Pit Sampras – Patrik Rafter, pre 10 godina
-Šta je gledaš tenis,a? Zajeban ovaj Agasi
-Ovo je Sampras, Agasi je onaj ćelavi
-A Sampras je ovaj čupavi?
-Ne, to je Rafter
-Aha, al ovaj Sampras mlati sa ovom motkom
-Reketom
-Ma znam, zajebavam se, a što je sad sudio aut, jel se gleda ova prva linija ili ova druga?
-Jebem li ga, valjda ova prva
-A šta će im ova druga?
-Otkud znam…
-Da vidim rezultat, 7-6, 3-6, 6-4, 4-2, 40-40, šta je bre ovo?
-Nemam pojma, valjda se igra do 6
-Čega 6? Kako 6 kad je ovde 7, ovde 4, a ovde 40-40. Šta je sad ovo AD?
-Ma nemam pojma bre, i ja ovo gledam prvi put
-Brejk lopta, šta je sad to?
-Pa brejk je valjda odmor, ako ovaj osvoji poen idu na odmor, tako je bilo prošli put.
-Ovaj tenis je sranje, jebeš sport bez fizičkog kontakta, fudbal je zakon

Novak Đoković – Rafael Nadal, danas
-Ne Novače, pa zašto drop šot, igrate na betonu, a znaš i sam koliko je brz
-Sad treba da mu odservira kik servis u t liniju
-Ne brate, nikako, ide mu na forhend a on je na forhendu najjači
-Ajmo Nole, pa ne slajs, igraj mu bekend paralelu
-I odigra mu Rafa pasing šot
-Pa jebiga, u tome je najbolji. Evo ga drugi servis, sad je šansa za dobar ritern, samo uđi u teren i probaj da mu udariš dijagonalu
-Ako napravi brejk posle servira sa novim lopticama, to mu je šansa da napravi veću prednost
-Bogami ovo je bilo sumnjivo, ja bih tražio čelendž
-Karlos Bernardez ne greši, ovo je aut, ostao mu je još jedan houk aj, bolje da ga čuva za slučaj da odu u tajbrejk.
-Sad će da da reket na španovanje
-Ma ja mislim da on nije trebao da prelazi sa Head-ovih na Prince-ove rekete
-Kako volim ovaj tenis
-I ja, mogao bih da ga gledam po ceo dan

I dok Džukac prelazi ulicu ponovo ugleda baba Milunku, snajper babu tog huda, zaboravlja na Kaću i one tri pičke što nekim čudom nije smuvao, i na Peru što ga ceo dan podjebavao, pička mu materina, i počinje da razmišlja o čudnom spletu okolnosti koji se sinoć dogodio...sledi Džukcev mnogo zajeban monolog.........ček, saće.......evo:

'' Hm, Milunka... oduvek me je zanimala njena uloga u svemu ovome. Znam da ju je Pera unajmio, video sam kad joj dao lovu, kao ''vraća keva baba Milunki pare''. Vraća kurac. Ti si joj dao. Da bi mene sabotir'o. Da bi imao za šta da me zajebavaš. Ona je sve vrema skupljala informacije i to slala preko onog dede, što je ''slučajno'' uvek na onoj klupi u parku kad ja prolazim, ili ''slučajno'' igra šah sa penzionerima. On je verovatno posle tog.. eno ga deda jebem li mu sve!
:strelja dedu pogledom dok prolazi pored klupe u parku:
...khm, posle toga sve rek'o Maretu, Mare Kaći i ona na kraju onim ribama. Još kao posle raskinuli Marko i Kaća zbog neke Sanje neke pičke materine....ma daj....
I kako jebote uvek crveno svetlo na semaforu!? Kako nekad ne ubodem zeleno? Možda žele da stojim tačno na ovom mestu? Neko me prati! Eno! Onaj sa prozora me gleda! PRIČA SA NEKIM TELEFONOM! DOLAZE! Čekaj! Ne paniči! Oni me poznaju, znaju šta ću sledeće da uradim, po mome mozgu su pravili ovu šemu...MORAM DA RADIM ONO ŠTO OBIČNO NE RADIM! ŠTA RADIM ŠTO NE RADIM? ZNAM.....moram da nađem nešto da jebem! Odmah! To neće očekivati.

- vidi što sam uz'o djuntu.
- nije loš.
- 1.8 TD. '97. Nisam imao za bolji... zadnju kintiu sam dao!
- i kolko si dao?
- tražio je 3 soma, spustio na 2.700 €.
- Nisi puno platio! I ja kad sam kupovao Bendžu, spustio mi lik sa 20 iljada € na 19. Nego, sad kad imaš auto, jel možeš da me odbaciš u subotu do Avale nešto da završim? Meni već 3 meseca stoji u garaži, board-computer mi prijavljuje da je neispravan grejač sedišta kod suvozača pa ne smem da ga vozim dok to ne sredim!

- brate, vidi što mi burazer doneo jašu iz Turske! čista koža!
- kolko si dao?
- 120 €.
- pa, nisi puno dao. ista kao ona moja Armani što mi ćale kupio u Londonu za 900 funti. nego, bi mogo da mi pozajmiš za sutra uveče, vodi me Ana na večeru, položila onaj zajeban ispit. Ostala mi jakna kod tetke, još prošle godine, nikad da odem da je uzmem!

- ćemo da pijemo još nešto il idemo?
- pa ja bi mogao još jedan Čivas...
- Konobar! jedan Čivas i jedan Pelinkovac i donesi račun.
- e', ćeš ti ovo da regulišeš? ostao mi novčanik u drugim farmerkama.
- Ma nije frka...
polse par minuta...
- kolko je izašlo?
- 940 din. dao sam mu 'iljadu.
- brate, uopšte nije puno. prošlog petka, ja Mare i Zoki sedeli u Amadeusu, okrenuo ja 2 ture, bio ceh 5.000.

