Za razliku od onih standardnih koji se jedva vuku i koje moraš po 3-4 puta usmeriti da bi otišli u dobrom pravcu, ovi su veoma pokretni i perfektno vide na blizinu i daljinu. Mesta na kojima ih možete sresti su autobuska stajališta, autobusi, vozovi, samoposluga....
Totalno su neprimetni jer imaju sposobnost kamuflaže, momenat kad ih konačno možete nazreti je kad utrče u red ispred vas ili sednu na mesto koje ciljate od polovine autobusa. Takođe su vešti u svađama jer potežu najjače argumente i ne retko se služe psovkama i uvredama.
Supermarket... Idem ka kasi s' korpom u kojoj je samo flaša soka... Dolazim do kase, a ispred mene se stvara baba sa 2 krcate korpe... Uljudno je zamolim da me pusti preko reda...
Ja: "Izvinite, imam samo ovo mogu li stati ispred vas, čak imam i tačno 120 din, ne mora mi ni kusur vraćati..."
Baba: "Sram te bilo! Umesto ti mene da puštaš, još tražiš da ja tebe pustim! Jesu te tako kući vaspitali?"
----------------------------------------------
Autobus.... 2 slobodna mesta... Krećem sa ortakom da sednem, kad uleće deda i seda...
Ja: "Odakle se ovaj stvori?"
Deda(čuo šta sam promrmljao): "Vidi ove dvojice! Oćete da ustanem da možete da sednete?! A?!"
Ja: "Neka, lakše ćemo mi stajati, samo sedite..."
Deda(željan dobre i sočne svađe): "Eto, to je današnja omladina! Ja sam u moje vreme pored slobodnog mesta stajao! A oni oće da sede! Jeste se umorili u školi?! Jeste i tamo stajali?!"
Ja (pucam): "Ajmo napolje dok ne odlepim skroz...."
I pri tom mislim, naročito na benzinske pumpe uz auto-put.
I tako kreneš negde kolima, na more u Tursku, Grčku, hrvatsku ili Crnu Goru (u stvari više niko normalan ne ide u Crnu Goru, zaboravite da sam je pomenuo). Kreneš rano ujutro ili po mraku da ne bi išao u gužvi, pa posle proveo više vremena na graničnom prelazu, nego na putu.
Dug je put pred tobom i neminovno ćeš biti umoran. Nema veze, tu su benziske pumpe na svakih 40 i kusur kilometara. Staneš da se odmoriš i pošto si kofeinski zavisnik, ali i zato što ti se umalo prispavalo, pa je tvoj panični suprug/a morao da te ćušne u pleksus da bi te trgnuo dok su njemu/njoj oči na federe (jer jebiga ima veliki strah od vožnje, ali nema poverenja u tebe).
Stao si kod OMV pumpe. Diskutabilan izbor pumpe, ali jebiga šta je tu je, tvoj "significant other" je insistirao da stanete. Nema veze što ona ciganka prosi od kola do kola sa detetom kojeg je pre toga ukokala sa vodkom u mleku da ne bi vrištalo dok ga ova vucara po parkiralištu, dok njen brat i muž merkaju malo skupocenija kola.
Seo si u kafić, do prozora, naravno, da ti kola budu na vidiku, za svaki slučaj. Naručuješ običnu/crnu/tursku kafu, kako god je nazivaš.
Posle par eona, dolazi ti porudžbina. Šolja veličine laboratorijskog tigla, do pola napunjenog kafom... ili da li se to uopšte može nazvati kafom. Crno-braon jeste i miris se oseća na kafu, mada ne na ono što si ti navikao, kad ustaneš, napuniš džezvu do kraja, potom šukneš dve pune kašičice kafe, mašiš se za šoljicu, baciš šoljicu i dohvatiš nešto većeg volumena - šoljetinu da možeš da ostaneš pod efektom do preksutra ujutro. Ne, na pumpi ti nikako neće dati to, nego će ti dati ovu mikronsku šoljicu, čisto da osetiš ukus kafe. Ne ostaje čak ni talog posle nje, tako da nema ni gatanja.
Postoji i mogućnost dobijanja kafe za poneti, gde, pak, dobijaš veći volumen tečnosti, ali je koncentracija kafe u vodi skoro ista kao ona koju bi dobio u šoljici i daće ti lažan osećaj sigurnosti da nećeš zaspati za volanom. Ili možeš da uzmeš espreso, koji će te držati budnim dok ne dohvatiš kvaku od kola pri povratku u ista, pred nastavak puta.
Uz kafu će ti dati dve kesice šećera, čisto tako iz zajebancije, jer ti je realno dovoljno i pola kesice na tu količinu kafe. A ponekad će ti dati i ratluk, koji je verovatno toliko star, da nećeš biti siguran da li je onaj šećer u prahu na njemu stvarno šećer ili neka posebna kolonija plesni.
Naravoučenije: Ponesi termos sa kafom, pij pomalo uz put, pre puta napuni rezervoar DO KRAJA, a na benziske pumpe stoj samo ako ti se MNOGO PIŠA i to obavi brzinski dok ona tamo dva cigana nisu počeli sa se interesuju za tvoje retrovizore.
Izraz, kojim se služi totalna neznalica, da bi probala da izgleda ko da se razume u nešto.
-Negde u galeriji akademije u Firenci
: Evo, ovde radim kao čuvar.
: Pa čoveče, nek je sa srećom grli ga
: Fala, jes da je plata mala, ali dobro, šta sad.
: Mhm, zagleda se u Mikelanđelovog Davida, mada dobar ti je ovaj spomenik.
: Molim ?
: Rekoh ovaj spomenik je lep, samo mi se ne sviđa ovaj kamen od kog je izrađen, i zašto ima ovolko kose, kad si ti proćelav. Baš ne liči na tebe. Usput, zašto si nag ? Ooooo, sad razumem ovako privlačiš cure, jeli šmekeru ? Hahaha...
