Pregledati, ispitati, dobro istražiti i provjeriti.
-Dobar dan mladiću. Imate li šta da prijavite da imate u autu?
-A ništa posebno. Bili devojka i ja na moru pa se vraćamo.
-Samo na moru? Nešto su Vam te oči crvene i preznojeni ste. Da niste još zbog nečega išli?!
-E jeste vi Crnogorci zatucani. Eto slobodno mi pročešljaj celo auto i ništa nećeš naći!
-A zašto ste onda preznojeni? A o očima da ne pričam! Sad ću da zovem kolegu sa kerom da pretraži.
-Preznojio sam se zato što nemam jebenu klimu u autu a napolju je plus 40. Vidiš da vozim Yuga! A ako te zaista interesuje, devojka i ja smo prije ove krivine imali jednu "akciju" pa valjda sad razumeš zašto su mi oči ovakve i zašto sam preznojen.
-Ne razumem.
-JEBALI SMO SE U ŠUMARKU NA 5 MINUTA ODAVDE. JESI SAD SKONTAO?!
-Srećan put!
Najviši stepen obožavanja epske fantastike. Kad ti se fantastika uvuče u svaku poru, pa dedu zoveš Izildurom, kad uđeš u kafanu, ne tražiš pivo ko normalan svet, nego vlasnika u poverenju pitaš - Krčmaru, si video Gandalfa negde, reko mi ovdi da ga čekam. Pa mu namigneš. Dakle, gubiš vezu između realnosti i onoga što to nije.
I dok je zbog patrijarhatskih temelja na kojima društvo počiva za kuratu populaciju takvo ponašanje prihvatljivo, za žene nije.
- Đes matorej, kako je, šima?
- O, Čičak. Eo niš, tamo vamo. Kotebe?
- Nja. Kako cura, jebe li što?
- E, ne znam, komi veruješ...
- Kako?
- Ma raskinuo sam tu vezu, ima dve nedelje.
- Sporadi čega?
- Sporadi toga što sam počeo da strahujem za svoj život.
- Sereš da imala nekog džovana što te sad juri?
- Ma jok, nego ti znaš da je ona malo fanatična bila za Igru prestola? Kurac malo, ludo bre! Upala mi neku noć u sobu premazana medom, kaže - Liži sužnju, krv ti jeben! Ja sam tvoja KALISI! Ja gledam štakojkurac, a ona brale dovati jatagan što mi prađed skovo da jurim cverglane po Krnjaku, pa kad me ošinu sa strane... Nedo bog nikom.
- Au, matorej, pa šta si uradio?
- Ništa, reko sam joj – Spakuj svoje stvari sve, odnesi poljupce sa mene ti. Malo joj teško palo, šta da se radi...
- Ste ostali bar u dobrim odnosima?
- Kaki kurac odnosi, nekoj dan mi stiglo pismo, kae – Moj Zorane, neka, neka, dugačak te arak čeka.
Penzioner čija je dužnost da donese šah u park.
1: Eno Rajka, konačno!
2: I ne nosi ništa u rukama. Opet je zaboravio loptu...
1: Kakvu loptu, imamo po 70 godina, izlapela drtino! Trebalo je da donese karte.
3: Igramo šah, a ne nosim ga još od onomad, jer postoje oni šahovski stolovi na Kalemegdanu. Ajde krećite.
Izraz još iz srednjeg veka. Još su savremenici rekli za cara Uroša da beše krasnog stasa ali mlad smislom. Uvijeno: nezreo a još i priglup. Nejak u glavu. Mator konj ali se ponaša neprilično svojim godinama. Šumoglav. Miško iz filma Ko to tamo peva. Hronično, klinički klinački. Mož da bude i simpatično al ne baš uvek.
- Šta misliš, ko je jači, ja il Pera?
- A?
- Ma ja mislim da sam jači, u osnovnoj sam ga bio jednom u drugom razredu!
- Krasne si spoljašnosti kad te čovek pogleda, al si mlad smislom.
- Hvala bate, hvala!- Pa bre ćale mator si bre čovek, kako bre na tako glupu foru da padneš meni nije jasno...
- Pa sine rekla mi da sam ja jedini srećni dobitnik među tolikima! I kaže još, dobili ste pokrivač... I ja reko ok a tek posle mi rekla da treba nešto malo i da se plati...
- Nešto malo? Dali smo osam iljada za obično ćebe bre!!!
- A dobrooo sine ali inače je petnes! Al to je od kamilje dlake, znaš kako je dobro!
- Nema, i dalje si mlad smislom...
- Misliš mlad duhom? Heheh pa trudim se ja...Duki - Uroše dođi ovamo dučiš zanat! Gledaj ovde na stolu je mapa, ovo ovde je naša vojska, opkolili smo Ser, to je ovo ovde, šta misliš, šta dalje?
Uki - Ahaahahah Ser ne seri tata Ser ahahaha Ser aaaa ne verujem, dal da im se poseremo na Ser a? ahaha
Duki - Oj kukavno Srpstvo ugašeno!
Retorička pohvala tradicionalnog tipa kojom se u Crnoj Gori izražava divljenje prema govorniku, čime se njegov rečnik upoređuje sa rečnikom pisca Gorskog vijenca. Od devedesetih godina 20. veka izreka se vezuje za mafijaške i švercerske krugove u Crnoj Gori u kojima se koristi prilikom posete porodičnom gnezdu kriminalca, da se iskaže poštovanje prema unutrašnjem uređenju dotične zgrade, sa pločicama od lažnog mermera po podu, zidovima, na stubovima, u kupatilima i sanitarnim uređajima, čime se stambeni objekat poredi sa Njegoševim mauzolejem na Lovćenu, i mermernom statuom pisca, radom Ivana Meštrovića.
- A viđu mi ove pločice, doveza’ sam ih pravo iz Italiju! A, jel da da lijepo pašu na ovaj bide i đakuzi kadu?
- Ma, svaka ti je ka’ Njegoševa, brate Mitre!
- A one u pretsoblje, ono malo, od 30 kvadrata, na stražnji ulaz?
- Ma i te su ti ka Njegoševe, brate!
Jedina koja uvek dođe, tačno u minut. Nikad nije zajebala. Nikad nije izneverila. Lepo se unapred najavi, ti se obriješ, okupaš, spremiš, čekaš i ona dođe. U sekund, u tačno dogovoreno vreme.
S njom imaš velike planove. Velika nadanja. Ispratiš staru na vrata i od ove nove očekuješ nešto bolje, nešto što će ti promeniti život, nešto što će uneti radost u tvoje postojanje. Nadaš se da je Ona ta, ta s kojom će sve krenuti nabolje. Da s njom i u njoj nećeš biti sam, bez para, bez šanse, da će ta jebena sreća zakucati i na tvoja vrata. Da ćeš se sve češće smejati a manje plakati. Da će neke kockice da se naslože jedanput kako tebi odgovara. Da će se nešto desiti.
U ponoć kad stigne osećaš se zadovoljno i srećno. Pored toliko razočaranja u staroj, Nova je došla. Ej bre, stigla, održala reč. Ipak nekom nešto značiš, nekom je stalo da te ne povredi, da te ne ostavi kao kera da čekaš u nedogled. A desilo ti se masa puta. Neko obeća i slaže. Bez blama. A ti čekaš.
Neki od onih koji su oko tebe u ponoć shvataju koliko ti to znači, i koliko ti oni znače. Poljubi ih iskreno, zagrli ih onako od srca, čvrsto.
Neki od njih će biti tu i kad Nova Godina ne bude više nova, kad bude stara, kad pomisliš da si se uzalud nadao i da se ništa nije promenilo. Tada treba da znaš da se nešto ipak promenilo. Da su oni, ti ljudi još tu, da su i dalje tvoji prijatelji ali vaše prijateljstvo je još čvršće i duže.
Poruke prilikom kojih se čestita određeni praznik, od strane pošiljaoca, kojeg zabole baš kurac za primaoca. Bez trunke autentičnosti i posvete, radi licemernog ispunjavanja socijalnih normi. Često stižu od ljudi, sa kojima više nemamo nikakav kontakt u životu, a nekim čudom se još uvek nalazimo u njihovom imeniku, koji oni temeljno terorišu ovim spam porukama, ni ne sećajući se lica mnogih ljudi kojima spam poruke šalju. Ne jebavački, iskreni stav u kojem se umesto ovakve ljigave, ne šalje nikakva poruka i ignorisanje nastavlja, iskazuje veću dozu pažnje i poštovanja prema primaocu.
Generička čestitka:
Sretjna nowa godina. Samo ljoobaw, sretja i ono fazon. Woli was washa Betty Kawaii <3<3<3
Reply:
Brankice, puši kurac. Nauči da pišeš srpski. Jebem te usta. Srećna ti nova!
To je jedna specijalna tehnika enormnog sticanja novca od strane nekolicine pojedinaca na štetu velikog broja recimo, poreskih obveznika.
Sam taj proces sticanja keša tako prosto izgleda, i pare se prosto lepe za glavnog baju kao pesak na mokro telo na plaži, recimo.
Nije da nije Velja Ilić baš tako kako kaže, malo kraduckao. Nafatirao se on dobro čim ima bazen u dnevnoj sobi i kliniku iza kuće.
Rastanački kliše. Izjava kojom onaj koji je rešio da okrene novi list prikazuje da je i dalje brižan, da vodi računa o sreći ovog drugog, stajaćeg bića, koje ga upravo gleda belo dok mu slepoočnice udaraju u ritmu tam-tama kroz noć.
- Selim se ujutru. Imam nekog.
- Imam i ja baku, pa se ne selim nigde. Šta pričaš bre?
- Ma, našla sam drugog.
- A?! Nije valjda onaj instruktor grnčarije, video sam kako te gleda dok vajaš pikslu.
- Ma ne, zove se Kompas Pavlović, dizajner je nameštaja za pse.
- Kuku, pa zar sa pederom da mi ode ženska?!
- Saberi se. Tako je bolje za oboje.
- Aha, za vas oboje. A ja?
- Snaći ćeš se već.
- Misliš da će on pristati na trojku, a?
- Idiote!
- Okej, probao sam.
Živina.
Majice sa natpisima na devojačkoj večeri nisu bile kul ni kod ženske ekipe koja se prva dosetila ove pošalice. Šta god na majicama da piše - jednostavno je nepotrebno i krajnje šabanski. Nije dovoljno da se rezerviše sto u lokalu i najstrašnije izbahanališe kao što je i red, nego je potrebno privući pažnju i staviti do znanja svim gostima ugostiteljskog objekta da se neka od njih, eto, udaje, a da su one preluda ekipa koja nije žalila ni vremena ni para, pa su isprintale ove luckaste natpise.
Majice naravno ne bi imale nikakvog smisla da se odmah ne fotografišu i u jeku žurke ne okače na net. I tako ukrug, gledaju jedne od drugih i uporno kopiraju ovu nemaštovitu i glupu foru. Zajebi.
Ko je jebo, jebo je, u subotu se udajem.
Kuma nije dugme.
Jedna je sestra.
Ja ću kuma...
Duvajte ga ćurke.
Pomodarstvo globalizma manifestovano kroz najdebilnije moguće praznike kojim bi trebalo da se obeleže stvari i pojave koje inače ne bi primetili ni da skinu gaće i mlataraju vam pimpekom ispred nosa. Figurativnim pimpekom naravno.
- Kakva ovo sranja slušaš, leba ti?
- Brate, pokaži malo poštovanja, danas je svetski dan Bajage.**
- Ma nema seksa večeras, u 11 si tek stigao kući, ispao si džukela i ćao!
- Ali draga, danas je svetski dan analnog seksa!
- Danas je svetski dan borbe protiv pušenja!
- Ma dobro, usta, pička, rč, ne biram ja.
Aljkavost na zavidnom nivou. Zapravo na najvišem. Baš dno dna, da se ne zna časnog reda a da ni na pomolu nije neka generalka. Stil života, ušlo u krv i gotovo.
- Sredi bre čoveče malo ovu sobu, spakuj ovu gomilu stvari, izbaci đubre, ko u čergi da živiš!
- Ma mrzi me, a i slabo sam kući. Samo prespavam.
- Pa gde ti je krevet?
Shvatiti nešto, ukapirati, skontati, ukačiti.
"Ahaaa, sad sam uklavirio kako to radiš..."
Jedno od najčešće upotrebljavanih retoričkih pitanja. Ultimativno odbijanje i samog pokušaja da shvatiš i prihvatiš nečije mišljenje. Ma koliko to mišljenje imalo smisla, postavljajući ovo pitanje ti ga obesnažuješ i činiš ga besmislenim. Ili barem ti tako misliš.
''Čujte, Trojanci i vi Dardanci i pomoćnici,
jasno je da je Menelaj hrabri pobedu stek'o;
Argejku Helenu, dakle, i celokupno blago
vratite s njome i naknadu dajte, kako je pravo,
i u potomstvu o tom da može ostati spomen.''
- Šta sere ovaj Agamemnon? Ko ga jebe, šta nam mogu Grci? Da neće da nas uhvate na spavanju? Oće to.
_______________________________________________________________________
''Empty spaces - what are we living for?
Abandoned places - I guess we know the score..
On and on!
Does anybody know what we are looking for?''
- Šta sere ovaj brkati? Pusti Šemsu da izginemo!
Preludijum za potvrdu katastrofe.
Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.
13. jul 2849. godine; dan državnosti Crne Gore
A: Đe sam ja ovo?
B: Dobro jutro, poštovani gospodine Petre drugi Petroviću Njegoše! Uz pomoć savremene tehnologije uspjeli smo Vas oživjeti i tako vam omogućiti da još jednom vidite rođenim očima svu ljepotu Crne Gore. Da li Vam se možda vrti u glavi? To su česte poslj...
A: Momak, donesi mi čašu vode i batali priču da te zamolim, prskava mi glava a da ti pravo rečem i kurac.
B: Oprostite gospodine ali ne možemo tako razgovarati. Vi možda jeste jako uman čovjek ali prošlo je više od milenijuma od kada ste bili autoritet u ovoj državi, mada istinu govoreći, pomenuta više ne postoji... bar ne u tom obliku, pa bih Vas molio da se suzdr...
A: Kako ne postoji, strelica te fištila?!
B: Pa sad je sve ovo dio Solarne republike, nego da Vas ne zamaram sa tim. Čašu vode ste tražili, je l' tako?
A: Uh, dobro je onda, ja rekoh Turci stigli do Cetinja... E, e, čašu vode, bra'o ti ga, i kaci već tu, donesi mi da nešto založim. Svega mi gladan sam ka' vuk.
B: Pa ima neke meze tu koju smo pripremili u čast Vašeg vaskrsnuća. Onako, baš tradicionalni specijaliteti... Evo sad će neko od ove omladine da donese... Mali, daj taj tanjir vamo! Gospodin Njegoš je gladan.
A: Aj mali, brže to malo. No viđi ovo, kako mi se manastir drži? Vodi li računa ko o tome više?
B: Pa manastir je sad pod zaštitom kulturološkog saveza ujedinjenih galaksija našeg univerzuma, tako da je sve u najboljem redu.
A: A ne znam ti ja to van Crne Gore mnogo. U Srbiju i Bosnu znam đe ima roštilj dobar i u Italiju, malo onamo po Veneciji da se snađem.
B: Ovaj, Venecija je pod vodom odavno. Prošlo je više od 700 godina od tada.
A: A šteta stvarno. Da vidiš kakve su ženske tamo bile. No njihovi momci nikakvi pa kad viđu sa strane da je neki oće da ga pojašu. Jednu jebeš druga ti puši. Da nijesam rođenim očima viđeo ne bi vjerova što su mi pričali... a vala nije da sam samo gleda hehe...
B: Da, da, svakako... Nego, evo stiglo meze da se malo poslužite.
A: Uzeću malo ovoga pršuta ođe... je l' ovo njeguški?
B: Jeste gospodine. Slobodno se Vi poslužite, nemate šta da se ustručavate.
A: Ček da izvadim i ovog sira na tanjir malo. Ovo pljevaljski a? Kako ste ga tanko isjekli zlo vam u dom.
B: Ovaj, nije to pljevaljski sir... Da smo znali da volite nabav...
A: Aooo, što je ovo mrčo?! A makse đaole, jad te naša. Kidam sa ova dva zuba kroz pršut ka nožem a masnoće niđe, pogledaj. Ko je ovo sušio, reči mi, jer ću ga išćerat iz Njeguša, neće mu se trag nać' u Crnu Goru. Ovo govno živo jebemu oca...
B: Ovaj, gospodine, pršut se više ne suši. Znate, sada se sve to obavlja u visoko-specijalizovanim fabrikama za obradu suhomesnatih proizvoda.
A: O čemu ti momak? Daj ne prdi časti ti... zna se kako se pršut suši čo'če... Jebemu oca, treba sam tačno zapisat u gorski vijenac da ne zaboravi ona stoka.
B: Pa znate, način na koji se to nekad radilo je krajnje nehigijenski i neprihvatljiv u današnje vrijeme. Štaviše, prema ustavu 42. distrikta solarne republike, osuđuje se kao varvarski čin i onaj koji ga sprovodi može biti osuđen i na kaznu od 260 godina zatvaranja u vakumsku kapsulu.
A: Kako nehigijenski druže? Viđi mene što sam ga cio život jeo, fali li mi što?
B: Pa znate, rđa sa veriga koje ste koristili još u doba prije osnivanja solarne republike je odlična podloga za razvoj mnogih bakterija iz roda tet-6610b, da ne pričam u kakvim nehigijenskim usl...
A: Makse časti ti, sve prdnjava do prdnjave. Što'no vikaše moja baba, rđavom kurcu i dlaka smeta.
B: Ovaj, gospodine... Nemojte reći da sam Vam ovo ja rekao ali žene danas to briju, znate?
