Disident. Dok se crvenim tepihom šetaju šaran, som, girice, skuša, oslić, za njega niko ne mari ni dva posto, a kad je muka zovi Tostolobika on da vadi krompire iz vatre i da ih hladi, on da spašava on da sredi! Tostolobik drži ispod jastuka, na jednom ubrusu napisano sitno knjigu o Jovu, pa je čita s vremena na vreme i tako ne klone duhom.
-Dok jedan dan ne ubije govna kolima!
Najčešće "ćorava posla", moglo bi se čak reći i sinonim za tako nešto.
- Halo?
- Dobar dan, izvolite. Kakav problem imate?
- Slova su mi mutna na monitoru.
- Koju verziju operativnog sistema imate?
- Šta je l' imam?
- Koju v...
- A, to! Vindovs, ovaj novi.
- Vindovs 7, jesam li u pravu?
- Valjda, a gde to gledam? Mutna su mi slova.
- Dobro, recite mi koji monitor imate, da li je u pitanju ce-er-te ili
el-ce-de monitor?
- Dvadeset četiri inča, super je, radi mi Avatar u ha-de, super izgleda film, samo mutna su mi slova, kako da to sredim?
- Moramo prvo utvrditi koji sistem koristite tačno, i koji je monitor, posle ćemo da vidimo da li su drajveri za grafičku karticu pravilno instalirani.
- A ne mora to sve, radi mi sve, nego samo ta slova. Ček samo sekund,
ugasi mi se ovo sranje, vraćam se za min...
- Halo? Monitor vam se ugasio? Ili računar?
- ...
- Halo?
- E tu sam, reci mi sad, za ova slova, mutna su.
- Šta vam se tačno ugasilo?
- Ma džoint, bio sam po upaljač, izvini. Muta su mi slova samo.Tu-tuuuuuuuu, tu-tuuuuuuu, tu-tuuuuuuu....
Mali Mrav i Ziljava Njorka konačno su uredili svoju zemunicu. Na jednom kraju, iza ognjišta, a tik ispod veprove lobanje probijen je kružni otvor, kroz koji pogled puca ka dolini.
- Ovo staviti ili ovo? – pita Njorka i pokazuje u jednoj ruci okrugli komad od pletenog pruća, a u drugoj kožmuru sabljastog tigra.
- Šta bre?
- Ovo ili ovo na prozor?
- Daj od pruća.
- Lepša ova koža.
- Pa onda kožu.
- Pruće boljše.
- Pu jebem ti Ledeno doba 3 i 4 i kad sam te mlatnuo močugom i dovukao ovde sa Velikog Pojila!
Jezus-Marija-Sveti-mudraci-sionski&co! Ima li veće opsesije žena od zavesa? Dobro, posle cipela, dijeta i praška od 12 kila sa anplagdom Sergeja Ćetkovića.
Sabrana dela Karla Junga, Tehnologija materijala I i II i Ogledi o optici nisu dovoljni za razumevanje tog porubljenog komada tekstila, zvanog - zavese.
Ono što ti, momče, smatraš parčetom krpe protiv ulaska džinovskih leptirica i neželjenih pogleda komšija u odskačuće spolovilo, dok goluždrav tancuješ uz solažu Zorana Starčevića Starog, one tretiraju kao pitanje nacionalnog značaja, specijalan paravan života, lepršavu simboličnu haljinu višeg bića u kojoj… Uglavnom, mnogo im je važno to.
Sa karnerima, obrubljene rokoko, duge, kratke, gusto nabrane, vezuju se ili padaju, uf ove se teško peglaju, ali što čuče na prozorčee.
A kačenje? Akrobatišeš na kljakavom tronošcu, pružaš krake preko TA peći i police s knjigama, nabildovo si triceps ko Dane malterdžija. Džaba procenjuješ razmake među štipaljkama, moraćeš da ih preslažeš onako sekvencijalno bar jednom, to je taj zaveski Marfi i bog. Evo ga! Ko šećer. Ali zamalo.
- Evo sad skini ovu i zakači onu drugu.
- Čekaj malo, pa malopre sam stavio ovu?
- Ne pada mi nekako svetlo kako treba...
- Oćeš da uključim plafonjeru?
- Ma ne, ne razumeš.
- Naravno da ne.
Skinut s WC šolje za vreme nužde.
- I taman da dovršim, kad ona drolja s razglasa -"voz za Priboj preko izdrkam joj se u usta polazi sa perona četiri". Snuždim se, dohvatim kofer i uskok bato. U vozu sam posle nastavio, al' nije to to.