: Dal si ti prso, pod jedan ovo nije spomenik, već skulptura, pod dva izrađena je od mermera, pod tri to nisam ja već David, i to je delo Mikelanđela, umetnika iz doba Renesanse.
: Mikelanđela reče? Ahahahahah, aj ne gubi se sad ćeš mi još reći da je učitelj Splinter otkrio Ameriku.
: Ne, ti si stvarno.... nemam reči, ajmo na piće....uzdah očajanja-U nekoj američkoj državi u nekoj kući
: Joj, bre jebem ti dete, ko te doveo nazad ????
: Dragi , što se nerviraš ?
: Ma ova budala od kad se vratila u tim ne može da dobaci više od 15 poena po utakmici, uz 7 asistenicja i 4 skoka, bolje da ga nisu vraćali.
: Ali, dragi, tup pogled ka TV-u ko da pokušava da dopre do onoga šta se prenosi dobar je on igrač, sećam se kad je igro u onom drugom timu.
: Ženo, čega se ti sećaš ? Pa ti si poslednji put košarku gledala pre dvajes i kusur godina kad smo išli na koledž, kad smo gledali Bulse i Džordana, a ovo sada su Kavalirsi i LeBron Džejms.
Privikavanje rođaka koji se rodio i odrastao u inostranstvu na običaje i kulturu našeg naroda. Mnogi naši ljudi su otišli u razna inostranstva, tamo se poženili i dobili decu, nakon izvesnog vremena osetili žal za rodnim krajem i došli sa kompletnim porodicama da se malo prisete i da im deca nauče šta znači biti pravi Srbin. Mi, kao pravi domaćini, uvek spremno dočekujemo te daleke rođake sa posebnom željom da im pomognemo na tom putu učenja srpstva tokom ubrzanog kursa.
- Miloše, ovo ti je brat Johan iz Nemačke, provedi ga malo po selu i nauči ga malo da se opusti, mnogo mi je nešto flafičast. Upropastiše ga oni švapski vaspitači. Evo ti stotka da imate za piće.
- Važi tetka, nemaš brige.---
- Joco, imaš nešto para?
- Imam Miloš, šta htela?
- Prvo, idemo na burek da imaš podlogu za piće. Zapamti, burek jedeš rukama, ruke brišeš o pantalone, a usta rukavom. Posle idemo u kafanu, sa vrata zoveš turu za sve goste, a posle plaćaš samo nama i onima koji priđu za naš sto. Na svaku treću turu vičeš "Ovo je moj brat!" i grliš me. Kusur nemoj da tražiš, to ovde niko ne uzima...
- Miloš, ja onda potrošiti mnogo pare i napiti se. Zašto ja platila drugima piće? Zar oni nemala pare?
- Ej, nemoj da si pička. Treba ljudi da kažu da mi je brat Švaba! Samo ti mene slušaj pa ćeš možda večeras i jebati, ova mala što radi za šankom je dobra kad skupi bakšiš...
Osoba koja se zatekne u prodavnici u kojoj rade prodavačice koje nikad nisu čule za pojmove kao što su: "dobar dan", "izvolite", "hvala", "prijatno" i "doviđenja".
Ulaziš u prodavnicu i po, vaspitanjem usađenoj navici, kažeš "dobar dan". Kase su odmah pored ulaznih vrata, ali te niko ne zarezuje ni 5%. Čudno ti je, ali nastavljaš dalje. Kada si u korpu potrpao sve što ti treba, staješ u red za kasu. Ispred tebe je tip visok 1.80, širokih ramena u uskoj majčici iz koje samo sevaju bicepsi. Kasirka je sa njim upala u dijalog na kome bi joj i Rada Radenović pozavidela. Kuliraš i čekaš da završe, mada bi jedan deo tebe hteo da vikne "uzmite sobu zaboga". Konačno, stižeš na red. Bez ijednog upućenog pogleda, kasirka vadi stvari iz korpe i saopštava ti račun. Dok se ti cimaš da popakuješ sve to u kesu, ona zagleda plafon i verovatno vežba veštinu razlikovanja 386 nijansi bele boje, koju je skoro naučila. Zapravo, verovatno od kad radi tu. Kada si napunio kese, plaćaš račun. Vadiš jednu crvenu, pružaš i pritom, opet po, vaspitanjem usađenoj navici, kažeš "izvolte". Dotična spodoba uzima novac i vraća ti kusur opet bez ijedne reči.
Pokupio si sve kese, krećeš ka izlazu sa rečima "doviđenja" i naravno, ostaješ bez odgovora, dok u sebi psuješ i kasirku i vaspitanje, koje, izgleda, nije usađeno svim ljudima.
NE MOŽE MALIM SLOVIMA!
Kad bi se pisalo malim slovima izgubilo bi svu svoju čar. Jer, jebem li ga, mora da ima neku čar kad je nateralo tolike ljude da se ponašaju kao da su sada pobegli iz Kovina. Čar je, verovatno, u posebnom mentalitetu Norvežana, naroda koji nam je doneo neke od najvećih manijaka u istoriji sveta.
MEJHEM JEBENI!!
ČLANOVI BENDA!!
EURONYMOUS!!
DEAD!!
NECROBUTCHER!!!
MANIAC!!
COUNT GRISHNACKH!!!!!
i Čarls Hedžer.
