Sin: Ej kev, khm, mama dobio sam dve petice danas, iz biosa i matiša, rasturio sam one testove, nego da te pitam...
Brižna majka: ... Nemoj ništa da me pitaš! Čula sam ja da je na onom rođendanu što si bio prošlog meseca bilo nekog alkohola, a? I kakav ti je to rečnik "rasturio si", jel sam te tako vaspitala? Da me brukaš tu, da ja čujem da si bio na tim prostačkim žurkama, kočijašu jedan... Ma ne može nigde! Bolje idi usisaj onaj tvoj brlog od sobe.Ajde brzo!
Sin: Ali mama nisam ja pio ništa, pa ne mogu valjda i drugima da zabr...
Majka: Tišina, bre! Šta sam ja rekla? Ajde brže! A i te petice ne padaju s neba, samo da ti se ne pretvore u dvojke!
Sin: ...

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Ćerka (u 6 ujutru dolazi mrtva pijana kući, gotovo bez odeće, našminkana, peglira) : Kevo, evo me, aj spremi nešto da hasam, bilo jebačine, a i crkla sam danas, ona kurva matora mi zaključila banderu, jebem joj sve...
Majka: Joj dete moje, pa jel si nešto kvarno pojela? Nema veze za školu, bitno da si ti meni živa i zdrava, za ostalo ćemo lako. Sad će majka da ti spremi supicu, pa da ti bude bolje. Nema veze dušo mamina, lepa si ti meni, udaćemo te dobro, pa ćes ceo život samo da lakiraš nokte, ljubi te majka.

-Јао, сконтај ону малу што прође поред нас. Види, без штикли, замисли. Паде малопре на сред сплава. Ја одем да је подигнем, контам, пијана, омрсићу се, разумеш, кад ја до ње, она нит' је пијана, нит' је пунолетна. Дете јеботе, млађе од Јане моје. Ја питам у чему је проблем, она мени: ''Хихихи, штикла ми се заглавила овде... Ајд помози.'' Чуј помози! Мршћи бре мала, још ће ми полицију звати овде за завођење малолетница. И ја одем, дођем код тебе на пиво.

-Ајде чекај ме, што си таква...
-Стани, јесам ти ја лепо рекла да не идеш на штиклама, набадаш ми ту целим путем. Како ја, ниска сам, баш ме брига, штикле обути нећу, да ми се сви смеју. Лепше је мени малој. А ти, изуј се па ћемо ићи заједно, или лепо дођи кад успеш да набодеш до доле. Ајд ћао.

U zavisnosti od položaja stola za kojim sedi, kao i stolice za tim stolom, saznajemo da li je tu otkad kafana postoji ili se kasnije priključio aktivnostima. Ako je u ćošku do šanka odakle može da vidi celu kafanu, tu je od izlivanja ploče. Boem sto posto.

Ako mu kelner stalno odnosi flaše i čaše koje menja svežim instalacijama, onda ima višegodišnji staž (voli da zavara zlonamernike koji zloupotrebljavaju pijane goste, kao i da se obezbedi od iznenadnog uletanja supruge). S druge strane, ako voli da gomila minuli rad na stolu, ili je klinac ili je pijandura vulgaris.

Na osnovu položaja kelnera i usmeravanja pažnje u odnosu na njegov sto, zaključujemo da li je u pitanju VIP gost ili situacioni prolaznik (pijandura occasionalis). VIP-ovcima je sto uvek čist, a stolnjak taze (čak se odmah menja u slučaju prosipanja tečnosti ili povraćanja).

Na kraju, ako svaki naredni posetilac priđe prvo njemu da ga pozdravi, pa tek onda pita kelnera ima li mesta, onda je to VIB (Very Important Bohemian). Oni koji ga ne pozdrave su nebitni, raspala stoka pijana (pijandura disasteria accidentum).