Još jedna užasno otrcana fora kojom u vidno alkoholisanom stanju počnete da barite dlakavu mešinu od konobarice u nekoj birtiji. Uspeh nije zagarantovan. Možda sifilis.
Najpaorskija fora, poslednji put je umalo upalila za vreme kraljevine SHS. Mada, ne postoje pozudani podaci koji to mogu potvrditi.
Sa jednim krvavim okom koje đuska kolce od kapka do kapka, i drugim krmeljavim koje ispituje konobaricu od glave do pokušaja sisa, nalik na patrljke, stavljate do znanja muškobanjastoj kelnerici, sa retkim primesama žene, da biste joj metnuli bobana u čmor.
- Izvolite, želite li još nešto?
- To što ja želim kevo, ne ide na fiskalni račun ako me razumeš, xe xe...
- Slušaj balavče, tu foru ne možeš da prodaš ni na buvljaku u Pančevu. Ni da je pokloniš gluvonemoj nakazi. Umesto da si reko, oću teto da te jebem u pičku i dupe, pa i da ti dam. Nije teta stipsa, poslednji put se jebala za vreme radne akcije Brčko-Banovići. A I malopre sam se tako iskenjala od pasulja, da mi je i druga rupa široka, ako me razumeš.
- Ali, znate, ja sam se samo šalio…
- Evo ti makaze i brašno.
- Šta će mi?
- Makaze, da se probiješ kroz šumarak, a brašno da vidiš gde je centar tropske
prašume.- Ali…
- Skidaj gaće, jebaću te jako.
PK.
Viteški način za očuvanje, sada skrajnute, časti. U vreme kada je bila na ceni, a čist obraz bio bitniji od života, problemi su rešavani džentlmenski. Bečka škola u osnovi, bela rukavica u lice, pištolj ili mač, vreme i mesto, pa ko pretekne.
-Gospodine Žak la Pard, upravo ste u prolazu nehotice zakačili moju životnu saputnicu. Budite džentlmen, kako to red nalaže, i uputite izvinjenje ljupkoj dami.
-Očešala mi se o kitu, nek se ona meni izvini.
-Iju! Mondju, kakav prostakluk!
-Nemojte se uzrujavati, biće mi osobito zadovoljstvo da ovog nikogovića naučim pameti. Gospodine, tražim zadovoljenje! U podne kod kapele, birajte oružije.
-Tražila je i ona zadovoljenje, čim se očešala.
-Angard!
Prema nekoj urbanoj legendi, vrsta mučenja koje cilja na psihu. Izvodi se tako što se žrtva potpuno imobiliše, dobro uveže da ne može ni da mrdne i postavi se jedan sud sa vodom iz koje kaplje pravo na glavu onoga ko se mukama podvrgava. Najbitnije je da kaplje potpuno istim ritmom, ravnomerno i nepromenjivo sve vreme, da mučenik tačno uhvati ritam i da zna kad koja kap dolazi.
Priča se da je efekat tog jednog te istog ritma kojim se lagano u glavu čuka poražavajuć, da ljudi od toga lude toliko da i najkrupniji i najjači čovek plače kao malo dete i moli za milost. Samo je pitanje vremena ko može koliko da izdrži. Ali mučitelju nije ni bitno; on lepo postavi aparaturu i žrtvu i može da ide da pozavršava druge poslove. Samo povremeno obiđe i, ako vidi da još nije urodilo plodom, dolije novu količinu vode u sud i slobodan je. Lepo, čisto, bez da se zamuči i isprlja ruke, a efikasno.
- E, ovaj spot znam! Sa'ću da pojačam! Slušaj! Zar nije dobra stvar?
- Lepo si rekla, stvar. Jer, pesma nije.
- Uf, ajde što si mrgud, nego si još i staromodan! Baš ekstra zvuči!
- Ženo, svaki dan, ceo dan puštaš to. Osećam se kao da izvodiš kinesko vodeno mučenje: tačno znam, isti debilni ritam, ono kok-kok, jedna debilna te ista melodijica koja ide u krug beskrajno i jedna rečenica kukumavčećim glasom u krug...
- E, znaš šta...
- Ne, znaš ti šta! Izdržao sam dva, ovo je treći dan, dosta je! Razbiću ili TV ili tebe ako ne prestane, bre!
- Iju, šta ti bi?!
Prc. Moša.