Najistaknutiji primer ovog žanra, bend nastao u podrumu neke memljive prodavnice ce-deova u Oslu(ovde se vidi da bi Norveška muzička scena bila mnogo manje sjebana da su osamdesetih godina ljudi znali za torente), od strane petorice mladića koji su skontali da bi bilo mnogo kul da ofarbaju face u belo i našminkaju se u stilu klinki koje prvi put idu u diskoteku. Onda su iskopali nekog Šveđana koji je bio u Norveškoj najverovatnije jer su ga Šveđani prognali pošto je bio preveliki retard za tako razvijenu državu.(ovde se pokazuje da su Šveđani govna i da najgore od svojih uvaljuju Norveškoj, koja je u to vreme bila u kurcu, ali hejt o Šveđanima ćemo ostaviti za neku sledeću definiciju). Dotični je, bivajući izrazito poremećen uglavu, pred koncert mirisao mrtve ptice i zakopavao se u zemlju, misleći da će se tako približiti svojim uzorima, mrtvacima. Onda bi izlazio na scenu, bacao kozije glave po publici i vrištao, dok je u pozadini Euronymous na džitri udarao FIS-FIS-FIS-FIS-GIS-GIS-GIS-GIS. Publika je bila u delirijumu.(ovde se vidi da uopšte nije čudno što je Brejvik Norvežanin, a ne Žabar ili Papuanac).
A onda je jednog dana njihov pevač pronađen kako leži u kući usred šume, izgledajući samo malo mrtviji nego što je inače izgledao. Kliknuli ste na link, je l' da? Vidite sliku? Znate, slika postoji, pošto je prva stvar koja je pala na pamet njegovom kolegi iz benda kada ga je video sa prosutim mozgom bila da trkne do radnje, kupi fotoaparat i slika ga. To se kasnije pokazalo veoma korisnim, jer im je '95. ponestalo ideja za omotnice albuma, pa su stavili sliku svog mrtvog jarana. Što da ne. Tu se bendu priključuje novi basista, i tu dolazimo do najepohalnije ličnosti ovog muzičkog pravca.
Zanimanje: pevač, gitarista, bubnjar, pisac, palikuća, ubica, serator.
Rođen kao(o, ironije) Kristijan Vikernes, ovaj momak je oduvek pokazivao sklonost ka paljenju crkava i drvljenju kurca u dugačkim raspravama. I jedno i drugo su veoma uticale na njegovu karijeru.
Varg Vikernes je, pošto njegov bend, Burzum, koji se sastojao od Varga Vikernesa kao glavnog pevača, Varga Vikernesa na gitari, basiste Varga Vikernesa i perspektivnog bubnjara Varga Vikernesa, nije bio preterano uspešan, smislio drugi način da privuče pažnju na sebe. Počeo je da pali crkve i diže bune, ali nije računao da će Norvežane boleti patka za par crkava, pa se odlučio na radikalniji potez.
Godine 1993. izbo je svog kolegu iz benda Euronymousa dvajes' tri puta nožem u leđa i osuđen je na 20 i kusur godina zatvora. Tamo je, konačno srećan zbog sve pažnje koju su mu posvećivali, uzeo sintisajzer i napisao 10 puta više muzike nego za sve vreme dok nije bio u zatvoru. Inovativne melodije poput CE-CE-CE-CE-CE-CE-CIS, GE-GE-GE-GE-GE-GE-GIS su mu obezbedile mesto u aleji velikana norveškog blek metala, pošto niko do tada nije pisao tako kompleksne i zanimljive melodije. Kad je posle 16 godina pušten na uslovnu, postao je diplomirani serator i profesionalni komentator svega što se dešava u društvu, i do dana današnjeg je ostao jedan od najpriznatijih norveških besednika i ljudi čije se mišljenje najviše ceni.(ovde se vidi da su Norvežani šmrkali previše one nafte što su u međuvremenu otkrili, pa im je udarila u glavu.)
Uz uvek veselog Varga dolaze i drugi interesantni momci ove muzičke scene, interesantni po svemu osim po muzici:
MAGNUS NEKAKO!!
Osuđen na doživotni zatvor jer je iz čista mira ubio nekog flafičastog lika na ulici,
GAAHL!!!
Poznat je jer je peder, a izgleda ovako
I ostali genijalci.
Primer bi mogao da našteti duševnom zdravlju čitaoca.
---------------------------------------------------------------
Ova definicija je napisana za MIZANTROPHY.
---------------------------------------------------------------
HAAAAA ZAJEBO SAM ROK ZA DVA MINUTA OPAAAAA!
---------------------------------------------------------------
Parče betona, trave ili utabane zemlje koje te o svetu, životu, hijerarhiji i samom sebi nauči daleko više nego kućno vaspitanje + osnovna i srednja škola. Najvažnije lekcije, najkorisnije veštine i najdublje traume čovek pokupi na malom fudbalu.
Za početak, najbitnije je da ne kasniš, jer ako si zakasnio ne igraš, a sedeti sa strane i neučestvovati je daleko teže nego učestvovati na bilo koji način, makar i kao golman kog napucavaju bubamarom.
Ako si već stigao na vreme, stičeš pravo na mogućnost da te izaberu, što je jako važno i škakljivo jer - naime, niko drugi te nikada i nije birao. Mama i tata te nisu birali, brat i sestra te nisu birali, nigde te nisu birali...Stojiš dakle sa strane i ćutiš, da ne bi dobio macolu ili zaušku; po pravilu, dvojica koji u hijerarhiji zauzimaju dva najviša mesta (jer su najstariji ili najbolji), od kojih ni jedan nisi ti, odigraju par - nepar, kako bi utvrdili ko će prvi da bira. Shvataš dakle da je biti jači i veći bolje nego biti mali gedža, jer ti ostavlja više mogućnosti. Shvatiš i da je najbolje da se uvek, ili kad god je moguće, nadješ u situaciji da ti biraš a ne da biraju tebe, ili za tebe. Moliš Boga da te ne uzmu poslednjeg, jer to i nije izbor, već si eto kusur koji je, sticajem okolnosti, nekome dopao. Biti "izabran" poslednji je već ozbiljna trauma i činjenica sa kojom si ostavljen da se nosiš kako znaš i umeš. Još je gore medjutim ako vas se skupio neparan broj, ili vas je previše, pa ostaneš u onom škartu od dva - tri dečaka koji sede i posmatraju, čekajući drugu decu da naprave treću ekipu.