Vraćaš se kući u kasno (jutarnje) doba:

Majka - "Sine, oko mamino, pa gde si do sad, evo ja krenula na posao, baš sam se zabrinula za tebe, javi mi se molim te sledeći put kada se toliko zadržiš, i skini taj duks da ti ga operem neko te poprskao sokom, ajde polako u sobu.."

Ono što je htela reći jeste: "Konjino jedna pijana, opet me budiš u šest ujutru, pa do kad da te gledam pijanog i drogiranog sunce ti krvavo jebem, svu mi džigericu pojede?! Pa uzmi ogledalo svinjo štrokava i pogledaj se kakav si sav ispovraćan i to sve po novom duksu, ajde ustaj i skidaj to odelo sta se valjaš tuda da te gledaju komšije, eto za koga živim i radim 12 sati dnevno u prodavnici bez grejanja jebo me onaj ko mi reče da te rodim, mrš u sobu koju sam ja, svojim znojem, sazidala za tebe EE gde mi je pamet bila, pa skini duks, joj šta sam Bogu zgrešila, pa da me ovako kazni??!!"

-Maki otkud ti to plavo ispod oka?
-Ma, pala kad sam se tusirala, nista strasno...
-Mnogo nesto cesto padas u poslednje vreme. Danas u kadi, juce niz stepenice, dan pre toga dok si cistila wc... Mislim da bi bio red da napustis kretena, a?
-Ma nije on kreten, samo se lako iznervira. On mene voli...
-Jeste da.

-Ne mogu da verujem da te prevarila i sa burazerom i sa najboljim ortakom! Brate, sta ces sad sa njom? Ces da sutnes govno?
-Pazi brate, objasnila mi je ona lepo o cemu se tu radi zapravo. Bila je pijana i...
-Oba puta?
-Pa da. Znam ja da ona mene voli...

-O Stano, gde si bre ti? Kakvi su ono panduri pre neki dan ispred tvoje kuce?
-Ma, onaj moj mali kreten odneo ceo porodicni stek... A ja, mislila opljackao nas neko, pa budala pozvala pandure... U dugovima je, jadan.
-I sta sad, pustices djubre da ti i dalje trosi kuci vazduh iako vas vec 5 godina pljacka da kupi pajdo?
-Ma, dobar je on, samo sto je u dugovima... A i ja sam kriva, nisam mu dala kad mi je trazio, nego sam sebicna pa kupujem jaknu... Ako, ako, tako mi i treba.

- Dragi, moram do WC-a. 'Ajde da mi budeš stražar.
- Što ja, pa nisam ja žensko!
- Jeste, ali sa tobom sam došla, drugog nikog ovde ne poznajem i eto!
- Pa, dobro... Nećeš valjda u muški WC?
- Ne baš, ali ovaj lokal ima samo taj jedan, da ne kažem univerzalni. Pričala mi Mara, bili prošle nedelje ovde. Uh, kosa mi se digla na glavi!
- Što, šta bi?!
- Ništa, otišla ona bez stražara i u jednom momentu upadne neka pijana budala i još od vrata ga izvadi i krene tako da vitla kobajom i drmne vrata kabine! Zamisli!
- Uf, a ona, kao, ne zna šta je to, nije u svojim godinama to još videla! Kol'ko čujem, nagledala se ona toga, hehehe.
- Dobro, a ti bi i meni tako nešto da se desi, m?
- Hm, kad bolje razmislim, biću ti stražar. Samo da ponesem i staklenu flašu koka-kole da testiram nečiju tvrdoglavost, ako se za time, daće Bog, slučajno ukaže potreba, hehehe!