Teatralni uzdah razočaranja situacijom koja je obećavala a, usled nepredviđenih okolnosti, zaršila kao potpuni fijasko.
Ugledaš tlo, proceniš da nema šansone da nije plodno. Već vidiš sebe kako ubiraš plodove, a ono zaraženo, ni korov da uspe. Ne lezi vraže.
- Matori, ko te udesio?
- Bio juče na Perinoj žurci, a tamo Mara i njen telohranitelj. Drmnem ja par ljutih da se podmažem, priđem im, šmekerski se nakezim i kažem: kad ti ovo već ne možeš da opališ, prepusti meni, ali avaj, Telohranitelj mu je samo glup nadimak. Prcaju se sve u šesn'est. Složio me ko oblandu.
________________________________________________________________
- Šta se drapaš, majmune, na javnom smo mestu?
- Zbario sam Enu konačno, mislio sa'ću joj skinem mrak, ali avaj, izgleda se aktivno pustila u promet, ima celu paletu boleščina.
Iskunjati lapo sata, sat popodne kada dan krene u kritičnom pravcu prelaska od prihvatljivo usranog do nemogućnosti bitisanja i želje za pročišćavanjem sinusa sačmom za jarebice.
Početi ispočetka, kanda jutro je pametnije od večeri makar bilo i u šest uveče je l' da? Jes' kurac, jutro je kurva demonska što te bode vilama u dupe al' spavanje makar malo poboljšava nivo endorfina u mozgu pa nastavak ISDD-a može da prođe u relativnom miru, što je od velike važnosti za ljude oko vas. Tako izbegnu da se nađu oči u oči sa dedinom karabinom ili gluvarom kada licna pregori.
- Bgateeeeee, 'oćemo na neke derivate ječma večeras a?
- Može, može, aj oko 8 kod Slađe u kafani, taman da skuntam sahat vremena da se resetujem.
- Opet si menstrualan a?
- Ma sisaj kurac, samo da zalegnem malo i posle sam k'o vidra.
Cigare savijene od čudnog smrdljivog duvana koji odiše svom divotom arome zapaljenog sena.
U 4 ujutru posle dobre terevenke:
-Imaš li pljuge?
-Samo ove ćalove balirane?
-Daj jbg, nisam ni planirao da ostavim pluća deci u amanet.Ove cigare obično prati obilan kašalj kao da je Perun jeo bunike.
Dve stvari na koje se usredsredimo kad razgovaramo sa pametnim, elokventnim i obrazovanim ženama.
- Ova Mileva baš rastura fiziku... Čuo sam da je na pragu epohalnog otkrića...
- Da, već duže proučavam njen lik i telo.
- Misliš, lik i delo, Alberte?
- Ne, mislim da je jebem.
Uz Long Ajland, glavna Američka mjerna jedinica za masivnost. Jer Amerikanci uivjek moraju ići uz kurac svima ostalima pa tako i u mjernim jedinicam ne koriste standardni mentrički stistem, nego koriste inče, stope, kurce-palce i ostale djelove tijela da bi izmjerili nešto.
Ako standardnom ameru kažeš da je nešto dugo 100 kilometara ili recimo 75 milja, neee on to neće skontati dok mu ne uporediš sa nečim poznatim tipa Menhetnom, ili u većem slučaju čak i Grand Kenjonom.
FOX: Ekolozi upozoravaju, da zbog globalnih klimatskih promjena led na Antartiku se sve više topi, te da se komad veličine dva Long Ajlanda odlomio i pluta Pacifikom.
CNN: Najnovije pronađeno proročanstvo Babe Vangle kaže da će našu planetu 35. marta sledeće godine pogoditi meteor veličine četiri Menhetna. Predsjednik Obama je već angažovao Brus Vilisa i ekipu na spriječavanju Armagedona.
Valjda prethodnica nekakvog seljačkog muzeja moderne umetnosti. Gostinska soba je nasleđe naših starih i “institucija” između svakodnevne funkcionalnosti i hrama. Predmeti u ovoj sobi su imali auru muzejskih eksponata a jednog dana je i sam vlasnik gostinske sobe postajao privremeni deo ove muzejske postavke.
U gostinskoj sobi su se nalazile sasvim obične, svakodnevne stvari, ali oslobođene svake funkcije, a samim tim zaštićene od upotrebe i habanja. Jednostavno, bile su samo za gledanje. U ovu sobu se ulazilo teško, gotovo nikako. Otvarala se vrlo retko, za goste, praznike, i u veselim i manje veselim situacijama. Pretpostavljam da je zbog toga uvek mirisala neobično i potpuno drugačije od ostatka kuće.