Ako su te izabrali - dobro je, jer pre svega, nisu ti zauvek ubili samopouzdanje, a samopouzdanje će ti u životu dobro doći. Kreću radost i ushićenje, pao ti je teret sa srca...Ništa se ne pitaš, ali nema veze, igraš, a to je najvažnije, jer mada igra ume da boli, naučiš da sve što može da krvari može i da zaraste, nisi od gvoždja ali nisi ni od stakla. Naučiš odmah i da psuješ. Prvo psuješ loptu jer je nisi šutnuo kako si hteo i nije završila gde treba. Zatim psuješ drugog klinca koji te je "pokrljao", birajući najsočnije psovke koje si čuo od ćaleta kad se svadja sa komšijom, kako bi delovao što opasnije. Zatim učiš da nije baš jednostavno potući se sa nekim, već je bolje gurati se u grudi i vikati šta je šta oćeš. Naučiš i da se sa većom i krakatom decom ne isplati tući jer ćeš neizostavno dobiti batina, a to ne želiš. Naučiš i da ne psuješ ničiju majku, jer to je provokacija koja se ne prašta. Naučiš i da klinac čija je lopta mora da igra, makar ga birali pre nego tebe koji si hiljadu puta bolji - sediš dakle kraj linije i mrziš ga iz dna duše, mada si naučio i važnu lekciju da život nije uvek pravedan i da je bolje imati nego nemati. Naučio si doduše na teži način, no svejedno, svaka škola vredna učenja uči se na teži način. Ožiljke ćeš lečiti posle, u kafani.
Sve što ste o sebi htjeli lijepo da napišete a niste se usudili iz bojazni da vas ne okarakterišu kao narcisa.
Kada sam pročitala oglas u kom tražite kasirku za vašu radnju, odmah sam znala da sam ja prava osoba za vas sa svojim dugogodišnjim iskustvom i položenim kursem za advanced nivo sabiranja i množenja.
Pored mog fenomenalnog izgleda (namjerno sam priložila sliku u bikiniju sa ljetovanja iz Herceg Novog, kako bih otklonila sve sumnje vezane za moj izgled) mogu da se pohvalim i zavidnom komunikativnošću (toliko pričam da uspjevam ljude sa kase da otjeram a da ni kusur ne uzmu).
U slučaju da otkaže digitron na kasi, vješto se snalazim sa računskim operacijama i uz pomoć hartije i olovke (malo mi teže ide djeljenje, ali to nije ni tako loše, što se više djeli to manje ostaje nama).
Od stranih jezika, pored ovih ex domaćih, ne govorim ni jedan, ali ukoliko dodjem u dodir sa strancima, vješto se snadjem, tako da mi ni jedan do sad nije izašao iz radnje a da nije pazario bar 200 evra.
Kafu pijem samo ujutro, popodne i pred kraj radnog vremena, pušač sam, ali na random mjestu uspjevam da broj cigara svedem na minimalnih 20.
Od mene možete očekivati sve angažmane osim onih koji nisu u opisu mog posla (čukanje po kasi i brojanje novca) a ukoliko dodje do povrede na radu u smislu lomljenja nokta i kvara frizure, smatraću vas dužnim da mi načinjenu štetu nadomjestite.
Ako ste ikada poželjeli da na ključnom mjestu imate nekoga ko je sposoban da drži sve konce u rukama, sigurna sam da ćete izabrati najbolju tj. Mene.Iskreno vaša.
Potrebno je par veština za ovakav poduhvat.
1. Dobar kapacitet pluća
2. Precizan nišan
3. Levitacija
4. Koordinacija pokreta
5. Srećne misli
1. Udahneš, uđeš, izađeš, izdahneš. Obrnuto srazmerno brzini kenjanja.
2. Da bi se izbegao Kusur iz WC-a efekat.
3. Jebiga, ako nisi nindža, ima da trpiš!
4. Potrebno za puštanje vode. Postupak: Uhvatiš kanap, udaljiš se što je dalje moguće, i bežiš od cunamija. Napomena: Nije neophodno u slučaju poljskog wc-a.
5. "Posle ovoga ću da zapalim pljugu i mislim o lepoti života."I taman kad si pomislio da je gotovo, shvatiš da si poslednju maramicu upotrebio da obrišeš nos, psuješ kao magarac, gubiš kiseonik, udišeš kontaminiranu gasovitu materiju karakterističnu za javne wc-ove, vrti ti se u glavi, dok preturaš po torbi, gubiš unutrašnji mir, i ravnotežu, padaš unazad, zadržavaš se dupetom za cev od vodokotlića, vadiš list iz Algebre 2, spadaju ti farmerke i bućkaju se u zelenoj bari na podu, brišeš dupe sa 326. zadatkom iz matrica koji nisi uradio, a koji provereno pada na ispitu, polusvestan izlaziš napolje, psuješ Baba-Seri majku, babu, dedu, supermena, i slatko od šljiva, u paklici više nema cigara, a nemaš ni upaljač, drpio ti ga je neki klošar na autobuskoj. Shvataš da ti fali 12 dinara za najjeftinije cigare. Neki deda pljuje u kantu i razvlače mu se bale. Kakav loš dan .
Starinski izraz za osobu bez ikakve inteligencije, pokretljivu i preduzimljivu k'o bukov trupac. Nesposoban za bilo kakvo inteligentno razmišljanje, blago telećeg pogleda koji se gubi u daljini i kojoj je svejedno da li joj se obraćaš na maternjem, kineskom ili arapskom jeziku, isto te razume. Mozak nema ili je trajno oflajn pa ne razmišlja, a možda je tako i bolje, jer i kad mu padne nešto na pamet, ispadne samo pizdarija. U današnjem slengu se daleko češće i radije koristi latinski izraz "retardiran (usporen)" iako najčešće nema takvu dijagnozu zvanično.
- Au, šta sam napravio!
- Na šta misliš?
- Na ono što se naziva mojim sinom, eto na šta!
- Ih, da nisi malo prestrog?