Kuća stoji kao da je bombardovana. Odžak nakrivljen pod 65 stepeni, na pod staviš kliker skotrlja se na drugu stranu bez da ga guraš, zidovi samo što ne popadaju...

domaćin: Šta mi ovo napraviste ljudi od kuće, ovo sve krivo ko u paralelnoj realnosti...?
majstor: Ajde bre, to je sad moderno.
domaćin: Ko bre da živi ovde?
majstor: Ma neće niko ni da živi, nego sad ću ja tebe da naučim. Uzmeš kuću osiguraš, vidiš da nas Bog zamrzeo nešto, svako malo neki kuršlus šalje da nas pogovna.
domaćin: Baš se čudim što...
majstor: ....i onda kad rokne poplava neka ili požar, zavisi šta bude na redu, i sjebe ti ovaj sepet ovde, ti onda lepo naplatiš štetu i dođeš kod nas da ti ljucki napravimo novu kuću, sad smo nešto bili u žurbi jebiga.
domaćin: Koja crna žurba, 5 godina čekam da završite?
majstor: Ajde bre, kriza, tranzicija, nego ulij jednu nešto mi se grlo svo speklo.
domaćin: Marš napolje badno pijana!
majstor: Molim? Ne možete tako prema meni, pa ja sam pekao zanat kod Buce Cvijinog. Ja sam kvalifikovani majstor.
domaćin: MILENIJAAAAAA ĐEEE SIKIRAAAAAAAA

Fotograf - Potreban vam je fotoaparat (crne boje, izgleda profesionalnije). Cilj vam je fotografisati koincidencije i ljudima ih predstaviti kao nešto sasvim novo, bez obzira što su oni sa njima upoznati već milionima godina. Primjer: pas jebe kuju, fotografija zamućena zbog nestručnog fotografisanja (to je kasnije predstavljeno kao patina na fotografiji, što je, dakako, poželjno). Poruka fotografije - zaboravljamo na prolaznost života.

Slikar - Potrebno vam je što više platna, jedan doktorski mantil (koji morate umrljati prije nego započnete karijeru) i komad aluminijskog lima koji će poslužiti kao paleta. Poenta je stvoriti slike koje izgledaju univerzalno, tako da ih svaki kvazikritičar može protumačiti na svoj način (po principu 'carevo novo ruho'). Poželjno je ponekad vlastite izlučevine upotrijebiti kao boje jer to ostavlja dublju poruku.

Muzičar - Nije potreban nikakav trud. Dovoljno je naći dva žiranta i imaš album, samim tim i slavu u određenom smislu.

Konceptualni umjetnik - Za ovaj vid umjetnosti vam nije potrebno ništa. Možete doslovce leći u lokvu na sred trga (naravno, prije toga napišete dopis za medije, da ne bi neko pomislio da ste pijana budala) i očekivati zahvalnost ljudi u okolini na činjenici da ste velikodušno podijelili svoju svijest o životnim istinama sa njima.

Sledeći, prvi jutarnji je u pola 5...izdrži još malo...ako izađem na sred ove livade sad, ima da čekam više od 2 h...izdrži...barem 5 stanica do svoje, pa možeš i peške...truc! A u pi*du materinu,ni jednu rupu nije omašio! Hladan znoj, bleda faca...Čuti bešiko, više nikad neću da te vodim na pivo!!! E, tako, stisni se i ćuti! Jbte,ovaj ćale do mene me sve vreme gleda, valjda misli da sam na teškim drogama ili nešto...
Tri stanice do kraja ustajem, krećem ka srednjim, taktika u mozgu se gradi već 20 minuta, tu je odma´ parkić, mrak, ima da uvatim prvi žbun i podignem vodostaj Save i Dunava...
-Eeee, školska, od kad te nisam video!! Unezvereno se okrećem. Mile Klempa. Bio je smarač i u osnovnoj, sad me naš´o...-De si sad krenula, pa zar ti ne živiš na okretnici?! Hahaha,da se nisi udala 3 stanice niže, hahaha!-Maaa, ukočila mi se noga pa htela malo da prošetam....-E,jesi blesava,sad da šetaš,u 15 do 3...negoooo,jesi završila fax, jesi se udala, ahahha,svi se žene i udaju, baš sam steo Glistu pre neki dan...-monolog se nastavlja, ja ga više ne čujem, bešika mi psuje majku zbog ne ispunjenog obećanja, u glavi pokvarena ploča-izdrži,izdrži,izdrži...monolog i klempava glava me prate do pred zgradu-Ajde Mile, čujemo se neki dan, mnogo sam umorna...gledam kroz njega, faca iskrivljena-E, stvarno? Baš bi´ voleo!A jesi menjala broj?-Nisam, nisam, e, sad stvarno moram da palim!Ćaos!-Ali ,ja ni nemam tvoj m....zvek ulaznim vratima,lift čeka k'o poručen, ajde nešto barem...Neće da krene! Aaargggggh!!! Preskakanje 2 po 2 stepenika do stana, glasno psovanje cele zgrade, jakna, farke već otkopčane...
Ključ-2okreta-3 koraka-wc šolja-nirvana.

