Vrhunsko dostignuće srpskog gurmanskog zanata, i vrhunski domet srpskog inata.
Pola milenijuma brušeno umeće inaćenja turskom zulumu i njihovoj kulturi. Suprotstavljanje njihovim normama, i ismevanje njihovog strogog kažnjavanja.
Oni nas na kolac. Za najmanju sitnicu. Da nas ponize i unize.
E pa i mi će da nabijamo na kolac. U inat, bre!
A koga ćemo da nabijamo? PRASE! Najprljaviju životinju od svih životinja. Životinju koju oni ne jedu, jer je previše prljava. Ne da ćemo da je nabijemo na kolac (ražanj), nego ćemo da uživamo dok je okrećemo i posle da je u slast pojedemo. Njima u inat. Uz najbolju domaću rakiju (opet zabranjeno voće - alkohol). S kolena na koleno prenošen je zanat nabijanja praseta na ražanj, njegovog pečenja, i uživanje u njegovom ukusu. 500 godina. Brušen je brilijant našeg kulinarstva. Doveden do savršenstva.
Inat je naš najslađi specijalitet.
- Al' će da bidne dobro ovo prase. Tako ga okreći.
- Evo ga Ali-Paša. Pazi sad ovo. Oj Pašaa, dođi da se gostimo!
- Merhaba Srbi! Šta to spremate, lepo vam to miriše, otvara apetit!
- Dođi, probaj. Vidi kako se lepo okreće na ražnju, vidi ti to prase.
- Neverni psi! Svinja je najprljavija životinja. Bah!
(u sebi misli: ali lepo miriše, majku mu njegovu)
Rečenica kojom muškarac parafrazira poznatu „Ne brinite, puška je zakočena“.
U oba slučaja, epilog je opaljivanje.
Tehnika obuvanja dva para čarapa metodom jedne preko drugih. Koristi se u zimskom periodu. Moguće je koristiti i komplementarne parove, gde je jedan par čarapa cepan na prstima, a drugi na petama, pa se Dual Core tehnikom ovi nedostaci pokrivaju.
Lik u ćošku kafane. Ili ne mora samo kafane, u uglu života. Prodavac lozova koji ne učestvuje u izvlačenju. Buljavih očiju, dugačkog nosa, ispijen, mršav, rakijaš. U nekom kaputu dva broja većem briše smrznut nos dužim rukavom pa onda stiska čokanj i liže polako svoju dozu rakijštine dok i ona ispija svoju malo veću dozu njega. Na slici nebeske kafane koja se skoro pojavila po fejsovima nema njega, jer naravno kad bi gore bila poseta svi bi navalili na Gidru, Paju i Zorana Radmilovića kao da su stari drugari, pri čemu bi ih ovaj zadnji terao slasno u kurac, al niko ne bi primetio Srdoča. Uostalom, i šta će mu sve to, on pijucka polako i čeka svoj ekvilibrijum, kad sve bude na svom mestu, u ravnoteži, rakija, kisela, kafa, prošlost, budućnost; a to nažalost ne traje zauvek, jer rakija ipak pretegne, pa smulja sve to u sebe, ko u crnu rupu slivnika.
- Jaooo ko je sad pa ovaj čiča, gleda na ovamo, samo da ne smara nešto...
- Ti ne znaš ko je to?
- Pojma nemam, alkos neki?
- To ti je Srdoč, budalo, glumčina, i nije alkos nego dođe da popije po jednu da se zagreje, čovek je bre u poslednjem trenutku vraćen sa streljanja, pa i nek popije, a ne ko ti, ližeš to pivo, kao teško ti u životu, fale ti pare za vikend u Pragu i smaraš me ovde jer nemaš za ajfon usrani il šta već.
Automatska poruka kojom Telekom najfinijim ženskim glasom želi da poruči da ti je drug štekara, bez prebijene pare, crkveni miš, dekintaš kakvog nema, koji pobogu, tri meseca nije izmirio svoje račune kod dotičnog preduzeća, te su oni, da bi skrpili kraj sa krajem, sasekli svaki kontakt sa svetom ovog podlog prevaranta.
Ponašanje svojstveno osobama koje žele da se što bolje pokažu tokom konverzacije na relaciji kupac-prodavačica.
Iako se prevashodno brinu da ostave dobar utisak, takođe se trude i da prođu bez velikih posledica po svoj novčanik; jer zaboga, oni ne traže sponzorušu već devojku koja će bez mnogo muke da padne na njihove šabanske fore i harizmu.
Prodavačica: Hm... dvolitra Jelena, to je 189 dinara... još nešto?
Klasični šaban: To je to, šećeru. (uzima kesu sa robom, vadi novčanik, izvlači 200 kinti): Evo ga, mala, he-he.
Prodavačica: (uzima Nadeždu, vraća mu 11 din.): Izvoli.
KŠ: (čobanski ritual (trajanje: sekund-dva): pod uglom od nekih 90 stepeni, britkim trzajom ruke izvlači Vuka i stavlja ga u džep, tako da se gvozdenjak otkotrlja bar nekoliko centi dalje)): Lutko, ovo zadrži, zaslužila si.
Prodavačica (u sebi: zaslužio si ti da ti provučem glavu kroz fiskalnu kasu, mamu ti jebem seljačku): Hvala...
Spavanje izuzetno dubokim snom (uglavnom posle neprospavane noći) i stanje kada ni Bog otac ne mož' da te probudi...
Ma, pusti kunta ko top...
Nekad davno, cipele u kojima si došao iz vojske su bile posljednje upozorenje za ženidbu. Dok one traju ima nade da ćeš se oženiti. Kad se na njima pojavi kakva falinka, odlijepi se đon ili šta drugo, to ti je, bato, drugi žuti.
Takvo vrijeme bilo, ženio se čovjek za rana, da se izrode čeljad, skući kuća , uveća imanje, nabave košnice. A ne ko danas, te hoće karijeru, te dobru platu, te stan na gotovo, te mnoge druge pičke materine, nema vojske nisu ni cipele što su bile, a lakše se i oženiti, nema više tih pravila, imaš DUGA TV SAT i BN MUSIC pa šalji poruke dok ne nađeš štogod... Nekad do tridesete pola tuceta djece ispiliš, što svoje što komšijine, patiš se dok ne stasaju,al' da vidiš onda kako kuća cvjeta. Neki se ženili prije vojske, neki poslije. A ovi što su poslije imali su rok. Dok ne poderu te iste cipele, inače ostaše stari momci, a oni mahom završavaju čekajući prilike od zbora do zbora, od kosidbe do kosidbe, i rijetko im važi stara izreka „ko čeka taj dočeka...
-OOOOOOOOOOOOOO DOOOMAĆINEEEEEEEEEEEEE!
-Ne deri se međede, šta si se uživio u filmove Zdravka Šotre, nije niko ovdje gluv, imaš zvono na struzi pa povuci da prostiš! A to si ti sine, 'aj ulazi šta si se okačio na strugu jadan ne bio!
-Đe si dide, šta mi radiš , kako junačko zdravlje?
-Nikako, kako će biti, sve me boli kad radim vazdan, eto nekidan iznio par vreća šljiva iz njive, crko k'o ker, odem onom doktoru, on samo viče nemoj slano, nemoj masno, nemoj piti, nemoj pušiti, pa ko još more raditi na paradajzu danas, serem mu se u zanat njegov. Grozdana, došo mali, daj rakije, pristavi kavu!Ide baba, podvila maramu ispod koljena k'o Rafael Nadal, i to preko trenerke, pruža smežuranu ruku i tu zglob zavijen maramom, nikad nisam shvatio da li joj to stvarno pomaže...