- Prestrog?! Ceo život ne mogu da ga nateram nešto da uradi, od detinjstva propast! I u školu dok iš'o bio je k'o mrtav konj! Azbuku učio do četvrtog razreda, a tablicu množenja ne zna ni danas sa dva'es i kusur! Nekako ga progurao i kroz osnovnu i srednju, upisao i faks i? Tri godine studirao prvu i nije dao uslov za drugu!
- Dobro, faks je drugo, tamo si mu plaćao stan, mlad dečko, koleginice...
- Da bar jurio pičke pa zato ga izduvao na faksu, manje bi mi bilo krivo! Upadnem ja tamo iks puta nenajavljen i šta zateknem? Ili spava do tri popodne i ne stiže zato na predavanja ili samo sedi i zuri u zid! Ništa ga ne zanima, k'o zelena salata u mojoj bašti je. Davno ja sumnjam da je nevoljan, ali kad god bih tako nešto rekao, ona moja žena oči da mi iskopa što tako kažem za njeno zlato, ljubi ga majka!
Dobro obučena i fizički pripremljena osoba da u svakom momentu odreaguje na pravi način. Pozove policiju i pobegne što dalje.
Obilićev venac. Garaža (poligon za obuku krimosa početnika). Dva radnika obezbeđenja sa zbirom godina 189 "čuvaju" 12 nivoa sa ukupno 400 i kusur vozila. Video nadzor postoji, ali je još uvek u Tehnomaniji. Čuje se lom stakla....
Nakon dva i po sata dolazi "sretni" vlasnik Dačije Sandero, ova dvojica fosila sa motorolama i reflektujućim prslucima se polako šunjaju i prilaze vlasniku.
Prvi radnik obezbeđenja: Jao, jel ste vi vlasnik?
Vlasnik: Ne nisam, moja baba Stana je vlasnik. Šta je bre ovo?
Drugi RO: Pa mi ne znamo, pre jedno dva sata smo čuli neki lom i odmah smo dotrčali iz podruma.
Vlasnik: Iz podruma a? Pa šta vi čuvate ovde?
Prvi RO: Izvini dečko, nemoj tako, mi se ovde danonoćno izlažemo opasnosti.
Vlasnik: Aha, vidim. Mogli su i vas da odnesu. Ko mi je ovo napravio, jeste li makar videli koga?
Drugi RO: Pa...ovaj... nisam siguran, ali sam video trojicu ćelavih sa kožnim jaknama kako užurbano izlaze sa nekom crnom torbom odmah nakon lomljave stakla.
Vlasnik: Aha, njih trojica došlo da ukrade jednu navigaciju od 100 evra. Saću da vas tužim sve.
Prvi i drugi RO u glas: Nemoj brate molimo te, ostalo nam još po šes' meseci do staros'ne penzije, imamo unučiće. Ovi nam dali ove motorole i rekli da vikamo policiju ako nešto vidimo.
Terminologija pretežno sportske provinijencije i antonim floskule ide k'o podmazano...tek, izrazom iz naslova nedvosmisleno se saopštava da je određeni element igre, odnosno statistička kolona života, iz ovih ili onih razloga podbacila te time uticala na širi aspekt cele priče.
Elem, čudno je to kako živim stvarima pridodajemo svojstvo mrtvih, a mrtvim svojstvo živih. Uostalom, idem ja sad da sviram klavir...
2040, prostorije FSS
- I šta velite, gos'n Klop? Hoćete moći ovu našu reprezentaciju da dignete iz mrtvih k'o Liverpul pre 20 i kusur godina, a?
- Hmm, ne snam stfarno sta da fam kazem, Herr Karadzic...Ja nisam "zauberer", carobinjak, kako se kaze...Imate odlicne individue, ali skripi u odbrana, skripi u napad, skripi u transicija igre, skripi u skok, skripi sfe...a skripi i sad nesto, dizfinete...
- Uh, pardon, to je moj antiejdž aparat za održavanje u životu, moram da sunem malo sveže krvi od devica, samo nastavite vi, slušam vas ja...------------------------------------------------------------------
- Šta je, kumaro? Što si tako skenjan?
- Ma, pusti me, kume, nije mi ni do čega...
- Šta je? Škripi u braku, a?
- Kako si znao, bre??
- Pa, jebiga - ideš u toj istoj košulji već nedelju dana, a i u tih nedelju dana sam te video češće nego u prethodnih godinu, tako da...
- ...je zvala kumu, pa ti ona rekla, je l' da?
- Kume, moraš pod hitno da se ratosiljaš tog alkohola, ova moja samo vreba neki razlog da me napenali!
- A šta radimo mi upravo??
- I to što kažeš...Ej, Mile, daj još dve ljute ovamo i neko pivo da gasimo, čuješ?
Zajednički imenitelj svih nebuloznih priznanja koja vam mogu dodeliti jedan kultni i voluminizirani trendset-elit-fešn-kurac-palac magazin, LGBT zajednica iz Donjeg Babinja ili Sindikat Koprofagičara U Porno Industriji ( oni što jedu govna; prim.prev). Ukoliko vas neko od pomenutih slučajno i promaši, možete se nadati jednoj od nagrada Dopisnog Udruženja Doživotnih Zatvorenika (DUDZ), Unije Slepih Televizijskih Gledalaca „Bolji Život“ tj. Saveza Nezavisnih Bacača Dinamita U Zvorničko Jezero. Uostalom, nemojte očajavati. Ako baš ne budete imali sreće u nekoj od gorenavedenih kategorija, glasoviti sajt slenga „Vukajlija“ svake godine dodeljuje nagradu najboljem autoru definicije, odnosno postera...
Neka je sa srećom!
• Dženifer Lopez je ovogodišnja vlasnica najlepše guze na svetu! Tako je, naime, odlučio milionski žiri širom planete koji je preko interneta šest meseci glasao između 200 i kusur kandidatkinja. Prošlogodišnja dobitnica ove laskave titule, Džena Džejmison, nije bila zainteresovana da dâ komentar. Pa, g-đo Džejmison, znate kako se kaže – ko gubi, ima pravo da se ljuti...
• Kultni časopis „Ljubav i Konji“ je i ove godine titulu najsekspilnijeg muškarca dodelio glumcu, šansonjeru i tati, Ivanu Bosiljčiću. Ovo laskavo priznanje su u bogatoj prošlosti slavnog magazina dobijale i tako istaknute ličnosti kao što su Ivan Ivanović, Milivoje Ćirković i onaj čovek što u Sremskoj ulici viče „Držaaači za naoč’re“...
• „Dame i gospodo, dragi prijatelji i dragi gosti, dobrodošli na još jedno izdanje Svetskog Kupa za narkomane „Pajdo Godine – 2012 Edition“! Prošlogodišnji ukupni pobednik i nosilac ove laskave titule, zadao je težak zadatak ovogodišnjim kandidatima konzumiravši rekordnu količinu od 724 g kokaina, 313 ml heroina uz 56 iranskih buksni, 112 eksera i čak 467 pečuraka iz Černobilja, od čega je - u takođe rekordnom roku - uz gromoglasni aplauz i preminuo...“
Odjeb kada žensko proceni (ili nedajBože čuje!) da sa tobom kao trsiteljem ne treba gubiti vreme.
-Kafana u Srbiji, stigla nova čistačica, gazda od šezdeset i kusur godina je gleda otpozadi kako riba patos dok joj se guzica trese-
-Uh ćero kako ti to radiš... Aj završi sa tim, pa idemo gore na sprat, stoje mi neke pare viška mogla bi da dobiješ duplu platu ovaj mesec.
-Beži bre matori u pizdu materinu, kad bi te zajašila skapo bi podamnom. Slab si ti kalbar za mene.
-E moje dete, ja sam bre jebo kobilu šest tovara ima, a za tebe da budem slab kalibar... Ako, ne moraš.-Kasnije-
-Zamisli, pitala me drtina da mu dam malo još se hvali kako je on neki jebač a duša mu u nosu, ima šeset kila sa sve krevetom.
-Hihihi, pa ti ne znaš...
-Šta?
-Prošle godine kad ja pao sa traktora pa bio u bolnici, sestre sa svih odeljenja dolazile da mu stavljaju kateter samo da mu vide kurčinu.
-Stvarno?
-Sad i smeš da mu daš jer mu se ne diže najbolje nego se pakuje ko majstorski metar, ranije je mogo da te pocepa skroz...
-O jebemti... Odo ja gore, a ti pripazi na radnju.
Sve one svadje koje nisu o seksu, devojkama, pivu, autima i zabavi.
Sve ostalo jednostavno nema smisla.
Znaš, nešto sam danas razmišljao o teoriji relativiteta i.. NE SMARAJ! Pogledaj brate onu ribu, ajoj, je l' bi je kecao? (obojica počinju da balave za ribom i o tome pričaju dok ne dodju do komšije)
Dolazim ti ja danas u radnji i glupa kasirka mi zajebe kusur, joj, hteo sam da je.. Brate, aj' me batali sa tom pričom, jesi skontao što je Dragomir nabavio neki X6 BMW, mater mu jebem? (počinje rasprava kakve delove ima, koliko koštaju, koji je limar najjeftiniji i slično, sve se svede na pivo)
Ne bih da se raspravljam, ali Jelen pivo je najbolje. ŠTA!? Jes' ti normalan?! (28 likova počinje debatu, na kraju svi pijani konstatuju da je svako pivo prejako, samo da ga ima)
Joj ljudi, ja sam se razvalio.. Vugla mi se vrti u nepoznatim pravcima, ali vidim neku pičko preko puta nas, joj kako bih je.. Nisam jebao već 4 meseca jebote! Uf, ni ja! Baš mi kreba karačine! Poslednji put sam navatao neku emo kučku, znaš kako je pušila.. (počinje debata ko je bolju ribu karao i gde, dok zabava traje)
Obicno nesposobna zena sa dve leve ruke (dve desne u slucaju da je levoruka) zaposlena zahvaljujuci podsticaju biroa za nezaposlene koji garantuje smanjen porez firmama koje zaposljavaju lica sa hendikepom. Ovakva zena ce vam upakovati vas gel za kosu ili perspirant u vremenu ginisovog rekorda za najsporije pakovanje ali tek posto joj procitate cifru sa bar-koda posto je "previse mala" da je "pistolj" registruje. Inace usled ne razvijenosti mozdanog korteksa svaki pokusaj da je uvredite u znak protesta bice bezuspesan pa ce tokom cele male vecnosti koliko traje naplata biti izuzetno ljubazna sa vama. Sve do trenutka kada joj date 1000 dinara i ona nasilno pokusa da vam uzme novcanicu od 500 koju ste spremili za kladionicu.
-Samo ovaj gel
Prodavacica okrece gel 4 do 8 minuta
Vi joj pokazete gde se nalazi bar kod, zatim pokusava da ga ocita uz reci:
-Sta je sad? Sto nece? Samo sekund molim Vas.
nakon nekog vremena:
-A "pistolj" nece da ocita. . . sta ovo pise . . . ove sitne cifre tu. . . ja ne vidim. . . ostadose mi naocale sinoc na stolu kad sam gledala Gumus
- pise 9000100 340373
-Sporije sine, nema teta 100 prstiju
-Pise 9000
-Tako brate, leeeeepo, polako, sa razumevanjem
-100
-Tako je sine, ljubi te majka
-34
-tototototo. . . tako laganini
-03
-uf uf taaaako polakico
-73
-Eto pile, vidis kako sve mozemo zajedno
-Aman nesposobna zeno stavi to u kesu moram da idem
-Evo pile 306 dinara
-Evo (1000)
-A daj mi to 500 vidim imas tu (i krece strmoglavi nasrtaj na vas novcanik)
-Nedam to mi je za kladionicu
-Daj daj. . . njima das crvenu i svi srecni. . .
-Ama nedam . . . kus. . . dalje ruke od mog novcanika, zvacu policiju. . . alo, aloooo zeno ostavi to. . . ostavi. . . daj to vamo. . . vrati. . . VRAAAATIIIII
-Evo pile kusur. Do vidjenja. . . Sledeciiiii
Komunalna policija je kurva regularne policije. Dužnost komunalne policije je da sprečava prljanje grada i oštećivanje javne imovine (spomenika, klupa u parkovima, saobraćajnih znakova), da brine o komunalnom redu (poštovanje radnog vremena, uklanjanje uličnih prodavaca), odvijanje javnog prevoza, redu na gradilištima i o još mnogim stvarima iz nadležnosti gradova.
Kao što sam već navela, komunalna policija se brine o ČISTOĆI, komunalnom redu i ostalim problemima za koje je nadležna lokalna samouprava.
- Jednom nas je pozvao građanin i dao nam broj mobilnog bivše supruge, kako bismo od nje tražili njegove ključeve od stana koji su ostali u kolima. Žena je odbijala da se javi na njegov broj – kaže Nebojša Radovanac, načelnik novosadske Komunalne policije. Vidi sliku
Takođe na Beogradskom keju, komunalnom policajcu se obratio jedan Dorćolac koji je želeo da prijavi komšiju u stanu iznad, koji mu pušta „magiju“ kroz luster. Vidi sliku
Od „komunalaca“ građani su zahtevali i da utvrde kvalitet zelene salate, da intervenišu jer su „zakinuti“ za kusur, da im reše problem neisplaćenih zarada iz kojih su dobili otkaze (Vidi sliku). Prema rečima Gorjane Obrenović, načelnika beogradske Komunalne policije, zvali su ih i da ulove mačku koja šeta zgradom ili kazne komšiju koji ostavlja cipele ispred vrata, kao i da isteraju zmajeve iz beogradske Skupštine. Tu su odmah pritrčali da pomognu. Vidi sliku
- Osoba koja nas je pozvala u pomoć radi isterivanja zmajeva iz skupštine nije želela da otkrije svoj identitet – navodi Gorjana. Vidi sliku
Ubuduće, „komunalci“ će se obračunavati sa svima koji peku roštilj i jagance na Adi ciganliji, sa takstistima koji vuku mušterije za rukav. Posebnu pažnju će posvećivati izbavljivanju ljudi iz septičkih jama. Vidi sliku
Ujutru u pola šest. Ustajem. Odlazim u ve-ce. Kad ja pogled'o, puna bašta vode! Otkud voda? Kiša nije padala. Leto. Sunce grija. Avgust mjesec. Kad ja - septička jama se prelijeva! Ja ništa. Otimam telefon, zovem.
-Doć' ćemo samo danas.
Dobro. Dođ' te. Mož' te doć'. Nji' nema danas. Zovem sjutra, nema ni sjutra. Zovem mjesec dana, nema ih! E Boga mi doć' ćete vrlo brzo i to ći dođ'te svi. Dojće i policija. Dojće i hitna pomoć. Dojće vatrogasna služba. Oni tamo kartaju šaha, igraju šaha, kartaju karte. Imaju dvaes pedes hiljada dinara platu, a sirotinja jadna nema kruha da jede. E nećemo tako kolege! Uzmem drveni krst, napravim krst. Stavim pokraj septičke jame i napišem: "Skočio sam u septičku jamu zbog kikinških pedera, kurvi, milijardera, jajara, licimura". I popnem se na tavan. Nije prošlo pola sata stiže tri kamiona iz komunoga da isprazne septičku jamu. Oni su jamu ispraznili pola metara do govana. Kad je bilo ono najgušće oni rukama trpaju govna i u kantu i izvlače mene iz septičke jame. Kad su septičku jamu ispraznili vid'li su nema Save, nema čoveka, đe je čoek?! To je ulica Dositejeva 2119 Kikinda. Ja sa tavana progovaram: "Jesam lijepo ipak reko da ćete morat doći jebem vam sve živo i mrtvo?!" Da sam tužio, opet za milostinju nisam hteo. Da sam tužio petsto dinara svaki dan, trideset dana po petsto dinara, koliko je to para?! To je sto pedeset hiljada DINARA!
E ne'š kolega, pali! Marš iz moje avlije!
Kraaaj. Tako sam opametijo kikinške pedere, i kurve, i budale, i licimure. Zbogom Kikindo na kurac te nabijem!
Postoji veliki broj različitih žvaka, kao što postoji i puno različitih žvakača.
Postoje kao prvo one žvake, koje dobiješ za kusur. One izazivaju samo trenutno zadovoljstvo. Preslatke su kad ih tek uzmete i lako se mrve. Ma kako dobar žvakač bili, posle kratkog vremena one izgube svoju čar i više vam nisu interesantne. Čak šta više, izazivaju bol u vilici i stoga želiš što pre da je se rešiš. To su one žvake za jednokratnu upotrebu. Sa njima može da se napravi jedan ili čak nijedan valjan balon.
Zatim postoje one koje su malo skuplje. Desetak dinara komad. E one su već druga priča. One su slatke taman, i malo mekše od prethodnih, i sa njima, ako si iole bolji žvakač možeš dobro da se provedeš. Sa njima možeš napraviti poneki balon, i nisu preslatke. Sa njima možeš da provedeš više vremena. Mislim, u ustima su prijatnije. Ipak, nakon nekog vremena jednostavno shvatiš da to nije to. Ma koliko se ti trudio, ona te više ne zadovoljava ni u kom smislu. I zbog toga završava kraj one prve. U kanti.