- Buraz 3 godine u ćuzi nije mala stvar. Kako si uspeo keve ti da prošvercuješ na granici 3 kila belog!? Jebote 3 kila eee!
- Mene pitaš?! Samo što sam se približio granici htedo' da se vratim, rek'o ćuza mi ne gine, pa kad pustiše one kerove tragače, tu sam umro, al' ne znam ko'i im je kurac bio pa nisu nanjušili pizda im materina, možda im sunce udarilo u glavu, šta znam. Samo mogu da kažem buraz da me je usralo k'o nikad u životu. Sad me bole patka, uživam, ima pičke ima sve.
-----------------------------------------------
- Jebote, kako si uspeo da privedeš gajbi onu malu, kad svi znaju da se pali na skupa kola, a ja kol'ko znam ti buraz voziš Yuga.
- Mene pitaš!? Još ja majmun palim je da vozim BMW ''3 series'' a ne znam ni kako auto izgleda jebo me ćaća, čuo sam samo na tv-u o njemu, al' eto usralo me, jest' da je bio mrak al' mora da je bila pijana k'o letva čim nije skontala da se vozi u ''Koralcu 45''. Kasnije znaš šta je bilo, hehe.
- Boli te tuki buraz upade tebi sekirče u med što bi se reklo.
- Taj rad.

Kako to obično biva u Srbiji:
150 dana pre potpisivanja sporazuma počinje medijska kampanja o bitnosti istog, pljušte obećanja o boljem životu,standardu etc.
10 dana pre potpisivanja delegacija Srbije več ubeđuje partnera da ulazi u "posao stoleća", i da to treba što pre da učini. Konačno dolazi i potpisivanje. Osmesi, šampanjac, meze na čačkalicu, ugovori gotovi. I dok je sporazum uveliko na snazi u državi strateškom partneru, u Srbiji je još u vladi jer g17+ preti istupanjem iz vlade ako se sporazum ne ratifikuje uz specijalne uslove propisane od strane Mlađana Dinkića. Kako bi opstala, vladajuča koalicija pristaje na uslove. Opozicija na sav glas objavljuje da ova vlast neće još dugo. Ugovor konačno ulazi u skupštinu. Za to vreme strateški partner nalazi neke nepravilnosti u poslovanju subjekta koji je predmet sporazuma i naručuje nove ekspertize i procene... U skupštini ugovor čeka li čeka, međutim, svaka nova sednica donosi odlaganja. Te ne postoji kvorum, te radikali neće na švoja mesta, te se nalaze mnogo bitnija pitanja na dnevnom redu, poput ukidanja premija za porodilje i pružanje svih raspoloživih finansijskih sredstava pederima i lezbijkama. Strateški partner postaje nestrpljiv i preti tužbama. Tek kada vide da je vrag odneo šalu, sporazum se ratifikuje jednoglasnom odlukom.
U međuvremenu su stigli nalazi ekspertize koji su crni po partnera kao crna zemlja. Shvativši da je prevaren partner smišlja načine da povrati uloženo.

