Tip veze koja se može okarakterisati jedino čudnom i nepredvidivom putanjom loptice prilikom drop-šota u tenisu. Na vrhuncu, deluje kao magija, savršenije ne može biti. Ali kada krene da pada, sve se sjebe svetlosnom brzinom. Ne stignete da shvatite šta se desilo i kako, a već u sledećem trenutku glava je puna nespojivih misli i okrutnih saznanja. Odskoka nema, pomirenje je zatrpano 3 metra ispod svih laži i hladnih emocija. Krenuti dalje je teško, nešto najteže u tom trenutku. Pogotovu ako je prva ljubav. Sedmo nebo se pretvara u deseti krug pakla, rastrgnut samo za posebne posetioce tog tamnog mesta. Gubi se volja za bilo čim. Hladan vetar udara u rebra, iako ga nema. I od njega se ljudi tresu više nego od običnog. Zajebana stvar, ljubav.

Govno koje se plašljivo promoli i brzo vrati nazad u svoje sklonište i više ne izlazi.

Izraz koji dočarava obim i težinu gradiva koje prosečni student mora da naštreba za dva dana jer je pre toga ladio jaja i gledao u plafon sa prstom u nosu

Uređaj čija je primarna funkcija podizanje nivoa ''kulosti'' glavnog junaka, jer će baš on biti taj koji će je deaktivirati sekundu pre eksplozije.
Trebalo bi napomenuti da su tvorci ovih krajnje ''eksplozivnih'' sredstava najčešće umobolni geniji koji ceo život drkaju nešto oko bombi pa se sada suočavaju sa deficitom ekstremiteta.
Dalje, ovi majstori su neverovatno uviđajni i obazrivi ljudi, toliko da bi Ned Flenders pored njih delovao bar zao. Oni će elemente svoje bombe povezati raznobojnim žicama, kako bi protagonisti obezbedili što lakšu deaktivaciju. Zamisli da Vilis ili Sigal otvori bombu na 00:10 do kraja i vidi sve iste žice? I šta sad kojupičkumaterinu da radi kad mu u scenariju piše da bi trebalo da se dvoumi između crvene i plave, a ono sve roze žice?!
Pored toga, ''bombaši'', teže tome da na svoju bombu stave što kvalitetniji displej kako bi junak u svakom trenutku imao uvid u preostalo vreme.
A preostalo vreme je velika misterija!
Misterija je zbog toga što ''bombaš'', iz velike ljubavi prema bombi valjda, namešta detonaciju na od 2 do + ∞ sati, jer ne bi bila fora da ostavi taman toliko vremena da se on evakuiše a ostale pobije, kao što je i planirao.
E sad kako glavni baja uspeva da potroši sve to vreme i deaktivira bombu na sekundu do eksplozije ostaje prekriveno mračnim velom misterije, najvećim delom zbog toga što je glavna glumica negirala bilo kakav ''kontakt'' sa glavnim glumcem za vreme snimanja.

Svaki fakultet poseduje bar po jednog. Megdan sa njim odlažeš koliko god je to moguće, kao uostalom i sve tvoje kolege. Šestak je mračna legenda, onaj kom se ne zamera, o kom ti pune glavu još od prve godine, kreten, namćor, govno od čoveka, pakosna mala gnjida zadovoljna šakom vlasti koju je dobila i koju će iskoristiti na svaki mogući način. Ako si imao sreće upisao si faks dve godine pred njegovu penziju, ako nisi - jebi se. Kod njega se ne kasni na predavanja, vežbe se ne propuštaju, ispit se sprema iz knjige koju je on lično objavio jer čovek je u svojoj struci neko zajebano mudo, višestruko nagradjivano i priznavano.

Nadimak je zaslužio zbog veoma jasnog principa ocenjivanja tudjeg znanja i zalaganja, od kog neće odstupiti ni za živu glavu, sve dok ga sa fakulteta ne proteraju penzija ili prevremena smrt. Ovaj sistem je jednostavan - Bog zna za deset, Tesla-Lekorbizije-Mikelandjelo-Šopen (zavisno od predmeta koji predaje) za devet, on za osam, jedan vrsni student koji je diplomirao pre osam godina za sedam, a retki medju publikom u amfiteatru za šest. Za većinu, nema nade dok se ne umilostivi.