- uzeo sam postpaid. za 790 din. imam 150 min. i 500 poruka i 500 MB.
- brate, uopšte nije skupo. trebao bi i ja da se prebacim na postpaid, ode mi svaki mesec 7-8 -iljada na dopune. nego, bi mogao da mi prebaciš 50 din. kredita, nemam nigde u blizini da uplatim, a treba jedan call da obavim?
- ma marš, bre, u 3 pičke materine!

Period pre nove ere i početak nove ere: Verovatno najzajebaniji period u istoriji. Nemam ideju kako su ljudi onda uopšte mogli da spavaju. Svakog trenutka je mogao neko da ti bane u kuću, šator ili pećinu i da te ubije, siluje, odvede u ropstvo. Gore je jedino bilo u ledenom dobu kada si mogao da završiš kao predjelo nekom sabljastom tigru ili da te zgazi mamut. Bio si srećan ako doživiš dvadesetpetu.

Srednji vek i period do 20. veka: Malo manje zajeban od prethodnog perioda. Mogao si da umreš od kuge ili da te proglase za demona pa završiš na lomači. Ipak je narod morao nekako da se zabavlja. Svakih par godina živiš u novoj državi pod vlasti novog feudalca, gore nego na Balkanu devedesetih. Ako imaš muda digneš bunu protiv ugnjetavača običnog naroda, ali uglavnom završiš na giljotini ubrzo nakon toga.

Prva polovina 20. veka: Svi čekaju najmanji povod kako bi objavili neki rat. Ako si genije, mogao si da izumiš struju, avion, televiziju i ko zna šta još. Ako nisi, jebiga, budi srećan ako završiš u rudniku a ne u nekom rovu sa 3 metka u glavi.

Šezdesete i sedamdesete: Najbolji period u istoriji ljudskog razvoja. Sve se razvija, komunizam i kapitalizam mere čiji je veći. Seks, droga i rokenrol je parola. Većina se ne seća najbolje ovog perioda. Oni koji se sećaju kažu da nikad neće biti tako dobro.

Osamdesete: Čudan period, malo ostataka pepela sedamdesetih ali nedovoljno. Raspada se svemoćni socijalizam. Rađa se ova napaćena generacija kojoj ja pripadam.

Devedesete: Za neke najgori, a za neke najbolji period 20. veka. Ako imao imalo smisla za trgovinu i sivu ekonomiju, mogao si da postaneš novi trgovinski kralj na Balkanu.

21. vek: Smor, završiš školu, fakultet, nemaš gde da radiš. Visiš ceo dan ispred monitora i upijaš zračenje.

Avgust mesec, prigradsko romsko naselje. Bogatiji kraj, uglavnom gastarbajterske kuće. Dok se monterska ekipa hladi ispred prodavnice nekih 200 metara niže, ja u full radnoj opremi sa gomilom radnih naloga šipčim po suncu tražeći izvesnog Dragana Jovanovića (sećam se imena jer se zove kao onaj glumac) koji je poznat po nadimku Gaga Gilezan. U selima i prigradskim naseljima kuće često nemaju brojeve, pa je zadatak malo teži. Zato vam ljudi kažu nadimak po kome ih svi znaju da bi ih lakše našli. Ispred jedne kuće sedi čiča od jedno 70-ak godina i montira prskalicu za travu pored velikog golubarnika, valjda da golubove hladi kako ne bi pocrkali od vrućine.

-Dobar dan domaćine, srećan rad!
-Fala momak, izvol'te?
-Da li znate gde stanuje Dragan Jovanović zvani Gaga Gilezan?
-Kako reče ime i prezime?
-Dragan Jovanović.
-Ne znam momak. Ja sam se ovde rodio i odras'o, al' ne znam nikakvog Dragana Jovanovića.
-Pa tu bi trebalo da je negde, u ovom delu ulice...
-Nema ovde ta'ki. Da ima, znao bi' ja.
-Pa je li ovo Jagodinska ulica?
-Jes'.
-Pa tu bi trebalo da je negde.
-Nema bre Dragan Jovanović ka' ti kažem. A što ga tražiš ti sa taj tefter?
-Ma ja sam iz kablovske televizije, platio je priključak, pa sam došao sa ljudima da to montiramo, ali ne mogu da nađem kuću.
-A jel' taj ima neko ime kako ga zovu?
-Gaga Gilezan.
-Kako?
-Gaga Gilezan!!!
-A GILEZAAAN! Pa što ne kažeš bre odma' tako nego tu neki Dragan. 'De bre da ga ne znam, ja sam mu sina krstio. Ev' ova kuća sa belu kapiju, piše na sanduče Jovanović, samo zvoni na kapiju, nemo' da ulaziš ima mnogo zajeban ker. Čuj bre Dragan, kaži brate Gilezan, tako ga svi znamo...

Verovali ili ne, ovo je istinita priča...