Tako da, umesto da donese obostranu korist državama potpisnicama, u Srbiji ratifikacijom sporazuma plodove beru političari i stranci, dok narod Srbije postaje bogatiji za znatno veću cenu nafte i krša nad krševima - Punta, u koji će istu da sipaju...

Deda: Sine, gde ti je ona lopta što sam ti kupio za rođendan. Je l' najbolja u kraju?
Unuk: Ma dao sam je za ovaj telefon sa tač-skrinom. Pazi što je dobar. Ima vi-fi i još devedesetdevet aplikacija. Bruka je!
Deda: Pa kome si je dao? Što se ne igrate njome?
Unuk: Ma dao onom Markovom tati što se bavi nekim nevinim umetnostima ili nešto slično. Kaže ona će mu se tako dobro uklapati u novu skulpturu. Odmah ju je probušio i postavio. Ali zato je ovaj telefon strava. A mi onako i ne igramo fudbala na igralištu. Samo PES.
Deda: Svašta...

A: I kako si prošao sa Sanjom sinoć? Video sam da ste otišli u sobu. Jesi li se omrsio?
B: E brate, odvedem ja nju u sobu i tamo se mi ljubimo i vatačimo, kad ona u jednom trenutku poče da se skida. A ja onako, žentlmenski joj kažem da neću da je iskoristim samo zato što je pijana.
A: He,he, he. Da, baš to. Nego kako je stvarno bilo ?
B: Pa tako. Ona se možda malo iznervirala, ali mi je dozvolila da je ispratim do kuće.
A: I nisi umočio?
B: Ne. Ispao sam džentlmen.
A: Svašta...

Ulaziš u ovu memljivu prostoriju pijan kao zemlja i navođen pozivom prirode, i vidi čuda! Zahvaljuješ se Perunu, Hristu, Alahu, Krišni, Budi, Rangdi i svim ostalim božanstvima koja ti na pamet padnu, WC je prazan!
Uskačeš u kabinu spretnošću na kojoj bi ti pozavidio pilot lovačkog aviona, ne mariš za činjenicu da nema kvake, ni brave, ma ni ono keramičko čudovište se šoljom nazvati ne može! Skidaš hlače i sjedaš na rub hladnog bezdana, kao da ti hladan vjetar udara ritmički preko jetre, i tako bitka započinje!
Bar jednom u životu ti je drago zbog bubrežno odbijajuće buke koju stvaraju oni odvratni zvučnici. Jedina stvar koja štiti tebe i tvoj sigurni svijet od totalnog osramoćenja je mali prsten pričvršćen za vrata, nekada je tu postajala i kukica sa kojom bi se ista zaključala, ali stoka pijana žrtve ne bira! Držiš se za prsten kao za goli život, baš kao Frodo iako znaš da te svaki sekund previše može koštati malog prsta!
Oluja prolazi, ali teže su od granata posljedice rata! Na papir nemoj ni računati, a za vodokotlić možeš indijanski kišni ples izvoditi!

DEFINICIJA PISANA ZA TAKMIČENJE BOLJE ROB NEGO...

