Prijava
   

Prevođenje imena stranih vladara i vojskovođa

Pokušaj da se strana imena usklade sa srpskim jezičkim tradicijama, tokom XIX i početkom XX veka. Uglavnom se nije održala. Pre toga javlja se u narodnim pesmama u vidu srbizovanih imena stranaca.

Neki primeri se i dalje koriste:
Jean d'arc - Jovanka Orleanka
king John Lackland (Johan sanz Terre)– kralj Jovan bez zemlje
Hunyadi János (Ioannes Corvinus) – Sibinjanin Janko

Neki se još uvek mogu sresti iako zvuče arhaično.
King James I – kralj Jakov I
King George III – kralj Đorđe III

Danas bi to moglo da zvuči ovako:
Vatikan: Pope Francis (Latin: Franciscus, Spanish: Francisco, Italian: Francesco) – papa Franjo
Nemačka: Angela Merkel – Anđela Merkel
Italija: Giorgio Napolitano – Đorđe Napuljski
Francuska: Jean-Marc Ayrault – Jovan Marko Ero
SAD: Barack Obama – Cigo I
Makedonija: Ѓorge Ivanov – Đorđe Ivanović

   

DAJ DE SI GOLA

Hoću sve i odma! Bez okolišanja, pregovora i dodvoravanja. Odlika mužjaka koji zna šta želi i kao takav postaje neodoljiv nežnijem polu. On ne želi naknadna iznenađenja i razočarenja kada već bude umotan u klupko laži kučke sa čarapama u brusu! Ne! Pravi mužjak ništa ne prepušta slučaju te je provera imovinskog stanja nezaobilazan segment upoznavanja.

ON: Stavi album "Prčanj 2014" da bude pablik ništa ne vidim pliiiz!
ONA: Album je obrisan zbog takvih manijaka! Mogu samo da zamislim šta radite dok gledate slike perverznjaci! Blokiraću te!
ON: Volim kad si ljuta :) Lepa si, koliko imaš godina?
ONA: seen
ON: DAJ DE SI GOLA!!!
ONA: seen
ON: ZNAM DA SI VIDELA PIŠE SEEN! DAJ!
ONA: seen
ON: OPET BI TE GLEDO KAKO SPAVAŠ!

   

Vrtlog Bespuća

Ah! Život, tuga, čemer. Nesreća, sivo nebo: kiša sipi, dijete plače, majka vadi poslednju mrvu hljeba iz vunenog džempera i pruža je djetetu koje je nespretno ispusti i mrva pade u mračne ponore rijeke pod njima. Ah, groze! Ali nastavismo da hodamo u ovom mraku, u ovom božijem paklu, po ovoj zemlji Srbiji, po našoj miloj majci, po našoj zajedničkoj humci.

Jedan kikot, drugi urlik, treći bezvučni šum grlenih struna. Osta samo bat koraka u kljakavom drumu. Ah kakvo beznadje, kakva samo bol u svakom koraku. Mekan topot cipela bez đona. Bijela koža polubosih stopala nestaje u treptaju sa dodirom blata u toj prebrkanoj fuziji. I ja hodah sa njima nekoć, a evo sad sjedim tu na panju i gledam ih kako odmiču. Ja sam se nahodao, ja sam moja stopala raskrvario, ja sada stopalima mislim. Hodao sam i ja kao i oni nekoć, dok su ovi panjevi svi još bili borovi. Prošao sam toliko puta kraj njih i gledao kako umiru.

Da, to je krug. To je nesavršeni krug, broj koji god. Ne nedostaju mi oni koji odlaze, ja znam da će oni doći, iako će doći drugačiji. To bi bilo kao da nedostajem samome sebi, a to nije istina. U ovom lavirintu, u ovoj košnici, u ovom kosmosu u glavi, ja jasno vidim kako dolaze galopirajući. Taj futuristicki galop završava se pucanjem mrežnjaca kada im oči udare u mene. Njihov Godo sada čeka njih. Ah, takva li su vremena došla.

'Vode, vode...' Nemam vode! Ko je meni vode davao? Šta mi je htjela voda? Više smo prosuli drhtavim koščatim rukama. Sve dadosmo ilovači. Vode, nemam. Nemam ni hljeba, ni soli, ni vina. Imam samo žeđ da vam dam. I vučje očnjake. Idite, krvnici, mučenici, dođite, gdje ćete? Ubijte jos to malo vremena, ubijte praskazorje idući mu stalno iza ledja. Idite gladni i bosi sa trnjima pod noktima...

Oh! A, ja bih vam ruke dao, ja bih od srca otkinuo. Al' uzaludno, ah ništavno je. Dao bih vam sve, samo za parče puta. Ali nema puta, samo vrtlog sa nama na dnu kao talogom. Priznajmo: rođeni smo mrtvi u ovoj šolji kafe, u oblaku i čitavog života samo padamo, sužavamo krug. Naš je hod spirala ka dnu koje na kraju zacrnimo kad ispopadamo jedan na drugog. Sada čekamo da neko zabode želju u nas, kroz nas...

Kao crvi u cistama, gmižemo priljubljeni, a opet daleki, ograđeni tvrdim prozirnim opnama u kojima se ne možemo skriti. Na kraju nas svakog čeka po neki panj, i svaki panj čeka na nekog od nas. I sve sto ostaje u ovom vrtlogu bespuća je taj topot koraka i kiše koji mijesi zemlju, topi je i otvara, sprema je za nas.

