Čovek koji je sve svoje probleme izlečio alkoholom, ali bez obzira što ih sada nema i dalje ih leči.
Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.
Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.
Jelek je bio svileni, šal je bio od kašmira, a tetke su nosile?
A B C D
Aaaaa! Ode zadnja kula! Jeb'o sam te u oči Valerija! Jeb'o sam te kurvo crnomantijaška!
Parola kojom se vode prsate kandidatkinje za mesto sekretarice, svesne činjenice da šefovi međusobno ne pričaju o masterima i kursevima koje je ista završila, već da li je pogodna za fircanje, da li dobro to radi i koji broj sisobrana nosi.
- Ja sam masterirala finansije, a ti?
- Ja imam dve petice, kontam da će biti dovoljno.
Mistična savitljiva podloga sa koje se pravi potencijalni odraz ka košu sopstvenog uspeha. Figurativna trambolina koja svojim korisnicima pruža latentnu ali idealnu mogućnost da preko njene neupadljive ali skokovite površine odskoče u visine sopstvenih karijera. Nezaobilazan i pomalo mistifikovan termin kada je ambicija rendom homo-sapiensa u pitanju. “Mistifikovan” jerbo pomenutu dasku može predstavljati apsolutno bilo šta; od slučaja do slučaja zavisi da li će to biti, na primer, pozicija jednog kopir-majstora ( onaj što kopira; prim. prev.) u mnogoljudnoj kompaniji čiji je pravac poslovanja obično nepoznat njenim zaposlenim ali dakako “ima neke veze sa export-importom”, šalter dimenzija 2x3 metra za potrebe javnog sektora koji - ukoliko se preživi - obično vodi u nešto veći radni prostor ( 4x3; prim.prev.), ili polni ud pretpostavljenog, direktora ili debelog i najčešće ćelavog producenta - zvanog "Bolero" - koji se nekako i dâ preživeti ali ne i zaboraviti.
Uglavnom, sve su to tipovi motki kojima naši kandidati za svetlu budućnost postaju Bubke svojih profesija, odistinski ostvarenici vremêna uloženih u sebe sâme. Mada i ja serem previše...
Elem, za sve one koji u svojoj trenutnoj poslovnoj realnosti žele nešto više od titule "malog od palube", potrebno je reći "hop!" veoma strpljivo i polako i verovatno nekoliko desetina hiljada puta pre nego konačno i upali. Izvestan period kaljenja im, razume se, ne gine...
- 'Ajde, dušo, spremaj se, već nas čeka kombi dole...
- Ali, Taške, zar stvarno moram da pevam kod Ere u kafani?! On je takav prostak...
- Je l' ti 'oćeš da pevaš u Operi ili ne, a?!
- Svim srcem!
- E, pa onda, ostavi taj brus, oblači tu ribarsku mrežu i polazi! Erin lokal je idealna odskočna daska za to...------------------------------------------------------------------------------------------------
:Mladi i sveže diplomirani student Megatrenda sa prosekom ocena 9.9 ( smer nebitan ), na nagovor svog oca dolazi u firmu strica Bobana ne bi li ga ovaj zaposlio...:
- Zdravo, striče, eto ja doš...
- Ćao, mali, sjedi...Štaš pit’? Smiiiljka! Daj dva viskija i dvije kave ođe, odma’!
- Hvala, striče, ne treb...
- Jebeš li šta, mali? Šta ti radi onaj prdonja kući? Kako škola?
- Slabo, eno ga svađa se s majkom, a zbog tog trećeg sam zapravo i došao...
- Znači – pos’o, a? Štas beše ti ono izučav’o? Pravo? Medicinu? Ekonomiju?
- Biznis, striko. Biznis...
- Propisno, propisno...Ništa. Počinješ od slijedeće nedelje, u redu?
- Hvala, striče, neću te razočarati, časna reč! A gde će mi biti kancelarija? Je l’ treba svoj laptop da donesem ili ću imati svoj poslovni? I koji ćeš mi auto dati da vozim?
- Kancelarija? Laptop? Auto? Da tebi vrane nisu malo popile mozak, momče?! U ponedeljak u 8h da se javiš u magacin na istovar, ščuo!
- Ali, ja sam misl...
- Misliti i srati nije isto, moj bratiću. Tako sam i ja poč’o, tako ćeš, vala, i ti. Možda neđe i doguraš...
- Ali ja imam školu, znanje, visok prosek...
