Izraz za sve više zaboravljenu tuču bez pomoći prijatelja i dodatnih sredstava. Dobiti na ruke znači prebiti nekoga samo zahvaljujući pesnicama, bez nogu, palica, cigli i svega što bi moglo nekome od aktera pružiti prednost. Sinonim za ferku. Po priči naših roditelja (tačnije očeva, osim ako se nečija keva takođe nije makljala kao luda) posle takvog isprobavanja snage akteri su uglavnom odlazili na piće. Naravno plaćao je onaj ko bi izgubio ovakav duel.
Danas pak ovakvo odmeravanje snaga više skoro i ne posotoji. Ako imate nesreću da se sukobite sa nekim, računajte da nećete imati priliku da se odmerite na ruke. Pre će biti da će vama ruke polomiti.
- Peđa čujem da si imao neki pičvajz sa Maretom.
- Dobro si čuo. Pošibali smo se na terenčetu tokom fudbala.
- Što bre? Ustvari čekaj, nije ni bitno zašto. Gde ti je uopšte bila pamet da sa njim uleđeš u problem. Znaš i sam kakvu ekipu ima.
- Znam, ali ovoga puta nije bilo njegove ekipe. Sporečkali smo se oko gluposti na fuci. Jeste aut, nije aut. Klasika. Sve bi bilo u redu da mi nije spomenuo kevu. Upozorio sam ga, ali me izgleda nije shvatio ozbiljno pa mi se onda prebacio na sestru. E tada sam ga uhvatio i tako isprebijao da će zažaliti dan kad ga je majka rodila. Na ruke nije toliki mangup koliko se pravi.
- Da li si normalan bre? Ima da te odrobija sa onim njegovim kretenima kad te pronađe.
- A ja mislio da će piće da mi plati pošto je izgubio. Znam Pajo, pa sam rešio da odem na selo da iskuliram dok se situacija malo ne smiri. Nisam baš raspoložen za karanje u bulju.
Privilegija višestrukog povratnika u zatvor.
Vidi vidi koju tičicu nam vraćaju. Janković. Opet pao. Ovoga puta 8 godina!
Gde ćemo ga šefe?
Pa u njegovu matičnu ćeliju, već se navikao da bude smešten tamo...
Hoćeš nekome da kažeš da je seljak, a da ga ne uvrediš. Čak i da zna šta izraz znači, rustično zvuči nekako pohvalno.
- Šomi, sine, šta kažeš kak'a kajla? Više od 700 jura sam puko za nju!
- Isplati se svaki evro. Čini da izgledaš jako rustično!
- Hvala, brate, znao sam da si ti čovek od ukusa, ono urban, i tako to!
Slično kao homofobija, samo još malo bolje prihvaćeno u društvu. Poenta je ne samo da pišaš po raznoraznim drozama i sereš po drogmanima, nego da se pošteno, ljucki i domaćinski, muški i narocki, iskenjaš po svakom vidu spominjanja te đavolje rabote. Čak i ako se o njoj govori u negativnom smislu. Ma naročito tad, jer zna se da je naš narod junačan i inatan, više vole da srlja u nevolju nego u dobrom da uživa. I, onda, zaboga, te karajuće reči će navesti neku ovčicu na stranputicu! Zabludeće, jadna, kad čuje ili pročita kakve sve čari a pogotovo nedaće donosi kusanje te vražje čorbe. Svako drogoopisno slovo može da bude pogubno za dušu nekog od naših bližnjih i ima snagu da skrene čistog pravednika na onaj hudi put, popločan dobrim namerama.
Možda si baš ti u opasnosti - ne časi časa nego begaj, spasavaj svoju čistotu!
- Šta slušaš, maćori?
- Eo, saundtrek iz Trejnspotinga, malo rsmo ali taman za ovakav usran dan.
- Sti normalan? Bacaj to iz uši! :čupa kabl od sluški, lomi plejer o pod i ritualno ga pljuje, triput: Te drogaške muzike treba zabraniti, oćedu da se pošten narod navuče na njihove zlosti!