   

Zvezde Grandža

Piše se "Zvezde Grunge-a". Najpopularnija emisija u paralelnom univerzumu , gde je u Srbiji najslušanija vrsta muzike rok, alternativni rok, metal i svi njihovi podžanrovi, gde je ime najgledanije televizije "Black" i gde je Milan Mladenović živ i asistent (možda već profesor) na fakultetu.

   

Ono govno na vrhu pertle

Tako zovemo ono govno na vrhu pertle.

Otpalo mi je ono govno sa vrha pertle, pa mi se sada raspada pertla.

   

Trouglići

U uličnom žargonu, naziv za sve tablete koje u većoj ili manjoj meri imaju psihofizički uticaj na konzumenta. Odnosno, mentalno zdrava raja (čuj mene, mentalno zdrava haha) ih koristi kao jedan dostupniji vid drogeraja (kevin-tetkin-babin štek, spavaš apotekarku možda, apotekara, što da ne?).
Naziv su dobile po oznaci na kutiji u obliku trouglića i u zavisnosti od same jačine susptanci u njoj, trouglići se dele na, pajsad:
- prazne tougliće ''Δ'', koji imaju neki slabiji rad, u fazonu, ćale i keva te slabije provaljuju, miran si što se toga tiče, znači, samo Bensedin i Bromazepan tebreks, pičkin dim za tebe iskusnog, dojajac;
- pun crveni trougao ''▲'', e sa njima nema zajebancije; u fazonu - ćale te linčuje pred kevom i iste večeri šalje u Blek River, pandur bije na ulici m o m e n t a l n o tamo de najviše boli rad, a ti ni ne znaš kako si se našao u bolnici evo već drugi dan s naprslim rebrima...brrrr. Živi bili pa videli. All hail to the king Metadon and his son Trodon!

- Matori, eo našo sam neku kintu, će završimo konačno neke toblerone od Pere apotekara?
- E mojne to, ajmo na babin bendžo kod mene u selu, keva joj dala pola kutije, a deda tek što ispeko domaću.
- Uuu, domaćinski, nema šta!

   

Black Sabbath

Enleski bend, nastao u Birmingemu, krajem 60-tih godina prošlog veka.
Dok su nagudrani štrokavi hipici i dalje svirali pop-rokić i pevali o maslačcima, slobodi, ljubavi i sličnim sranjima, ne bi li se ogrebali za parče žbunaste hipi-pičke, Ozi Ozborn je odlučio da peva o Gvozdenom Čoveku koji se vratio kroz vreme sa ciljem da sjebe ljudski rod. Pridružuje mu se gitarista Toni Ajomi, sa svoja svega dva čitava prsta desne ruke, što ga nije sprečavalo da svira najmasnije, najmračnije, mamutske rifčine, nepojmljive tadašnjem čoveku. Basistu, Gizer Batlera i bubnjara, Bil Vorda, pronašli su u Šervudskoj šumi, dok su svojim kolosalnim sudžucima brutalno razdevičavali crvenokose đavolje neveste. Odlučiše da ne čase časa, već da instantno snime album.

Muzika koju su izjarmili bila je toliko strašna i devijantna, zabranjena svim kanonima, da i je sam đavo počeo da spava sa upaljenim svetlom, u strahu da će ga Ozi skalpirati zubima i Ajomi svirati "na kraj sela žuta kuća" unazad, na njegovom dvanaestopalačnom crevu. Stoga je đavo svoj tron predao Oziju, od svog trozupca načinio najjebačkiju gitaru za Tonija, a svoje demone rasporio, ne bi li od njihovih arterija napravio žice za bas i opne za bubnjeve i potom pobegao kod svoje babe Vlahinje u Mošorin da prodaje lubenice, štrika šustikle i kolje živinčad.

Naposletku, iz njihovog dugogodišnjeg silovitog arčenja, izrodio se metal.

http://www.youtube.com/watch?v=WBpD2BdKNS8

   

Avon dama

Šifrovano ime za lokalnog dilera. Čoveka kom se obraćate kada želite da napuderišete nos.

- E znaš da Šiki ima novu robu?
- Ne seri? Je l' i dalje radi promociju?

   

Rokerski maler

Sve ono što može zadesiti mlade rokere koji su pošli u drugi grad da održe svirku, pa priča može izgledati ovako:

(Ovo je inspirisano istinitim događajima, a koga mrzi da pročita nek doživi istu sudbinu kao basista)

