
Kada je o količini alkoholnih, opojnih i hranjivih derivata reč, tu ne bi trebalo da imaš ograničenje. Bar 30 krmača, balonče žganje, nameštaja po ukusu, dva-tri keta dum-duma, loma dsa za trežnjenje i izobilje hrane (čitaj mesa) - je univerzalan recept za hedonistu kao što si ti. Ako baš želiš da se dokažeš pred društvom prikolji ono malo u džaku što je skičalo celim putem.

Izraz za opisivanje najvećeg stepena žudnje za nečim ili nekim! Ekvivalent stepenu žudnje bivšeg pušača za cigaretom uz prvu jutarnju kafu!
Izraz je nastao kao posljedica još jedne od naših predrasuda prema Amerikancima kao glupom narodu!

Čuvati nešto poslednjim snagama, do smrti, do besvesti. Običaj je bio da se za česnicu ostavi žito iz prvih otkosa, tek požnjeveno, ručno vejano. Da se za žrtvu svecu postavlja najbrižnije spremljeno. Ostatak prodaš, pojedeš, gledaš kako ti odnose šikutori i državni miševi za svoje potrebe. A dobro znamo da Upravu još ni jedan seljak nije na'ranio, alin stomak dna nema.
I onda sakriješ najmanji džak žita sam od sebe, zavučeš ga negde u budžak u namračnijem kutku tavana da ga niko iz porodice ni slučajno ne može naći. Tamo gde držiš ono masno parče pajvana od dva metra kao utehu da svaki problem ima rešenje i da se uvek možeš obesiti kao čovek. Kad tuga postane prevelika čak i za seljačko srce.
A kad dođe Božić, dan pre odeš u mlin, noću kad poreska ne gleda, samelješ u tajnosti par kila brašna i sutra izneseš vruću pogaču na trpezu. Kao gospodin čovek, jedan dan da osetiš blagodati punog stomaka.

Posao iz snova svakog Bušmana (vidi definiciju). Ključna reč je iz SNOVA. Ovako to mladi Bušman zamišlja.
Skarlet Johanson snima film u Srbiji, čula je da je on najbolji u svom poslu i želi da joj baš on od zbunića napravi trouglić. Dolazi u salon, skida se, on se baca na posao. Posle par njegovih dodira ona širi noge, Bušman kreće glavom i gol! Pusti snovi...
U stvarnosti, lepe i poznate žene idu kod žena na depilaciju, da bi izbegle takve kao što je on. Kod njega dolaze samo muškarci na depilaciju bulje i odvratne babe koje niko ne bi dirao ni tuđim štapom za golf, u nadi da će se ogrebati za oral. Bušman posle 2 godine menja profesiju ili odlazi na lečenje od trauma koje je pretrpeo. Nema happy end-a.

Pitanje, koje sluzi za podjeb. Uglavnom se koristi posle nebuloznih izjava.

Time se završava svaka priča o čudnim pojavama.

Kapi za oci koje se stavljaju, da se ne bi primetilo izdajnicko crvenilo posle varenja buksne.

Trenuci u kojima se pitaš da li si uopšte normalan pa si pozvao drugare kad znaš da su svi do jednog idioti. Budiš se u neko doba, jes rano ali ne možeš više da spavaš jer će glava da ti pukne od pića i cigara...usput prema kujni gde planiraš da skuvaš sebi kafu, sakupljaš piksle i tacne od šoijlca za kafu koje su sinoć služile kao piksle...odjednom te obuzme hladan znoj jer se setiš da ti je ortak sinoć pao na lavabo i da ga je polomio...miliciji si jebao mater kad su pokušali da te utišaju pa te čeka i prijava...drhtavim rukama skuvaš kafu, razgrneš popijene i polupopijene čaše i flaše sa stola, srkneš kafu i pitaš se: koji li mi je kurac ovo trebalo, pa valjda znam kako smo usrali Džonijevu gajbu...

Petak, oko podne, kada seljaci koji su u grad doneli, i na pijaci prodali sve što su imali, zasednu po klupama u obližnjem parku i krenu da tamane sardine (sa sve kostima) i crni luk. Ptice sa okolnog drveća prestaju da pevaju, jer ih iz ritma izbacuje masovno cvrkutanje u pokušaju da se između zuba izvuku opne od luka, peraja, repovi i kosti od konzervirane ribe. Narednih par dana je rizično sedati na delove klupe koji su predviđeni za sedenje, jer rizikujete da masnu fleku sa drveta prenesete na sopstvenu pozadinu. O đubretu koje iza Cvrkota ostane još par dana, bi mogla da se napiše još jedna definicija...

Natpis koji nikada nije stajao ni na jednom poznatom albumu u muzičkoj istoriji, ali je pripisivan Nirvani, Eminemu i mnogim drugim grupama čiji članovi nikad nisu čuli za Srbiju.
Proizvod iluzije svakog Srbina da ostatak sveta ima mišljenje o njemu.

Kaže se za ljudinu, fizičku gromadu od čoveka.Jedite vi vaše:piroške, parčiće pice i razna zrnevlja on zna kako se počinje dan

Ne pitaj me ništa, nije mi do razgovora sa tobom.

Parola koja je nekada predstavljala uživanje u životu, iskorištavanje svakog trenutka na najbolji mogući način, i nastojanje da proživiš svoj život u radosti i sreći, okružen dragim ljudima koje voliš. Trebalo je osetiti život, plivati sa delfinima, skakati padobranom, putovati, odlaziti na koncerte i kulturne manifestacije, i raditi sve ono što te ispunjava i čini da se osetiš zaista živim. Iskrena ljubav se takodje podrazumevala.
Danas sve više ljudi počinje da živi dane kao da su im poslednji - jer svi dani polako počinju da bivaju preslikani : zahvalan si ako imaš posao, trudiš se da napreduješ, živiš u nesigurnom svetu (svakog trenutka može da te pogodi kriza gde god da si), strepiš za sigurnost svog i života svoje dece, jer sve je više ljudi koji bi te rado kidnapovali ili opljačkali. Ženu i decu jedva stižeš i da vidiš, jer danas je nemoguće opstati ako i žena nije zaposlena. Polako se usvaja poželjan model ponašanja, funkcionisanja i življenja. I tako svaki dan do penzije, koju ćeš i ako doživiš provesti u pitanju - jebote, za čega sam se ja odricao, žrtvovao i radio.

Da svako veče, kad on treba da ih uspavljuje, dobiješ inspiraciju da od 22 do 02 premeštaš nameštaj po stanu.

Beskonačni lavirint. Za razliku od kritskog lavirinta, ovde u svakoj kancelariji čuči minotaur.

Pet do dvanaest je - sad ili nikad za sve što ionako ne bi smeo pre, a što svakako nećeš moći kasnije.