Odgovor na pomodno retardirano pitanje poslodavca koji je vaš posao iz snova.
- Drago mi je, gospodine. Znate, ja Vam ne vjerujem puno u životopise. Recite mi, za početak, kako izgleda Vaš posao iz snova?
- U svojim snovima ne radim, šupičkumaterinu.
Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili - izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.
Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.
Ne znaš šta više boli.
Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:
- Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak.
- Odmah, Direktore.(cangrrrr)
- Hvala na piću, gospodine.
- Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE.
- Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati?
- Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme.
- o.O
- Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli.
- Pa šta bi, Direktore?
- Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.(cangrrrr)
- Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti.
- Kada je to bilo, Direktore?
- Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme.
- Jesi li je bio, varao, sramotio?
- Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao.
- Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta.
- Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo.
(onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank)
- Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno.
- Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti.
- Uzdravlje, Direktore.
Nije svakom dato da bude vrhunski fudbaler, doktor nauka ili pilot. To je surova istina, kojoj se ljudi često opiru.
Naoružani Daning-Krugerovim efektom i mudrim izrekama "Sve je to isto", "Mogu ja to" i.t.d. mnogi smelo jurišaju u susret svojim ambicijama. Poput vozača Škode Oktavije koji je uveren da je njegov auto u rangu Audi A4 Quattro, ili barem Passat-a CC ("sve je to VW tebra") , pa hrabro kreće u preticanje preko pune linije i završava život u bloku motora TAM-a iz 1989.
- Milika izaš'o iz tvorza.
- Da, videh ga na ulici pre neki dan.
- Kaže, neće više da valja vutru. Završio neki informatički kurs dok je bio unutra, pa sad kaže ima da upiše RAF. A u međuvremenu kupuje opremu za rudarenje kripta.
- <dubok uzdah> Škoda Oktavija, tebra ...
Bez obzira na reputaciju, vukovi jedu samo kad su stvarno gladni, za razliku od Pacman-a, kome je proždiranje jedini smisao njegove egzistencije.
- Gladan sam ko pekmen. Napraviću pustoš u frižideru.
Oženio devojku vrlo sumnjivog poštenja i polnog zdravlja. On je izgleda baš žurio na voz čim nije došao na red ranije, dok su se svi ostali izređali. A ona je iskusna, zna vrlo dobro kako da se proda. On je jednom okrečio, a koliko je pre njega gletovalo...
A: Jesi čuo da je Milanče oženio Snežanu?
B: Šta fali brate ona je ko boginja svi su je preležali hehe.
A: Nesrećni Milanče, samo je okrečio tamo gde su mnogi gletovali...
Hiperbola za veliki podvig. Nešto na ivici nemogućeg. U prenesenom značenju kod nas Srba - okosna tačka za najveće delo i herojstvo koje neko može da učini.
- Jesi se čuo sa Jelenom?
- Druže, Kosovo da vrati ne bih joj oprostio...
Suptilno ukazivanje domaćinu slavlja, ili konobaru zaduženom za sto za kojim se nalazimo da je sat kulturnog i umjerenog ispijanja alkohola davno otkucao svoje. Dok važe norme uljudnog ponašanja, red nalaže da se piće sipa iz položaja podlaktice koja vodoravno stoji sa stolom, dok se težište u kojem se nalazi flaša kontroliše odmjerenim pokretima šake. Pri tome se pazi da se piće pažljivo dozira, da količina tečnosti ne premašuje 2/3 pivske čaše, odnosno da se žesta sipa po propisanom normativu.
Naravno, kada nam leti sto vrana nad glavom, ili kada ode mast u propast, odnosno - sasvim suprotno kada bogu prođe tiket pa nam se slavi, društeno-prihvaćeni metodi točenja propisani Bontonom padaju u zaborav.
Tada na scenu nastupa opuštena motorika, ruka koja toči mijenja nagib, sa tendecijom vertikale, a šaka postaje odveć labavija, dok piće sa svakom turom sve više preliva čašu.
Lica zadužena za sipanje često ovo zaboravljaju, ili se prave Englezi, pa od šljivovice ili zidarskog piva umisle crni čaj sa mlijekom, te i dalje poštuju gorenavedena pravila, kojima nakon što alkohol prodre u krv, više mjesta nema.
