Morbidan način da se dokaže količina egoizma koju poseduješ. Tim činom dokazuješ koliko si zaista skrenuo i u koliku si dubiozu upao. Postao si opsednut okolinom i pričama koje kruže. Ovaj poremećaj je svakodnevni kod pubertetlija, neuspelih filozofa, političara i ostalih umišljenih pojedinaca koji misle da će doneti promene kao Marksov Kapital.
Egocentrizam preovladava i stvara se iluzija sopstvene važnosti za svet. Toliko si bolestan da ti je važno hraniti svoju poremećenost mišlju ko će za tobom plakati, ako umreš.
Ideologija je jednostavna, ako me niko nije razumeo dok sam živ, svi će shvatiti kada budem mrtav i žaliti, a ja to želim da vidim. Svakako bolesno.
A: E brate nešto razmišljam ako umrem želeo bih da vidim ko će da mi dođe na sahranu i žali me.
B: Kako si ti otišao u aut. O čemu ti razmišljaš, stvarno si posrnuo u neke gluposti.
A: Što brate šta fali mojoj ideji, samo bih voleo da vidim kako će svi to prihvatiti. Mora da će biti bolno, jer ipak ja nešto značim ovom društvu,
B: Au, ja sam mislio da se šališ, ali ti si zaista kreten sebični.
A: Što?! Šta mi fali i sam znaš da sam vredan svima. Da mi je samo videti Mariju kako plače, ima da shvati da sam ja neko. Samo da vidim tu stoku kako žali za mnom.
B: Eto zato, to je bolest druže idi leči se. Odoh, skroz sam se skenjao zbog tebe debilu.
Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.
Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.
A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.
I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).
E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...
Ljudi iza torenta. Održavaoci broda modernog piratstva. Skriveni heroji daunlouda. Oni koji ne stopiraju fajl posle 100% i zavale se u fotelju uz Betlfild ili krekovanu verziju Fotošopa, već ga vredno drže narednih nekoliko dana na aploudu, iako im je net slabiji od sadržaja alkohola u Meraku, i modem stariji i prašnjaviji od Merlinove brade.
Neki bi ih označili kao lude i stavili ih u karantin sa muzičkim plejerom na kojem je samo pesma Zombi od Krenberisa, i angažovali stručnjake da im govore kako će sve biti u redu. Ali, sidera je toliko malo da se mogu prebrojati na prste jedne ruke černobiljskog novorođenčeta. Imaju svoja verovanja i način razmišljanja koji se kosi sa razmišljanjem ličera. I nisu nimalo naivni, kol'ko bi se moglo pomisliti.
Ima ih raznih. Od dalekih predela istočne Rusije, gde je internet konekcija luksuz, a jedine torentovane pesme odišu votkom i ruskim naglaskom, preko jugo-zapadne Evrope, čiji adolescenti teraju i po nekoliko sati torentovanja dnevno, sa konekcijom koja ima više nula od složenog binarnog broja, pa do obala SAD, i vanzemaljskih mašina koje se kriju u četiri zida dvospratnice, sa houmpejdžom podešenim na 4chan.org, i skladištem od 80% pornjave, i 20% torenta te iste pornjave. I svi se čuju preko Skajpa.
-Roflsaurus nubaro, gasi to, viš da ti guta net k'o Neo tablete!
-Čekaj, da se skine ovo, da stavim na aploud...
-Jel me drkaš? Čekaj da proverim, ne, ne drkaš mi...Jel me drkaš?! Šta si naivan, koji kurac?
-A, ne, ne. Mora nešto da se vrati. E, evo ga. A sad, siding...Hm, 7 godina 4 meseca i 16 dana...Pa, imam vremena...
-Odo da skuvam kafu.
Zbog narodnog verovanja da su visoki ljudi superiorniji u svim poljima, nastala je gore navedena fraza, koja služi kao prekor visokoj osobi što ne može nešto da uradi, iako često to nema nikakve veze sa visinom.
otac: Vidi, sine, kako lep dan danas, majku mu jebem, ajmo cepat' drva.
sin: Ne mogu bre, ćale, moram da učim za ispit.
otac: Iii bre, toliki čovek, a rađe bi da uči no da cepa drva. Da te pitam, sine, nešto iskreno, da nisi ti od onih, a?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
sevastokrator Branko: Presvetli care, opsada Soluna još traje, ali nažalost bez pomaka.
car Dušan: Ej, toliki čovek, ne može jedan jebeni grad da osvoji. Ne, nemoj da si tužan, nije problem u tebi, nego u meni što ja 'oću svima vama 'leba da obezbedim, jebem li vam majku u pičku onu nesposobnu, aaaa ima ja da ukinem sve povlastice vlasteli, ne zvao se ja Stefan IX Uroš IV Dušan Nemanjić, za prijatelje Silni.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
Jovan: Ne mogu ja da prođem bre kroz ovaj hodničić, ženo, ovo bre kao da je pravljeno za kerove, ne ljude.