Jedna od retkih prilika kada sam mogao da prodrem u kućni hram je dan kada je, u skladu sa lokalnim običajima, kovčeg sa telom mog voljenog dede bio izložen u gostinskoj sobi. Iako tužan do bola imao sam priliku da nežno dotaknem sve one stvari koje sam samo na trenutak viđao kada je baka otvarala ili zatvarala vrata gostinske sobe. I baš tada sam shvatio da je i deda dospeo u gostinsku sobu onda kada je postao “nefunkcionalan” i kada je “služio” samo za gledanje baš kao i sve ostale stvari u gostinskoj sobi.
Najava za muštuluk.
Zahvalnica svevišnjem, koja se izražava kao usklik zadovoljstva a definiše kao nagrada za strpljenje, tj. kao reakcija na dobre vesti. Stvara onaj euforični osećaj slobode, kada bez ustezanja, glasno možete uzviknuti : "JA JEBEM!"
Zbog spontano-izgovarajućeg karaktera, podjednako je u upotrebi i kod vernika i kod ateista...
U Skupštini Srbije:
- "Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić."
- "E vidi, Velja je pravolinijski došao do govornice..."
- "Falim te Bože da je jednom došao trezan na posao..."
____________________________________________________________________Na ulici:
- "Ala je upeklo, čoveče... Dokle ćemo trpeti ovu vrućinu, jeb'o te Bog?"
- "Za sutra su najavili kišu..."
- "E, falim te Bože..."
Poslednji stepen valjanosti nečega, onako narodski rečeno.
-Da te posavetuje tvoj ćaća sine dragi, idi ti lepo u varioce tu je masna plata, kakvo sad studiranje, neće se fabrika filozofije otvoriti pa da upisuješ ta govna!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Sinoć je pola naselja čulo onu masnu šamarčinu što si dobio od Mire, nisi
trebao da štediš na izolaciji jebiga, obraz bi sačuvao, mislim ne od šamara nego ovako hehe.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
-Nema veze što si mi jebao ženu kumašine, malo ćemo se tući pa idemo na masnu pivčugu da se pomirimo, može li?
-Može ali samo ako posle ti jebeš moju, kum nije dugme majkumu, zna se neki red.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Želiš veliki, masan kurac? Ostvari svoj san ovom metodom >>>KLIK
Jedna od najsurovijih sprdačina koje možete da u društvu priredite nekoj nesretnoj naivčini jeste teorija o neobičnom uticaju hipermangana na seksualnu funkciju muškarca, ili narodski rečeno - od njega moš' jebeš ko nezdrav.
Hipermangan je inače crni prah po hemiji sličan barutu, koji se rastvoren u vodi koristi za tretiranje raznoraznih avetinja koje mogu da izrastu na polnom organu ili npr. stopalima. Nevolja je u tome što u malo većoj količini od predviđene rastvor dobija funkciju zajebane farbe, te jao onome čiji se boban nađe u njemu duže vreme. U duhu ovog upozorenja nastala je legenda o ludacima koji su poverovali u par ekselans loženje.
Sledi što je više moguće skraćena, adaptirana, ali istinita priča vredna nekoliko minuta pažnje:
Dan prvi, veče, krug prijatelja:
-A jesi probao možda sa hipermanganom?
-Hiperštabre?
-Slušaj ovako, učio me deda, znaš kakva je dileja bio: ideš sutra u apoteku, traži kutiju hipermangana, ne znam u šta ga sad pakuju pošto meni ne treba, hnjohnjo. Elem, rastvori celu kutiju u šerpi vode, i umoči ga u...
-GDE BRE DA UMOČIM?!
-Slušaj! U šerpu jebenu umočiš tuki i držiš tako jedno dvadeset minuta. NE ISPIRAJ VODOM POSLE NI SLUČAJNO! Ako to uradiš nema vajde. Posle zovi Maju pa se deco trpajte do prekosutra.Dan drugi:
-Halo?
-E matori kupio sam onaj hiperkurac, rastvaram sad. Samo mi reci jel' normalno da bude ovako braon, tamno braon? I jel' stvarno mora sve da se sipa, rekla mi apotekarka da je to za gljivice, mehure i neka govna...