- Brate, nije da ti brojim, al' ovo ti je peta već, a nema ni pola 10. Daj prikoči malo, inače ćeš se opet usrati. Još malo pa ćeš slistiti bokal.
- E, torima, 'aj ne glumi britansku kraljicu, nego olabavi ruku i sipaj još tog vinjaka. Ne plaćaš ga ti već firma. A što se tiče sranja, vidiš da sam se pozicionirao kraj wc-a da mogu elegantno da se istovarim kad zatreba.
Kad bode oči od prvog trena ali reakciju koči domaće vaspitanje.
- Ne mogu da ne primetim, Vi ste malo radili na sebi?
- Vi tek sada primećujete? Pričamo već pola sata...ovaj...malo sam dodavala. Po par kubika po usni, po kile u svaku sisu i u jagodice neku siću.
Udaja promiskuitetne devojke u poštenu kuću.
-Brate, dal se Ljilja Rupa udala za ovog učitelja? Nema ko je nije gazio!
- Da bre, predala za legalizaciju.
Pi ar šarena laža, izmišljotina manje uvjerljiva od Šeherezadinih bajki. Ruralni šarm je navodni kvalitet manjih gradova koji nisu izgubili kontakt sa svojim seoskim zaleđem, pa konsekventno nisu izgubili ni "dušu". Navodno je to ogroman turistički potencijal, jer sretni turista može provesti vikend u urbanoj sredini istovremeno se osjećajući kao da šetka livadama i proplancima prateći stope pradjedova, nebitno da li svojih ili nečijih drugih. Seoski turizam usred grada! Jes, kurac!
- ... i kao što vidite, turistička ponuda Laktaša je raznovrsnija nego što ste mogli i pretpostaviti. A evo, u susret nam ide jedan lokalni mladić (snimaj!), djeluje da je malo popio, ali sve je to duša ovog grada.
- Slaninom se sa tavana 'ranim, đe se đedo objesio lani, jooooj!
- Divno, divno, to je ono što daje taj neophodni ruralni šarm ovom gradu! Reklo bi se da umijete lijepo da zapjevate, može li nešto ekskluzivno za naše gledaoce?
- Ček samo da pljunem! AHRRRAK-PUUU!
Veća vodena površina na kraju pešačkog, a pre trotoara koju svi prelaze u baletskim skokovima.
Nadimak bilo kog lika koji prečesto traži faul na basketu za svaki nežniji kontakt.
Nastao neznatnom modifikacijom prezimena proslavljenog grčkog košarkaša Georgiosa Printezisa.
- Aaaa! Faul!
- Vidi ga ovaj Princezis, pa jedva da sam te pipnuo! Nije čak ni otvoreni prelom.
Zlatno nepisano automehaničarsko pravilo.
- Majstore jesi mi zamenio ulje?
- Jesam komšo. Al primetio sam i da ti otišao prednji kinetički zglob, pa pločice ti izlizane a i pumpa bi mogla na remont. Ima tu još štošta da se menja. Brinem za tvoju bezbednost. Eto ja bi ti to komšijski, povoljnije uradio. Možeš sutra popodne da ga doteraš pa da počnemo...
- Mršupičku materinu.
Naša verzija bi bila papučar, al nije to to. Simp je mnogo mnogo gori.
To su ljudi, biološki fenomeni, beskičmenjaci a sisari, koji svaku ali svaku žensku osobu obožavaju kao da je Boga uvatila za muda, više puta. Nema veze koliko ih žene terale u kurac od konja, oni su tu da budu sluge pokorne i da joj poližu đon kad u gomno ugazi. Što je još gore, ovi ljudi nisu mazohisti, ne loži ih to, nego ih je reddit sakati (i slična sranja sa zapada) potpuno ubedio da su žene neka sveta svemoćna bića, koja su tu da bi ih oni, smrtnici, veličali. Ubedljivo najgora stvar kod ovakvih pojava je do kog jebenog ekstrema oni idu. Ne, oni neće pičke. Oni duboko u svom umu veruju da to ne zaslužuju. Ne, oni ne glume da bi nešto dobili (nudes, ili još bolje, ausvajs), oni su jednostavno pukli. I jezivo je. Ovi likovi su oni koji kupuju nošene gaće, čarape, uloške i tampone (da - korišćene), znoj koji je neka maramica upila, dlake i slično i to za 500+ evra bajo. Šta s tim rade, Bog sveti zna. Verovatno se mole pre spavanja i ujutru kad ustanu, ne znam. Tampon u džep za sreću. I naravno, ovakav sjeban um odgovara droljetinama koje izgledaju kao onaj morž iz filma Tusk a ličnost im je na nivou nadrkanog zamorca pa rade šta hoće s ovim debilima. Ovi ljudi su razlog zašto svaka kučka ima preko 5000 pratilaca na bilo čemu a kvalitet nula. Oni su razlog zašto postoji ovo novo e-girl sranje na internetu. Pored toga što kupuju ono što sam naveo, takođe i PLAĆAJU RIBE DA IGRAJU SA NJIMA LOL/KANTER/ŠTAGOD PO DVESTA EVRA SAT KRSNA SLAVO!!! Ja protiv prostitutki nemam ništa, to su žene koje pošteno zarađuju za leba, al OVO. Jebote mogo bi i ja da prodajem slike levog malog prsta na nozi možda bi i dobio koji dinar. Vrhunac ove zajebancije je kad je neka klošarka sa Instagrama ili odakle već, kojoj je ćale kupio komp, uzela da prodaje vodu iz kade u kojoj se kupala, i svoj URIN. U nekim fensi teglicama, još i etiketu ima kao neki stiker, simbol kvaliteta šta znam. Ovo (bukvalno) govno se prodalo odma. Pa je izbacila novu turu i digla cenu.
Dan ti jebem. Sve je otišlo u sto kuraca.
• Oh draga moja, bukvalno bi dozvolio da mi iglama isteraju oči pa da me onda jebu tri crnca samo da omirišim stolicu na kojoj si sedela pre 6 godina
• Drkam na tvoj dlakavi, znojavi pazuh, poslao sam ti 600e za 10 slika <3
• Neka kurva na internetima: Oh da, simpovi ne postoje, svaka devojka zaslužuje da joj se klanjaju.
Gaće na vašarskoj i buvljoj pijaci.
- Ajde seko, pet para sto dinara! Ako uzmeš šest, daću ti sedam!
- I ove na meni...! (kahm, kahm)
- Osam!
- U zdravlje ih nosam!
- Zdrava bila, u zdravlje da skidaš!
Mantra koju izgovara Dragan Kojić Keba u ranim radovima. Fraza koju, po jačini, mogu poistovetiti sa ultimativnim hedonističkim načelom Svahili plemena "Hakuna Matata" ili Meher Babinim "Don't worry - be happy".
Dok punim ustima izgovarate Bregidi Džanum osećate kako se problemi sami od sebe rešavaju pred vašim očima, a ujedno deluje analgetski na sagovornika kome šaljete nebesku energiju usnenim suglasnicima.
Mnogi sledbenici Radaizma (Rada Lackovića) će se naći uvređenim, ali ovom krilaticom Keba se svrstava u sam vrh svetske autosugestije i motivacije.
Žena: Danas je 21. a imamo još 5 iljada do plate ?!
Ja: Bre Gidi Džanum, nije nam prvi put ...Žena: Istekla ti registracija za auto, kukavče, još prošlog meseca?!
Ja: Bre Gidi Džanum, vozim ovako niko neće provaliti.
Hercegovci koji skoknu do mora za vikend.
- Što je ovo, ovakvu gužvu ne pamtim moj Stipe, pukla torba krofni za manje od po ure
- Ma to ovi roling stonsi, dokotrljali se do obale na obdan, nikako da ih dupe nažulja pa da ležaljku uzmu mamicu im vikendašku
Još jedna u nizu nezahvalnih upotreba Mare u srpskom folkloru. Kao što se Mara ne razume u krivog stojka, tako ta ista Mara jebe bumbara.
Izraz se koristi kada se nešto neočekivano desi, kada ishod nečega nije poznat ili kada je situacija napeta.
Deda unuku: "Sad kad pođeš u gimnaziju, nema više zezanja! Biće jebala mara bumbara!"
Dok većinu psovki karakteriše želja psovača da opšti sa nečijim članom familije, predmetima u pokućstvu, nebeskim telima (šta već narečeni psovač preferira), ove psovke odlikuje izričito odbijanje snošaja. Odgovarajućom intonacijom se može dobiti i efekat gnušanja nad istim (snošajem).
Krv ti ne jebem!