- ...i kurac ‘mesto mozga, znam već. Da sam ja takve k’o što s’ ti puštao da mi se mešaju u pos’o odavno bi prop’o i završio naulici. ‘Ajde, bjež’ sad, još ćeš od strica dobiti batine koji si trebao dobit’ od oca, krv mu jebem onu blagu!
Čest i omiljen verbalni šamar. Stekao svoju popularnost u internet raspravama, jerbo tu pod blagorodnim lažnim imenom niko ne može da skonta tvoj nivo akademskog znanja.
- E bre deda, stvarno si prso! Izađi malo napolje, druži se sa ljudima, 'rani golubove! To ti je šesti dnevnik danas koji gledaš!
- Dečko, informiši se malo, postoje samo tri dnevnika!
- More marš iz kuće, 'oću da jebem!
- Miloše, moram priznati da se malo plašim. Šta će biti ako Turci ovo dobiju?
- Ajde bre Vuče, informiši se malo. Zar nisi pročitao u Kuriru da po majanskom kalendaru Srbi izlaze na Bosfor do kraja 1393?
Dildo znanja i mudrosti. Efikasnost nije zagarantovana veličinom.
''ŠE'SET GODINA SABIO U GUZ'CU I JOŠ SE NIJE OPAMETIO!''
Usmrdeti se usled predugog izbegavanja kontakta sa vodom i sapunom, udžibriti se. Smradina koju emituju uštavljena tela ladnjaka staje uz rame vonju koji se širi sa najgorih gradskih deponija i seoskih bunjišta.
- Ah, hrabri viteže, da se nisi pojavio ovaj opaki zmaj bi me pojeo, hvala ti do neba!
- Ne zahvaljuj mi se, prelepa device, jedan vitez ne može da dozvoli da kojekakvi zmajevi tamane nevine princeze. Nema tog zmaja koji može da se suprotstavi mom triput prekovanom maču. Dozvoli mi da ti pomognem da ustaneš.
- Oh, junačino moja... PU! Šta to smrdi, jebote???!!! Kanda sam privremeno oslepela za trenutak.
- Pa znaš kako, princezice, dugo sam jahao, nisam se kupao, pa mi se čarape malkice čuju, a bogami i gaće.
- Čuju??? One vrište kol'ko su uštavljene, jebote. To tako štipa za oči da nije humano.
- Ma jebi se, bre, trebao sam da pustim onog zmaja da te pojede.
- Bolje i to, bar ne bih osetila ovaj smrad. Begaj od mene, tvorino, nabij si taj triput prekovani mač u bulju i jaši što dalje!!! I nisam devica, čisto da znaš!
Uvod u ozbiljan razgovor između brižnog oca i sina tinejdžera, okovanog u lancima žestokog puberteta. Početak prvog razgovora o umakanju, tačnije o potencijalnim posledicama istog, bacajući akcenat na zamenicu "Ga" koja u izrazu ima značenje imenice "Dete". Dijalog koji sledi nakon ćaletovog saznanja da imaš curu, zaticanja u sred gledanja nića sa sluškama ili pošto je pročitao članak o maloletnoj napumpanoj prostitutki iz Gelzenkirhena u "Kuriru".
Poenta priče je da nikako ne bi trebalo da razmišljaš donjom glavom. "Ti si već odrastao čovek", "Nisi više klinac" i "Pametan si dečko" su gotovo obavezne fraze koje ćeš čuti pa taman Drljača napravio dil sa dušmanima na Rači, nakon čega sledi priča o ortaku iz vojske čija je cupi zaglavila pre dobijanja lične karte.
Hlađenje usijane, neiživljene glave. Preventiva protiv zlopaćenja. Dočaravanje umornog šljakerskog života i slike mešanja maltera, secanja fosni i pogađanja sa tvrdicama na buvljaku za novopazarske farke, sve kako bi nabavio sredstva za cele knjige i prvu ratu ekskurzije klincu, a ženi udovoljio kupovinom "Smederevca" da se uštedi na struji.
- Sine, je l' prčiš ti onu tvoju malu?
- Daj bre, ćale, koj' ti je? Hoćeš ponovo da mi držiš slovo o kurtonima?
- Slušaj, najlakše je da ga istreseš! Nemoj da napraviš istu grešku kao ja.
Vrhunac konspirativnosti. Maska ispod koje se boriš za svoje ideale, za svoje stavove na beskrajnom prostranstvu svetske globalne mreže.
