Znak na neizmernu tugu mališana oko 2000. godine kada su se na BK prikazivali crtani filmovi koje su oni sinhronizovali, jer se na kraju svakog crtaća čulo "Tekst čitali: Nebojša Gurović,Tatjana Stanković ,Violeta Peković".I pored toga što njihova imena naznačavaju kraj crtaća, ipak su ih svi voleli, i još uvek ih vole(barem u meni znanim slučajevima), iako niko ne zna zapravo ni kako izgledaju.
"Tekst čitali: Nebojša Gurović,Tatjana Stanković ,Violeta Peković...obrada BK"
-A hooću joooooooš, kmeeeeeee!!!.....
Obično se kaže za merakliju, boema, čoveka slobodarskog duha što ne robuje obavezama. Po principu od danas do sutra ali punim plućima. Hedonistički, maksimalno za sve pare, poštujući svaki dan kao poslednji.
- U komšiluku opet neko veselje?
- Ma jok... Nego kod Marka se okupila neka ekipa.
- Kakva je to propalica, bio juče u dnevnicu, eto mora odmah sve da spiska!
- Matori ne seri! Bole ga brige, čovek zna za šta živi! Ti štekaš celog života i šta imaš?
Pojava da imperativ zvuči mnogo sočnije i žešće kada se upotrebi nesvršeni oblik glagola umjesto uobičajenog svršenog. Efekat je isti kao caps lock u pisanju.
- Otvori prozor, malo da se izrači soba.
(prođe pet minuta, zahtjev se ignoriše)
-OTVARAJ PROZOR, POGUŠIĆEMO SE!!!
Asta la vista, bejbe.
Stavljanje do znanja sagovorniku da je vaša priča završena, ukoliko ne prihvati da se, kao inferiorni lik u njoj, ne pita ama baš ništa.
- Neću ništa da menjam, znam da imam talenat, priča je dobra...
- Znaš kako, ja treba porodicu da prehranim od zarade, žena neće više Vitonjare, 'oće markirano! Pa ti ako nastaviš da tvrdiš pazar - znaš gde su vrata.
Ljubavna patetika, suze, tragedija, na to se ljudi pale! Čak ni jebeni Hobit nije proš'o bez toga. Dakle, ili usvoji moje predloge, ili traži drugog izdavača, a u međuvremenu piši blog.
______________________________
- Ja nisam spremna da se skidam pred kamerama, ne još uvek.
- U tom slučaju - znaš gde su vrata. Glas ionako nemaš, čime misliš da privučeš ljude? Do skoro nisi bila tako fina, ako me razumeš.
Zamočaj me! Malo grublja verzija izraza hoćeš li i muzičku želju? Logično, upućuje se osobi oko koje obigravaš kao francuska sobarica i što ti više obigravaš, prohtevi dotičnog ili dotične sve više rastu.
- Jesi li kupio sve?
- Evo proveri, trebalo bi da je sve tu.
- A gde su lovorov list i majoran?
- Ufff, ajde otići ću ponovo do prodavnice.
- Svrati i do parfimerije, potrošila sam ovu noćnu kremu. I uzmi mi nekoliko brijača za noge.
- Važi.
- Eeee, čekaj, mogao bi i da odneseš mikrotalasnu na popravku.
- Pa kako ću?
- Idi autom.
- Ženo božija, auto je u kvaru već dve nedelje!
- Pa uzmi bicikl, ajde šta ti fali.
- Ajde, do mojega, nekako ću se snaći.
- I kupi dve lubenice kad već ponovo ideš u prodavnicu.
- E ženo, ajde još uzmi pa me jebi! I tako ja tebe više ne mogu.
Haljinica iz koje sise iskaču napolje, a guza namiguje prolaznicima.
Veličina navedenih atributa je nebitna, bitna je samo veličina haljine. Ako se poredi sa ženskim gaćicama, nalazi se u kategoriji tangi. I najčešće se u toj kombinaciji i nosi, sa štiklama, par komada nakita i... ništa više.
