Završila karijeru. Podlegla pritisku, ali bukvalno.
BUUUUUM!
- Šta je ovo, sunce ti jebem?!
Šta će biti, vrisnula guma. Lepo sam vam govorio da moja zastava ne može da izdrži nas 6 i 10 gajbi, niste me slušali. Aj sad, skidajte je i polako do vulkanizera.-------------------------------------------------------------------------------------------------------
'De si Dzoni legendo, otkud ti bez devojke u gradu?
- Vrisnula, jebi ga. Nisam čitao upustsvo, uvalili mi neku koja trpi do 80kg. A viđe mene, 115.
Šteta...bila je baš, onako, puna vazduha.
- Opušteno rođaci, kupio je Nikola drugu. Samo me mrzelo da je duvam.
Mladić koga je keva kao bebu oblačila u žuto, pa su svi mislili da je žensko.
U osnovnu školu (obdanište i zabavište nije ni video - hvala bako!) redovno dovodi mama, a čeka tata, da mu se ne-daj-Bože nešto ne desi.
U 8. razredu malom pada na pamet da upiše srednju u drugom gradu, što se kategorično odbija od strane zabrinutih roditelja...da im dete ne upadne u loše društvo, droga, ološ je to, toga u njihovom svetu oblaka nema.
Na red dolazi fakultet. Opet frka i panika, kako će dete, ima samo 18 godina... Nalazi se kompromis: može drugi grad, ali da putuje... ma ne može ni autobusom, voziće ga na smenu. Šta je svaki dan 100km tamo i nazad?
Poznajem mladića gore opisanog. U 4. srednje smo ga jedva ubedili da pita majku da li može da ide sa nama na Hit 202. Njegova majka je nazvala moju i zamolila da ga ja otpratim do kuće, oko ponoći, a i meni je i ovako usput...
Nena: E, aj pitamo i Miloša da li hoće sa nama, znam da otkida na Kraljevski, a prošli put ih nije ni čuo, morao gajbi...
Ja: Ne pada mi na pamet da ga dadiljam. Njega su gajili u saksiji i redovno zalivali, neka ga sad i presadjuju!!Dečko je sad 2. godina na Megatrendu, odlično mu ide. Ali i dalje svaki dan čeka tata po završetku predavanja... Jebeš takav život.
Izražavanje dubokog nesimpatisanja nekog (ne)pokretnog oblika bivstvovanja. Ovaj izraz ima potpuno isto značenje kao da ste rekli šta zaista ne možete (ne mogu da podnesem, svarim, smislim, pa po želji dodati šta ili koga), ali zašto biste gubili vreme na tako nešto, kad možete za to vreme da otpijete gutljaj piva ili rifrešujete još jednom stranicu svog nolajferisanja?
Bilo da je u pitanju lik koji je u pekari ispred vas naručio prazan burek, visokofrekventan glas Lee Kiš, ili nešto jedanaesto, podrazumeva se da sa ove tri dubokoumne reči hejtujete iste. Pa, ako je vama logično, zašto ne bi bilo i vašem sagovorniku? He, he.
Ne mogu ja ove penzionere. Pregladneh razmišljajući o onom buzdovanu što je ispipao svaki hleb u prodavnici. Ne mogu njihov smrad. Ja u šest ujutru i dalje ne znam gde sam, a oni već smrde! Ne mogu ni one Bus plusovce, kerovi prokleti, namnožili se ko Kinezi, ja da im plaćam vožnju u neklimatizovanoj krntiji na točkove? Ne mogu bre ni te Kineze, jebem li ih, pa brže im propadne proizvod nego što ga naprave. Ne mogu ja one što su previše fini da opsuju, ni one što im je svaka reč psovka. Ne mogu one šlihtare, što ceo život sleću sa dupeta na dupe. Takve ne mo'š ni da uvrediš, jer oni to neće ni shvatiti. Ne mogu ni ove što dođu u Beograd, pa su im Beograđani uobražena govna, ni ove iz Beograda što su im svi van Beograda uobraženi seljaci.. Ne mogu bre ni one profesore što misle da su sišli sa neba, a moj papagaj je pismeniji od njih. Ne mogu ni one što nikad ne uče, a sve znaju, ni one što su ponosni što ne znaju ništa, ne mogu ja bre to sve!