----------

Bubnjar je konačno iskukao od ćaleta ključeve od kola, kako bi moglo da se ode na svirku i da se prebaci oprema, ali uz klauzulu da će ga ovaj prebiti kao vola u kupusu ako mu auto bude ogreban ili sedišta upovraćana. Svirka je u drugom gradu, zvaćemo ga Kikapu. Strpa tako bubnjar bas bubanj i tomove u gepek, a stalke, doboš i činele rasporedi po zadnjem sedištu. Da bi stala još i pojačala, moraće da se odustane od indijanera. Svrati do basiste da uzme bas pojačalo, a majka mu vrišti iz kuće ''Jebale te gitare, kad ćeš knjigu u šake?''. Onda svrati do gitariste da potrpa i njegovu opremu, zasedne na zvonce, a ovaj mu otvara vrata posle deset minuta, jer je spavao (šest je uveče). Ode tako bubnjar kolima do Kikapua da i istovari opremu i vrati se posle sat vremena da pokupi i ortake. Zatiče basistu kako majka još uvek vrišti na njega, ovog puta zato što traži pare za klopu i benzin. Ipak, to uspeva da iskuka, ali za kondome ne. Sedne basista u kola i strpa bas u gepek, pa krenu kod gitariste koga zatiču u fazi ispijanja rasola. Žali se kako su mu žice zarđale od nemenjanja. Strpa gitaru u gepek, pa odu do pevača. Ispostavilo se da je on cele prethodne noći bančio, te mu glas nije ni za kurac, no dobro, šta je tu je. Svrate do pumpe, koja je ujedno i servis, da natoče gorivo, pa bubnjar nagazi i pravac Kikapu. Ne odmakoše daleko, a već im puče sajla za gas, te emoraše da se zaustave. Sreća pa je onaj servis ostao samo 300 metara iza, te svi uložiše po 500 kalorija da izguraju auto uzbrdo do servisa. Odoše poslednje pare za klopu i propratne troškove, te tako švorc krenuše i sa zakašnjenjem stigoše u Kikapu. Namestiše opremu i naštimovaše se, sa sve krš mikrofonima, neispravnim kablovima i sranje Solton razglasom koji gazda kluba ljubomorno čuva poslednjih sto godina. Gazda se isprsi za neki alkohol, te poče alkoholisanje do trenutka kad se koliko-toliko ljudi okupilo u klubu. Prazan stomak i mnogo alkohola, poče intoksikacija. Pevač pade u depresiju, jer ga je nedavno ostavila devojka, pa počne da bulazni o tome kako mu je ovo poslednja svirka u životu, te kako će da s'iseče na bini. Gitarista se oduzeo i gleda u jednu tačku, a nije još ni sve trovanje od sinoć izbacio iz organizma. Basista gleda okolo da vidi ima li šta za trs. Moglo bi da padne nešto, jer dugo ga već isključivo drvi. Bubnjar gleda da ne pije, pošto mora da vozi nazad.
Počne svirka, raspad, gitarista promašuje akorde, piči solo iz pogrešnog tonaliteta, pevaču puca sjeban glas, hvata publiku na patetiku, pravi grimase kao da će da zaplače, basista flertuje s debelom gotičarkom što se bacaka pored bine, dig'o mu se, nema dovoljno krvi za ionako pijanu glavu, ispadne mu kabl iz basa, on ne konta, bubnjar mu maše, no ovaj se napalio kao mladi zekonja, pa ne vidi. Vidi bubnjar da mu od benda mnogo nema vajde, pa zapne da udara kao sivonja kako bi makar on briljirao, i uto mu pukne lanac na duploj pedali. Zatraži klješta i šrafciger od gazde, pravi se pauza, a basista iskoristi priliku da odvede debelu gotičarku radodajku u VC. ''Imaš li kondom'' - upita on, ''Nemam'' - reče ona, ''Ma, jednom se živi!'' reče basista i krene u trs. Svrši on, ovi već popravili pedalu, i nastavi se svirka. Gitarista se primi opasno na Vudu Čajld, počne da tripuje da je Hendriks, turi trzalicu međ zube, pa trsi solažu zubima. Tu mu puče žica i iseče ga po nosu. Gazda mu stavi hanzaplast, a on nastavi bez jedne žice. Za kraj svirke ide balada, pevač klone duhom i počne da cmizdri kao nezdrav, na opšte sažaljenje emo klinki koje dočekaše to sa uzvikom ''Aaaaaawww''. Gitaristi nije do života, ne zaustavlja mu se krvoliptanje iz nosa, jedva čeka kraj. Basista, srećan i zadovoljen, istripuje da je rok star i da ga poblika mnogo obožava, baci bas, zaleti se da skoči među publiku, publika se razmakne, a basista poljubi pivo prosuto po podu. Kraj svirke, odoše ljudi kući. Gitarista, unesrećen, bez žice i čitavog nosa, ispovraća creva preko ručne kočnice, komandne table, šoferšajbne, svog sedišta, vozačevog sedišta, zadnjeg sedišta, a malo povraćke ode u kasetu i u gepek. Bubnjarev ćale kad je to sutra video, ubio je boga u svom sinu od batina. Bubnjar sutradan umre od unutrašnjeg krvarenja. Posle par dana, pevač izvrši samoubistvo zbog neprežaljene ljubavi, obesi se o cev vodokotlića. Gitarista ubrzo umre od tetanusa, jer je žica bila zarđala. Basista umre posle nekoliko meseci od sifilisa.

I tako svemu dođe kraj.

   

Rokerica

Rokerska kožna jakna.

U ono srećno socijalističko vreme, neki baja je od svog strica/ujaka iz inostranstva dobio kožnu jaknu koja je bila baš kao ona koju su nosile poznate rok zvezde. Pošto nije znao kako da opiše specifišnost te jakne, on ju je prozvao "rokerka".

Međutim, pošto je to više označavalo osobu ženskog pola koja sluša rok, naziv je modifikovan u "rokerica".

   

GTI

Inače - Volkswagen Golf II GTI 8v. Simbol devedesetih, gotovo najjače auto tada dostupno gradskim mangupima. Od 0 - 100 stiže za samo 10 sekundi, razvija nešto preko 190km/h, i ima karakterističan, snažan zvuk motora na koji su se ribicama noge same od sebe razmicale, iako nijedna u pričama praktično i nije znala za njegovo 'drugo' ime, osim za - GTI.