-O đe si janje moje, šta ima, dobro si se sjetio babu obići, neće baba jos dugo, patim se vala k'o Kristos, evo vidi sva sam u zavojima?
-Evo baba došao malo u šljive...
-Ma jebo šljive, dosta mi za pekmeza da imam. De ti babi reci, ima li šta na vintu?
- Pa onako, nađe se.
-Znači nema. Oja jadna sam ti i kukava, neću praunučad dočekati a taki momak, mlad visok, jak, školovan. I ne jebe ništa. CCC.Upetlja se i did...
-Dede ženo ne kukaj, idi tamo vidi kavu, i ponesi pekmeza kad ti šljive ni za šta drugo i ne trebaju, pa ćemo uz čašicu pekmeza proeglenisati. Nego, mali, baba je u pravu, trebaš gledati ženiti se , vakat ti je, nemoj da bude „ sjetila se Prda kuđelje uoči svete neđelje“.
- Znam , dide, ali gdje da ja to dovedem, nemam stan, nemam posao, ni kučeta ni mačeta.
- Sine, ti tačno nisi krug oko lijeske sastavio!Kako bolan nemaš, prebroj stabla i dulume paš vidjeti imaš li, to ti je i previše za početak. Ja nisam imao ništa, samo stare vojne cipele, ali malo pomalo, kljucaj tamo, iskopaj ovamo, odrastoše i djeca i eto, nakupi se imanja.
-Znam dide, ali neće nijedna na selo.
-PA NORMALNO DA NEĆE KAD JE TRAŽIŠ NA KURSU LAMBADE, JEBEM TI SUNCE ŽARENO. Eno Stane Vojinove, nekidan na zboru, mlada, jedra, ma ja bi je sad zaskočio, ne fali joj ništa i ona se školovala pa ostala na selu, sve zna k'o kakvo muško, bistra, šta joj fali, nego ti pamet u glavu i samo metaniši za Stanu.
Eh, evo i rakije, spucamo po koju da potrujemo gujane, i da ideš tresti to šljiva, kad ne treseš ništa drugo.
Kada shvatiš da te je pojelo vreme. Kada se standardi ruše kao domine u nizu, a iste, sada utehom zamagljene stvari, vidiš na potpuno drugačiji način. Ne posmatraš više istim očima.
Nekada je, po tvojim standardima, bio mnogo debeo - sada je samo prava muškarčina, a ne neki tamo mršavi Kilavi Radovan.
Nekada je bio ćorav - sada naočare samo doprinose njegovom sofisticiranom stajlingu (još kad obuče ono sivo odelo, ma pravi intelektualac!).
Nekada je bio samo golja i običan prodavac auto delova, nesposoban da napravi nešto više od svog života – sada je čovek koji se bar trudi da pošteno zaradi, a ne kao neki kriminalci i propaliteti, koji idu linijom manjeg otpora.
Nekada je bio previše glasan i neotesan (www.seljačina) – sada je samo pravi porodičan, što bi se reklo, narodski čovek, a ne kao neki tunjavi advokat ili arhitekta.
Nekada je bio hipohondar – sada je odgovoran čovek, koji vodi računa o sebi, da bi još dugo bio sposoban da radi i izdržava svoju porodicu.
Nekada je bio dlakav kao majmun – sada je muževan, a ne kao neki izdepilirani metroseksualac.
Nekada je bio ružan i glup, a sada je verovatno poslednja šansa. Nekada je bio “Ma ne bih sa njim nikada u životu!”, a sada … Sada “To je čovek mog života!”
Osnovni princip rada prosečnog Srbina. Ili pukovnik, ili pokojnik. Jebo sredinu, krajnosti su do jaja.