- Ti si prso, keve mi Ljiljane. Pa neću da se opajdarim samo zato što sam slušo ziku iz filma koji govori o pogubnosti narkomanije.
- Opa! Zabludeo već! 'De mi je ona lopata da te na vreme izlečim...__________
:Knez-Mihailova:
- Dobar dan, ako imate malo vremena da čujete o novom programu rehabilitacije od bolesti ovisnosti, koji je dao mnogo lepih rezultata u Nemač...
- Mršći, ženo, da te oči ne vide! Nećeš me uvući u svoju mrežu zla i poroka!
- Ali, gospodine, mi se borimo protiv narkom...
- O toj pošasti ni reči! Sine, ti ne slušaj, ščuo! :pokriva mu uši rukama:
- Stari, bre ne blamiraj me pred tazbinom...
- Ćut der! A ti, daj ovamo te brošure nečastivog! Prika, ti mu pokrij i oči i uši. :cepa mahnito flajere, u paramparčad: Tako! Sad bogougodna stvorenja nemaju brige. E!__________
A: Dobra defka, +++
B: Kobjasnio! 'De se samo seti ovoga? + i *
C: Kul defkitza, detchko lolol
D: Dobro napisano. Čak i vrlo smešno. Ali govori o narkomaniji a nije sleng. Minus.
E: Kako misliš da nije sleng? Jeste. Spominje se vutra, ali kakve to ima veze?
D: NE MOŽE! NE DAM! Narkomanske defke nisu sleng!
F: Batice, ckoncentriši se pa probaj ponovo. Narkomanski sleng čini najveći deo slenga uopšte. A Vukajlija je tako i počela.
D: Pa ste se zato svi navukli na travu i heroin! Moderatori, treba da brišete ove definicije a ne da ih stavljate na naslovnu i da promovišete narkomaniju i kvarite decu! Što mi moramo sve to da znamo, a? Gde je tu intelekt, gde humor, gde bogobojaznost, molim lepo, gde?!
Seoska slengara, ne emotivni opis, odmah da se razjasnimo. Preldžija othranjen ovčijim kajmakom, šarenom slaninom i vrućom pogačom. Jak k'o zemlja, strvina i rođeni dvocolaš, rumen, zdrav i nasmejan. On nije rođen za romantiku, od sofisticiranosti zna da se mora obrijati pred odlazak u crkvu, ne pljuvati na prelu i ne 'sovati pred kumovima i ženskadijom - on je sirova snaga i čelična disciplina, koja bez pogovora dolazi u ispomoć na mobu. Agilnost i tehniku za sporta nikad nije imao, ali uz pešest otkosa stuče dulum i po lucerke i jednim zamahom sekire ruši po dva omanja bukvića, k'o iz pičke. Ne mnogo pametan da filozofira, a dobar k'o hleb da posluša - baš kakav treba. Jedinična mera za obavljanje poslova na selu.
Domaćine, kupio bih dvajs' metera drva, ali ako može do večeras da se to pocepa i natovari?
Samo kupi gajbaru 'ladnog i neka žena pripremi mezluka, ja i dva dobra momka ima da to grunemo, a da ne omrknemo.
Narator života. Umetnik života. Život.
Sve je prošao, svugde bio, sve video, sve čuo. Kao mlađi je bio šmeker, faca u svom selu.
Sad sa 50 godina, postoji kao prazna, neobrijana, zapuštena i vrlo štura ljuštura svoje davne, raskošne prošlosti.
Ali, to ga ne sprečava da dominira seoskim veseljima. Boem, kao on, zna tekst svake kafanske pesme. I nesebično ga deli sa ostalima.
Ali, on ne peva. Ne. Blagim pokretom ruke, grabi svoju "Lav" pokilu, koja se transformiše u ukras u njegovoj ruci, dok narednih 5 minuta, recituje pesmu nalakćen na sto.