-Pa kako ste se draga moja ti i Paja proveli na moru? Mislim, prvo vam je letovanje i tako to...
-Ništa me ne pitaj...
-To nisi smela reći. Ajde pričaj, ne muči me. Kako je bilo? Romantika, noćno kupanje, alkohol, tucanje, ludilo, a?
-Ma kitu lastinu... Prvo veče smo izašli u neki tropski bar i krenuli da pijemo. Kad onaj moj navro da probamo famozni Sex On The Beach pa kud puklo da puklo.
-I kakav je?
-Pitko, jebeš ga i lepo klizi, al udara i u noge i u glavu. A još smo tražili da ga malo pojača votkom. Šanker se kezio, al nisam kontala zašto...
Pustili neki stiskavac i ajd kao da plešemo, kad osetim da se Paja napalio i da trlja batinu o mene...
-Vauu, vi'š šta ti je more. I? Jeste požurili u hotel?
-Ne draga, romantični-pijani-napaljeni Paja mi ponudi Sex On The Beach u original varijanti...
-Ne seri da ste se karali na plaži?
-Pa da, Pajče se toliko napalio, da me je zgrabio čim smo odmakli u mrak, i tresnuo me na pesak. A on mrcina legao preko mene. Nisam mogla ni dupetom da mrdnem... Mislim, ne krivim ga, i ja sam pišnula firnajz i jedva čekala da mi ga metne.
Zadigao mi suknjcu, pokidao tangice, al stoka pijana promaši ribicu i posle 3-4 pokušaja satera mi ga na mala vrata, ako me razumeš?
-Ajde draga, šta se prenemažeš? Nije ti to prvi kog si pustila u rčić...
-Nije, al je prvi koji je bio uvaljan u pesak ko Karađorđeva u prezle!
-HA-HA-HA jel te ispeskario Pajče?
-Pa šta ti misliš? Do kraja letovanja sam spavala na stomaku, a u more ni da pomislim da uđem...

- Ej buraz izvini što kasnim, dok sam staru savat`o na pijaci ode pola sata.
- Ne`a veze, kako bilo sinoć?
- Bilo dobro, sveto trojstvo jebiga.
- Sveto šta?
- E jesi levat, izveo se i napio se, potuk`o se i jebav`o.
- Ejs.. Aj oke, pričaj koga, kad i gdje.
- Iz prve savatamo sto u ZAM-u, svirao Džej. Razbili smo se od pive!
Oko dvan`es skontam onog malog Gigu što mi pliva keš još od prošle godine. Počne bježat` ja ga savatam u WC-u i odvalim od batina! Pišaće sok od cvekle bar sedam dana.
Dok sam se vratio unutra kum već svat`o neke tri trebe oko stola. U tom je Marijana bila voljna ( čitaj pijana ) i malo pomalo savatam ti ja nju i odvedem u WC. Tri puta je na brzaka maznem, još jednom ga ona poflauta i ljepota.
- Dobro, i šta je bilo kad je spao jorgan? Odvadi malo matere ti, ne živimo u Londonu da ne znam šta se dešava u gradu ( čitaj varošici ) ( ma čitaj selu )!
- Dobro možda nisam tri puta trpo!
- Nisi ni jednom!
- Al` sam je hvato za sise..
- Jesi, Šarulju jutros kad si joj sjeno dav`o. A Džej? Od Safeta što skuplja akumulatore?
- Ma ja..

(prema istoričarima)
Ivankovačko brdo iznad Paraćina. Ustanici su uspeli da odbrane veliki šanac posle turske navale. Sultanova vojska se povukla u Paraćin, naredni napad se očekuje u zoru. Karađorđe sedi i pije rakiju. Prilazi mu već pripit Steva pisar.
S: Voždu, da li bih mogao iz ovog topa da opalim jednu na Paraćin?
K (gleda ga, pa kaže): Ti si pijan...
S: Ali voždu, samo jedno!
K: Prođi me se, pijana budalo!
S: Samo jednooo!
K (gleda, pa pomisli: "Kakva šteta može da bude, taman da se Turkešanje malo useru"): Dobro, ali samo jedno!
Steva prolazi pored usnulog tobdžije, uzima đule, stavlja u top i okreće ga prema najvećem svetlu u gradu.
S: Pali!
Top gruva, tobdžija se budi i jebe Stevi mater, Karađorđe ih razdvaja. Za to vreme u Paraćinu udaraju talambasi, sviraju zurle, niko ne čuje top. Hafis-paša se opružio ispod odžaka, ni ne misli na bitku. Samo odjednom nešto silovito pogađa dimnjak. Svi su zbunjeni, pa paša ni ne stiže da pomeri noge. Đule pada direktno na desnu.
Narednog dana, turska vojska se povlači iz grada, a na putu prema Nišu, paša umire.