Mislim, naravno da nećeš staviti svoje pravo ime! Šta treba, da te nađe sutra BIA, CIA, Vatikan? Vanzemaljci? A ti si bre od presudne važnosti za ovu planetu i novi svetski poredak! A isto ne bi bilo zgodno ni da Sara_97_nusnkwpvksnamb sazna da se zapravo dopisuje sa onim čudakom sa 6. sprata, mislim da bi 20 godina razlike moglo da se ispreči vašoj neobuzdanoj ljubavi. Niti bi bilo lepo da bilo ko skonta da voliš Elton Džona... Ne razumeju oni tu umetnos', posumnjaće nešto bre!
- Ime i prezime?
- enemiofthefreenjorld!
- Dečko, jesi dobro ti? Ne možeš da se učlaniš u biblioteku sa nadimkom!
- Nije to nadimak, to je moje umetničko ime, sad piši kurvo!
- U bre, što si nezgodan. Adresa?
- mišafudbaler96@jahoo.com
- Jesu tebe ispustili na glavu ili na dupe kad si bio mali? Jer ni jednim ni drugim ne umeš da razmišljaš.
- Oćeš pravu adresu pa da me nađeš, da me prijaviš? Da dođeš da me pokradeš? Da mi murija visi na gajbi 24 sata, da me prisluškuje Vatikan? E pa neš' kolega! Paljba!
- Aj napusti lokal šabane, možda jesam bibliotekarka al' ću da te nalupam ko ove pečate, 'ti jasno?
- A nemoj teto molim te, moram da pročitam Hajduke za lektiru.
Problem sa kojim se susreću nogatiji ljudi u Srbiji.
Nedostatak brojeva ove ljude dovodi u situaciju da prvo pitaju da li uopšte ima njihov broj u ponudi, a ako ga ima, onda iz oskudne ponude biraju one koje im se sviđaju. Ovaj problem uglavnom imaju ljudi 50+, čamdžije, a što je manja sredina oskudica brojeva udara i na 46, 47.
----- Niš, podzemni ------
-----Prva prodavnica:
- Dobar dan, gledam patike za košarku.
- Naravno, izvolite, sa vaše leve strane.
- Ove bele pošto su?
- 10.000.
- Mnogo, ali dobro, sviđaju mi se, broj 48 ima?
- :odrično klimanje glavom: C.
- Ništa doviđenja.-----Druga prodavnica:
- Dobar dan, gledam patike za trening da kupim.
- Izvolite.
- Evo ove Nike hyperdunk, koji broj imate?
- Do 46.
- PU! Ništa onda, doviđenja.-----Treća prodavnica:
- Dobar dan, imate li neke košarkaške patike broj 48?
- Ček da pogledam u magacinu ako ima nešto.
- Sačekaću.
- Nema ništa.-----Četvrta prodavnica:
- Imate li neke patike koje su 48?
- Imamo ove starke.
- Daj.
- Imam i vesla koja idu uz njih, ako 'oćeš?
- He he. Mislim se, pička ti materina! Doviđenja.
Moderna mlada žena životnih shvatanja i ponašanja koja potpuno odstupaju od opšteg obrasca. Večita i beskompromisna buntovnica ka svemu što ima etiketu standardnog i uobičajenog. Osoba kojoj je primarna misija bunt radi bunta.
Nekada strogo lokalizovana u urbanim sredinama, danas, kao pojava, raspršena svuda gde se uočava malograđanština i površno poimanje života, i svega što ga prati, kao takvog. Prisutna kao izuzetak svakog pravila, noć svakom danu, jin svakom jangu, Tarkovski svakom fon Triru. Mali tračak svetlosti u moru besmisla i monotonije.
Uglavnom odrasla u normalnom ambijentu, toliko normalnom i uobičajenom, da je možda baš on uticao na njeno odrastanje i životnu filozofiju. To je dovelo do toga da svemu traži alternativu, jer nije samo jedan put pravi, tačnije jeste, ali ne onaj kojim većina ide.
Stasala kroz prizmu različitosti, sve je tako prosto, a, opet, tako složeno. Kad je seks u modi ona se jebe; kad je prostakluk u modi, ona vodi ljubav; a kad je sve to u trendu - njoj se jebe. Životni moto ima u nekom stihu Ijana Kertisa tipa "Someone take these dreams away" ili "Cry like a child, though these years make me older", verujući da je njena uloga samo prolazna u relativnosti vremena i prostora. Na ljubav gleda kao na nešto totalno irelevantno, a opet neophodno, a seks kao nužnu hedonističku vezu sa prosečnim predstavnikom većine koja ne shvata njeno bivstvovanje.