Pevač: Ja nikad u životu, pijaaaaaaaaaaaanac nisam bio..
Smarator: (ozbiljnim glasom, šmekerskim pogledom, recituje) Ja, nikad, u životu! pijanac, niiiiisam bio..
Pevač: Al' opilaaa me tvoja lepotaaaaa, k'o vino da sam pioooooooo..
Smarator: Al', opila me, tvoja! (upućeno sredovečnoj dami, uz namig) lepota, k'o vino! da sam pio.
Pevač: Al' opila me tvoja lepoooooota..
Smare: Al, eto jednostavno me, opila, tvoja! (ponovo) lepota
Šatra: :piksla u vugla:
Brzo i pragmatično odrađivanje nečega, bez obzira na moguće negativne posledice ili smetnje u izvršenju. Ime dobila po kralju Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjići (u narodu poznatom kao, jelte, kralj Milutin), koji je bio prvi zastupnik ove metode, podigavši četrdeset crkava od Dalmacije do Jerusalima, trsivši pet žena, pustivši muda toliko da je jedini u Evropi pobedio tatarsku hordu kana Nogaja, oslepevši sina koji se kurčio da mu uzme tron. Verovatno veći baja i od cara Dušana.
(Zamak Nemanjića u Nerodimlju, Leta Gospodnjeg cuie (iliti po današnjem računanju 1315))
Gospodar Boleslav ulazi na kapiju.
Boleslav: Di ga je Milutin?
Čuvar: Eno ga gore, opet je upao u neki trip da gradi manastir.
Boleslav ulazi u svečanu salu.
Milutin: ... i tako ti kažem, oću da mi sagradiš brod crkve od slonovače i zlata, a baci i malo rubina, nemoj da štediš da ne prođeš ko majstor Đurđije na tavče.
Arhitekta: Razumem ja gospodaru, ali ne možemo ovde da turimo slonovaču, ima padne crkva sa stene pravo u more.
Milutin: Onda raznesi stenu.
Arhitekta: Ali gospodaru, ta stena ima četres iljada stopa, kako da je raznesem?
Milutin: Otkud ja znam, ti si taj arkitekta ili kako se već sad to moderno kaže, ti bi to trebao da znaš, koj smo te kurac slali kod Jonisa u Smirnu, da viriš mladim Grkinjama pod suknje i piješ vino, pizda li ti materina? E de si Boleslave, kućo, nema te 100 godina, nešto si mi oslabio, šta je, nema više divljači kod tebe dole u Makedoniji, a?
Boleslav: Ma nešto slabo ove godine, moram da se zadovoljim običnim prasećim i ponekim fazanom, nego nisam zato došao...
Milutin: OOOOJ HREEELJLJAAAAAAAA!
Hrelja: Izvolite, Vaše Veličanstvo.
Milutin: Slušaj 'vako. Ima d'odeš gore do Raške, i vikneš vojvodi Momčilu da nalovi četres iljada srndaća i tries iljada jelena za mog druga Boleslava. On će verovatno da se nećka, u fazonu "nemam toliko", ali da mu kažeš da će da mu u suprotnom dođe Milutin, pa ima da najebe gore nego onomad kad mu je tašta sručila istopljeno zlato na noge kad ju je nazvao debelom Mađaricom. Jasno?
Hrelja: Jasno, Vaše Veličanstvo.
Milutin: E vidiš Boleslave, nešto sam naumio da sagradim još jedno 20 crkava, pa da pređem polako da gradim zidove, reče mi Nebojša kad je bio dole u Carigradu da su došli neki što jedu kerove, kako ono reče da se zovu....Šinezi, Minezi, neki takav zonfić, pa da su oni bili nekad davno u tripu da se pregrade on Mongola, te su izgradili zid duž cele granice, te sam ja mislio kad mi osvojimo Carigrad, Rim i Jerusalim, biće nam dosta, onda ćemo da se i mi ogradimo, al' da bude po jedan zlatni toranj na svakih 200 stopa.
Boleslav: Da ne bude malo mnogo to, a?
Milutin: Ma dobro, može i na 210 stopa.
Ulazi čelnik Joakim.
Joakim: Presvetli gospodaru, hteo sam da ti javim da se vaši sinovi Stefan i Konstantin opet takmiče ko će da poseče više vizantijskih vojskovođa, iako ste im vi to izričito zabranili.
Milutin: I ko vodi?
Joakim: ...Pa ja mislim Stefan, bar je vodio trinaest razlike, sad je negde prošlo poluvreme.
Milutin: Ma pusti ih, nek se igraju deca. Nego ja imam jedan zadatak za tebe.
Joakim: Recite, kralju.
Milutin: Juče sam primetio da mi je Džeki nešto nervozan, izgleda da ga onaj Josif nije hranio dovoljno, pa sam ga preventivno obesio za noge na Zvečansku tvrđavu. Elem, pošto izgleda da magacin nema dovoljno hrane, moraćemo opet da idemo po zalihe.
Joakim: Je l' opet Tatare, gospodaru?
Milutin: Njih ćemo, mada mi je onaj prethodni kontingent izgledao kao neukusan za Džekija. Ako opet ne budu valjali, preći ćemo na Mađare, reko mi veterinar da oni imaju više proteina. Imaš tri dana da mi dovedeš jedno 200-300 Tatara, ali dobre da mi izabereš.
Joakim: Bojim se da nećemo stići da ih izaberemo baš za tri dana...
Milutin: Dva dana.
Joakim: Ali...
Milutin: Dan i po i idete sa drvenim sabljama.
Joakim: Razumem, gospodaru.
Milutin: I nemoj više da me nerviraš, ima da prođeš kao Vujica vojvoda sledeći put.
Joakim: A kako je on prošao, gospodaru?
Boleslav: Jesi primetio kako ćopa na levu nogu?
Joakim: Da
Boleslav: E pa to mu je iz detinjstva, kad je mazno dijamantski kliker Milutinu.
Milutin: Dobar je čovek, ali dijamantski kliker je dijamantski kliker.
Joakim odlazi.
Milutin: Nego, što si ti beše Boleslave uopšte dolazio?
Boleslav: Pa danas vam je svadba, kralju?
Milutin: Svadba!?
Boleslav: Pa da, jel se sećate da vas je mađarski kralj molio onomad kad ste ga uvatili za gušu da ga ne udavite u Tisi, već vam je dao onu svoju sestru za ženu.
Milutin: Au, pa ja se toga ne sećam. Moram da batalim medovinu, izgleda da mi je neko stalno truje, valjda su zato danas umrli ona trojica što sve probaju pre mene, a i ja osećam neku gorušicu ceo dan.
Boleslav: Biće da je tako, nego šta ćemo za ovu svadbu.
Milutin: A jel bar neka pička?
Boleslav: Pa nije da nije, kažu da ga je pola mađarskih grofova bacalo svakog dana misleći na nju u poljskim veceima.
Milutin: Pa dobro, poslužiće koji dan.
Uspeti u životu i postati neko i nešto, a opet ostati nepromenjen i dosledan sebi, ne izvitoperiti se pod teretom uprtih očiju. Izdići se iz rulje i sam tim distancirati od žgadiluka i gadosti sa njim uvezane. Rabota na koju se retko ko usudi, a još ređe ko uspe u tome, jer da bi izgradio ime moraš napustiti običaje, biti ludo pametan i skoro pa glupav da rizikuješ odbacivši sve, i biti sposoban da ponovo izgradiš, jednom rečju - obrnuti krug, a za to se mora imati hrabrosti, i to one najveće: da se odbace šarene laže, strah od kazne za nepoštovanje bapskih dogmi i da se progleda svojim očima. A međ' svetom je oduvek bilo više kukavica nego glupaka.
Postati neko i nešto, a ne glumiti besne gliste i parati nosem oblake - e tu se, bato moj, pada - odoleti izazovu pišanja po sirotinji mogu samo izrodi čovekovog semena, e tu je mesto gde pravi razlika između lika koga je opizdio pot asova i malo lude sreće i tu je gde je, i čoveka, koji je zaista poseban: po svim faktorima izrod iz statistike koja opisuje plebs, koji ne jebe živu silu, koji je rođen da fura po svome, i kad je bio sasvim sam u svojoj borbi video jasno svoj cilj i kada je logika padala, preživeo sito i rešeto, i konačno ostvario.
Izgraditi ime je glagol koji ipak živi od žgadije, koja priča, i u bunilu trabunja o delima Posebnog, ali poput pećinskog čoveka koji se bojao i divio vatri a ič nije razumeo, žgadija se pomalo divi, ponajviše boji, a vrlo malo razume. Rulja priča o jedino o onome šta vidi i opipa svojim masnim prstima, a poštuje jedino ono čega se boji. Onaj koji je izgradio ime nikada nije pričao, živeo je i video neke stvari i mnogo pre nego što je rulji postalo očigledno. Tu je sva razlika.
Nikola Tesla.
Kinta spičkana na cigare ili na vutru. Ili na oboje.
- Ćale, je'l imaš 500 kinti?
- Pička ti materina bezobrazna, prekjuče sam ti dao 'iljadu!!!
- Otišlo u dim ćale, jebiga. Daj bar 200 da kupim pljuge, nemam šta da pušim.
- E pa puši kurac, sinko, ja pare ne dam.
- Ali ćale...
-Nadam se da si me dobro razumeo!
Široko rasprostranjena pojava u mnogim onlajn novinama. Najčešće se mogu sresti u sportskim i zabavnim rubrikama. Predstavljaju vid komunikacije između stranih poznatih ličnosti i domaćih, običnih ljudi. Želje, čestitke i pozdravi.
Kao da tamo neki pevač ili sportista obavezno izjutra otvori Kurir i uz tursku kafu pročita sve to, ne bi li ga obuzeo osećaj topline. Naravno, nalupa svima pluseve i srećan i ispunjen ode na posao.
Drogba odlazi iz Čelsija!
Mile
-Veliki si igrač bijo! Pozdrav od Milojka iz Petlovca s familiju! Želim ti puno sreće!Rajko
- Pola čovek, pola zver to je naš Didijer! Svaka ti čast! Sećam se kad sam ti pisao da poradiš na kretnji. Odlično si to uradio. Uzdravlje, pa da popijemo nekad onu rakiju!Negde u Londonu. Drogba ustaje iz kreveta pored dve sisate plavuše koje stružu kao drvoseče.
- Didije, vidi šta pišu ovi iz Blica, Srbi. Kažu ti...
- Ajde beži u kurac.
Čuvena terapija iz "Paklene pomorandže" kojom se krimininalci, huligani i ostali leče od "želje" za pravljenjem sranja. U suštini, metod se zasniva na tome da prekršioca primoravaju da gleda snimke i filmove zločina dok god mu ne stvore uslovni refleks - mučninu prilikom same pomisli na nasilje.
U svakodnevnom govoru se koristi jako retko, ali kad se koristi koristi se upravo da bi se opravdao neko ko je navukao fobiju od nečega što je ceo život neizmerno voleo, da se tako debilno izrazim.
1 - Matori, šta se desilo sa Šomijem? Od onog čoveka ne ostade ništa majku mu. Pre je muvao sve što se kreće, a sada drhti kada mu kažem da idemo da muvamo nešto. Koliko znam niti je u vezi, a i da jeste, nikad nije bio toliki papučar. A i sam znaš kakav je bio. Toliko zaluđen ženama da je jedno vreme hteo da promeni pol da bi se budio svako jutro gledajući u sise i držeći čku.