P.S: Ne mora da znači da je bilo ovako. Naime, moguće je da je Steva kao jedini pismen u vojsci zloupotrebio položaj, pa dopisao ovaj deo. U svakom slučaju, pre 2 veka se isplatilo biti pismen. Za razliku od sada.

Zna svak radan čovek kako je lepo imati posao, te uživati u plodovima koje on nosi, ali i kako je teško kada posla nema, te se tako u razmišljanju i kalkulisanju on malo pogubi, jer je logika sveta malko drugačija od logike pojedinca. Dakle, preduzeće propada jer je država zatajila, uprava (postaljena od vladajućeg partijskog rukovodstva) se bogatila, sindikalci su punili zamrzivače polutkama, a obični radnici su radili svoj deo posla i ćutali, jer su, eto, verovali da će neko tamo uraditi nešto, kao onomad osamdes' i neke kada su oprostili dugove, te će sve biti lepo, bajno i sjajno.

I tako radnik ustaje u pola šes' izjutra, vuče se ka svom radnom mestu (jerbo za klackanje u gradskom prevozu nema para), 8 sati rutinski odrađuje svoj deo posla, vazda očekujući da na oglasnoj tabli vidi obaveštenje naslovljeno "Bolji dani su došli", koje će biti kruna dugogodišnjih obećanja o tome kako će biti bolje sutra ili prekosutra. On guta sve te priče, guši se njima kao beba kada zgrabi cuclu, on kusa tu vrelu poparu, ne duva pre zalogaja, jer njemu je to hrana.

"Ma, neka nikada ni uplate te zaostale plate, samo penziono i staž neka srede i neka buduće isplate budu redovne", misli se on. Laže i truje samog sebe. Čuči tu zato što radno mesto doživljava kao dedovinu, to je njemu njegova borba dala. Propada tu jer pesma i dalje odzvanja u ušima, iako radio ne radi jer nema struje - isekli su je zbog duga, lopovi i secikese, barabe. No, on opet ustaje u pola šes' i 'ladnom se vodom brija, na suvo, kao onomad u vojsci, na jutarnjem zboru...

Dok sveopšte sivilo sveta i vremana u kome bitiše gradi kovčeg, on sam svojim delima zakucava eksere. Kad je bal, neka je maskembal, brate. Neka svet vidi, a i ostali dušmani, šta je inat, bre.

Thazz: E, Loksi, napisao sam novu definiciju, ali beskorisna mi je bez adekvatnog primera. Moram nešto dobro da smislim da bi postigao efekat, da me shvate, a ništa mi ne pada na pamet.
Loksi: Pa kako će da ti padne na pamet kad si tocilo? Ne znaš dve nacrtane ovce da čuvaš, a bavio bi se pisanjem. Man' se budalo ćorava posla, ni u trećem životu nećeš ući u odabrane, džaba drviš tu. Idi diži tegove, ili tako nešto.

---------------

- Brate, vidi je kakva je... Dete mu detetovo jebem, dušu bih joj prodao, drkao bih i na njen mamograf. Odoh da je startujem.
- Daj, konju, stani. Koga bre da startuješ? Jebem te pijana vidiš da si sav isflekan, malopre si smazao pljesku sa lukom, stalno me upoznaješ tu sa svojim unutrašnjim bićem i ti bi nekog startovao. Eno... Vidiš da ulazi u onu X šesticu, a ti voziš svoje noge otkad te znam. Da se ponovo rodiš, ispalila bi te. Startuj je kad se desi novi Big Bang.
- A?
- U trećm životu, Đorđe! U ovom nemaš šanse, a takav kakav si - raspadnut od alkohola ni u sledećem.