- Je li seko, koje ti auto najviše voliš?
- GTI!!!
- Šta GTI?
- Kako šta, pa to mi je extra auto, pričala mi drugarica da njen dečko Miloš ima takvo.
- Ahhahahhaahhahhaa, pa nije ti to marka auta!
- Ti ćeš da mi kažeš, pa njen Miloš zna bolje od tebe, pa on ga uostalom ima, a ne ti!
- Alo bre, glupačo, to ti je golf dvojka, ko' u našeg ćaleta, samo što ima jači motor!
- Golf dvojka, hahahahahaha, i ti mi se kao razumeš u auta, i nema on nikakav motor, Milošev drug ima Motor, i provozaće me večeras, baš da znaš!
- Milošev drug ima Yamahu, i nemoj slučajno da si se zezala sa njim, oćeš da te iskoristi?
- E ti ćeš da mi zabraniš, prvo nauči šta je GTI, a šta Motor!!!
- Ćale, dođi da objasniš Jeleni šta je GTI!
- Gledam dnevnik!
- Oće da se voza na motoru!
- Kak'om motoru, jebem li joj sunce, sa' ću ja da joj objasnim da nema vanka dva'es dana!!!

   

Golf

Za razliku od uvreženog mišljenja, golf uopšte i nije sport. ( A ko pročita do kraja - biće mu jasnije.)

Nastanak golfa, kao oblika rekreacije, krije se u tome da je pojedinim engleskim aristokratama bilo zapravo dosadno da se samo šetaju svojim uređenim pašnjacima i razgovaraju. Dakle, umesto da nedeljno prepodne provedu u prostoj šetnji, oni su počeli da praktikuju da uz tu šetnju i udaraju lopticu štapom, ne bi li je uterali u rupu, i nadmeću se ko će to veštije da uradi. Istovremeno, dok su muškarci šetali, i jelte, udarali tu lopticu štapovima, njihove gospođe su sedele u otmenim kafićima tj. Golf Klubovima i uz kafu i koktele - razgovarale.

Udaranje loptice štapom dakle, nema nikakvog smisla samo po sebi. Ta aktivnost je najtesnije povezana sa NEDELJNIM PREPODNEVNIM PORODIČNIM IZLETOM, isključivo po lepom vremenu, u prijatnom društvu prijatelja.

Vremenom, naravno i logično, između onih koji igraju golf, dolazi do nekog oblika rivalstva. Ali, to rivalstvno nije ni nalik trci za dobre rezultate u sportu. To je više, nešto kao rivalstvo tipa: "ko bolje spema prepelicu na ražnju", ili "ko će bolje da pripremi žurku za Novu Godinu" i slično. Zbog potpunog odsustva važnosti rezultata, nastali su i sva ona džentlmenska pravila u golfu.

Budući da je golf razonoda bogatih, (zato što održavanje tih travnjaka košta izuzetno mnogo) tako su i smišljani turniri sa, naizgled ogromnim nagradama. Kažem naizgled, jer, nekome je velika svota cena gajbe piva, a arostkrati nije ništa da se "učipi" za desetinu cene ferarija, jer već ih ima tuce u svojoj garaži. Uzgred, pošto su pare "fuj" nagrade u ovim klubovima su skoro uvek bile isključivo robne. Takođe, sasvim je ok da jedne godine nagrada bude Rols Rojs, a sledeće "Velika čokoladna torta". Nema veze, jer u golfu je zaista najvažnije druženje i lepo provedeno nedeljno prepodne.

Kad se uporedi ukupno vreme prave "sportske" aktivnosti: tj. samog udaranja loptice štapom, sa ukupnim vremenom koje se provede na terenu, lako se dođe do zaključka da su dva igrača zapravo proveli 3-4 sata u šetnji i razgovoru, i usput uradili lopticu dvadesetak puta, i ako je za jedan udarac potrebno tridesetak sekundu - to izađe tek desetak minuta.

A onda je golf prešao okean i počeo da se igra u Americi ...

   

Život i priključenija bika Rudonje

Prvi put su se upoznali u jaslicama, ona se rogovima sapela od lanac te izložila pozamašno vime njegovom telećem pogledu. Od tog trenutka za njega je postojala samo ona. Iako je sam bio crno-beli zavoleo je i crveno-belu zbog nje. Rumenka. Rumenka. RUUUUUUMenka. Često je u zvezdano nebo mukao njeno ime.

Sudbina ih je zajebala, tako da su se posle jedne robnonovčane razmene našli sa dve strane komšijske ograde. Retko su se viđali. Zime je provodio u čežnji za toplim prolećnim danima kad bi ga izveli na livadu. Tada je mogao uživati u njenom hodu po zelenom tepihu kao po mesečini, njihanju njenog velikog vimena koje ga je poput klatna hipnotisalo tako da bi po ceo dan njegov pogled bio fiksiran na nju zbog čega bi gladan uveče pošao na počinak. Ali, zime su duge i dosadne, pa je želju za Rumenkom ubijao povremenim tarenjem o postelju od slame, uz krike ispuštajući tople telesne sokove, za koje bi deca pomislila da je mleko, a da je Rudonja u stvari Šarulja, te bi u nedostatku starije osobe koja bi ih upozorila probala da izmuzu još malo.
Zima je prošla. Krenula je ispaša. Jedva je čekao da je vidi dok njeno lice umiva rosna trava, a njeno vime podapiru listovi deteline. Došao je dan! Ugledao ju je! Osmeh s lica mu je naprasno pao! Bio je tužan, besan, tužan, besan, tužan, besan i tako u nedogled dok mu se gorčina skupljala od kopita do rogova, od nozdrva do repa - BILA JE STEONA! Gledao ju je dugo dok mu se kalcijum topio u rogovima, dok je silovina iz njegovih mošnji išečezavala u vrtlogu patnje i tuge za voljenom kurvom. Da li je veterinar pitao se! Ne, sigurno je neki Ferdinand jebem mu sunce krvavo, probošču ga, mislio je! Bio je slomljen! Pomišljao je na samoprobadanje!