Jelena: Au, toliki čovek, a ne može da prođe kroz ovaj hodničić, znala sam da je trebalo da se udam sa Petra.
Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.
I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.
Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.
Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.
Razlog zbog koga su olovke na šalterima javnih institucija (pošta, banke, domovi zdravlja, zavodi i sl.), vezane kratkim i debelim kanapom.
Pored aflatoksina, još jedna podignuta granica u Srbiji, al' za odbijanje teleta od majčine sise.
- Sine, danas ti je trideseti rođendan. Sedi, majka i ja želimo nešto da ti kažemo.
- Super ćale, šta ste mi kupili?
- Kofer.
- Kofer? Ne razumem.
- Znaš sine, život počinje u tridesetoj...
Siromašni su.
Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.
Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.
Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.
Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.
Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.
I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.
Komercijalizacijo bola, i oče i majko.
Nije govno n'o se pas posrao, Nije šija nego vrat, Isto sranje samo drugo pakovanje.
-Isključi te grandovce,života ti.
-Nije grand to je siti rekords.
Misterija nad misterijama za 10-godišnjeg klinca.
U akcionom filmu „Razbijač“ sa Staloneom, Veslijem Snajpsom i Sandrom Bulok, glavnog junaka Džona Spartana odmrzavaju nakon nekoliko decenija snežne robije ne bi li uhvatio pomahnitalog i izblajhanog Blejda. Džon se budi u svetu koji se potpuno razlikuje od onog koji ga je pospremio u zamrzivač kao da je u pitanju prasica koja ni oktobar nije dočekala.
U tom su svetu svi nasmejani i veseli poput hipika, iako niko živi ne duva, jer je mara zabranjena. Baš kao i alkohol i so. Tamo se ni ne ljube. Niti se jebu. I što je najbitnije - nema vece papira. Oni koriste TRI ŠKOLJKE.
Nakon svakog gledanja ovog remek-dela filmske umetnosti, moju balavu pamet mučila je misterija tri školjke. Danima je klinačka mašta bezuspešno pokušavala da dočara smislenu upotrebu školjki u održavanju higijene u oblasti prkna. Ta nezamislivost terala je nakon par dana na dizanje ruku od ovog problema.
Do sledećeg emitovanja...
(sva sreća, pa izvesna televizija nema tendenciju višestrukog repriziranja)
Slengovski potencijal krije se u Staloneovom odbijanju da nauči kako se koriste tri školjke i inadžijskom korišćenju hartije, uprkos podsmehu okoline.
- Brate, 'es ti to otkuc'o seminarski na kucaćoj mašini?
- Ćale mi kucao, nisam imao vremena. A za njega ti je komp tri školjke, odbija da mu priđe otkad je polomio tastaturu u pokušaju kucanja.
Ime: Člankovita glista; Porodica: Zmija; Familija: Aurora Borealis;
Svaka člankovita glista, dakle i ja, sastoji se od 64 članka aproksimativno. Nisam sigurna da znam šta znači reč aproksimativno al mi bilo lepo da je metnem ovde. I svaki članak ima ima tačno određenu funkciju, osim nekih koji su tu čisto bezveze.
Udžbenik iz biologije za 6. razred kaže sledeće, citiram: "Iako deluje nezamislivo, člankovita glista se prilagodila kretanju bez nogu, i to veoma lako čini." Kurac moj lako. Zahvaljujući jednom jebenom mišiću u 17. članku i metodi: *zgrči telo - opruži telo*, uspevamo nekako da se krećemo kroz ovaj život pun čemeri i boli.
Sve je u životu prolazno moj druže
I ljubavi i tuge i svi srećni dani
Sad kada je nema neka plaču ruže
Ko uvelo lišće na jesenjoj grani...
Ja se izvinjavama na ovoj digresiji, pukla me emocija. Da nastavim. Uvreženo je mišljenje da smo mi potomci zmija, guštera i čega sve ne, no jasno je ko dan da su to fabrikovane insinuacije naših arhineprijatelja, belih nosoroga.
Svi ste u školi učili da slonovi svakog proleća odbacuju surlu, a da li ste se ikada zapitali da je možda surla ta koja odbacuje slona i evoluira u neko drugo biće, biće oslobođeno materijalnog. Ruku, nogu, ušiju, očiju. Da, i reproduktivnih organa, no ta trivijalnost nam ne predstavlja smetnju prilikom seksa. Sada se verovatno smejete i pitate kako glupava člankovita glista može da vodi ljubav? Pitajte svoju ženu, ona se nije bunila.