Suštinsko obrazovanje stiče tamo gde joj ga ne mogu dati, svoju tugu krepi čitajući Šopenhauerova mračna dela i upijajući njegov pesimizam nemogućnošću dostizanja nirvane kojoj je sam težio. Ipak, ne želi se toliko distancirati od sveta, te i ona studira da bi pokazala da može biti kao i oni obični, nesvesni mediokriteti koji žive u ubeđenju da je sve pragmatično i potpuno utemeljeno u realnosti. Studira nešto što prosečan čovek verovatno ne bi nikad poželeo, andragogiju, ili, pak, skandinavistiku, jer tamo želi jednog dana otići da pruži utočište svojoj depresiji.
Inspirišu je Bergman, Tarkovski i Linč, jer njihova nerazumljivost idealno ide s njenom namerom bežanja od svega shvaćenog, i od strane društva, prežvakanog. Može i Altman proći, jer je voleo da ismeva američki sistem vrednosti na njemu svojstven i originalan nači, dok je Hičkok matori smarač koji je uveo puku zabavu u nešto što je trebalo biti iskazivanje osećanja pokretnim slikama. Sluša neki andergraund kalifornijski bend čije fanove u njenoj sredini možeš nabrojati na prste sakate šake, tipa "Rain Parade" i "Dream Syndicate". Oni su jedino što valja u prokletim 80-tim ispunjenim zaglupljivanjem i hiperprodukcijom krš stvari koje su upropastile umetnost kao vid izraza.
Vegetarijanka je, jer nekad misli da samo životinje mogu razumeti njenu različitost i nerazumevanje okoline. Volontira u azilu za pse sa ulice, ne bi li tako pokazala da ih više voli od ljudi, iskvarenih i dvoličnih. Jede kinesku hranu sa indijskim začinima i kari sosom, ali nije debela, jer debljina pokazuje preveliku sklonost hedonizmu, a njoj je on stran, barem u ovom životu. Sve u svemu, naša alt cava intelektualka je moderna asketa, koji živi i živeće tražeći smisao različitosti dok čita Bukovskog i veruje da on nije samo jebao raspale alkoholičarke, već u tome video više ciljeve opstanka na ovome svetu.
Nema šanse da si nešto tako pomislio ili uradio. Ni u ludilu. Ma ni na kraj pameti ne može da ti bude.
Izraz koji se koristi kada smatraš da nešto nije tvoj nivo i da tako nešto ne bi uradio ni pijan, ni drogiran, a ni pijan i drogiran u isto vreme. Jednostavno, nisi taj tip čoveka koji radi takve stvari.
Ili se možda samo praviš?
Nebitno. Koristi se u oba slučaja i označava da nešto nije tvojih ruku, nogu, mozga ili bilo čega drugog delo.
- Kakve su ti to mrlje na trenerci?
- Koje mrlje?
- Te bele tu.
- Nemam pojma.
- Je l’ si ga ti to drk’o malo, a?
- Bošsačuvaj, to mora da je od ručka nešto.
- Jeste, sigurno. Ćufte u paradajz sosu ostavljaju bele fleke. Daj to na pranje konju jedan, po ulici mi ideš takav.
Nisi poslednji, a sigurno joj nisi prvi. Ona to zna, ali ne bi bila žensko da svojoj kratkometražnoj jebačini ne pokuša da da epsku širinu i filmsku dubinu ljubića B produkcije. Možda vaša veza neće biti duga i značajna, ali ona zna da se pička ne sme davati uzalud i da se davanje iste mora opravdati pred metaforičkim selom koje zaviruje u njeno dvorište. Samo kurve se daju za budzašto, ona daje jer je romantična i spontana. A spontana kakva je, upinjaće se iz guzice da potre beznačajnost vaše veze isticanjem tvoje posebnosti, sudbine koja vam je isprepletala puteve, marsa koji se sinhronizovao u konjugaciji sa venerom. Možda nisi jedini koji ju je jebao u dupe, ali jedini si koji joj je kupio kineskog mecu na vašaru u Šapcu. Možda joj je Mare svršio po nosu, ali ti si joj napravio cedevitu kad je bila bolesna. I popravio si joj veš mašinu, onu na kojoj joj je Mirko raširio pičku za dva broja.
-Milane, ti si jedini koji...
-Ne seri.