Prilazio ju je pokušavajući da dođe sebi. Želio je znati ko je otac njenog nerođenog teleta. Ko je taj čije dijete ona sada nosi? Ko?!
Nije morao da je pita. Sama mu je odmukala njegovo ime... To jedino ime koje nije želio čuti - Ratko Nesalomivi.
"Ratko?! Onaj Ratko što lani odgrize kurčinu biku Milisavu kad ga zateče ispred tora?" progovori drhtavim glasom na kratko zaboravivši na svoju prijeđašnju muku... ova je bila veća.
Ona je potvrdnu klimnula glavom i okrenula se a zatim odlučno ali ipak sa nekim prizvukom tuge muknula: "Da. Nemoj da ga tražiš. Nemoj pokušavati da se osvetiš. Na tom putu te čeka samo smrt."
U tom trenutku vidio je kako jedna krupna suza pada iz njenog oka na travu. Tu suzu je primjetio prije njenih bujnih vima iako su se tako lijepo presijavale na proljećnom suncu. Toliko ju je volio heroj ove priče.
I jednako koliko ju je volio, mrzio je prokletog Ratka. Mrzio ga je iz dna slijepog crijeva. Mrzio ga je toliko da ga je cijelo tijelo bolilo od grča. Želio je pobjeći od tog bola na neki način iako je znao da je jedini osveta. Osveta za koju on nije bio sposoban ali je njegova moralna dužnost bila da je sprovede ili da umre pokušavajući u toj namjeri.
U tom trenutku shvati da i dalje zuri u ljubav svog života. Vime su joj podrhtavale od tihih jecaja koje nije želila da on čuje... Eh, te ogromne vime su je odale.
"Hej," muknu on: "Ponovo ćemo biti zajedno, na ovom ili onom svijetu tako mi oba roga i svih pet nogu."
Odgovor se ovog puta začu u vidu jecaja. Ona je trčala i jecala. Trčala je što dalje od njega da je ne vidi takvu.
"Ratko nesalomivi" promuknu sebi u bradu: "Još ćemo se mi ćerati!" a zatim se i sam okrenu i uputi negdje u smjeru zalazećeg sunca.
Rudonja se vratio u štalu, nije mu bilo nidočega čak je i slama izgledala hladno i odbojno.
Te noći odlučio je da promijeni svoju sudbinu i da postane krojač svoje sreće.
Uz prigušeno svetlo fenjera počeo je da priziva duh Petra Kočića jer duboko u sebi znao je da je korida jedina ispravna stvar i jedini način da povrati svoju neprežaljenu ljubav.
Silueta brkatog starca ukazala se nadomak Rudonjinih jasala i smirenim glasom koji je odzvanjao mudrošću počeo je da obučava Rudonju. Noć je prošla brže nego inače i mladi borac ispunjen svežim znanjem i neopisivom snagom pošao je ka Manjači. Rosa i hladni jutarnji zrak iskristalisao je njegove misli i napokon je znao da će njegova romansa imati srećan završetak. Dok je hodao po livadi rosnoj u glavi su se mešale slike divne prošlosti i slike Ratka nesalomivog u lokvi krvi. Poslednji put pogledao je ka Rumenkinoj štali, zatim ispustio glasan krik i pošao da rogovima postane krojač svoje sreće.
Užarena žuta lopta izvirala je iza brda. Pogledavši dole, imala je šta i da vidi: užurbani tok reke aktivnih učesnika borbi u ispijanju basnoslovnih količina alkohola, slobodnih umova koji dolaze sami, bez žena i dece, da bi na miru mogli da uživaju u borbi bikova. Skup je iz minuta u minut rastao, zajedno sa strepnjom, - jer danas je veliki dan; danas se odlučuje ko će ponosno sedeti na tronu, ko će travu sa terena Vimbldona za doručak jesti!

I tu, u svojoj svlačionici, Rudonja svoje rogove šiljio je od dolomitni krečnjak što viri iz manjačke ilovače... pognute glave, jer tako mora, nabrijava svoj um, pa podigne glavu ka nebu, poljubi kopitu i usmeri je ka gore i tiho prozbori: Jebaću ti mamicu, Nesalomivi!

Šeba Baja Mali peva kao pod tušem, Petar Kočić se prevrće u grobu, ruke koje svakodnevno izvuku po kubik balvana uz šumu naginju plastične čaše, ispijaju pola litra piva u dva gutljaja i galame za još; domaćini skupa udaraju eksere 20ke u ogradu, da razjareni bikovi ne bi pecane srušili... oseti se napetost, čuje se galama, sve smrdi na znoj!

Borbe do finala nisu bile nešto posebno napete. Prva dva nosioca, Rudonja i Ratko Nesalomivi lako su se domogli finala. Dobro, ne toliko lako - Ratka je mogao sprečiti Leo, potpuno ćelavi bik u vlasništvu Dragana Tarlaća, proslavljenog košarkaškog asa. Rastužio je Ratka svojom jadnom i bednom pojavom, i dok je ovaj cvilio i plakao, Leo se odvažio da mu klizećim startom otme ravnotežu ali Ratko je, očekivano, izbegao srami pokušaj i poslao je Lea u obližnju mesnicu na tranžiranje.

Oko ograde Marakana, ona brazilska, krcata! Nema mesta da se ćik baci, scena je izuzetno smešna: brižni pušači liče na kolovođe jer su im desne ruke podignute u vazduh. Zajebanosti situacije doprinosi prašina koju Ratkove kopite dižu u Pervolom oprano nebo, džentlmensko rikanje starih bikova iz VIP lože govori da je ovo posebno, da u ovoj borbi ima nešto. Istina je to, dobri moj čitaoče: Oni se ne bore za presto, oni se bore za šetnje sa potomcima koji ne mogu ružni ispasti zahvaljujući lepoti nežnih crta lica krave Rumenke.