Glup si. Ružan. Pojma nemam šta si još - smušen, smotan. Dosadan k'o sam đavo. Ne snalaziš se sa riječima baš. Sporo razmišljaš. I gledaš njih iz svog mrkog ćoška: razgovaraju, smiju se, plešu, ljube se, grle, odlaze u mrak. Ti si i dalje u kutu, zaleđen, u sebi trčiš po rubovima svijesti. Goriš. Hoćeš da učiniš nešto, da napustiš sjenku, ali si tup, nijem, stran svima njima. Pokušavao si već ranije - nije išlo. "Točeno, malo." Ispijeno s nogu. "Izvini, je li slobodno mjesto?" Slobodno je, već si za šankom, već imaš rečenicu na kontu. "Još jedno." Stiglo. Euro i dvajes. Toliko trenutno košta karta za raj, ekonomska klasa. Previše dobro, jeftino, lako. Baš kako ti odgovara. "Živjeli!" Kuc, kuc. I to je to. Eto te. Par promila i više nisi skamenjena, ružna tvorevina iz prikrajka. Sada se zezaš, družiš, nazdravljaš. Otkrio si i djevojke oko tebe. Dodaješ mu malo na zajebanosti, gledao si filmove. Žestinu neku, muško piće, viski neki zajebanog imena. Trgni ga pa se zaputi jednoj, bilo kojoj, sad su ti sve dobre. One su previše dugo blizu tebe da bi odbijale bilo koga. Tvoja je, koja god. Ipak ništa, pretjerao si. Ispustio si žutu dušu na pločniku, murjaci su zaprijetili 'oratacima' da te vode kući da te ne bi oni lično vodili... Sjutra se budiš mamuran, srećan, zajeban, stekao si gomilu pajtaša, zamalo i da privedeš nešto, idući put ćeš... Oblačiš se brzo i krećeš da završavaš taj moleraj na zgradi i misliš da tvoj život konačno vrijedi više od života slatkovodnog, debelog, sporog i ružnog soma. Some.

- Ona meni to da kaže? Jel možeš da veruješ?
- Pa ok, ne treba da se svađate. Niste vi mesec dana u vezi. Brak je to. Nego ...
- Od toga ja i polazim.
- Jesi gledao možda Fargo? Super serija.
- Ali nije mi jasno kako ima obzira da me tako napadne pred ...
- I sin Tom Henksa glumi, debil mali. Dobro, ima 37 godina ...
- ... a njeni roditelji se tu nešto našli da nam sole ...
- Pornić od serije. Joj, to me podseti. Što sam pornjavu neku skontao na netu, kako dobro sranje ...
- ... a meni će tašta na to ...
- ... mala se hefta sve u šesnaest. Mene bi bilo strah da me onako obujmi ...
- Čoveče, ne znam šta da radim. Dođe mi da ...
- ... iako sam viđao bolje, nije da nisam. Samo ne zanima ...
- ... ti mene ne voliš, gledaš druge žene kad šetamo ...
- Znaš šta? Alo, tebra, tebra? Ej! Obustavi malo. Eja, ojsa! Prske!
- Molim? Reci.
- Sledeći put kad me budeš zvao na piće ja ću da cirkam pivo, a ne kafu ko sada. Pa kad se dobro ušikam, onda počneš da me daviš svojim problemima. E tek onda. Negde posle šeste pive, kad me kurac više zaboli za sve.
- Izvini matori, ja se zaneo malo. Ušao sam u tako neku jebenu nedelju, ne znam šta ću.
- Aman čoveče pa dokle? Svake nedelje tebi zajebano ili posrano nešto. Što to meni nikad nije zajeban dan ili vikend?
- Lako je tebi, ti ni kučeta ni mačeta.
- Ali imam duše, jebeš je. Ne davim druge 2 sata kad mi crkne treća svećica na Ladi. De popi ladno, odmori vilicu malo.

Dogegaš se do vrata, zvoniš, sestra iznervirano, u žurbi otvara vrata jer gruva conquiztador oko 05h( inače čeka da vidi resetovanje poena). Promumlas joj zdravo, možda i odgovori, ali ti si vec pozabavljen zajebanim skidanjem obuće. E, upravo zbog toga gotiviš leto, lakše je (sada su tu neke apsolutno nepotrebne pertle)Pogledaš se u ogledalo. U neverici gledaš sebe minut najmanje. Sabereš se nekako. E, sad dolazi zajeban deo, treba da neometano prođeš pored roditelja, nekako ih ne probudivši miomirisima koje ostavljaš za sobom. I onda čujes ono: "Sine, je l' si to ti?". "Da, da" odbrundaš. (jok, baba Jula došla da vidi da l' smo gladni!) Taman da zamakneš za ugao i cuješ (sa maksimalnom dozom roditeljske zabrinutosti) "A je l' si nesto pio?"(toliko iskreno da ti gotovo žao sto će tvoje reči predstavljati kompletnu suprotnost ) Replika jedno tvoje decidirano "Ne!". I, dok se još uvek te promatrački gledajući vraćaju snu, ali ti baš voliš da zapadneš u što veće sranje. Vraćaš se sa rečima:"A zašto biste to mislili?" i sa ogromnom željom da ispraviš stvar, dokažeš svoju "apsolutnu" trezvenost. Sad kreće agonija od 10min ti se razbacuješ najfinijim izrazima, gestikulacija na mestu, počinješ govornički da mašeš rukama uz reči :" A gde je tu Vaše poverenje?". Kada stigneš do reči: "Eto, zbog toga naša država i ide u ovom smeru" pogledaš malo oko sebe. Jbg, otišao si predaleko. Ponovo. Odlaziš. Matorci se ne bune, šta više, zahvalni su. Istuširaš se hladnom vodom i legneš. U glavi ti bruji. Navijaš sat na 21h(jbg, moraš da vežbaš fiziku za test sutra), i čini ti se čim sklopiš oči, a ono već zvoni melodija Sonne od Rammsteina. Vidiš, razmišljao si sinoć šta može da te probudi. Bravo. Probudio si se kao junak Hangovera. Nešto te roditelji čudno gledaju.
Bože, šta li im je?

1980-1990. Dete od 3 godine do kraja osnovne:

1. Ne voliš postavljenu hranu, i buniš se:

- Neću ja ovo da jedem!
... Šljaga od ćaleta uz reči:"Ima sve to da pojedeš!"
... Mrljaviš 10 minuta... Primećuješ vrlo zajeban ćeletov pogled koji ti govori da ćeš da popiješ još koju ćušku i odeš na pranje zuba i u krevet ako sve to ne pojedeš. Smažeš sve za 3 minute!

2. Poslednji crtani u 19:15 (jer su Tarzan, Snorkijevci, Štrumpfovi, Bombončići i emisija "Tražili ste - gledajte" oko pola 7), eventualno "Laku noć deco", pa pranje zuba i u krevet. Četvrtak je bio praznik, jer je bila "Kviskoteka" i neponovljivi Oliver Mlakar. Sa 10 godina stisneš muda i kažeš da bi gledao seriju "Vetrovi rata" ili "Dinastiju". Ćale ti samo pokaže kažiprstom put sobe... Leti imaš sat-dva više do spavanja.

3. Potukao se ispred zgrade, prebio lika, dobijam duplo više batina od ćaleta... Potukao se, dobio batine, ćale mi dao repete.

4. Pričao sam na času, učiteljica me počupala za zulufe ili uho... Dođem kući, a pošto je učiteljica odmah javila kući šta je bilo, dobio sam batine.

5. U 8. razredu, hormoni ti nadjačaju pamet, pa uhvatiš drugaricu za dupe. Dobiješ šamarčinu i moliš Boga da te ne odruka razrednoj, jer će zbog tebe sazvati roditeljski sastanak, na kojem ćeš se osećati ko na električnoj stolici, njena keva će napadne moje roditelje, a posle si najebo jer si je uvatio za dupe! Posle još jednom, jer im je bilo neprijatno kad im se njena keva žalila.

2000-2009. Dete između 3 i kraja osnovne:

1. Ne jede ti se spanać, nego keks u mleko. Ćale ti kaže da moraš da jedeš spanać, a ti ga zajebano pogledaš i on zna da će biti histerija u kući. Ako nema mleka ili keksa, ćale ili keva trče u prodavnicu i donose ti da jedeš.

2. Kažu ti da ideš na spavanje, jer je pola 11 (22:30), a ti nećeš jer hoćeš da vidiš koga će da izbace iz kuće "Velikog brata". I tako lepo se svi smeste na trosed i gledaju VB. Ako si u 7. ili 8. razredu, možeš u izlazak!

3. Potukao se ispred zgrade, prebio lika, ćale sav ponosan, jer te je on učio kako se to radi... Potukao se, dobio batine, ćale silazi i raspituje se gde je ćale drugog klinca, da "popričaju", a posle ljut na mene što sam dozvolio da me prebiju.

4. Pričao sam na času, nastavnik me opomenuo, otero sam ga u pičku materinu. Dao mi je ukor. Ćale dolazi da mu jebe mater (ma šta to značilo). Sutra mi se briše ukor.

5. Osmi razred... Mala mi zakačila, ali srećom, njena keva je pravi lik! Kada smo se svi okupili da se reši problem (bez njenog ćaleta, jer su joj matorci razvedeni), rekla je da će ona to rešiti sa ćerkom i da će poći na kliniku da reše taj problem. Mojima pada ogroman teret sa leđa i mole me da im ne pravim više ovakve probleme...

Posle se čude zašto ima više problematičnih, narkomana, prestupnika...

Prcko: O, Jovane, Džouvane! Hehehe... Džouvane... Ej, Džoks! Š'a ima, maćori?
DŽ: Ej, Prcko... (Jbt, opet ovaj majmun! Šta koji kurac sad hoće?) Ništa, krenuh do Sime.
P: E, Džoks, ja došao onako drugarski samo da ti poručim da se ne muvaš mnogo oko Jelene.
DŽ: Što?
P: Kiza je video da ste izašli, poručio ti da se skloniš, to je njegova teritorija.
DŽ: Teritori... Šta, bre? Ej, neće meni niko ništa da naređuje. Šta se on petlja kad Jelena nije njegova devojka. Zabole me šta on kaže i šta hoće.
P: Ej, nemoj ti mnogo da se kurčiš tu, znaš! Kiza ima da ti polomi pičku, ako se ne skloniš. Znaš koliko je on zajeban lik.
DŽ: Ko će, bre da me polomi? Je l' ti znaš da je on na uslovnoj znog one tuče prošle godine. Ako ga prijavim za pretnju, najebaće, a tebe ću jednom rukom da bijem.
P: Hehehe, some, ti si zaboravio da je Kizin stric načelnik našeg SUP-a. Zaboravio si da je Kiza pre dva meseca polomio vilicu onom gastozu iz Švice, a nije bio ni dan u zatvoru. Optužnica nije ni podignuta, tetka mu je sudija u našem sudu. Kloni se Jelene, on je bacio oko na nju, a i ona trza na njega.
DŽ: Ne seri, majmune! Izlazimo opet i... Ma šta se ja pravdam tebi, pavijane?!
P: Hahahaha! E, jesi glup! Juče je Kiza vodio Jelenu u Beograd u šoping! Popodne idu za Kragujevac! Huhuhu, šonjo!
DŽ: Je l' hoćeš sad da te polomim zato što lažeš?
P: Ajde! Da te vidim! Znaš da mi je Kiza kum. On mi je rekao da ga zovem, ako budeš pravio problema. Doleteće ovde za minut, eno ga u kladionici, tako da... Hehehe, znaš već...
DŽ: E, pa, drone jedan, sad ću da te ispresavijam kao Mitrović šiptarsku krpu pa makar od Kize morao da bežim na Kamčatku. Sa' ću ti ja pokažem, ko je šonja...

- O, Sotono, prvi među palim anđelima, vladaru Pakla i...
- Skrati, džaba se ulizuješ, nisam danas raspoložen, nema ništa! Jeste da tražim malo poštovanja, al' ti ga pretera! Gukni!
- Pa, ovaj... Imamo reklamaciju na posao i da se tebi obratimo...
- E, dokle više meni?! Dokle ja da budem kriv i odgovoran? A? Pitam ja tebe!
- Ne znam...
- Ne kenjaj mi bar ti kad već ljudi to rade! Kad naprave sranja, pa završe ovde, ja sam im kriv! Kao, ja sam ih nater'o! A mene baš zabole za njih, sve i da 'oću ne mogu da im čučim na ramenu i zvocam! A i tad bi mogli da kažu ne, ali neće, slatko im da prave sranja sve dok im guzica ne padne u moj kotao! A čak ni ja nisam ovo hteo, Ćaletova ideja!
- Znam, ali...
- Ko stvorio Pakao? On! Ko ustanovio pravila za boravak ovde? On! Ko mene ovde postavio i naredio mi to da radim? On! Isti taj koji ih masovno podavi, spali cele gradove i tako to. Ja to ne radim! A oni ga obožavaju, a mene pljuju! Ja sam im kriv što sam živ!
- Pa, u vezi toga... Jednog bacamo na sve moguće muke i ništa! Ni da pisne, povremeno se i smeši... Eno, onaj tamo.
- Uh, vidi se da je zajeban, al' pos'o ne mož' da trpi, ipak ću morati to da rešim... Šta o njemu znamo?
- Iz Srbije je...
- Uh, opet?! Oni samo prave problem. Uh! Kako muke ne funkcionišu na njemu?
- Kaže, preživeo devedesete, ratove, bombardovanja i krize, sve njihove političare, jebavao se ceo život sa njihovom birokratijom...
- Jao, jeste! To ni ja nisam mogao da izmislim! Da l' je taj što im birokratiju izmislio to i patentirao, pitam se...
- Na kraju se i oženio i žena mu stalno zvocala kako je glup i nesposoban, kako je za sve loše on sam kriv...
- Aha, uzrok otkriven. Previše je kvalifikovan. Ništa. Prijatelju, dođi sedi ovde kraj mene da vidimo šta da ovima drugima radimo.

On razmišlja: Jebote, šta sad da radim, rekla mi je da je više ne smaram... Znam šta ću, sad ću da se dopisujem sa njenom drugaricom, rećiću joj koliko volim Nju, i ona će joj to sigurno preneti, a i gotivi me pa će možda da je ubedi da se pomirimo

On: Ej ćao, šta radiš (prevod – baš me briga, šta li Ona sad radi)
Njena drugarica: Evo ništa, dosađujem se, ti
On: Ma i ja, nešto sam skenjan, znaš i sama zbog čega...
Njena drugarica: Znam, baš mi je krivo zbog vas  (prevod – nije mi krivo, drago mi je, tako i treba kučki kad ne zna šta hoće)
On: Jebiga, ja nju još volim, ne mogu da verujem da se sve tako završilo (prevod – to da joj kažeš od reči do reči)
Njena drugarica: Eh, što ja ne mogu da nađem takvog dečka (prevod - eh, što taj dečko nisi ti)
On: Ti si dobra i lepa cura, naćiće se neko i za tebe, nego, jel bi mogla ti nekako da porazgovaraš sa Njom u vezi nas, možda da je nagovoriš da se vidimo... (prevod - Štekam se da bi mi to odradila)
Njena drugarica: Pa probaću, ali ne obećavam ništa… (prevod - Neću probati)

Njena drugarica: Gde si cico, jel bilo nešto večeras
Ona: Ma nije, ovo neka budala, ne mogu da verujem da sam Njega ostavila zbog ovog idiota, ma pomiriću se s Njim, ionako me je molio da se pomirimo (prevod - Teški pičkopaćenik, priča samo o seksu, a On me nije molio, ali ja sam riba i lepo zvuči)
Njena drugarica: Ej, moram nešto da ti kažem, On me je muvao, slao mi celo veče poruke, napisao mi je kako misli da sam ja dobra i fina i da bi trebalo da imam dečka kao što je on (prevod - crkni kučko)
Ona: Ne mogu da verujem, koji kreten, a pa sad ću i ja njegovog druga da muvam (prevod – A ja mislila On tunjavi emotivac kad On zajeban igrač)
Njena drugarica: Tako i treba, opasna si cico (prevod - Samo napred glupačo)

Njena drugarica: Ej, razgovarala sam s Njom i imam loše vesti, Ona je večeras izlazila s nekom budalom, on joj je pričao svo vreme kako će da je kreše, sad planira da se smuva sa tvojim drugom, a za tebe je rekla da si kreten... (prevod - E sad se oprosti od nje)
On: Šta? Ne mogu da verujem koja je to kučka, e pa sad ću i ja njoj da uzvratim udarac
Njena drugarica: Tako i treba (prevod – sad si moj, a usput i da Njoj kažem da joj je rekao da je kučka)
On: Ima ona jednu sestru od tetke, imam njen broj, sad ću da je startujem
Njena drugarica: Dobro... ( prevod – e do kurca…)

Млада, једра сељанчица силази, рецимо, са сунцем окупане планине у ниже пределе и спознаје чари велеграда, који је до тад сањала свако вече. Ужива у његовом сјају, уз чувену Шабанову песму, бојажљиво хода улицама дивећи се сјајним излозима и простору, упознаје се са свим новим стварима, полако осећа да јој ланци попуштају и убрзо постаје разуларена до те мере да креће да потцењује све око себе. Креће да обилази све најновије тржне центре, козметичке салоне, постаје полако корпоративна девојчица, гађа се префињеним изразима (чије значење ни не зна) са својим новим убер кул и флафичастим другарицама, а одједном је све што је до тад за њу било скроз океј постало лејм, недовољно добро, исфурано и мејнстрим. Заборавља да је стигла ту где јесте ширећи око себе мирис запршке, носећу земљу за ноктима, посрћући и замуцкујући. Сад једе само органску храну и пије префињена вина, које обезбеђују довољно искусни и префригани људи свесни њене наивности и спремни да је искористе, иако је до тад знала само за курузу стару 4 дана. Користи услуге најмодернијих фитнес центара и застајкује испред сваког излога да би испробала свој нови опасни поглед, којим вероватно покушава одећи да стави до знања да је испод њеног нивоа. Пошто људима не успева. Све то траје до одређеног тренутка у којем јој се болно сазнање да ипак није толико виспрена и мудра, обије о главу у виду једноставног али ефектног коментара предатора градске средине, који само чекају прилику да искале своје фрустрације.