-Pa da, predviđen je za to, ali veruj mi radi pos'o i za trpanje, nego je takav rastvor. Ne brini, to je sve normalno, samo zapamti da ne ispiraš posle!Dan treći:
-Matori znaš kako, trajalo je oko dvanaest minuta, petnaest plafon. Jebiga ja očekivao više, mada je i ovo sedam-osam minuta duže nego obično. Ne znam, da pokušam ponovo?
-Pokušaj, i drži ga duže.Dan četvrti:
-MATORI JEL' ĆE DA SE SKINE OVO?!
-Šta da se skine?
-OVA FARBA! TUKI MI JE CRN KO UGALJ! NEĆE DA SE SKINE!
-Pa koliko si držao u rastvoru čoveče božiji?
-SAT I PO VREMENA MATORI! JEBOTE MAJA JE VRIŠTALA KAD JE VIDELA OVO, SVE JE CRNO JEBOTE JA TRLJAO KO LUD I...
-Pre nego što ti objasnim šta ćeš da radiš samo moram da napomenem da si ušao u jednu od najboljih anegdota u mom životu.Konačno, agonija je završena na čišćenju na Urologiji. No, verovatno će do kraja života ostati poznat po nadimku Lord Blekmud.
Došla baba iz Švabije! I donijela poklon! Prije dvije godine kad je dolazila donijela neke predrkane adidaske, cijela škola se okretala. Mora da su ovaj put najke ili moltenka basketara. Zna baba šta valja.
- Vidi šta je tebi tvoja baka donijela... Čula sam da si dobar u školi, da će biti nešto od tebe. Za tebe, sine, Waterman olovka, al da je koristiš samo za potpisivanje milionskih ugovora, znaš.
Koji kurčev milionski ugovor? Jedino potpisivanje na koje si mislio je bilo potpisivanje moltenke flomasterom. Olovka jeste lijepa, sija se, pa još gravirana kutija... A, košta koliko lopta i najke zajedno. U tvom trinaestogodišnjem mozgu takva olovka je bezvrijedna. Zahvaljuješ se kurtoazno babi i ostavljaš je u fioku da godinama skuplja prašinu pošto ti majka ne da ni u školu da je poneseš da ti je neko ne ukrade.
Prođu godine. I tebe usere kako te nikad usralo nije. Isus je pretvorio vodu u vino, ti si pretvorio balvane u evre. Dolazi sutra Kuvajćanin na potpisivanje ugovora. 50 šlepera robe x 11000 evra x 1,95583 po srednjem kursu Centralne Banke BiH = 1 075 706,50 KM. Milionski ugovor. U markama, ali milionski. Vadiš kutiju sa olovkom iz fioke, otresaš prašinu i stavljaš je u džep sakoa uz konstataciju da baba mora da je bila vještica kad je pogodila da će ti zatrebati. BABA ZNA!
- Milivoje!
- Reci, gazda!
- Imaš li olovku da potpišem ugovor? Hitno, dok se ovaj nije predomislio.
- Imam ovu "Dani kosidbe GLASINAC 2016." al nećeš valjda s njom? Gledaj njegove, sija se ko mačije mudo.
- Imam ja još bolju, ali ne znam da je otvorim. Jebem te, baba...
On zna. On je u njegovo vreme prošao sito i rešeto, i ne možeš ti njemu da kažeš da nije tako kad jeste! Jeste, ej, pa da si još toliki. Ne može da uči pile kokošku iskusnog lubeničara koji je u ratu bio šifrant i koji je više rovova prepuzao nego ti radodaljki preturio. Ti si skorojević, iz njegovih si muda ispao, on te stvorio, on će i da te ubije gedorom sa kontra navojem. On je tvoj otac. Poštuj ga. On zna!
Sin: Ćale, ovo je Jelena, moja nova devojka, i želeo sam prvo da je upoznam sa tobom, jer planiramo dužu vezu.
Ćale: Zdravo ćero. :pruža ruku: Pa stisni je, šta si je u'vatila sa dva prsta u stav te jebem. Pa gde je odlučnost u tvom rukovanju?
Sin: Ćale...
Ćale: Ma šta ćale, bre! Vidi je, pa sa kog gola si pobegla stativo? A?
Ona: Znate...
Ćale: Znamo, znamo. Ti si još jedna od onih tarifnih sa raskrsnica, sunce li ti lebavo! Imam ja nos za takve, prošo sam ih milion i skrasio se na jednoj ali najboljoj i najvernijoj i najvaspitanijoj... ŽENO BRE VADI MOJ KURAC USTIJU TVOJIH, VIDIŠ DA RAZGOVARAM SA GOSPODOM! :ŠLJUS PA NABOD:
