Jašta, nego je loš lijepa moja bošnjačka omladino. Loš, alaha mi, na dunjaluku ga nema! Zamislite, molim vas, on osnivač nekih tamo "Gusala" u Mostaru, još sve sa prefiksom "srpski". Pa, kaže... "... i svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja...". Genocidaš, bolan! Od svega mu valja "Emina", a i ona je onako, srednja žalost. Ukinuti šantićeve večeri poezije! Što da veličate vlaha kad imate svoje pjesničke veličine kao što su... ovaj... na vrh mi jezika...
Loš je učena srpska kritiko, loš i nikakav. Pa, kakav je to pjesnik koji je razumljiv širokim narodnim masama? I dokle više ta ljubav prema otadžbini, pa ljubav prema otadžbini. To je tako passe. U poeziji treba da uživa i poeziju treba da razumje samo elita, sa minimum filozofskim fakultetom i doktoratom pride. Ostala žgadija neka čita Marinu Tucaković, za bolje i nisu.
Loš je Šantić, moja proevropska, liberalna inteligencijo! Otvoreno pozivanje na prkos i borbu, izostanak dekadencije, ljubav prema ženama... prosto neka paorština izbija iz svega toga. Eh, kad Rembo i Verlen urađeni opijumom jedan drugog naizmjenično natakare na neomašćen kurac... to lirika sama frca iz njih! Da je mjesto Anke, uhvatio pod ruku Ćorovića, pa bi ti vidio poezije! Ovako je ostao samo pokušaj od pjesnika.
Loš, da gori ne može biti.
Čitati glasom Milomira Marića.
http://vukajlija.com/forum/teme/68599-ja-u-skolu-idem-i-dobar-sam-djak-ko-od-skole-bezi
Naizgled bezopasna obavezna stavka koju svaki učenik petog razreda mora da ima za kraj školske godine, ali nije baš tako.
Elem, osim što moraju da navedu vrstu i poreklo biljke kojima pripada, nastavnici očigledno nemaju predstavu da učenici zarad pozitivne ocene rizikuju i sopstveno zdravlje izbegavajući raznorazne prepreke poput stršljenova, šarki, poskoka, pa čak i vlasnika imanja koji misli da mu postavljate nagaznu minu u sred livade.
- Deco, došao je i taj dan. Anđelković! Pobogu, Anđelkoviću, pa na šta to ličiš?
- Pfeva, naftavnife, jedna fa ufnu, dvuga fa oko.
- Pa gde ih nađe?
- Dok fam bvao majfinu dufifu.
- Ju, užas! Idemo dalje. Pavlović nije tu, idemo dalj...
- Nastavnice, evo njegovog herbarijuma!
- A gde je on?
- U bolnici, upao u kljuse kod čika Todora dok je brao žalfiju. Tata mu je advokat, rekao je da će da ojadi školu za osiguranje.
Povukao se. Nestao, tiho, bez glasa, bez traga.
Da se i ne primijeti. Možda neko, nekad, stane, pogleda, vidi da ga nema, slijegne ramenima i produži dalje. A možda i ne. Sve rjeđe i manje, uostalom.
Ostaće slika na banderi do prve kiše. Broj u imeniku do prve promjene telefona. Samo par slova u nekom tamo arhivu i uspomena. Dok ne izblijede.
Mrlja na platnu, krug radijusa 5 milimetara u kojoj je virtuoz sa četkicom u rukama naslikao neku tugu, sreću ili svrhu postojanja koju samo on može da vidi i shvati. Bela pozadina sa brabonjkom u sredini. K'o klot pasulj.
- Na drugom kraju nebeskog svoda, između dva paralelna univerzuma, protutnjala je neka čudna svetlost. Sa sobom je nosila izvesnu količinu žuto-narandžaste boje sve dok, konačno, nije nestala negde u daljini. Bila je to zvezda koja se sakrila u crnom plaštu noći a ja sam se pitao da li na njoj, možda, postoji nekakav reljef, nekakva reka koja prkosi vremenu. Vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da čovek mora bežati dok ona plavi sve iza njegovih leđa. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima ćemo ga nazvati, ipak će biti beznadežno neadekvatne. I tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o svemu što smo propustili. Ali ono što smo proživeli bilo je zaista lepo. To je poruka koju ova slika nosi.
- Šta kenjaš, bre?! To je jebena, obična TAČKA!
Vezivanje pola litra čistog baltika i pola atlantika za jedno veče.
Majka: Šta ti je konjino, opet si prepio sinoć?
Sin: Ma pusti me, kevo, radio sam seminarski iz hemije do pet jutros kod Pere Mornara.
Majka: A setilo se oko moje pametno da uči za fakultet, ide mama da pristavi kafu, odma dođe.
Sleng koji se rađao i sazrevao u popularnim automat klubovima (sinonimi: buvara, fliperana, automati) s kraja 80tih, do sredine 90tih XX veka, kada je popularnost i dostupnost konzola pregazila ove čarobne mašine i oterala ih u penziju. Zasluženu penziju.
Predstavlja osnovu za gejmerski sleng koji je iz njega evoluirao, a danas je aktuelan.
Doolio: dekno sam kevi siću, ajmo u buvaru!
MOTIKA: taj rad!
Edmond Dantes: znate da više nema fajnal fajta, sad je mustafa..
Doolio: ne rise da su zamenili fajnal kadilakom?
MOTIKA: ima u bloku 23 jedna buvara sa fajnalom, automat sa tri palice! otvorio neki lik od preko.
Doolio: da, to drži Džambo.
MOTIKA: A?
Doolio: Džambo, prodaje zeldi.
......
Doolio: Ćale, daj tri žetona.
Edmond: hahahaha, divi malog cigu kako ukucava kredite!
MOTIKA: moja skola. mali, ko ti je pokazao to?
Mali ciga: ti kume!
Edmond: eeeeee, des Hip?
Hiphoza: eo braćela, navuko sam se na voćkice, prekjuče ga blokirao, al mi od tad nije dao šemu dok sam kockao..
Edmond: daj, batali to, ajd da pikamo nekog stondžu il fudbal kasnije?
Hipoza: znaš da Pakiju izbacio fajku juče ovaj poker pored? zato ga ne kockam tri dana....
Doolio: ja ću kodija.
Edmond: daj brate, prekjuče si bio kodi, uzmi gaja danas..
Doolio: brate, gaj se odbija od zida, dobar ti je za treći nivo
MOTIKA: ja ću hagara, a vi se dogovorite....
Doolio: opeglali su me strašno, sačekaj da pokupim energiju.
Doolio: neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee, gde si pojurio, idiote!! pojela mi slika helt!
Edmond: daj, opusti se, izbaciće nešto ono burence, sigurno..
Doolio: izbaciće tuki!
MOTIKA: imaš pre Sodoma one gume, u njima je uvek biftek, šta paničiš..
Doolio: brate, zamalo da izgubim život pre druge kraljice....10 min kasnije...
MOTIKA: daj, bre, držite sliku, debili! edmonde, izazvao si ih 10, gde letiš, breeeeeee
Edmond: pa džabe, brate, kad je Doolio već izazvao drugi talas debeljka..
Doolio: ma ima ih još pored reklame.
MOTIKA: samo gledaj da izazovemo policajca, al da ne pozove društvo, a onda 12 majgerija kodi, pa cu ja da ga uhvatim u mašinu.Mali ciga: eee, kume, znaš da i u strit fajter može da se napravi sexality? daj da ti ga pređem.
Che-vu: ma, beži, bre, idiote.
Mali ciga: a što si birao gileta, ken ti je bolji.
Che-vu: ...
che-vu: ovaj mister bizon jednostavno poludi kad mu energija pređe pola, nemoguć je. zaginuo sam.... minut kasnije...
Che-vu: koji ste vi bolesnici! ladno ste stigli do čiče s harpunom?
MOTIKA: zadnja kraljica, bro, i to s jednim žetonom.
Edmond: ginuću zadnji život bre, debilu, uradi vrtešku! neeeeeee, mene si oborio, jebo te
Edmond: gotov sam.
Doolio: pa brate, ginuću i ja još malo...aaaaaaaaa ma daaj..važi, harpun leti ukoso. Džambo, ne valja ova ručica!
Edmond: MOTIKA, daj cigi da ti pređe ljicukra hahaha
MOTIKA: ubio me. ladno imam najviše poena hahaha..jebo te, za malo da obrnemo sa po jednim žetonom!Duncan Ferguson: Sinovi, kad ćete da karate nešto? po ceo dan visite tu.
MOTIKA: znači, ne verujem...
Crna rupa informacija. Mesto gde nema apsloutno ničega. Ako je nečeg i bilo, nestalo je netragom. Za šta god pitaš, može biti svuda, al' tamo nije!
-E, ja sam stigla! Šta radiš? Gde je Milica?
-Milica?
-Da, Milica! Igra se u sobi?
-Ne znam, ja je nisam video od kad sam došao.
-Šta??? Kako nisi video??? Jesi ti nju doveo iz vrtića?!!!
-Uuu, jbt!!! Ja zaspao, meni ni na kraj pameti nije bilo!
Nenavid,izjelica,gladna godina.Čovek koji će pre nego što otvoriš smoki krenuti rukom ka kesi.
X:"Hoće neko čips?"
Y-probija se kroz par ljudi,zavlači ruku u kesu,uzima celu šaku,pocepa pola kese
X:"Dobro je šakale,evo ti uzmi sve jebem te usta!"
Raskomadati, otrsiti, samleti, izkobjašnjavati intenzitetom nečeg jako intenzivnog, na primer džinovske hobotnice, parne lokomotive ili koncerta Motorheda. Krmačenjem može da se označi široki spektar lepih i plemenitih poduhvata izvršenih sa dosta stila i prefinjenosti. Recimo, naši ne samo da su olupali Vukovar, oni su ga raskrmačili! Ili Stiven Sigal kad šutira lika u vuglu, on mu je raskrmači! Ili na primer meni kad bi dali da jebem Saru Konor iz Terminator keca, ja bih je šta? Dobro, izdržao bih jedno minut i po plafon, nakon čega bih uz neartikulisani krik zadovoljstva, nalik onom koji rendom baba ispusti kada na TV-u vidi Tozovca i Cuneta u duetu, svršio kao gmazina, jer sam jebeni specijalac i nisam jebo, ali u svojoj glavi bih smatrao da sam je RAS-KR-MA-ČI-O! To je najbitnije, ono što misliš o samom sebi, ostali nek ga duvaju.
-Đeniro, ae baneš do mene da raskrmačimo onog dedinog Opela pajserom, let lampom i bonsekom!
-Taj zon! Posle zabodemo u Miletov konak da krmačimo neke šniclurine dok sabijamo rakiještinu i orcamo uz mile zvuke rodnog kraja!
-TOOO!!
-TO BRE!
Veverica koja ne prodaje veru za večeru. Ona priznaje jednog jedinog sveca, zaštitnika šumskog življa - Svetog Žira Leblebiju. Lasica je probala da je preobrati obećavši joj tovar svežeg dominikanskog kokosa i vaučer za Teranovu, ali je neverica saznala za taj lukavi plan, prerušila se u Svetog Leblebiju i ukazala lasici iste noći na prozoru. Sutradan je lasica kupila bombonjeru verici i izmolila oproštaj uz pratnju ruske plesne trupe i prelepog svirača na šargiji poreklom iz Štrpca.
Verica je napisala i ilustrovala "Prvi šumski bukvar" u kome se vide mnoga njena dobra dela koja je učinila za šumu tokom godina. Tako pod slovom A vidimo vericu kako sklapa analogno-digitalni konverter za razglas u šumskom domu kulture, pod slovom I je fotografija verice sa prototipom interneta pod miškom, a ako okrenemo slovo Č, videćemo vericu kako brani šumu od razjarene ajkule čekićare. Pod slovom Š jeste momenat kada je verica sastavila iz delova Šekija Turkovića nakon njegove čuvene borbe sa Obi-Van Kenobijem.
_________________________________________________________________________
Verica, pored svih svojih vrlina, poseduje i autorsko pravo na izraz "žirova pobeda", što označava vekovnu duhovnu pobedu veverice nad kolektivom lasica.
Neizostavni deo enterijera jedne prosečne porodice, na čelu sa domaćinskom gromadom. Period života sredovečnog gospodina pre prelaska na orijentaciju pomoću Dnevnika. Idealno vreme za izbacivanje negativne energije i nagomilanog stresa. Zamena za opuštajuću masažu Kineskinje ilegalke.
Okidač „Dobro veče“ označava početak dvadesetak minuta epsko-lirske ljubavne drame u kojoj okrugla izraslina iz fotelje pokušava proći kroz četvrtasti ekran.
- Dobro veče!
- Ajde više!
- Prva igra je slagalica. I vaša slova su č, k, i, p, a...
- Ha! Pička! Reč od 5 slova! Jebem!
- A sada, moj broj.
- Ma kako ne vidiš?! Alo! Ima li koga na poziciji plavog takmičara?!
- Vaš broj je minus 435, to nažalost nije dobro.
- Njegov je broj Laze Lazarević! Ako ga nema, ja ću mu ga dobre duše dati!
- Sledeća igra je skočko!
- Ne samo četiri iste, nemoj. Jeo sam masno za ručak...
- Četiri srca.
- Četiri srca?! Četiri?! Ja bato moj, posle tebe ostadoh i bez ovog polovnog!
- Četiri pika.
- Prekini! Prekini!
- Četiri...
- Devedeset i četiri! To će ti trebati kad izađem sa urgentnog! Ženo, lorazepam!
- Omiljena igra naših takmičara, ko zna zna! Prvo pitanje...
- Ajde bre, ide latinski ili grčki, violinista, slikar, Pedro Almodovar, fudbal. Promeni Milka!
- Za koji fudbalski klub igra Aleksis Sančez?
- Javi se! Stisni taster! Ajde! Upri u njega! Ne znaš?! Bože me oprosti. Važno da znaš nekog tamo Rusa što je napisao Tihog i dona. Odakle je onda Prle došao...?
- Poslednja igra za večeras, asocijacije. Birajte polje.
- A jedan. Dalje.
- B tri.
- Ma imate li vi imalo mozga?! A dva bre! Tako. Životinja i lešnik, hm.
- Da nije možda majmun?
- Veverica je, pička ti materina! A majmun si ti! Đe si vido da majmun reklamira cipiripi?!
- Alkohol, Rusija, krompr, hoćete li da probate konačno?
- Tekila?
- Ženo! Zovi Peru Grobara. Nek počne da kopa...
Inicijalna kapisla koja iz malog mozga povuče neka davno zaboravljena i uredno uskladištena osećanja, mirise i slike.
Pokreću ga potpuno indirektne asocijacije, slučajni susreti i neočekivani događaji, a u stanju je da u momentu pokrene lavinu misli koje razbucaju telo, uskomešaju vihore i na površini duše naprave dar mar, pravolinijskom putanjom pustošeći prolaz po sred mozga i ako je sreće, ponovo neprimetno kako su stigle, šušnu, nestanu, i za sobom, kao magijom, zatvore načinjenu štetu.
Da se razumemo, nisam romantičan uopšte, ali, jutros je, pravo niotkuda, na moje rame ateriralo perce neke ptičurine, gadljivim pokretom sam pokušao da ga stresem sa ramena, a ono se uskovitlalo i pravo meni pod nos, zagolicalo me i odjednom osetim dodir onog čuperka...i ukapiram da miris njene kose, kao eho odzvanja u meni već godinama, a nisam siguran osećam li ga u nozdrvama i nosim svuda sa sobom, pa je možda to razlog zašto odavno sebi nisam kupio parfem ili ga, da zvuči još luđe, čujem kao šuštanje jesenjeg lišća pod đonovima..Ih, mirise čujem? Biće da ludim..ne, ipak čujem njen glas, ali, zaboravio sam njegovu boju, zaboravio sam te površne stvari, ali znam da je boje maslačka, golica me njen pogled dok joj objašnjavam stvari koje zna, ali uživa u tome da joj ipak pričam, smeškam se, jer je skoro već deceniju nosim na ramenu iako ona to ne zna, sve što radim, radim posmatrajući se njenim pogledom i...
Molim? Da, četvrt praznog i jogurt, molim Vas.
Poslednja linija odbrane radnika kol centra. Rečenica koja treba da te spreči u jebanju majke i njima i firmi i direktoru. Neumoljiva statistika kaže da se posle uvođenja ove rečenice broj reklamacija smanjio za trećinu, a broj sudskih procesa zbog uvreda i pretnji povećao za 40%
- ..♪♫♪.♪♫♪ ♪♫♪ ♪♫♪...tuuuut...Skandiment banka, izvolite?
- Je li jebem vam oca u prkno, gde su moje pare? Uplatio sam vam ratu za kredit pre 10 dana, a vi nikako da proknjižite uplatu, nekome ću tamo glavu da polupam, sve ću kroz prozor da vas pobacam ako vam dođem...
- Gospodine, znate li da se razgovori snimaju?
- Aha...izvinjavam se, ovde je u stvari moj tata koji nije popio lekove danas, samo da ga malo smirim, pa ćemo nas dvojica pozvati opet. Ako nije problem.
Proglašeni od Mesama, Bitefa i Subnora za najsmaračkiji par godine 92, 93, 94. i uostalom svake godine do sad. Stvarno, čovek bi reko: pevačica i pevač – tu sve pršti, ludilo, alkohol, droga, jebanje u trojci sa Natalijom trik-ef-iks, umetnički život, a ono prc – neverovatno pogođena prosečnost, 3, 00 prosek, Cukon Emilija od oca Milivoja, službenika i majke Dragice, službenice. Aranđel i Riska jebeni: Biljana kuva pasulj kupušnjak tetovac proevolušn a Aca oblači prsluk na romboide iz trećeg puta opet naopako, brkovi mu se naelektrisali: ksksksksssss
Iz Ilustorvane politike, jun 1995:
Zaljubljeni par zatekli smo na selu Acince u vikendici Acinog teče Zahara Pašutina. Naišli smo baš kada je Bilja Aci gurala kobasicu iz pasulja u usta i tapkala ga po nušci: sve da se pojede no no da se baca. Pitali smo ih šta je recept za ljubav, koji oni, posle osamsto godina braka, svakako imaju.
Aca – (smeh) Znate kako, bitno je poverenje. Ja Bilji sve verujem, pustio sam je i na eskurziju kad ih je Sale vodio u Temišvar da kupuju fasone za lustere Lepe Brene... A jednom sam pojeo i tri kila muhara jer je Bilja rekla da nisu otrovne... Bilo mi je zlo, ali ljubav pobeđuje svako zlo (smeh, zaljubljeni pogled)
Bilja – (smeje se) Haha Aleksandre, šeri, sećam se, sva sreća bio je tu i debeli Medeni Mesec, koji je bio godinu dana na veterini, pa ti ispraznio odmah stomak ko Bora Drljača pokvareni zamrzivač...Pitamo ih dalje da li je tačno da se bračne cipele razgaze posle tolikih godina i da li se Aci noge i dalje osećaju?
Bilja – (smeje se) Ja volim da spremam a Aca i deca vole da jedu, a kada sam na putu Acu i decu spakujem u torbu i nosim ih sa sobom. Aca kaže da ga žulja malo u prtljažniku autobusa i da ga zajebavaju stalno druge torbe, a jednom sam mu uhvatila brkove u rajsferšlus pa je morao da se obrije (smeh)
Aca – (smeh) Da, tako je bilo... Bilja je pomalo vrag, a ja sam više okrenut deci, kao kengur torbar, stalno njuškam po zemlji i jurim da ih hranim i pipam dal su znojava. Inače, deca su nam zlatna, sin trenira košarku, Muta reko da će biti novi Dača Mijatović a ćerku zasada nemamo, ali i ona je odličan đak, na diktatu iz engleskog dobila je plus sa dva minusa...U tom trenutku pridružio nam se, izlazeći iz poljskog vecea i Igor Lugonjić. Pitamo ga: Igore otkud vi ovde i gde ste bili ustvari poslednjih deceniju i po?
Igor – (tužni smeh) Meni je Aco kao stric, mnogo ga volim i poštujem, ovom prilikom bih da mu se zahvalim što me je spasio iz kandži lizanja vanilinog šećera. Hvala Aco, hvala Biljo, dogodine u diskoteci Felna Brunclik, pozdrav svima koji me znaju, i samo još da poručim: Žare, ne brini za ono, strugaćemo piškote.
Eto, to je bio jedan vikend sa Ilićima, a u sledećem broju pročitajte šta smo radili dva sata sa Acom u buretu i eksluzivni uporedni test: sve intimne Biljine frizure vs šare na kuhinjskim krpama od pedestreće na ovamo.
Misao koja ovjekovječi kraj. Bezuspješan pokušaj. Fejl, rekli bi klinci. Nekad se izgovori naglas. Zvuči kao pravdanje. Kome? Sebi, vjerovatno. Zašto imaš potrebu da se pravdaš sebi? Misliš da se savjest opterećuje tvojim bezuspješnim pokušajima? Misliš da ju je briga da li si dao sve od sebe? Kome se pravdaš stari? Ne ide.
Probao sam. Ne ide.
Želio sam. Ne ide.
Tražio sam. Ne ide.
Pisao sam. Ne ide.
Živio sam. Ne ide.
Idi.
Gdje?
Ne ide mi. Ne ide mi se.
Nekim ljudima će epitaf biti ''ne ide''. Kad bi slova imala dušu, ''ne ide'' bi vrištalo očaj. Dvije riječi koje ubijaju snove. Pet slova koja te predaju jadu. Ravna linija, koja slijedi nakon pokušaja. Ne znam i ne mogu imaju nade. Saznaćeš, moći ćeš. ''Ne ide'' zakiva poslednju čiviju u kovčeg nadanja. ''Ne ide'' ide na kraju. Neće ni krenuti. Viša sila. Dao si sve od sebe.
Jebi ga.
Ne ide draga moja. Ne ide.
Neko ljubi baku dragu, nekog mami guza meka,
Neko belu ljubi jagu, neko voli red da čeka.
Čik pokušaj da se setiš? To se, deco, zove _______.
a) letiš; b) pretiš; v) fetiš!
Neobučen, mučen-tučen, nepokretan, sputan, sretan,
Taj kad voli da ga voli onaj ko kad voli - boli:
Što bi čika doktor kazo, to se zove __________.
a) bezobrazno; b) kamikazo; v) sado-mazo!
Od toga se kičma suši, slepe oči, trune mozak,
Ali prija telu, duši više nego ksalol, prozak.
To ne voli ko je lud! Ime mu je, deco _______.
a) sud; b) trud; v) BLUD!
Ući u tolike kredite da se ne možeš izvući ni za živu glavu. Žiranti te jebu u zdrav mozak, a ti jadan, šta ćeš, ostaje ti samo da govoriš Biće nešto, završiću ja to, ne brinite. Takođe, može da znači bezizlaznost iz neke situacije. Život te je naterao na to, a za drugo niti imaš vremena niti mogućnosti.
Borislav: Vidiš li ti onog čoveka tamo?
Stefan: Vidim, šta s njim?
Borislav: On ti duguje preko 30.000 evra u bankama. Zarobljen je do guše. Ja sam mu bio žirant kad je podizao jedan kredit od 100.000 dinara da kupi neki polovan traktor. Kada sam čuo da ja moram da preuzmem obavezu, bio sam iznerviran, ali, kada sam sumirao njegovu situaciju, mnogo mi ga je žao. Lik nema 'leba da jede, prosi svakodnevno ispred Dis-a da prehrani porodicu. Baš se pitam kako su drugi žiranti reagovali kada su videli da on ne može da vrati kredit.
Stefan: E, živote, što li si tako surov?
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Živojin: Sad ću da zovem tatu.
Zove tatu. Otac mu kaže nemam vremena. Otac prekida vezu.
Živojin: Što me izbacuje?
Njegova mama: On ti je pre 20 godina slučajno petoro usmrtio u saobraćajnoj nesreći. Mogao je da bira 25 godina zatvora ili doživotan dobrovoljan rad pri državi. Izabrao je ovo drugo. Radi 15 sati dnevno. Kao crnac. I ne može da stigne da ti se javi. Život ga je na to naterao. Tu mi ništa ne možemo promeniti. Zarobljen je u tom poslu.
Ustaljen izraz za onoga koji je progutao motku i polako ga nestaje. Mršav, suvonjav, ispijen k'o da je sčuvaj bože u logoru bio. Jede 'ranu al' se čini k'o da 'rana jede njega pa od silna prejedanja isturio koske toliko da se mogu pobrojati. Svojevrsna poluzombi priroda. Takvog bi mogli postaviti da plaši ptice u polju. Više liči na čiviluk nego na čoveka.
- Gde je Mita?
- A što? Da bez njega neka velika stvar ne može da se svrši?
- Mislio sam da malo igramo lopte, šut/gol, kapirate?
- A taj ti sinko moj ne može ni kašiku podići, a kamo li lopte ritati. Broje mu se rebra! A vidi ti kako si lep, pa razvijen! Ono moje se presavilo k'o kifla, zaćorilo samo cigaru, obesilo donju usnu, samo kafe ispija i po čitavu noć bdi. Nego deder ti njega da naučiš da jede k'o čovek!
- E čika Rade, da bi on bio ovakav k'o ja što sam, bog me, i ne može jesti k'o čovek. Treba da jede k'o svinja!
Napraviti pauzu. Prekinuti radnju i skloniti se sa strane bar na neko vreme. Čekati dok se situacija ne primiri.
- Gospodine Terziću kako to da baš kad su izdali poternicu za vama vi ste nestali iz zemlje?
- Ne bih to baš tako nazvao. Bio sam na službenom putu i znam ljude koji to mogu da potvrde. Sad se prašina slegla i eto mene nazad. Krećem sa novim klubom, u novu sezonu, u nove radne pobede.
Merna jedinica sela u krvi.
Samo poljoprivrednici, šljakeri i psihički poremećeni ljudi ustaju rano.
Zlaćani krug se diže ka horizontu, umilni hor ptičica objavljuje da će taj dan da isere trijes tona tiči govana, a ti treba da otkineš krmelj, jer je neka iskompleksirana pederčina rekla kako treba da se ustane sobajle, kaže to valja, lepo je da se ustane rano. Jeste kurac. Izađeš napolje, narod ide na kurčevi poso, ono sve zarozano, sve neki pogužvani ljudi, komšija iz ulaza Miljko Moron bi reko "ubijte me" samo da može, ali ne može, moron je. Oćeš da kupiš cigare na trafici, nema cigare, nije stiglo, rano je, dođite drugi dan u normalno vreme, a što ti sredovečna ženo radiš u nenormalno vreme samo da bi mogla to da kažeš, kaže ona puši kurac, pijem bensedine od ranog ustajanja, tačno ću danas da se razvedem koliko sam poludela, reko nemoj zbog dece, kaže nemam decu, reko u čemu li tebi život prođe. Pa onda prevoz jebeni, ljudi smrde, kiselilo se to po mekim dušecima, sve se onaj pac navatao po mudištu, noge se usirile, gleda ko da će da ubije, jedino penzioneri čili majku im jebem, nema obaveza pa se potkuvetilo, iz besa to ustaje rano, treba svaki leb da se opipa, podobijalo to stanove pa sad prducka, probudio ih Tito u grobu kurcem u uvo dabogda. Pa onda taj poso, jedeš govna a dođe gazdin sin prestolonaslednik Stefan Lav Car Dušan Dimčeski oko podne audijem, pa isuče kurac i udri pišaj po nama sirotinji i poštenim privređivačima dinara za sto grama koteks pacovske specijal i pola kurve. Pa onda kući, a tamo ne možeš da se razabereš, treba život da imaš a tebi se spava, otac ćuti majka lomi ruke i šapće ti tiho ko djetetu, kaćeš kaže snau da mi dovedeš, da mi potapa beli veš u biljanu a ja samo da pijem kafu i uživam, a tebe neće nijedna jer ti podočnjaci ko Nataši Ninković a i pičke žive samo noću, tad im je mrest, pa odeš da navataš na bućku, a ono trza trza pa otkine iljadu iz novčanika, pa ti em suva kurca, em kratak za crvenu, em ustaješ za tri sata, valja položaj za pišanje po tebi da zauzmeš.
Šta oću da kažem?
Mi smo jedan seljački narod. To naviklo da ustaje rano, da uvati da odradi za dana, pa kad namiri i obavi, da dođe kući a tamo popara sa govnima vruća i brkata žena drlja rutavu pičku da joj surdukneš naslednika pa da i on obavlja i namiruje. Pa onda to preselilo u grad masovno i odmaklo od domaćih životinja, al geni su čudo što reko naš napaćeni narod, pa to ukorenilo u mozak, seljački instinkt, ko insekti i onaj kljunar iz Australije što automatski menja boju kad se približi koala, a u stvari mu neće ona ništa, samo da se poigraju. I tako prva generacija ustaj rano al šta: nigde ratluka, nigde bunarske vode ladne sa ešerihijom od sengrupa, nigde rosa po travuljini mrtvoj, nema krava da se muzu, nema njive da se ore pa prva brazda da se izvede Miona da plače - znači nešto ne valja. Pa ti prva generacija grackog čoveka oseti tu neku prazninu, ustaje rano, naučio ga đed Svinjo, a nema zašto, pa onda udri kukaj u sebi: eeeeeeee, lep li je život ono onda bio, sve priroda pa zeleno, zdravo bre bilo a ne ko ovo danas, sve nezdravo a ne zdravo ko onda. Pa onda udri slušaj Zoricu Brunclik, i vetar se u propast sprema a tebe nema, konkretno stihovi o seoskoj idili, pa se saživljuj, pa kukaj za detinjstvom ko Krajišnik. E onda odredi da se ustaje rano - tako radio đed Svinjo, tako i otac Pizdo, pa šta im falilo, a bili pametniji nego mi danas bez obzira što nisu imali dva dana škole i preturali autobus da vide jel žensko, može li da oautobusi mlade. Jašta nego tako, ustaj sobajle, nije bitno što to veze nema sa sadašnjim životom i što se ne bi snašo na selendri da se vratiš slučajno - drkaj kurac na detinjstvo ceo život.