Proizvoljni Živadin sklapa regal. Kao i svaki domaćin, malo-malo se na dnevnoj bazi zavlači u podrum-radionicu-garažu-šupu da nastavi rad na svom remek-delu, regalu od dasaka nađenih kod kanalizacionog kolektora, lično recikliranih i brižljivo očišćenih od razne kake. Sve strogo po merama, triput meri, jednom seče bošanstvenom ubodnom testerom za koju nije kupio nove listiće otkad je Momo Bulatović u osmoletki pustio brkove. Trakasta brusilica i pištolj sa akrilnim lakom se tri puta smenjuju uz pažljiv rad njihovog vlasnika. Posle sušenja, saziva se familija a njegovo čedo konačno može da se uspravi.
Međutim, čedo se ruši, a nakon iskazane neverice Živadin uz glasno jebanje sunca u pičku pridiže regal. Tamo gde je stajao levi prednji nogar gura siporeks, a tamo gde su stajali oba desna nogara, bife sa otvaranjem na kip i Šešeljev portret u duborezu sada nema ničega, pa Živadin oduzima babi štaku uz njeno glasno neslaganje sa patosa i njome potkočuje desnu stranu, izmakne se, pogleda i kaže: "KO ŠEĆER!"
Kozmetički preparat za kojeg, i u 21. vijeku, bar 50 posto Srba ne zna da mu je osnovna namjena naprskati ga ISPOD PAZUHA posle tuširanja, A NE PO KOŠULJI pred izlazak napolje.
Živa istina, nimalo se ne zajebavam! Kladim se u šamar da je bar jedan čitalac ove definicije prvi put u životu SAD čuo za to!
Laganim spuštanjem prsta ruke se pritisne tas na kome se nalazi roba i tako se doda teret sledećom jednačinom:
( težina robe + prs na vagi ) * cena robe = cena robe + što prodavac ukrade
Postoji još od vremena kad je izmišljena vaga. Posebno popularna kod malih preduzetnika, koji na ovaj način preživljavaju konkurenciju monopolskih trgovinskih mreža i uspevaju da uštede za ono malo kućerine i malo BMW u dvorištu.
- Vagnite mi ovaj batak.
- 300 grama.
- A sad odsecite i taj Vaš prst i umotajte, pošto ste i njega vagnuli.
vrsta najiskrenijeg mogućeg seksa u kome ne štediš ni sebe ni partnerku a vala i ona isto tako
On: -joj maco, pocepaću te (kroz zube)
Ona:-(mazno, stenjući) takav se još nije rodio...
Ne mislim da si neshvatač ili, ne dao Bog, nemač pojma, već je ono što ti pričam toliko zajebano da se i sam gubim. Samo hoću da povremeno bacim pogled preko ramena i pitam ono: "Ideš li, rode?", kako bih bio siguran da će ispričano biti i shvaćeno.
- Oče, našao sam princezu po mojoj mjeri!
- Moje srce se raduje! Kazuj starom kralju odakle je, da idemo u proševinu!
- Iza sedam brda, sedam jezera, sedam gora, sedam mora, pa posle treće naplatne rampe... Pratiš li me?
- Pratim kurac moj! Zaost'o sam već na trećem brdu. Gdje je nađe u tri pičke kraljičine, ima da se prestavim dok odnesem slatku.
Konstatacija na upravo ispričan vic, šalu ili pošalicu epskih razmera. Znači toliko jaka fora da si umro, vaskrs'o, osnovao religiju, napisao jevanđelje i poslao ga u svemir da svedoči o datom trenutku potpunog oduševljenja.
- Hehe slušaj vic: *Predloži Mujo Hasi da kupe svinju popola a Haso će njemu - "Ma jeste pa da mi posle pada po dvorištu". hehehehe
- Plač majke božije!
- Ne seri bre ubiću te metkom u čelo!
Na nemačkom, bezect (Besetzt) - zauzeto, rezervisano. Inače, jedan od jako retkih nemačkih izraza kod nas u upotrebi van mehanike.
- Uh, vid' onu malu! Odo' ja do nje da probam sa novom spikom koju sam smislio!
- Jesi ti normalan?! Pre par dana je bezecovao Mićko bokser! Ne pokušavaj!
- Što? Pa, kod takve imaš najviše šansi. A ako je verena, nije udata.
- E, jesi uviđavan!
- Kako nisam! Brak je svetinja, a ja patrijarhalan. Jebote, kad se samo setim kako sam bio nervozan svoje prve bračne noći... Jebiga, to mi bio prvi put da ležem u isti krevet sa udatom ženom.
Uvod u klimavu informaciju gde se ne navodi izvor. Posle obrade metodom ''gluvih telefona'', sama informacija preti da čak postane tačna.
- Jesi čuo, javili će povećaju penzije.
- Ma koji su bre to javili?
- Pa pročito unuk, na internetu javili.
- Aha, znači limburga meseca...
--------------------------------------------------------------------
- Javili sutra kišu, dideš doreš danas dok se ne iskaljavi, a ne da dreždiš voj kod zadruge.
- Ma oni bre ne znaju da jave ni dok gledaju kroz prozor, viš da vedro ko staklo. Dete, daj još jedno staklo...
Minimalna količina nečega rastegljiva po potrebi korisnika.
Dva cimera
A: Brate, aj' da spremamo palačinke.
B: A'e... Ima ono lečka brašno, rasteglićemo na par komada.Dvoje staraca
Baba: Jel imaš ti Monizol? Meni nestalo.
Deda: Ima lečka, biće nam dok deca ne donesu novu turu.........................................
Poznata je činjenica da se koštana masa cjevanice sportiste baš i ne slaže sa otvorenim đonom protivničkog igrača pod ubrzanjem, da mišićna vlakna i zglobovi nisu pretjerani ljubitelji klizavih podloga, te da arkade pucaju k’o šavovi jeftinih pijačnih trenerki.
I pored svih mjera predostrožnosti, neminovno je da povremeno dođe do povreda, koje predstavljaju nezanemarljiv faktor upropaštavanja karijera pojedinaca.
U sportskom žargonu, izraz opisuje upravo ovakvo stanje igrača, koji će zbog povrede odsustvovati izvjestan broj utakmica i treninga.
Lev: Šnel Mÿler, ŠNEL! Ne škrgući zubima, već trči za loptom. Kedira, šta je bilo? ’Oćeš lokuma?! Vraćaj se odma’ nazad. Kako da odradim pripreme kad se vučete k’o neke babe?
Ezile, oko okano, dodaj loptu, majku mu njegovu, nisi sam na terenu. Imaš desno samog Švajnšt... Šta je ovo, đe čo’ek? Kuda nestade Bastijan?
Groskrojc: Eno ga iza onih reklama, baca peglu. Išao juče kod Anine familije u Srbiju da im pomogne ispeći rakiju, pa se napio k’o švajn. Na kraju je skočio u kacu, nagutao se komine i psovao „majku nacističku svim Švabama“.
Lev: Zar opet...?! Švajni! Švajniii! Jesi dobro?
Švajnštajger: Mmmrgmmm...BLUUUAAA!
Lev: Oh majn got! Kako bazdi! Vodite ga odavde da ga ne gledam više.
Humels: Ali selektore, takav fußbalšpila... Kapiten! Šta ćemo bez njega?
Lev: Ma ne interesuje me. Neka ide po selu sa kazanom, očigledno to voli više.
Kros: A tek novinari kad saznaju? Rastrgaće nas kad nanjuše da nije zdrava atmosfera u timu...
Lev: Njih prepusti meni, ićemo po isprobanom receptu. Šta si zin’o Podolski? ‘Oćeš krompira da ti donesem?
Boateng, 웃◯☞웃✖ϟ ▼➽✈۩! Hehe, ‘ajde, ‘ajde, zajebavam te. Idemo igrati...Špigl: „Švajnštajger tri mjeseca van terena zbog obnovljene povrede desnog članka“