Predbračno dete.
- E desi Šomara, izvini što te zovem ovako kasno ali da li bi mi bio kum?
- Naravno Mare brate ne treba ni da pitaš! Šta je jesi joj muno taoca a?
- Omaklo mi se...
Rečenica koja se često sreće u opisima novih tehničkih proizvoda kada se ističe kako je proizvođač prihvatio neku novu ideju. Naravno, apsolutno je primenljiva na razne druge aspekte u životu.
Pera: Maćori, si čuo da je Đoni završio u bajbokani!
Mika: Džoni berštre iz gimnazije? Ne seeeri!
Pera: Ma da. Ona njegova programerska firma utajila neki veliki porez...
Mika: Pa kako to da se desi liku za koga je direktor na maturi rekao da će njegova slika završiti u enciklopediji pored reči "poštenje"?
Pera: Pa, batice, kao što bi njegovi etf-ovci rekli, nije ostao imun na nove trendove.
Uber kul. Dopadljiva bestijalnost. Morbidno, sodomijalno, gadno ali neodoljivo.
Kao vraćanje na ponovno omirisanje smrdljivih čarapa. Da se Frojd pita on bi rekao podsvesni afinitet ka mazohističkoj onaniji sadržan u jednom izrazu.
-Ovi Japanci nisu normalni, sve ti jebem.
-Magarac, šiparica i celer, ne verujem.
-Boleščina, sine.
-Da znaš, deder opet da vidimo.
-Čitaš mi misli.
Suprotstavljanje naširoko ukorenjenom pomodarstvu, da se ženskoj deci sa ovih prostora daju imena po evropskim prestonicama.
-A lepo joj govorila majka. Uozbilji se Požego, rešavaj taj fakultet, vidiš kakvo je vreme došlo...
-Ček matori, ti si detetu ladno dao ime POŽEGA?
-Ma nisam ja, to je birao njen brat Kosjerić.
Mali debeli vodoinstalater sa đilkoški brčić , koji stalno pokušava da spase neku princezu . Pošto se bije sa kornjače u pratnji nekog tamo guštera , koristeći samo nekakve buljave " čurke " , može se reći i da je u pitanju neki narkić . Tu jebenu princezu zatvorenu uvek drži neka jebena spodoba mešavina kornjače , zmaja i pojedinih umetnika sa Srpske estrade .
Često ga brkaju sa onim crnjom iz Italijanske fudbalske reprezentacije
Esi vid'o novu frizuru super Maria ?
Ne seri da su mu promenili izgled nakon tol'ko godina ?
" Toliko godina ? " Brate , on menja frizuru na svakih 10 dana .
Čekaj , jel ti pričaš o onom crnji iz Milana ?
Ma neee , već o onom debelom malom iz one igrice ...
Česti "krivac" za dugovečnost.
Naslov u novinama:
"Deda Stanko ima 95 godina, a za njegovu dugovečnost zaslužne su, kako kaže, dve čašice rakije svakog jutra."
Poplaćati sve, rekao bih, škole koje si voljno ili nevoljno morao da prođeš, odigrati mnoštvo utakmica sa svakakvim protivnicima boljeg ili lošijeg kvaliteta, odguliti par sezona u ligama u kojima, kako bih rekao, smatraš da ti ipak nije bilo mesto. Uz uloženi rad na sebi, malo sreće i renoviranom pameću, konačno si se izborio za mesto pod Suncem.
Ali tu borbi nije kraj, i nema opuštanja. Sada to mesto treba i sačuvati.
- Roki, dokle misliš ovako, kevo daj za pljuge daj za piće daj za novu trenerku?
- Stvarno kevo, evo bataljujem više. Od sutra krećem u borbu za prelazak u viši rang. A sad daj tih petsto dinara što si krenula da vraćaš u torbu, ne loži se.