A: Molim?! Reči mi samo da i čarape pletu od toga i ubiću se, majka me prepoznat neće!
B: Pa ne ali izvjesna vlakna iz istih se koriste pri pravljenju konca za zube koji kor... Gospodine njegoš! Neee! Zovite doktora, brzo!
Osoba koja (u normalnim zemljama) sedi sa desne vozačeve strane, a uloga joj je da komentariše saobraćajnu gužvu i pešake, zamajava/razbuđuje vozača i tumači mape.
Tipovi suvozača se u teoriji javljaju u dva moguća ekstrema. Prvi je PAZI suvozač, baba koja ne vezuje pojas nakon ulaska u auto, ostavljajući tako sebi mogućnost da to demonstrativno učini nakon vašeg prvog kočenja, uz pitanja: "Kako to voziš?" i "Hoćeš li da izginemo?". Ostatak vožnje provodi dajući savete i upozorenja poput: "imaš kola ispred sebe", "sada možeš u treću" ili "imaš trougao". Drugi je GAZI suvozač, čiča više orijentisan na dešavanja van vozila, tačnije na bilo šta žensko što kroči nogom na pešački prelaz. U zavisnosti od kvaliteta komada, komentari variraju od "gazi to, ko je jebe što nije učila školu" do "udri, pa da jebemo dok je vruće". U realnosti, suvozači se najčešće sreću u vidu prelaza između teorijskih tipova, uz sve moguće varijacije u polu i starosti.
-Možda je bolje da se vežeš...
-Ma sa'ću ja, evo, nego brate jel' mogu da vidim šta držiš u kaseti? U do jaja, vidi kartu! 'De si je kupio?
-Otkud znam, na nekoj pumpi valjda.
-Haha, vidi brate ladno se mesto zove Smrdan-banja! Alo, gledaj ispred sebe, si lud? Kakvu si bre ovo muziku pustio, šta je ovo?
-Slobodno promeni stanicu ako oćeš...
-Taj rad, samo da nađem TOP FM... brate, što neće da ide redom, preskače nešto frekvencije?
-Moraš kratko da pritisneš to dugme desno, vidiš tu...
-Neće jebo ga ja!
-Ovo ovde dugme bre... tras
-Jebote, opet ne gledaš kud voziš, kol'ka rupa, ima točak da ti ode! Da se ja ipak vežem. Au, gle ovu koje sise ima...
Osoba niskog rasta i skučenog karaktera koja se utrpava ne bi li napravila karijeru od bitisanja.
Veća govna brabonjcima ne pridaju značaj i tako kroz sva sranja prođu bez oštećenja.
Brabonjci čekaju da ugrabe priliku i pokažu svoju pravu velićinu i smrad.
- Vide li ti Jocu?! Postao je pomoćnik direktora.
- Ko, bre? Brabonjak? Šta mu vredi - nije mako dalje od govneta.
- Jeste, do sad je smrdeo u kancelariji, sad širi smrad po kabinetu.
Radnja koju praktikuje porodica sa viškom ženskog čeljadeta. Ako je dobra pičoka udaja za lokalnog posednika malog porodičnog biznisa, a ako je krš, za bilo koga ko je voljan da vodi iz kuće. Neretko u prvoj godini srednje kada roditelji vide da se od škole neće 'leba najest'.
- Si čuo da se Marija udala?
- Mhm, za Žareta što drži mini market. Jebiga ovi njeni zapeli da je skinu s' ručka a i Žaretu zapelo da se ženi plus je bila dobra riba.
- Aukurac, a moglo je celo selo da valja od nje.
Žaljenje za nepovratno izgubljenim trenucima. Odlikuje se s jedne strane tugom zbog njihovog iščeznuća, a s druge radošću zbog njihovog postojanja.
Postoji nekoliko vrsta:
- žal za sopstvenom mladošću, koja, eto, prođe, a niste iskoristili sve što vam je pružala, a sad znate da vam se takvi modeli ponašanja više neće opraštati a dugo će se pamtiti;
- žal za mladošću svojih roditelja, ili uopšte starijih generacija, koji su imali priliku da učestvuju u neponovljivim događajima i žive u godinama kad su svirali Pink Floyd, Sex Pistols, Nirvana ili Dr Iggy (svako žali za svojim idolima);
- žal za mladošću svojih potomaka ili novih generacija, čiju mladost u ovom slučaju prvenstveno sažaljevate, gledajući ih kako odrastaju u nekim novim uslovima, zaluđeni nekim novim igrama i s nekim novim, poremećenim, vrednosnim sistemom. Bar se vama to tako čini.
Sadašnjost se redovno omalovažava.