Milorad Dodik daje znak rukom - borba može da počne!

Ples Rudonje oko Ratka izmamio je aplauze dama sa Manjače koje su u manjini. Pleše kao Aska oko vuka, Ratko se okreće, hvata ga vrtoglavica i staje, smiruje telo, ovakva taktika njegovog protivnika mu nije bila na kraj pameti, preostaje mu jedino da se zaleti na njega ali ne može, vrtoglavica ga drži i dalje, i evo je, prolazi... zaleti se Ratko i promaši, zavrati se, promašuje ga i drugi put i napokon shvata da do nije pravi način... smiruje se, te laganim korakom prilazi Rudonje koji, ne čekavši da mu se noge oslobode, prihvati ponudu protivnika za borbu rogovima; nasloniše kljove svojih glava jedne na druge i krenuše zamahivati glavam levo - desno, jednako snažno i jednako koncentrisano, jer jedna greška vodi ka padu na tlo!

Dodik glođe batak, priča na telefon i boli ga kurac, Kočić radi kao ventilator, točilice za pivo podsećaju na kazina u Las Vegasu.

I evo ga, neko je leđima na tlu! Oh, pa to je Rudonja! Ratko ga gleda odozgo, osmehuje se, zadovoljan je jer drži situaciju u svojim rogovima, pa se budala zamisli o tome šta će sve da radi kada postane glavni, i to Rudonja primeti, hitro i snažno odgurnu Ratka od sebe, diže se na zadnje noge i odalami ga kopitom u pleksus.

Ovo je čekao godinama. Ne pobedu, nego apsolutnu nadmoć nad protivnikom; on sada zna kako da se ponaša, šta da uradi, zna put! Ratko je na prašnjavoj zemlji bez trunke trave, gleda u napukli rog Rudonje i provodi vreme u opravdanom strahu; naš heroj, džentlmen veliki, osmotri publiku koja kipti, čeka na završni udarac i uslišuje njihove molitve - prvo poljubi Ratka u glavu, te mu zabi rok u oko pa ga uzvuče, obrisa krv Ratkovim jezikom, pomisli na Rumenku za koju zna da ga čeka i preseče grkljan Ratkov svojim šiljatim rogom.

Publika je u transu, luduje, plastične čaše lete u nebo, imamo novog vladara! Vladara koji je ispunio svoj dečački san, vladara koji zna kako da voli, vladara kojeg sada kurac boli, vladara koji će slaviti ovaj dan!

Na drugom kraju livade jedno tek rođeno tele čulo je da mu je otac junački poginuo i počelo da kuje svoju osvetu...

   

Led Zeppelin

Bend osnovan pre više od 40 godina i koji aktivno ne postoji oko 20 godina. Svirali su vrstu muzike koja sada praktično više i ne postoji u tom obliku.
Uzor broj jedan skoro svim bendovima naših prostora koji su kasnije postali veliki u našim okvirima.

Bilo kako bilo, kada pravite žurku, nikada ne možete da se obrukate ako gostima pustite bilo šta i u kom bilo momentu od Led Zeppelina, pa ma kakav oni muzički ukus imali, pod uslovom da su makar i trunku muzički obrazovani, svejedno na koju stranu.

Takođe, nešto što će se slušati i biti i dalje aktuelno i za 500 godina.

Skoro su imali koncert, više zezanja nego para radi...i dalje znaju da sviraju.

   

Iron Maiden

Bend cije omote albuma nosis na majicama tokom srednje, neretko i ranije, da bi se razlikovao od drugih.
Bend koji te natera da pocnes da sviras neki instrument.
Bend koji te natera da napravis svoj bend.
Bend koji te natera da razmisljas.
Bend koji te smori ponekad.
Bend koji te iznervira kad vidis ko ga sve pored tebe voli.
Bend koji neko vreme prestanes da slusas i smejes se sebi kako si uopste mogao da slusas tako nesto.
Bend koji zaboravis.
I bend kome se uvek vratis, pustis Wrathchild, a onda zazalis sto si prodao bas.

Kad se setim koliko sam vezbao da sviram sa "tri prsta", k'o Steve Harris.

   

Stokton za Melouna

Sigurica.

Dodavanje bez gledanja pravo u reket gdje loptu čeka Poštar i držeći se za uvo, nonšalantno zakucava silinom od svojih sto kila mišića.

Kombinacija dva lika koji se poznaju u dušu.

- E, zgodni, je l' imaš upaljač?
- Nemam.
- Aaa... je l' znaš koliko je sati?
- Nemam ni sat, al' vidiš onog baju na drugom kraju šanka? On ti ima i upaljač i sat.
.
.
.
- Brate, jesi kar'o sinoć onu što sam ti je poslao?
- Ne da sam je kar'o... Navalila k'o da joj je zadnji put, a i ja sam bio posebno inspirisan.
- Ma, priđe meni, vidim, spremna da učini, al' oko mene šurnaest ženinih drugarica. Snima radar sa svih strana, pa rek'o da je pošaljem nekom ko je neće razočarati.
- Znaš me, znam te. Revanš slijedi prvom prilikom.

   

FIRST WAVE OF NORWEGIAN BLACK METAL

NE MOŽE MALIM SLOVIMA!
Kad bi se pisalo malim slovima izgubilo bi svu svoju čar. Jer, jebem li ga, mora da ima neku čar kad je nateralo tolike ljude da se ponašaju kao da su sada pobegli iz Kovina. Čar je, verovatno, u posebnom mentalitetu Norvežana, naroda koji nam je doneo neke od najvećih manijaka u istoriji sveta.

MEJHEM JEBENI!!

ČLANOVI BENDA!!

EURONYMOUS!!
DEAD!!
NECROBUTCHER!!!
MANIAC!!
COUNT GRISHNACKH!!!!!
i Čarls Hedžer.

Najistaknutiji primer ovog žanra, bend nastao u podrumu neke memljive prodavnice ce-deova u Oslu(ovde se vidi da bi Norveška muzička scena bila mnogo manje sjebana da su osamdesetih godina ljudi znali za torente), od strane petorice mladića koji su skontali da bi bilo mnogo kul da ofarbaju face u belo i našminkaju se u stilu klinki koje prvi put idu u diskoteku. Onda su iskopali nekog Šveđana koji je bio u Norveškoj najverovatnije jer su ga Šveđani prognali pošto je bio preveliki retard za tako razvijenu državu.(ovde se pokazuje da su Šveđani govna i da najgore od svojih uvaljuju Norveškoj, koja je u to vreme bila u kurcu, ali hejt o Šveđanima ćemo ostaviti za neku sledeću definiciju). Dotični je, bivajući izrazito poremećen uglavu, pred koncert mirisao mrtve ptice i zakopavao se u zemlju, misleći da će se tako približiti svojim uzorima, mrtvacima. Onda bi izlazio na scenu, bacao kozije glave po publici i vrištao, dok je u pozadini Euronymous na džitri udarao FIS-FIS-FIS-FIS-GIS-GIS-GIS-GIS. Publika je bila u delirijumu.(ovde se vidi da uopšte nije čudno što je Brejvik Norvežanin, a ne Žabar ili Papuanac).

A onda je jednog dana njihov pevač pronađen kako leži u kući usred šume, izgledajući samo malo mrtviji nego što je inače izgledao. Kliknuli ste na link, je l' da? Vidite sliku? Znate, slika postoji, pošto je prva stvar koja je pala na pamet njegovom kolegi iz benda kada ga je video sa prosutim mozgom bila da trkne do radnje, kupi fotoaparat i slika ga. To se kasnije pokazalo veoma korisnim, jer im je '95. ponestalo ideja za omotnice albuma, pa su stavili sliku svog mrtvog jarana. Što da ne. Tu se bendu priključuje novi basista, i tu dolazimo do najepohalnije ličnosti ovog muzičkog pravca.

VARG VIKERNES!!!

Zanimanje: pevač, gitarista, bubnjar, pisac, palikuća, ubica, serator.
Rođen kao(o, ironije) Kristijan Vikernes, ovaj momak je oduvek pokazivao sklonost ka paljenju crkava i drvljenju kurca u dugačkim raspravama. I jedno i drugo su veoma uticale na njegovu karijeru.
Varg Vikernes je, pošto njegov bend, Burzum, koji se sastojao od Varga Vikernesa kao glavnog pevača, Varga Vikernesa na gitari, basiste Varga Vikernesa i perspektivnog bubnjara Varga Vikernesa, nije bio preterano uspešan, smislio drugi način da privuče pažnju na sebe. Počeo je da pali crkve i diže bune, ali nije računao da će Norvežane boleti patka za par crkava, pa se odlučio na radikalniji potez.
Godine 1993. izbo je svog kolegu iz benda Euronymousa dvajes' tri puta nožem u leđa i osuđen je na 20 i kusur godina zatvora. Tamo je, konačno srećan zbog sve pažnje koju su mu posvećivali, uzeo sintisajzer i napisao 10 puta više muzike nego za sve vreme dok nije bio u zatvoru. Inovativne melodije poput CE-CE-CE-CE-CE-CE-CIS, GE-GE-GE-GE-GE-GE-GIS su mu obezbedile mesto u aleji velikana norveškog blek metala, pošto niko do tada nije pisao tako kompleksne i zanimljive melodije. Kad je posle 16 godina pušten na uslovnu, postao je diplomirani serator i profesionalni komentator svega što se dešava u društvu, i do dana današnjeg je ostao jedan od najpriznatijih norveških besednika i ljudi čije se mišljenje najviše ceni.(ovde se vidi da su Norvežani šmrkali previše one nafte što su u međuvremenu otkrili, pa im je udarila u glavu.)
Uz uvek veselog Varga dolaze i drugi interesantni momci ove muzičke scene, interesantni po svemu osim po muzici:

MAGNUS NEKAKO!!
Osuđen na doživotni zatvor jer je iz čista mira ubio nekog flafičastog lika na ulici,

GAAHL!!!
Poznat je jer je peder, a izgleda ovako

I ostali genijalci.

Primer bi mogao da našteti duševnom zdravlju čitaoca.
---------------------------------------------------------------
Ova definicija je napisana za MIZANTROPHY.
---------------------------------------------------------------
HAAAAA ZAJEBO SAM ROK ZA DVA MINUTA OPAAAAA!
---------------------------------------------------------------

   

Mala muškarača

Devojčica u razredu u koju su, ako je lepa, svi neko vreme potajno zaljubljeni i plaše se da joj priđu, a ako nije, onda je se plaše jer može u zubima da ih nosi i teško njima ako napadnu nekoga koga ona uzme pod zaštitu. Trenira rukomet, košarku, karate, ili ženski fudbal. Odbojku ili tenis nikako, to su ženski sportovi bez kontakta.