Gol u koji lopta ne može da uđe ni pod tačkom razno. Objekat na koji kao da su bačene čini jače od vlaške magije koje ni najveći čarobnjaci sporta ne mogu da razbiju i postignu gol. Kakvi Ronaldo, Mesi i ostali smrtnici, Ol Star kvidič tim Hogvortsa da juriša odjednom sa tri lopte, ispušili bi ga. Sep Blater i Mišel Platini da dignu dupe iz fotelje i lično dođu da uguraju loptu u gol, ne bi uspeli. Nema gola. Jebiga, neka viša sila. Paranormalno. Neće lopta u gol pa da je jebeš.
-Šta je bre ovo, Brazil - Mauritanija 0:0? ŠKK? Ja igrao 15+, pa Džanki imao dojavu za deset najmanje, on nikad ne maši. Šta se ovo dešava?
-Jebaga, ne ide, ovi divljaci začarali mrežu. Ovaj golman valjda vrač u nekom plemenu pa bacio magiju, samo mumla nešto i pljucka, a papagaj mu sedi na prečki i sikće na protivnike. A ovi kao vezane vreće, prstom u dupe ne bi mogli da pogode. Nisu ovde čista posla, ovo ni Gandalf ne bi mogao da razmađija.
Američki računari iz osamdesetih u ulozi statusnih simbola jugoslovenskih firmi devedesetih.
Ukoliko si na malom ekranu hteo da prikažeš firmu koja je uprkos sankcijama svetskih moćnika i dalje jaka i moderna, ispred sekretacice izazovnog pogleda i prostranog dekoltea, mora se naći računar.
Nebitno što je tu njegova funkcionalnost ravna funkcionalnosti aparata za espreso u erotskim filmovima, filmski radnici su ovim potentnim trikom gledaocima jasno kazivali upravo ono šta su zamislil.
Gotovo uvek je ugašen, da tehnički neuke glumice ne pojebu nešto, a pored njega pisaća mašina "olimpija" po kojoj crvenokose sekretarice zavodnički kuckaju.
Brkati Vukašin, već očajan, ulazi u detektivsku agenciju bez mnogo nade da će na takvom mestu naći prekopotrebno zaposlenje.
Videvši na stolu kompjuter, brk mu se nasmeši i nesvesno poče maštati kako će ove godine biti novca za Necinu ekskurziju, a što da ne i za izlazak na palačinke sa Lolom, a posle palačinki neko bi mogao biti i jeban.
Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.
Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.
Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju:
- Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto?
Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.
Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada.
Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši.
40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.
Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.
- Hoćeš li ti da spavaš, pobogu?
- Nado... Dodji, sedi pored mene.
- Šta ti je, jel ti zlo?
- Jesi li se ikad pokajala što si pošla za mene?
- Šta ti to sad pade na pamet?
- Vek smo proveli zajedno... Osedeli jedno pored drugog... Voleo bih da znam.
- Eh, moj Milija... Da nisam pošla za tebe, onda bih se pokajala. Nismo živeli bogato, ali smo živeli vredno i pošteno. Da je Bog hteo da nam bude bolje, bilo bi nam bolje... Jedino...
- Jedino?
- Žalim što ti decu nisam rodila. To me muči i tišti godinama. Oprosti mi.Milija zausti da kaže nešto ali nije mogao. Samo ju je jako zagrlio...
Kaže se za radodajke najvišeg reda.
Devojku kojoj ni piće ne moraš da platiš da bi ti izblajvala u veceu.
Ribu koja će ti dati na prvom sastanku.
Cavu koja se trpa u buljsona iako nemaš dobra kola.
Prokleta nimfomanka.
- Viš onu tamo? Gledam je celo veče. Ne znam da li da joj priđem.
- Au maćoree, pa ti si puk'o? Za nju ne moraš da skupljaš hrabrost niti smišljaš spiku. Samo joj priđi i pitaj je da izađete na svež vazduh malo i vodi je kući. Pocepaj je ko metar drva i to je to. Sutradan te se neće ni sećati. To je tak'a sorta.
- Znači taj fazon?
- Nego šta, da ima šifru otvarala bi se na četri nule, ko oni koferi po difoltu.