**********
- Jaooo, да само видиш моје нове ципелишке, как' се само сјаје, хихихи! Рекоше ми скоро да ћу да постанем трендсетерка ако тако наставим убудуће, хихихи!
- Е јесте, еј, 'оћеш, са све розим хеланкама и златним штиклицама, а та кила пудера на лицу је тек ефектна. Иди 'ајде, постани популарна, просипам воду за тобом. Отишла си из села али није оно из тебе. Браво девојчице.

Primer je možda malo duži ali je vrlo poučan jer je potpuno istinit.
Neki čovek koji se zove PQR,a živi u naselju XYZ u gradu ABC je iz nekih razloga zaglavio u zatvor.Nije kriminalac,već je po mom sećanju to bilo zbog saobraćajke.Međutim nije sve baš bezazleno jer je osuđen na neki duži period (ne sećam se na koliko),tako da je izdržavanje kazne bilo u zatvoru u Nišu.Nisam siguran da Niš uopšte ima zatvor.Ako ga nema onda je verovatno u pitanju neki drugi grad.
Kada je PQR dospeo u zatvor,raspoređen je na rad u mašinskoj radionici,pošto je imao neke veze sa tim stvarima.
Kada je došao tamo,kolege zatvorenici,majstori u toj radionici,koji su ga primili tamo,su se odmah raspitivali koliko je PQR zajeban lik,zašto je u zatvoru etc.PQR je želeo da ostavi utisak što zajebanijeg lika kako bi ga ostavili na miru.PQR je u to vreme bio sredovečni,pomalo bucmasti čikica,koji baš i nije izgledao kao prototip opakog kriminalca.Predložili su mu da naprave test njegove hrabrosti,koji je inače tradicija u njihovoj radionici.Stavili su mu glavu u stegu i počeli lagano da stežu da se vidi koliko PQR može da izdrži.PQR je siroma',trpeo dok je mogao.Kada više nije mogao da izdrži on je lupio rukom o sto i rekao "DOSTA!",kako su se ranije dogovorili.Smatrao je da je dovoljno dugo izdržao,i da se pokazao kao dovoljno hrabar.
Međutim,to njegovo "DOSTA!" ostali zatvorenici kao da su jedva dočekali.Stegu koju su do tada polako zavijali su okrenuli na brzinu još jedno 3 puta.Dohvatili su sirotog PQR-a od pozadi,skinuli su mu pantalone i jebali su ga u dupe.
-Ko?
-Pa,oni.
-Koliko njih?
-Pa,svi!
-Pa koliko?
-Nemam pojma.Desetak...Petnaest možda...
-Pa,šta,kako...
-Ma ništa me ne pitaj.Ja sam samo gledao da mi ne pukne glava.Za dupe sam se setio tek posle...
-Pa...mislim...šta...kako...zašto...
-Dobro,jebi ga,posle sam i ja jeb'o sve nove koji su došli u radionicu,ali sve to zajedno mi nije bilo toliko lepo,koliko mi je taj prvi put bilo jebeno.
-Šta,molim,kako?
-Šta kako?Jebaše me pa me razjebaše.Eto tako.
-Au...

1. Max Hardeberger – kada si bio mali, često si sebe zamišljao kao heroja – to je obično podrazumevalo da u snu uradiš nešto nimalo opasno po tebe dok sve to posmatra tvoja omiljena porno glumica sa uverenjem da si uradio nešto baš žestoko, a onda rešava da te nagradi. E, ovaj matori je pravo zajeban. Profesionalno se bavi – krađom brodova od pirata. Psiho, a nije ni dana živeo u Srbiji.

2. Ministar propagande – Joseph Goebels. To vam je ono kada Amerikanci kažu da cela Libija gori dok podli Gadafi ubija 1000 Libijaca svaki dan i svi im veruju, a čovek koji je evakuisan iz Libije kaže da je prvu gužvu video na aerodromu i da pojma nema zašto su evakuisani i svi mu kažu: „Ne jedi govna!“. Ili će svi koji ne mogu da domaše nadležnog diktatora pokušati da izvrše atak na tvoj ministarski život, ili ćeš, kada izgubite, morati da ubiješ svoje šestoro dece, a potom i ženu i sebe.

3. LGBT aktivista (Profesionalni homoseksualac) – Homoseksualnost je postala homoseksualizam, a homići diplomirani homoseksualci. Svakako, ljudi koji u Srbiji zaslužuju beneficirani radni staž i spokojnu penziju u kojoj će imati dovoljno mladih sudanskih ljubavnika i cd-ova Jelene Karleuše.

4. Pripadnik US Marine corps. – Prošlo je zlatno doba američke diplomatije kada se spoljnopolitička aktivnost svodila na bacanje napalma na žene, decu i ljude naoružane kineskim kašikarama, poljoprivrednim avionima i mačetama. Više nije ni upola lako okupacijom pomagati nezahvalnicima koji tvoju pomoć ne žele. Ako je nešto prednost, to je da će u Iraku i Avganistanu marinci uskoro mutirati u bića sa krilima, koliko često lete u vazduh.

5. Komunistički diktator – Fidel Kastro. Ti, naravno, misliš da je to lako. Zvekećeš mlade pionirke, divaniš tompus koji su među butinama smotale kubanske device... Probaj ti da izbegavaš atentate CIA, opštiš sa dve pionirke dnevno i držiš govore od 6 sati istovremeno. Lako, je l?!

6. „Navijač“/pripadnik narodnog/nacionalnog/otačastvenog pokreta – Ovde ćeš i solidno proći ako umeš da sastaviš celu rečenicu jer je to duplo više nego što prosečna osoba koja te podržava može. Ipak, na kraju se ne isplati jer tata koji te je previše tukao kada si bio mali i dalje neće biti zadovoljan tobom.

7. Voditelj srpskog TV show-a – Ognjen Amidžić/Zoran Kesić/Ivan Ivanović i sl. Svi ti se smeju , a nisi duhovit. To je bol, stari moj...

8. Drvoseča – Dobro, jeste rizično, ali je bolje od prosečne srpske diplome. Možda te i Ceca angažuje za svoj novi spot.

9. Lovci na krabe sa Aljaske – Posao sa najvišom stopom smrtnosti i sve to da bi ti pred cicom glumio da umeš da jedeš tu krabu.

10. Telohranitelj – A, ne, nije kao u filmu, neće te angažovati popularna glumica sa liberalnim shvatanjem koitusa koja zabavu doživljava kao pružanje felacija tebi. Angažovaće te neka Sonja Biserko koju svaka prosečna srpska domaćica želi da gađa jogurtom u supermarketu. Posebno je rizično biti telohranitelj Velje Ilića, svaki čas ga napadaju „sa leđa“ i pokušavaju da izbiju njegovo operisano oko.

11. Muftija, episkop - Možda biste očekivali da ovaj posao odiše miroljubivošću, smirnom i tihom molitvom, da riziku mesta nema. E, ako nije rizično, zašto se oni voze u blindiranim džipovima? Pojma nemate!

31.12.1499. godine.
Leo: E da pokrenemo ovu šklopociju.

Povlači random niz ručica na upravljaču, na novoizgrađenom staklenom prikazivaču vremena pojavljuje se niz slika. Leo povlači drugu ručicu i na fono-tubi se čuje zvuk. Nejasne prilike razgovaraju. Leo razaznaje prilike i shvata da je to vjerovatno neka daleka budućnost.

Jabuka: E narode, još malo pa nova godina! Jipijej, još jedna godina života!
Kupus: Mrš jebem ti mater, meni se spoljni listovi već suše... Tigre jebote, oladi malo!
Sabljozubi tigar: Mrljmrljmrlj, izvini Kupuse, liske su ti tako sočne... Mmmm...
Kupus: Sočna ti keva, odabij na dužinu etalona za metar!
Jabuka: Koristi internacionalne jedinice! Nismo džaba dizali revoluciju protiv ljudske vrste! Reci fino, odabij na dužinu mutirane banane.
Sabljozubi tigar: Pička vam materina mutirana, što ste me i oživljavali, vegun da budem. Pa šta će mi ovakav život brate mili end dragi?

Leo se zaprepasti i slučajno povuče ručicu koju je napravio iz zajebancije i tu prebaci gorepomenute u svoj vremenski period. Jabuka izađe, vazduh krene da joj šteti, istrune u roku od odma', sabljozubom tigru udare primalni instinkti u mozak, pođe da kasapi Leonarda, kupus se valja po podu manifestujući razne psihoze i ludila. U tom trenutku počne da se dešava neka anomalija u prostoriji u kojoj su. Jaka svjetlost obasja pola Venecije, pojavljuje se figura razbarušene kose, noseć gitaru u rukama.

Leo: (zaprepašten) Kuj si sad pa ti?
Figura: Ne boj se slavni izumitelju, Rambo Amadeus Svjetski Mega Car pred tobom stoji. (audio)
Leo: Koji kurac? Šta s' dešava ovo?
RASMC: Vidi, Leo... Mogu da te zovem Leo, a? E, 'vako. Ti si izazvao temporalnu distorziju daleke budućnosti. Da bi to popravili, Intergalaktički Savjet za Ravnotežu Vremenske Linije, dakle ISRVL, prkno im jebem, poslaše mene, Ramba, Svjetskog Mega Cara da popravim sranja.

Rambo uperi džitru u Jabuku i fisne Gdur po njoj, Jabuka se diže ko sa grane ubrana. Usmjeri džitru u Tigra Sabljozubog, odsvira G-C-Dmol, Tigar se smiri i poče da liže Lea. Kupusu uputi Emol-A sekvencu i jednu solažu, Kupus ustade normalan.

RASMC: Slušaj me sad dobro Leo, nemoj slučajno da čujem preko razglasa da si opet nešto ujeb'o ili ćeš da slušaš Miroslava Ilića i "Jesen je plakala s tobom" narednih 143 godine, ščuo?!
Leo: Jesa... Ček... Ali...
RASMC: Ništa ali, jezik za zube, nikom ni riječ o ovome! Jabuko, jes dobro?
Jabuka: Jesam, samo ne daj Tigru da me gricka.
Sabljozubi tigar: Neću, časna pionirska. Kupuse, da me zoveš kad ti otpanu liske, more?
Kupus: Agreed. Bićeš pozvan.
RASMC: A sad, da vratimo sve kako je bilo.

Rambo poče da svira neki zajeban solo, poiskakaše pragovi sa gitare, izdužiše se i stvoriše ikosaedričnu, pa dodekaedričnu strukturu okružujući Ramba, Jabuku, Sabljozuboga tigra i Kupus. Mahnu Leonardu rukom, šeretski se nasmija i puče Gdur iz sve snage. Opet bljesnu pola Venecije i nestade ekipe.

Leonardo se trgne, probudi u fotelji i u rukama mu bješe Rambova gitara s potpisom njegovim, na šta Leo opsova i reče:
"Jebem ti gljive Gugijeve i što ih izmisli. Nikad više! Ništa! Ni prah bubašvabe obični!"
Odjednom izviri Rambova glava ni iz čega, otvarajući pukotinu u vrijeme-prostor kontinuumu, kose oprane i razbarušene i reče mu:
"Jebiga Leo, ko se u mlijeko opeče i u jogurt duva."

Za pojzeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeen!