Šestak je onaj idiot zbog kog štreberi pristaju na sedmicu, a manje agilni studenti na bilo šta. Zbog njega se napuštaju fakulteti nakon pet godina studiranja, nepotkupljiv je, imun na pretnje, položiti ispit iz osmog pokušaja kod njega predstavlja velik uspeh, ruši za sitnicu, zabranjuje ponovne izlaske kod njega u tri naredna roka i ne jebe živu silu. Često dodješ u iskušenje da ga opsuješ, pljuneš, ošamariš..No nekako se suzdržiš. Ponekad se zadesi da neki student popizdi dovoljno da bi mu spalio automobil ili ga vezao za stolicu i prebio, a imena tih heroja se dugo pamte i veličaju. Zbog toga, šestak neretko na ispite odlazi naoružan, jer vremena su zajebana i nikad se ne zna...

Vremenski period,iscekivan tokom cele nedelje...Pruza toliko mogucnosti da dok se odlucimo za najbolju,prodje.A kad prodje,shvatimo koliko smo je bedno utrosili...

Totalni fataliti industrije. Gomila sluđenih ljudi, koji kao muva bez glave jurcaju kroz tržni centar, bivaju startovani od strane stomatologa (čitaj. lokalni prevarant, dnevnica 2 000 din, bole ga patka).
Majka sa malim detetom, naravno razigranim đavolčićem. Seda na stolicu. Lepa kosa, svezana u rep, neutralna odeća, bukvalno čovek da je ne primeti. Ali, kurac. Stomatolog je provalio da ona ima karijes na četvorci, da joj je zubna gleđ otišla vragu, a dentin je nagrižen. Ali, gospođo... nemojte se sekirati, tu je nova pasta, es tri'iljadedvesta superstenžn, koja će vašu gleđ vratiti kao u mlade ždrebice.
Dalje. Kul muškarac, tipa, menadžer, da ga jebem... odelo, tašna i opake cipele. Zubna pulpa osetljiva na dodir, dentin u kurcu. Ne brini se, tu je naša dva'es'četvoročasovna pasta za kompletnu zaštitu sa ekstratom selena i kisele vode.
Mlada devojka. Jebem li ga... sedamnaest leta, ne bih joj dao više. Američki tinejdž fazon. Šaren kačket, razdrljen duks, drečave patike i helanke. Problem sa kamencem. Postoji i za to lek. Pasta za osetljive zube, mint miris. Opa. Sad ponovo može da se ljubi sa dečkom, bez brige da će ovaj osetiti da je dan ranije krljala pihtije i lučenu papriku na svadbi u Donjim Liparima.
Sportista. Dečko dvadeset i neka godina. Krenuo na trening, ali je k'o za kurac zalutao u tržni centar. Zubi nagriženi od steroida kojima se puca u dupe. Potreban hirurški zahvat, ali sa novom pastom za mesečnu zaštitu i one dane, to će moći bez pomoći hirurga. Sad ponovo može da se puca i tako spremi za leto.
Nakon sedam dana, oni su ponovo tu, u istom tržnom centru, a stomatolog je nasmejan, ponosan na svoj posao i vidno zadovoljan osećajem da je nekolicini ljudi vratio osmeh na lice. Niko više nije onako sluđen i svi se smeju k'o kriške lubenice.

Osobe koje čine da društvene igre postanu nedruštvene.
Navuku te na igru u kojoj su tate-mate samo da bi ti, pošto te rasture, pili krv na slamčicu.