Situacija kad te drugovi vode kući pijanog ženi na vrata u ranim jutarnjim časovima. Znaš i sam da ćeš se mnogo bolje provesti ako se pridružiš Mladiću, Šešelju i ekipi nego li da snosiš kaznene posljedice koje ti tvoj kućni sudija odreže.
Na seks zavoravi u narednih mjesec dana sigurno, odreci se kuvane hrane na dvije sedmice, a i ono malo otpadaka od nekih prethodnih obroka što nađeš ispod buđi negdje u ćošku frižidera budi siguran da će ti skočiti na nos od neprekidnog zvocanja u kom si glavna tema ti, u ulozi debele kilave svinje koja nije u stanju da se iskontroliše, pa da makar jedared kući dođe u stojećem položaju.
Budi siguran da ništa od normalne konverzacije nema na neke duže staze i da ćeš se hiljadu puta pokajati što si riješio da tada uz "koju čašicu" više odmoriš od svakodnevnih briga koje život nosi.
(Stan Petrovića, 5. sprat, nedjelja, 5.30 časova)
__________________________________________________________________________
DIIING-DOOONG, DIN-DONG, DIIIIIIN-DONG(Čuje se uvrtanje ključa u vratima, a iza njih vaskrsava lik furije sa papilotnama na glavi bledunjavog lica i podočnjaka u vidu ogromnih kesa od nespavanja)
- E, Slavice, mi doveli ovog tvog, malo je presisao večeras, skače cijelu noć i viče kako je lijepo kad su svi drugari ponovo na okupu. Vidim ja da će njemu ovo okupljanje povodom dvaes godina mature na nos da mu skoči. I da, udario je glavom u gelender kad smo ga naslonili na zid maloprije da malo odmorimo, visoko ste, a lift ne radi. Ovaj tvoj konj ima 120 kila, k'o da ga za zimine toviš...
- Vala da znaš i da hoće. Šta je stoko pijana, čim me nema, flaša pod ruku pa udri, jeb'o te onaj ko te sastavi sa mnom!!! Nek je lupio, kako se ne surva niz stepenice da ga više ne gledam. Jebaću ti ja mamicu onu koja te rodila, samo da se istrijezniš...
- Nemoj tako, Slavice, svakom se od nas desi da pretjeramo nekad, eto tako sam i ja...
-MA BAŠ ME BRIGA ZA TEBE IDIOTE JEDAN! ŠTO SI MU DOZVOLIO DA PIJE KAD NE ZNA?! Pusti vas čovjek ko ljude, a vi k'o kerovi pušteni s' lanca... Ajde, bar si ga doveo, bolje neg' da žvalavi interfon, da budi cijeli komšiluk pa ja moram da ga vučem po stepenicama uz prezirući pogled komšija na leđima. Prošli put smo bili trač partija mjesec dana po zgradi... Joooj, skotino, skočiće tebi čašica na nos, ja kad ti kažem!
(Zalupiše se vrata, a nosači pijanog gospodina se samo zgledaše)
- Bolje da smo ga isporučili Haškom tribunalu, bar bi imao šta da jede tamo...
Matematički Ajnštajn, večita Miss Univerzuma inteligencije, psihički lavirint iza pulta.
- Zdravo, dajte mi dva tri u jedan.
- Izvolite.
- Um, ne tri dva u jedan, no dva tri u jedan?
- Tri komada?
- Dva.
- Dva u jedan?
- Tri u jedan.
- ... Dakle... Tri...
- 200 grama Doncafe strong.
- Još nešto?
- Ništa više.
Minimalna količina centimetara u gaćama, koju iziskuje određena riba.
21 a? Prelaziš cenzus, mogao bi da dođeš u obzir.
Ustaljeni izgovor kad nekome nećeš da pozajmiš pare.
- Brate, je l' možeš da mi pozajmiš 100 evra do prvog?
- Gde me sad nađe, da si došao juče dao bi ti. Evo baš se sad vraćam iz turističke agencije, uplatio sam za celu porodicu zimovanje na Jahorini.
Čovek misterija.
Niko ne zna kako on izgleda. Niko ga nikada nije video. Znamo samo da je fudbaler, a insajder je nedavno dobio informaciju da igra za Fjorentinu. Čak i da je to istina(vlasti nisu proverile ovu informaciju), niko živi pod kapom nebeskom ne zna da navede nijednu utakmicu na kojoj je on igrao. Iako ponekad njegovo ime izađe u novinama, to je uvek samo ime, nikada slika ili nešto više. Iako je večiti kandidat za reprezentaciju, za nju nikada neće igrati jer se time obesmišljava njegovo postojanje.
On nije Fejsa, koji je neprimetan i kad igra. On nije Bambi, koji je itekako primetan i kojem psujemo mater ćopavu svaki put kad šutne. On je Nikola Gulan, koji vreba iz senke i pije čaj, ili šta već radi. On je onaj lik iz krimića koji se pojavljuje samo u priči drugih likova i za kojeg si apsolutno siguran da stoji iza svega što se dešava u filmu. Ali to nećeš saznati kad odgledaš film, jer on uvek ostaje u lakoj izmaglici tajnovitosti.
Večita pretnja za reprezentativce na svakoj poziciji, pošto niko ne zna na kojoj on tačno poziciji igra. Ne d'o Bog da ne slušaš šta ti selektor kaže, inače će odma da zove Nikolu Gulana. Legenda kaže da je jednom i pokušao, ali da je igrač već na kolenima molio za milost, pa nije bilo potrebe da se kaže da uopšte nema njegov broj u imeniku.
Zapravo, sva je prilika da on uopšte ni ne postoji, već da je izmišljen radi boljeg funkcionisanja sistema.
Majstor koji dođe u kuću da popravi jednu sitnicu, a ostane čitav dan. Uglavnom, sati i sati predavanja o muško-ženskim odnosima, kladionici, sportu i politici. Pokretna enciklopedija, samo što nije ukoričena, već nosi radni kombinezon.
...ding-dong, ding-dong...
-...Evo me, hitam ka vratima u ranu zoru kad svane dan, sad ću ti jebat' majku, sav mamuran... Alo, zemljače, šta si leg'o na to zvono? 'Oćeš pajser da radi? Ooo, dobro jutro, majstore. Ja mislio oni svedoci... uđ'de zaboga, šta stojiš na promaji...
-Dobro jutro, ja malo poranio... imam neku keramiku danas, ništa me ne pitaj... kafa može... šta ti ovo, zemo? Tvor?
-Ženin maltezer, ne pitaj ništa... trovao sam govno tri puta, ma kakvi... neće da crkne, da jebeš oca...
-Daj da pogledam mašinu dok kafa stigne, a može i doručak...
-Ide, maestro...
-Uuu, krv ti jebem... pa, ovde zabrek'o bubanj, k'o kurac u mladoga ovna, hehehehehehehe... je l' znaš ti, momčino, kakav je u mladog ovna?
-Rođo, veruj mi da mi je to bilo glavno interesovanje... non-stop sam išao od tora do tora da vidim kurekanju mladog ovna, al' slaba vajda... ko bre gleda kakav je kod ovna? S'lud ti?
-Ma, ja to 'nako... veruj mi da žene vole kad je tako nabrekao... zna, čika Jovan to. Ja sam tri žene promenio i svaka je volela, ako me razumeš...
-Zemo, je l' si ti došao mene da tovariš ovde od ranog jutra il' da pogledaš što me jebe mašina? Ma, znam ja... to je od ovih psećih dlakurdina, kad pere ove njegove kurce... a sto puta sam rekao... ma, jok...
-Nisi probao sa čvrstom rukom?
-Jesam... uvek udarim krpom od astal kad se svađamo... i onda ja perem sudove i čistim sudoperu. Značajni pomak u našim bračnim vodama...
-Mladi... čika Jovan je, dok su još oni bili na vlasti... svaku ženu samo u kujni držao!
-Zato si ih promenio toliko...
-Ne! Kladionica me sjebala... i karte... ali sam im po kuću sazidao i decu ostavio!
-Da, da... stvarno, muški nema šta... odo' posle da ga šiljim na tvoj mužjakluk... je l' mož' to da se sredi ili da zovem popa?
-Sve čika Jovan može da sredi... ovde ću ti stavim dva šrafa M8, ti ćeš samo da pritegneš sa druge strane francuzom i to će bude k'o bombona... je l' gotova ta kafa?
-Jeste... nego, je l' vama ovde zagušljivo?
-Jok, navik'o Joca...
-Ja se uguših...
Ultimativni stadijum jebačkog umeća. Neumorni tukidid. On to radi triput zaredom, a ne izranja na površinu. Stoji krut sve vreme, tamo unutra. Ne diše. Čeka. I posle kraće pauze jebe ponovo. Slava jego na zemlji i na nebesjeh! Amin!
- Nešto si mi iznuren, da nisi pio mleka?
- Jok, mlavio sam Tanju celu noć. Bila mokra ujutru kao da je ispala iz bazena...
- Pa dobro, leto je, i da je šetala kliću oznojila bi se. Nemoj da se ljutiš, takva je meteorologija...
- Ne bi bila OVAKO znojava, sine; triput sam je odvalio od kite, triput...
- Pa, dobro, triput za noć...
- ... bez vađenja.
- Opa, vezana lutrija?!? E, pa od toga poštena žena i može da se oznoji... I, kažeš, nisi pio mleko? Sigurno?
- Sigurno... samo dve boze kod Juse Trovača. I baklavu. Egipatsku.
- I nije ti pušila za to vreme? Jesi siguran?
- Siguran. Bio sam prisutan. Sva tri puta.
........................
- Š... šta je sad?!? Oće opet da se gasi?!? Evo ga, stade... jebo mu pas mater i karburatoru, treći put staje danas!
- Opa, triput bez vađenja! Mašala, sinak! 'De tebe nađoh da me voziš na ispit...
Mitski lokalitet varirajuće veličine, smešten negde između levog i desnog testisa svakog ljudskog primerka koji iste i poseduje, gde se za razliku od mejnstrim Holivuda i nešto manje mejnstrim Bolivuda ne pokazuje ni najmanji stepen zainteresovanosti za postizanjem čak i delića brojeva koje postižu pomenuti filmski giganti. I dok se, na primer, u moćnoj imperiji pokretnih sličica sa Zapada godišnje prosečno snimi oko 600 (slovima: šest stotina) starih/novih naslova, što je za oko 400 usranih i obavezno 4-časovnih govnurdi sa pevanjem i igranjem manje nego u ciganski produktivnoj sestri- industriji iz daleke Indije, u filmskoj kući iz naslova ne snimi se niti jedan jedini film. Zapravo, u celokupnoj istoriji ove kompanije zabeleženo je tek nekoliko produkcija od kojih su sigurno najnezapaženije one zvučnih imena Boli me kurac šta ste radili prošlog leta, Stani ili će moj kurac pucati i Kitanik 3-D. Lucidni reditelji pomenutih ostvarenja su bili toliko raspoloženi da ih snime da na kraju to i nisu učinili. A i glumce je, realno, baš mnooogo zaintrigirao scenario.
Ae, štagod...
- Ćale, daš, pliz, neke pare za Adu?
- Ne mogu sad, sine, počinje mi neki film iz Bolimuda...◄◄◄
- ...i ja taman da uzmem pljeku i krenem kad - Ivan Ivanović! E, 'ladno ON doš'o da naruči šiš-ćevap, jebote...!
- Brate...'Sti gled'o možda ostvarenje Tri karte za Bolimud?◄◄◄
- Nemam ja tu o čemu previše da vam pričam, gospodine Dačiću. Moji partneri iz Indije nalaze da je Srbija za njihove uslove jako egzotična zemlja, nepodeljeno su zainteresovani da snimaju na lokacijama u njoj i spremni su da izdvoje prilična finansijska sredstva da bi te svoje namere i ostvarili. E sad, jedini problem u celoj priči bi bio taj što mi još nismo doneli zakon koji bi gostujućim filmskim produkcijama u našoj zemlji garantovao 20% povra...
- Dobro, dobro, pustite sad to...Nego...Dolaze iz Bolimuda, a?
Dok je u JNA bila zabranjena tuča, kao i svaki vid nasilnog fizičkog kontakta između starešine i vojnika prašinara, ovo je bio jedini legalan način da se čvarku visoke klase najebeš majke i to pred celom kasarnom.
Sam čin oficirske kocke podrazumevao je skidanje uniforme da se ne zna čin, okruživanje vojnicima iz cele kasarne i prikrivanje učesnika same borbe od znatiželjnih očiju visokih oficira.
Tuča je prolazila u apsolutnoj tišini i bez navijanja dok bi gubitnika sklanjali sa strane i polivali vodom dok ne dođe sebi, a pobednik je ćutke oblačio svoju uniformu i šeretskim osmehom odlazio sa mesta događaja dokazavši svoju teoriju da je on u pravu i time pobedio u raspravi.
Jedino pravilo oficirske kocke je bilo da nema udaraca u lice,da se ne bi primetila pizdarija kod dežurnog oficira što je moglo da dovede do posledica koje bi bile skidanje pertli, oprtača, činova i kokarde sa automatskim slanjem u vojni zatvor sa produžetkom vojnog roka na onoliko dana koliko te komisija oficira rebne. A u nekim slučajevima čak i vojnog suda ako ima težih telesnih povreda ili ne daj bože preloma.
Ekstremni blejač bez portfelja.
To je onaj lik što malo iza benda stojećki bije vazduh palicama. Pošto u raspalom kombiću nije bilo mesta za bubnjeve ili ih je prosto mrzelo da ih tovare, Nešto-Bend je potrpao samo gitare i Korga, a bubnjar je nonšalantno nabio palice u unutrašnji džep od jakne i zapalio u Šarenicu. Dok ostali koliko-toliko simuliraju drndanje instrumenata, koje se može povezati sa puštenom muzikom, bubnjar samo apsurdno maše po studiju i održava prečnik keza.
- Šta ti je sa Džimijem?
- Eno ga kod matorih, kobajagi nešto pomaže oko radnje, drži ga ćale samo da mu je na oku, da ne pravi neko sranje. Svirca, bre, još nešto kao studira, mani ga.
- Plejbek bubnjar, a?
- Aa.
Prilično savitljiva. Toliko savitljiva, da se zapitaš da li si joj zaista potreban, jer imaš utisak da može samu sebe učiniti srećnom kad god poželi. Ona ne sedi kao sav normalan svet, već okolini izlaže svoje tabane na način koji ni najiskusnije ortopede ne ostavlja ravnodušnim. Ona sem toga i meditira. Diše na neki ultimativno zajeban način, mislima kontroliše rad svojih unutrašnjih organa, kanališe protok energije kroz svoje čakre, i usmerava krv iz nožnih prstiju pravo u mozak. Jednom rečju, ide ti na živce. Kad se posle 10 sati probudiš iskrivljen, ukočen i umoran, ona će te pitati da li i ti želiš šolju njenog usranog žuto-braon napitka koji uzima svako jutro u šest i deset kako bi sporije starila.
- Deder, ženo, razmotaj se i skokni do dragstora po jedno ladno!
- Bolje da te naučim kako pravilno da dišeš. Alkohol može da ti naškodi.
- Slušaj, bre, transformersu jedan! Naučio sam da dišem kada me je babica izvukla iz pičke, digla za noge, okrenula naglavačke i ošinula po guzici, još u porodilištu. Sevaj po to pivo da te ne zavežem u čvor koji ni Koperfild neće razvezati!
Nepisano pravilo je da se poslije dobrog seksa zapali jedna postkoitalna cigareta, čak i oni koji ne uživaju u produktima duvanske industije nerijetko zapale jednu čisto da bi kao šmekeri došli sebi poslije dobro obavljenog posla.
Takođe nuđenjem iste možete na ironičan način dati do znanja dotičnoj personi da ste uvidjeli da je ona koitusovala sa vašim mozgom.
( red ispred doktorske kancelarije )
E: Izvinite, dal bi ja mogla prije vas da udjem, znate ja ću brzo samo trebam da uzmem uputnicu?
R: Pa ne znam gospođo, ja ovde čekam jutros od 7.
E: Ma ne, ja ću samo dve minute, znate žurim se, djete mi je samo kod kuće.
R: Ajde, nema problema.
( pola sata kasnije )
E: Jao izvinite, morala je nešto da me pregleda. Izvinite mnogo.
R: Ma nema nikakvih problema. Nego, hoćete jednu cigaretu?
E: Molim?
R: Pa reko kad ste me već izjebali u zdrav mozak, red bi bio da zapalite jednu postkoitalnu cigaretu.
Veoma učestala i iritantna pojava u indijskim serijama.
Naime, da bi se pokazala dramatičnost situacije, koja je pritom sve samo ne to a u kojoj se dva ili više šokiranih aktera nalaze, kamera zumira lica jednog po jednog iz više navrata u trajanju između 30 sekundi i 2 minuta.
U toku cijelog ovog čina, piči dramatična indijska muzika
Anandi: (šokirana)
Baba: (vata se za glavu)
Jagdiš: (zinuo ka' tele)
Anandi: (počinje da plače i klima glavom lijevo desno)
Baba: (zinula i podiže pogled naviše)
Jagdiš: (zinuo još više)
Anandi: (vata se za glavu i počinje da vrišti)
Baba: (spušta glavu i kreće da plače)
Jagdiš: (sada već zinuo ka' pička i naziru mu se prve suze)
Šiv: Da, dobro ste vidjeli... Prosuo sam punjene paprike u kantu za smeće.
Luna park za urbane face koji tamo vode svoje cice na jednodnevne izlete i osećaju se ful patriotski, jer oni, budući urbani, inače ne idu na selo. U etno selu se jede tradicionalna srpska hrana, poput sarme, kobasica, jagnjetine i prasetine. U etno selu nema autodroma i drugih sranja iz običnih luna parkova, nego gledamo kako su naši preci živeli u malim, drvenim kućicama i za slavu išli u male, drvene crkvice, sve to sa besprekorno zelenom travom, mostićima, potočićima i veselim živuljkama kao iz Diznijevih crtaća, koje radosno trčkaraju okolo i pozdravljaju putnike-namernike, pozivajući ih da uđu u obližnju etno kafanu i okrepe umornu dušu uz zvuke tradicionalne etno muzike. I tako na kraju dana, iz etno sela se ide kući ispunjenog srca, jer smo se vratili svojim korenima, jer smo pravi Srbi, i jer je Kosovo Srbija.
U međuvremenu, vlasnici etno sela češkaju tarzančiće, broje pare i razmišljaju koliko im je potrebno montažnih kućica, loših glumaca i veštačke trave da privuku još više seljaka.
Samo zvanično je jači, jer se pouzdano zna da je u duši bezmudna pizdurina.
Npr. na papiru se Srpski fudbal zove fudbal. Debeli je jači na papiru, jer je Gile sinoć ubio boga u njemu kod Bloka, a priča se da je slabiji.
Spika za široki auditorijum!
Šatro!
Gistro!
Kao!
Rekordna zaposlenost,
al na papiru!