Potom postoje žvake, koje zaista gube svoju slast nakon svega pet minuta, ali nije to ono po čemu su poznate. Ono što ti se najviše sviđa kod njih jeste to što možeš da praviš balone koji jebu kevu. Uvek. I kad god hoćeš. Možeš je staviti u usta za katolički Božić, a one će i za Srpsku novu godinu biti iste po tom pitanju. Pravićeš sa njom balone zbog kojih ćeš oslepeti na trenutke kada ti se zalepe za čelo, kada pukne o taj prekrasni i preveliki, nikad predvidljivi balon. Ako ćemo realno, i nema nekih zamerki povodom ovih. Jedina stvar je što nikad ne znaš kad je dosta. I mogao bi da je žvaćeš dan- noć.
Sve dok ne uzmeš orbit. Ona je najbolja.The Žvaka. Međutim, odmah da kažem, svaka orbit jeste dobra. Ali samo najbolji žvakači mogu izvući najlepše iz nje i iz sebe.
Pravi majstor zna. On zna da sa tom žvakom moraš postupati kao sa kraljicom.
Ne navališ odmah da je žvaćeš kao da ti je poslednja stvar koju si stavio u usta. Ne. Prvo i najbitnije, čekaš najbolji trenutak kada ćeš je staviti, jer nije svaki trenutak idealan. Možeš se zajebati pa je staviti pre ručka, pa je moraš baciti dok je još slatka. Ne ni to naravno. E sad kada je došao taj momenat, prvo je staviš da ti stoji na jeziku par trenutaka. Kao bombonu. Osetićeš svu slad ove prelepe žvake, kao i njeno istančano peckanje koje će ti samo terati vodu na usta. Onda ćeš je polako šetati po ustima dok ne spadne taj slatki sloj i dok ne osetiš svaku poru na njenoj površini. A onda ćeš polako pregristi jednom. Pa još jednom. Pa još jednom...
I u tom trenutku biće ti jasno, da ona nije kao druge. Ona izaziva napetost svih tvojih čula. I razliće ti se osmejak preko lica dok budeš žvakao. A onda ćeš napraviti prvi balon. Ne preveliki, ne premali, neće pući i zalepiti se za nos. A onda ćeš shvatiti, da je to ta žvaka. Najbolja. Nju nećeš tako lako baciti. Ona ima dobre osobine svih prethodnih, a nijednu manu. Nju ćeš zalepiti ispod tanjira da možeš da nastaviš kasnije. Ona ti nikada ne dosadi.
Da bi otkrio tajne najboljih, trebaš probati i one druge.
Tip prosjaka koji se bitno razlikuju od svojih sedećih kolega. Oni vredno skupljaju nalaze od lekara, slike Bogorodica, i smišljaju neverovatne priče koje teraju suze na oči. Obično ti pridju dok cirkaš piće u bašti i udarna sezona im je proleće/leto. Takodje se razlikuju po tome ( a to je najbitnija razlika) što kada ti pridju ne kažu "daj neki dinar" na zapovedničko-prosjački način, već pitaju, ej ali, pitaju "da li imaš neki dinar" ? Ukoliko odmah ne reaguješ, slušaćeš pola sata tužne životne priče i ogadiće ti se svaki gutljaj pića. Takodje gledaćeš nalaze od lekara, i to u fasciklama na koje je prikačena slika nekog sveca.
Prilaz br. 1:
- Dobar dan, ja sam Vaš gradjanin, da li biste bili ljubazni da priložite neki dinar, imao sam operaciju srca, i treba mi novac za lekove iz inostranstva (od tog dela čuješ samo bla bla bla)...
(Daješ deset dinara samo da ode... )
- Khm, ovaj, a da nemate još koji dinar, mislim ti lekovi su stvarno skupi... (Pokazuje levu stranu grudnog koša sa izlepljenim flasterima, inače u predelu ispod pazuha)
- More m'rš u pizdu materinu, vrati pare!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilaz br. 2:
- Jel' imaš neki dinar, samohrana majka, dvoje dece otac alkoholičar (izgovara u jednom dahu, pokazujući neke slike)
- Ajde nemam.
- Dooobro, ne bi da smeeeetam (tužna, sažali se faca).
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilaz br. 3:
- Prilazi ti baba od še'set i kusur godina, hoda sa štakom, jebem li ga šta je već, i s' teškom mukom progovara: Jel imaš kh, khhhhhhhh neki kh kh khhhh, dinar, khhhhhhhhhh bolesna sam bla bla jedva idem bla bla...
- A što ti meni ne daš neki jebeni dinar!?!?!?
(odlazi pridržavajući se za stolicu, kako bi osetio taj miomiris ustajalog prdeža, posle čega ideš da uplatiš prijavu za fakultet).
Osoba koji oko sebe ima neku umirujuću auru. Deluje sedativno na okolinu.
-Brate, sinoć u klubu ludnica...
-Gužva, a?
-Ludilo. Pun mesec, ili šta već... Svi kao šibnuti. Non-stop neka frka, nervoza, koškanje, lomovi. Pa i ribe počele da se šutaju, polivaju pivom i gađaju limenkama.
Već sam hteo muriju da zovem, ili fajront da pravim ,dok nije neko žešće sranje ispalo.
-ima takvih dana, znam...
-Al negde oko keca ušeta se Lepi Šaja i nastane tajac...
-Ha-ha-ha! Lepi Šaja sedativno deluje na okolinu.
-Pa da, pogotovo otkad je izašao sa robije. Nabacio tamo neke ''nedaj bože nikom'' tetove, čak je i beonjače istetovirao. To je valjda sad neki trend u mardelju... Brate, i zube je turpijom zašiljio. Sa 100 i kusur kila, sav u ožiljcima, a šaren ko stripoteka, za pojasom mu prangija... Za dlaku da i ja zaglavim na vrata.
-Ma daj, Lepi Šaja ti je old skul. Nikad prvi ne kenja...
-Znam tebra, al nije mi bilo svejedno. Al nije ni ostalima u klubu. Do fajronta kao da sam dečji rođendan organizovao. Niko ni da se nakašlje.