Vas, ljude, verovatno zanima kakvo mišljenje mi, člankovite gliste, imamo o vama, ljudima. Kako bilo, ja vas delim na dve vrste: na one koji imaju potrebu da nas gaze svojim pseudopodama i one koji nas iz nekakvog milosrđa, il šta ti ja znam, na našem putešestviju od tačke A do tačke B, bez greške vraćaju u tačku A. Uh, kako mrzim ove druge. Zar je toliko teško pogledati gde nam je usmeren prvi članak (upadljivo svetliji od ostalih), i preneti nas u tom pravcu?
Rekli su o nama:
"Jasno je da je tajna i bit svega saznajnog u sledećem pitanju. Gde je kraj onoga što člankovita glista kao takva jeste, a gde početak onoga što člankovita glista nije."
Kornelije Kovač, gitar hirou turnir - delta siti 2008..
"To ne beše glista, nit to beše zmija. Već sve deo do dela. Doista čudno. Čudo?"
Poslanica Nazarećanima, treći psalm 12:44
To sam u najkraćim crtama Ja, člankovita glista. Ili sam beše člankoviti crv? E da ga jebeš...
List toalet papira, koji, za svaki slučaj, provučemo između guzova posle brisanja, čisto da proverimo da je posao obavljen temeljno i nema neželjene zaostavštine...
Betonska ograda visoka izmedju dva i dva i po metra, obavezno je ofarbana u belo.
Nema nikakve otvore osim kapije od kovanog gvoždja, a da se ne bi videlo kroz nju na unutrašnju stranu joj je zanitovan rebrasti pocinkovani lim ofarban u mat crno. Od ograde nemačkog logora se razlikuje samo po tome što nema bodljikavu žicu i dve stražarske kućice pored kapije. Stražarske kućice su unutra i u njima su obično dobermani, šarpalninci ili već neke zverke sa vilicom k'o kašika od bagera. Na ovoj ogradi nema gipsanih lavova, biljaka puzavica ili cveća posadjenog sa spoljne strane, samo go beton.
Uglavnom se može videti oko šiptarskih kuća po kojima je i dobila ime. Ako upoznaš Srbina koji živi u kući sa šiptarskom ogradom samo ga zaobidji u što širem luku jer nikad ne znaš odakle će da zapucaju na njega.
-Kako da stignem do tebe?
-Sidji na poslednjoj stanici i samo idi pravo dok ne naidješ na veliku kuću sa šiptarskom ogradom, onda prva levo i tu sam, pored trafike.
Tipično muvanje bez ikakvih finansijskih sredstava.
Ona: Hoćemo na neko piće ili kaficu neku ?
On: `ajmo na neki vazduh ...
Osnovni uzrok drastično različitih oblika ponašanja u istim ili sličnim okolnostima.
Neki gradić u Norveškoj...
24.decembar: "Gradonačelnik pohvalio sugrađane zbog toga što su, kao i prethodnih nedelja, redovno uklanjali ledenice sa svojih krovova i čistili sneg ispred svojih dvorišta i lokala."Grad u Srbiji...
7.februar: "Ledenica ubila ženu na Banjici"
8.februar: "Gradonačelnik naredio da se sve ledenice poskidaju sa krovova. Svaka opština u kojoj bude nađena i jedna ledenica, uplatiće u gradski budžet kaznu od 10.000.000 dinara i dobiće dve hiljade raseljenih Roma."
18.februar: "Dragi gledaoci, kao što možete da vidite, ledenice su na svakom koraku. Zato, kad krenete na posao - pažljivo i držite odstojanje od zgrada ukoliko je to moguće."
Grad u Rusiji...
21.januar 20:05h: "Još trideset ljudi udavilo se danas popodne, prilikom kupanja u zaleđenom jezeru. Po preliminarnim rezultatima obdukcije, a i na osnovu snimaka sa sajta Youtube, očigledno je da je u trenutku smrti velika većina bila u alkoholisanom stanju. Ovo je treći dan za redom da se dešava ovakva tragedija."
22.Januar 09:13h: "Gradonačelnik apelovao na sugrađane da se ne kupaju u ledenoj vodi, ili da barem smanje unos alkohola u periodu od nekoliko sati pre toga."
22.januar 17:23h: "Tridesetdve nove žrtve kupanja u zaleđenom jezeru."
23.januar 14:13h:
"Policija je, pre nešto više od sat vremena, uhapsila oko stotrideset ljudi prilikom pokušaja da uđu u ledom okovano jezero. Ipak, oko dvadeset najodlučnijih i najbržih uspelo je da izmakne pažnji policije i uskoči kroz rupu u ledu. Jedan od osujećenih kupača, revoltiran, u vidno alkoholisanom stanju, napao je pripadnika policije ledenicom koju je odlomio sa krova obližnje kuće i naneo mu lakše telesne povrede. Onda je pokušao da pobegne i uskoči u jezero, ali je usmrćen nakon što su ostali policajci otvorili vatru u njegovom pravcu."