Nije se karminisala ni isprobavala mamine salonke, ona je igrala fudbal sa dečacima u kraju i tukla se sa njima često pobeđujući. Dečaci cene kod nje što je neustrašiva i OK drug, što ne kmeči svaki put kad je neko štipne, udari ili samo zadirkuje, kao što rade ostale devojčice. Nikad ne nosi haljinice jer su nepraktične. Obično je ona ta sa kojom se prvo poljube ili imaju prvo seksualno iskustvo. Kad se u pubertetu zaljubi, ne može dugo da krije emocije, odlazi pravo kod njega da mu to i kaže. Ne vrede upozorenja drugarica da se "to tako ne radi, da ne treba ona prva da priđe i da osvaja, muškarci su vizuelne životinje i lovci, mora da se dotera i da im privuče pažnju, da oni nju požele i da krenu u lov". Ide srcem na teren i glavom kroz zid, zbog čega je onaj u koga je zaljubljena izbegava i sažaljeva, a ona i dalje pokušava, nadajući se da će ga iskrenošću ljubavi osvojiti. Prva zove, šalje poruke i opravdava ga kad joj ne odgovori umesto da odustane.

Shvata da su iste one male cmizdravice zavrtele pamet drugarima koji su ih pre toga ismejavali ili prezirali. Sada im ona služi samo kao rame za plakanje i tetka Saveta koja će im kao ortakinja iz ženskog ugla reći kako da osvoje dotične šiparice. Ženstvenost je na ceni, a ona ostaje u zapećku. I dalje se muški drži i pravi se da je sve to ne pogađa, sama je, ali uzdignute glave. Ako se u poznijim godinama nesrećnim slučajem zagrejala za nekog od svojih najboljih drugova, odbacuje ponos i spremna je da postane "drugarica za ispomoć" kad god je potrebno, ali ovoga puta lažući o svojim emocijama i praveći se da ni njoj, kao ni njemu, to ništa ne znači, sećajući se tinejdžerskih poniženja.

   

Moj deda već dugo ore nebeske njive

Spremamo mehanizaciju za treću berbu kukuruza sami - ćale, burazer i ja. Kao orkestar bez dirigenta. Prošle nedelje je bilo 3 godine kako je otišao. Dopizdeo mu, kanda, vek proveden u štali, na traktoru, na njivi, bez vikenda, bez praznika... Tog dana je spremio sve za berbu, vukao đubre od rane zore, uveče se kao gospodin zavalio u svoju fotelju da gleda Slagalicu i otišao bez reči. U stvari, i nije bez reči, baba nas je ubeđivala da je sklopio neku od 8 slova... Svi su imali više škole od njega - sa njim sam naučio da čitam. Svi su imali više slobodnog vremena od njega - on je sve svoje slobodno vreme provodio sa decom. Svi su bolje videli od njega - jedino je on primetio da "stariji unuk malko baca nogu kad hoda". Da nije bilo njega, verovatno ne bih nosio one šipke kao Forest Gamp. Najtvrđi čovek najmekšeg srca. Najveći mali čovek.

- A što si ti dolazio sad iz Novog Sada? Sve mi to možemo sami, trebao si učiti tamo.
- Neka, deda, imam ja uvek vremena kad se nešto radi. Ta, ne mogu samo posle da dođem na gotovo!

- Ako ne položiš taj ispit-imaćeš posla sa mnom!
- Mani se, deda, položiću ga kad-tad, ako se ja ne jedim, nemoj ni ti.

- Uči, da obraduješ dedu! :suze u očima:
- Učim, deda!

Još uvek učim. Nazire se kraj, izem li ga, daj mi još koji mesec samo. Šta god uradio u svom životu, sa diplomom i u belom mantilu-ostaću ti dužan doveka. Hvala ti na svemu.

   

Večna ljubav

   Upoznali se u srednjoj školi, zajedno studirali i delili stan. On bio lošiji student, ona ga vukla da bolje uči. Kad su postali apsolventi čekala ga da položi sve ispite pre nego što je predala diplomski. Zajedno se prijavili na biro i konkurisali na sve oglase za posao.
   On se prvi zaposlio, jebiga, muški je svet. Nebitno, odlučila je da on dovoljno zarađuje i da je vreme za viši nivo veze. Venčali su se u jednoj maloj crkvici, skromno, par prijatelja i roditelji. Napraviće veselje kad malo prištede, biće. Od ušteđenog novca kupili stančić.
   Uz dogovor je ostala trudna, dok čeka da dobije posao da ne gubi vreme. Posle trećeg mu je rekla da je dosta i da je vreme da se malo posveti karijeri. Dobila je posao, angažovala dadilju, spremačicu, kuvaricu - bila bolji student, imala vremena da prati profesiju, kad je dobila posao magistrirala i kasnije doktorirala, njena firma kupila njegovu, ona kupila kuću na Kopaoniku i nov auto. Nije mu smetalo. Kad mu je firma propala nije ni tražio drugi posao. Ona dobro zarađuje, a on je ionako proveo vek po podrumima i u arhivama prihvatajući svako sranje koje su mu dali samo da sačuva radno mesto.
   Deca su u međuvremenu odrasla pa je svakog dana svraćao kod nekog od njih, sa sinovima pio pivo, sa ćerkinim mužem igrao šah. Nju je retko viđao, najčešće na televiziji kad iznosi najnovije stavove i planove. Odavno više nije u onoj firmi, on je prihvatio penziju, ona još radi aktivno. Lep je život, samo malo dosadan.

- Draga, jesi li to ti?
- Ja sam, reci brzo što me zoveš, upravo ulazim u avion...
- Nešto se ne osećam najbolje...
- Pa zovi doktora, platiću...
- Ma nije to problem, nego samo da ti kažem...
- Pa kaži čoveče!
- Ako se slučajno ne probudim, znaj da sam te i danas voleo kao prvog dana...

?
-90
12
definicija