'Štovani genseče,
Odma ću preći na TI. Misliš da ne znam? Varaš se.
Pa 'bem mu život, dal ste toliko providni?
U istoj godini, vi što ste odrasli na bakalaru i pirinču, da se popenjete na krov Evrope i sveta? Pa to je bezobrazluk bez presedana. Znam SVE.
Znam da ćeš reći " Vi Srbi ste skoni teorijama zavere", al tako jebeno bode oči da je ovo prelazak sa teorije na praksu zavere!
Puklo mi pred očima , više neću da režim, ima da lajem na sva usta.
Dakle sve je počelo, davne 2004. Vi domaćini Evropskog prvenstva.Sećaš se? Idealna prilika da se okitite tom dugo čekanom krunom. Ostale da zanemarimo, al izbacite Engleze, 'Olandeze i ostalu kompaniju, a izgubite od udruženja penzionera Atina- Solun?! Ajte molim vas... Figo, Maniš, Plačko, Deko - pojebe ih sve kapiten Zagorakis? Nečuveno. Znam da ste se prodali. A ove godine sam shvatio i za šta. Pa i niste loše prošli da ti kažem... Izašli ste u susret EU, da se "ugasi požar" u napaćenoj Eladi, tako što će osvojiti prvenstvo i skrenuti misli sa dnevno- političkih tema. I uspelo je. A cena je bila - ista ta titula, i to sa kamatom, a ta kamata si TI. Izdali ste Euzebija, poserem vam se po Rui Košti i Nunu Gomešu.
Samo, mogli ste na ovom prvenstvu da namestite da bar dobijete nekog u 90 minuta, ovako je baš jadno, mislim, strašno.
Elem, šta god dalje da ti napišem isto bi se završilo. Zato ću preći na stvar. Raskrinkani ste! I ti, i sve te skraćenice EU, UN, NATO, USA, CEFTA i kompanija. Postoji način da ovo pismo ne izađe u javnost. A i simbolično je nekako, 2018, u Majčici, Srbija na krovu sveta- znam da zvuči nemoguće, al dokaži da si čovek od položaja. De završi to genseče čoeče da ne pukne bruka, jer u tom slučaju seda ti Jeremija na stolicu.
U nadi da ćemo se rukovati 2018,
Srdačan pozdrav.

Male specifičnosti gore navedenih starocrnogorskih izraza u odnosu na njihovo današnje korišćenje mogu prilično promijeniti smisao rečenica u kojima su upotrijebljene. Naime, izraz "dobar" se nekada koristio samo za dobrog junaka, onog koji "brani sebe od drugoga", hrabrog i vještog u borbi. Ukoliko se za nekoga željelo reći da je dobar čovjek, tj. da "brani drugoga od sebe", koristio se izraz "lijep". A za lijepog čovjeka je nekada bio rezervisan izraz "zgodan" i on je opisivao samo fizički izgled.

Reč koja perfektno uleće pre svake druge uvredljive reči kojom ćeš nekoga častiti, čime mu daješ do znanja da ima tačno sve osobine onoga čime si ga častio i da uopšte nije ništa poseban čak ni u tom, negativnom smislu. Naravno, menja se u obična, ako ga častiš nekim izrazom ženskog roda.

Večiti klinac. Čova koji sa svojih četrdeset nije uznapredovao od tinejdžerskog doba, a i u njemu je kaskao za generacijom. On priča priče. On prži ljude.

Rečenica koju izgovoriš kada gledaš onu kanadsku skrivenu kameru u kojoj šta god uradili ljudima oni će se samo nasmejati i produžiti dalje svojim putem kao da su potpuno ludi. Pretpostavljam da im je život toliko dobar i srećan da verovatno pomisle u sebi ,, Hahahaha upravo me ovaj potpuno nepoznati čovek poprskao tečnošću koja miriše na fekalije i smeje mi se u facu, ako je njemu smešno onda je i meni".
Malopre sam gledao tu skrivenu kameru, Just for laughs mislim da se zove, probaću da je što kraće opišem pa procenite ko je lud, mi ili oni.

To vam je stara rasklimana stolica koja ukoliko sedite na njoj nece vam dozvoliti ni najmanje mrdanje a da se ne cuje skipljenje koje dosta podseca na prdez. Osoba koja sedi na njoj duze od 5 minuta pocinje da poprima oblik krivice zbog tog ruznog zvuka.
Cesto "krivac" pokusava da objasni taj zvuk,tj da kaze da "mu je veoma simpaticna ova stolica i da jako interesantno skripi " . Naravno ukoliko je gazda te stolice neki saljivdzija pravice se lud i reci ce da je ta stolica skorz ok i da se gost ne vadi svojim ne snosljivim prdezima.

Situacija kad nekoj osobi ukazuješ na njen problem ili nedostatak, koji ta osoba ne vidi, pa na kraju taj problem opet moraš riješiti ti.

Drugim riječima, osoba koja ima kečap na bradi, nikad ga ne može obrisati sama.

Inače, u američkih filmovima ovo je kliše koji se koristi kao uvod u skori fizički kontakt dvije osobe suprotnog pola.

Nekada ponos i dika nase zemlje, koja su, neretko jos pre naseg rodjenja, zaposljavala desetine ili stotine radnika, kada je sve vrvilo od ljudi i vozila koja su non-stop pristizala, dok je samo funkcionisanje preduzeca bilo tajna, jer se sve odvijalo iza zatvorene kapije koju su pomno motrili strogi cuvari iz svoje strazare. Danas kada vam neko kaze da je ta firma zaista nekada funkcionisala, tesko je u to poverovati, ali to je susta istina.
Medjutim, decenijama kasnije, vec u vreme u koje nase secanje doseze, kako se raspadala drzava raspadala se i firma. Kamioni i autobusi koji su nekada bili uvozeni u prostorije preduzeca na generalku, sada su sve cesce parkirani na poljancetu tu u blizini, gde su na brzinu vrsene i osnovne popravke, a glavni majstor je sve cesce dolazio da mu, ako imate, pozajmite srafciger, cekic ili burgiju. Nekada mrki strazar je sve cesce izbivao iz svoje kabine i svracao na kafu po komsiluku, jer vise nije mogao da trpi zuljanje soferskog sedista koje prinudno mora da koristi posto su njegovu stolicu, gle ironije, ukrali. Broj radnika je drasticno smanjen, od desetina sveo se na desetak, a i pristup je time postao otvoren, ako je neko zaludan pa zeli da vidi kako funkcionise firma pred bankrotom. Vremenom se stvaraju anegdote, koje su nazalost cesto istinite, o tome kako su radnici poceli da maznjavaju i ono malo inventara sto je preostalo, pa skidaju i nose kuci cak i prekidace i brave. Da bi se tome stalo na put, nocu su poceli da stavljaju katanac na vrata, ali avaj, spretni ljudi su se snasli i odneli vrata sa sve katancem. Tako da, kada je dosla vest da se preduzece konacno zatvara, niko nije bio iznenadjen, najmanje radnici koji su davno i prestali da dolaze jer niti su primali platu, niti je sta ostalo da se odnese. Obicno se za zatvorena preduzeca kaze da su ih zakatancili, ali ovde to nije bio slucaj, jer su shvatili da jednostavno nema svrhe. Strazar je po navici jos neko vreme obilazio svoju staru rutu, ali je vremenom i on prestao da svraca jer je shvatio da tu vise nema sta da trazi.

Teme za teranje smrača, idiota, budala i ostalih nepoželnih ljudi. Sistem je prost, izabere se neka tema koja dotičnoj osobi apsolutno ne odgovora i forsira se sve dok osoba ne napravi željenu reakciju.

Česta fraza organizatora narodnih veselja u potrazi za čuvenim estradnim umetnikom, Ramadanovskim.

Osećaj krajnje sramote. Najbolji opis transfera blama. Od ovoga ne mož' gore, "Zemljo, otvori se" je lajt varijanta u odnosu na ovo.
To je osećaj kada vas obuzme takav stid, zbog sopstvenog ili tuđeg postupka, da krv više ne može da vam boji lice, već se spušta ka genitalijama, u čijem predelu počinjete da osećate toplinu i peckanje.

Odstupiti od kakve standardne društvene forme ili oblika i otići u kurac. Skrenuti sa kolektivnog konvencionalnog životnog puta u alternativnu stazu samostalne i sopstvene devijacije. Reći mejnstrimu "Puši kurac, komercijalo.". A najčešće i lično ga pušiti...