Besplatna poruka koju bi mts definitivno morao da uvede kao odgovor na poruku: "Molim te, pozovi me nemam dovoljno kredita".
Realistični prikaz metafore propalog biznismena koji po svaku cenu želi da izvuče profit iz nok daun investicije, da ugrabi nešto sa sofre de je nekada bilo pečenje a on zakasnio na krkanluk. U drugim branšama društva, eminentna gospoda iz političkih redova ovaj termin koriste kao sinonim za: "kada izvršiš malverzaciju sa inostranstvom, nemoj da staješ, pokupi lovu i sa carinskih prelaza".- Jeste nepristojno pred drugima umakati hleb u pleh gde se nekada nalazilo prasence koje si čoporativno, sa kolegama, rastrgao, al' ko ga jebe, talog je sladak za umakanje.
Pojavom estrade, pomodarenih shvatanja društva i iskrivljenih vrednosti, terminologija samog izraza se može upotrebiti uz što šta vezano za pokondirene emitere nju vejv talasa turbo folka i njihove konzumente. Karleuša (ima prezime k'o da sam nekoga opsovao, da 'prostite), kada održi svoj emotivni gej spektakl, pokupi lovu i od piva koje se točilo na pultovima oko bine jer treba napuniti dupe za sledeće spektakle i razvrat koji ugladjeni momci, sa prefinjenim manirima i lakim koracima, obožavaju. S' druge strane, ta ista momčad i kul ženke su pojeli guzicu, mažnjarili poslednju crkavicu od ćalaca da bi kupili ulaznice za faking u šupak and dance koncert pomenute dive.
Na kraju, pleh sa slatkom prasećom, ja'njećom, pilećom ili drugom živinarskom močom može se svrstati u terminologiju mejnstrim pornografije kada pornićarka pokupi prstićima spermu sa sisa, čela i obraza i poliže na kraju filma smešeći se u objektiv. Good job you little bitch.
- Aaa, jea, jes! (čiča svršava po licu mlade umetnice iz Maroka koja želi da se oproba u vodama Silikonske doline).
- Ah, Ah, jor big dik iz so gud! Džis on maj fejs, jes! (Na lošem engleskom pomenuta umetnica u magnovenju jedva izgovara naučeni tekst, potom sa punim ustima sperme se smeška kameri i guta belo sa zadovoljstvom).
- Ajde pojedi ostatak! prim. prev. (dedica joj pokazuje prstom da sve pojede, ona prstima detaljno skuplja ostatke izbačene djece u obliku sperme i liže prstiće, film se završava).
Producent: Dobra je mala, lepo se jebe a i na kraju je sve omazala sa sebe. Može da nastavi sa snimanjem.
Novonastala pojava i fenomen savremenog doba. Izveštačeni kez administrativnih radnika po kojekakvim institucijama, bankarskih činovnika, kvazi menadžera, i uglavnom od osoba koje nam ne žele ništa dobro. Obično ide u paketu sa obraćanjem ličnim imenima.
-Gospodine Pajo, sedite. Jeste za kafu možda? Neki sok?
-Ne hvala. Nemate vi toliko šećera da zasladite kafu koju ste mi zakuvali.
-Kako to mislite gospodine Pajo?
-Znate dobro kako mislim. Kredit koji ste mi uvalili izgledao je kao slamka spasa, a kad sam pročitao ona sitna slova skontao sam da ste davljeniku dali kamen u ruke.
-Ali trebali ste pažljivo da pročitate uslove pre potpis...
-Ajde ne kenjaj više i skini taj službeni osmeh sa lica da ti ga ja ne skidam! Isto si se tako saharinski kezila kad si mi kurac uvalila!
-Ali gospodine Pajo?
-I ne zovi me ličnim imenom. Nismo mi ovce čuvali zajedno. A zahvaljujući vašoj poštenoj kući, to mi sad jedino preostaje!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Zdravo draga. Si umorna? Kako bilo na poslu?
-Bitno da ti nisi umoran lenčugo! Ništa ne radiš u životu, samo taj daljinski šaltaš, a sitnicu neku da mi pomogneš nisi u stanju.
-Ali draga, hteo sam, al bila važna tekma pa...
-Jebala te tekma! Puna sudopera, u kuhinji samo prazne flaše, pikavci gde god se okreneš, u kupatilu pečurke rastu, deca na ulici rade šta im volja, gadiš mi se!
-Draga!
-Šta je!?
-Kući si, jebote! Nisi više u banci. Skini taj službeni osmeh! Ježim se...