Rambo 1, 2 i 3 vs DNEVNIK 1, 2 i 3

- U akcionom serijalu Rambo, radnja je bazirana uglavnom na jednog napucanog lika pozamašne mišićne mase koji izgovara raznorazne neubedljiove fraze, nacionalnost i patriotizam su na pet zvezdica, akcija i drama takodje, dok su efekti i pojavljivanje dobrih pičaka pomalo zakazali. Prvi deo je naravno najsadržajniji i najoriginalniji, a ostala dva dela postižu uspeh na staroj slavi prvog.
- U akcionom serijalu Dnevnik 1, 2 i 3, najveća pažnja poklanja se drugom nastavku, koji je ujedno i najgledaniji. Prvi deo je samo uvod za kulminaciju koja dominira u drugom, a priča dobija ubedljiv kraj u trećem delu čime se serijal ujedno i zatvara. Psihološki je dublji, socijalne teme bolje razradjene, a iako se krv i eksplozije samo pominju i efekti nisu na visokom nivou, u eksplozijama, udesima i elementarnim nepogodama umire više ljudi nego u Rambu, (koji uzgred ubija jedino hladnim i vatrenim oružjem, dok su ovde pogibije maštovitije).

Umri muški 1, 2 i 3

- Za razliku od ovog serijala koji je Brusa Vilisa lansirao u astronomske visine megapopularnosti, u DNEVNIKU 1, 2 i 3 pozitivac nije uvek na pravom mestu u pravo vreme, tako da ginu i nevini jer nema ko da ih spase (akcenat na realističnost). Takodje, ni svi statisti koji se pojavljuju na ekranu nisu lepi, i mada je šef policije u oba serijala nadrkani starac koji prosipa loše opaske i ide na kurac gledaocima (usput često ispadne glavni negativac), u domaćoj radinosti ovaj tip nije zajeban već više liči na karikaturu sumnjivog autoriteta, iako mu autoritet nije ograničen. U Umri mučki dobre pičke su deficitarne, dok se u drugom i trećem delu dnevnika na kraju uvek pojavi Adrijana Lima, Ana Ivanović ili poneka fudbalska navijačica koja makar izgledom vadi stvar. Teksovi su im izgleda u svim serijalima neuverljivi.

Niko 1, 2 i 3

- Dok Stiven Sigal na početku prvog dela za dobar dan likvidira pedesetak negativaca, najviše ljudi pogine uglavnom u drugom delu DNEVNIKA, dok prvi deo služi uglavnom da te uputi u sranja koja te čekaju do kraja trećeg dela. Slično drugim akcionim serijalima koji priču i akciju uglavnom loše kombinuju, u DNEVNIKU radnja i akcija teku uporedo.

Roki 1, 2, 3...

- Prekenjana bajka o bokseru koji ne zna da boksuje, kog ništa ne razumeš dok govori i odvaljuje osam puta veće likove od sebe poslednjim naporima snage (važi). DNEVNIK ima sporedne likove koji u osam puta većem broju odvaljuju glumce, pevače, strance..Djokovića, odbojkaše, Čavića, Jasnu Šekarić...U serijalu se lupaju automobili, seku vene a najava odsudnih borbi je dramatičnije i napetije najavljena, čime su i naboj i iščekivanje gledalaca veći. Glavni junaci nisu uvek pobednici, ali utisak gledaoce uglavnom duže drži i strasnije navijaju za glavnog heroja.

Sam u kući 1, 2 i 3

- Jadan klinac. Njegovi ga ostavili samog u kući a on se onako džgoljav nosi sa okrutnim kriminalcima i zlikovcima. Pičkim dim za DNEVNIK i decu koja preživljavaju sirotinju na Kosovu, prelaze rizične petnaestokilometarske putanje do osnovne škole na zavejanim planinama, šumama i kamenolomima punih zveri i čudovišta, za malog Milisava iz kartonskog nasilja, preko klinaca koje skidaju, muče i mažu govnima do onih koji trpe nasilje u porodici, ili porodicu i kuću uopšte i nemaju..

Povratak u budućnost 1, 2 i 3

- Sve je to u redu, i kola, i teleporti, skejt koji leti i sva druga čuda. Ali i sami producenti, režiseri i glumačka postava mogu samo da se češu po glavi kada vide kako Tadić, obrijan, ispeglan i bez po muke stiže na Australijen open, u Holandiju na vaterpolo i u Beograd na rukomet. U medjuvremenu upravlja jednom državom i stiže da spase svet. Kao i ostali filmski heroji, nikada ne spava, ne jede i ne piša.

Terminator 1, 2 i 3

- Dobar serijal. Ima mišića, pičaka, dece, eksplozija, tuče a ni priča nije loša, iako bavarski hrast ne govori najuverljivije. Doduše, u DNEVNIKU 1, 2 i 3 likovi nisu tako mišićavi, ali su jednako retardirani u jezik a lome, pale, ubijaju više i jednom rečju prave veća sranja. Radnja se podjednako proteže u oba serijala, samo što je u DNEVNIKU jasnije objašnjeno zašto nam je sadašnjost mračna, budućnost beznadežna a civilizaciji i ljudima nema spasa.

James Bond serijal

- Nije najrealniji, ali pokriva sve aspekte dobrih filmova - pozitivci su lepi, negativci ružni, pičke dobre, tehnologija na nivou a u priču upadaju narko karteli, diktatori, tajne organizacije, neposredna izbegavanja nuklearne katastrofe..Al ima i jedan propust - nema navijača! A u DNEVNIKU 1, 2 i 3 ima sve to, a i navijači, koji menjaju stranu i nekad su pozitivci a nekad negativci. Usput, u JB serijalu nije posvećeno dovoljno pažnje dramatičnim poplavama u Jaša Tomić, kataklizmičnim smetovima na Kopaoniku i armagedonskim zemljotresima u Kraljevu i Mionici, te sušama po Vojvodini. U DNEVNIKU, ove teme su obradjene po bar 15 minuta.