2 - Braćoni, surova je to priča. Ne zameri mu. Ludovikova tehnika je mnogo jebena stvar.
1 - Što šta se desilo?
2 - Ma prišao on nekoj prepički i zbario je. Ali jebiga. Srce mi se stegne od same pomisli na to.
1 - Ne seri nego pričaj.
2 - 'Ajde kad si baš zapeo. Otišli oni kod nje na gajbu i ispostavilo se da je ona domina. Vezala mu levo jaje oko nogare neke Jugodrvo stolice dok ga je analno razdevičila strap-onom domaće proizvodnje. Sirotan, nije mogao da sedne tri dana. Sad ima taj uslovni refleks, kad god hoće da priđe ribi zaboli ga rč, ne konzumira ništa domaće, a u poverenju, izgleda i da mu je jetru pomerila jer je postao je jebeni indikator promena temperature.
Duvajući aparat koji nam pomaže da nam ruke budu što suvlje kada ih brišemo o pantalone.
Kontranapad na čuvenu rečenicu sa ciljem da, ako se već ne može umočiti bar da ne prođe bukvalno suvo, a u stvari često izazove kontraefekat.
- Šta to radiš?
- Pa skidam ti pantalone.
- Nemoj jer sam dobila.
- Ne možeš odma' da mi kažeš?
- Kad je to trebalo da ti kažem?
- Pa pre nego što sam počeo da te ljubim po vratu i 'vatam za sise.
- Pa eto nisam.
- Pa dobro. Ako si već dobila, na usta nisi pa bi mogla malo da...
- Molim? Jesi li ozbiljan? Znači zato ti mene ljubiš i češkaš, a? Mene boli stomak, tableta ne deluje, a gospodim hoće da se savijam i da mu pušim... E pa gospodine, oprosti se sa tim u narednih...ko zna koliko.
- Dobro jebote, nisam ti bubreg tražio, u redu je.
Prljava igra u okviru jedne porodice koja se bori oko fotelje ispred televizora kao kućnog prestola.
-Ćale!
-Šta je? Ne mogu ni Šešelja da gledam da me neko ne zivka svaki čas.
-Opet došli Jehovini svedoci, pitaju me ima li mi roditelja kod kuće i nude mi neke knjige.
-U majku im jebem sektašku! Milanka, donesi mi sataru!
20 sekundi kasnije
-Pa, nema nikoga tamo. Pizdo mala, jesi uvalio bulju u fotelju?!
-Ha, naivčino...
Imali ste neki ekstra provod, verovatno uz obilno bludničenje i preljubu u abnormalnim količinama, a mene ste iz nekog razloga izopštili. Iskreno, ne zanima me iz kog razloga. E, sad to izašlo na videlo i debelo će da vas zvizne po sred njonje. A vi još imate obraza da mi se obratite za pomoć da vas povadim odatle! E, sad ću ja da jebem! Dobro, možda seksualnih aktivnosti i nije bilo, ali nema veze, ne praštam da me neko tako odbaci k'o usrane gaće, a ja da mu još i pomažem.
U svakom slučaju, poenta je- Ko vas jebe! Niste hteli da delite. Snalazite se sami, kad ste već u sve to sami i upali. Ionako nemam nikakvu vajdu od toga. A i da imam, neću iz inata i osvete!
- Zdravo.
- Ooo, otkud vas dvojica? Upadajte.
- Pa, nešto da pitamo... Čujemo, poznaješ Miću Zubara.
- Eh, pa on mi kum. I baš me gotivi.
- Aha. A što ga tako zovu?
- Jer pesnicama lakše i brže vadi zube od pravog zubara. A i više je zuba povadio od većine njih. Čujem, i na ortopediji imaju posebno odeljenje samo za njegove žrtve. Dovoljno na senku da mu staneš i bum! Što?
- Pa, ovaj, nas dvojica sinoć bili na nekoj žurci i...
- Ček', ček', jel' to pošto smo se rastali, pičke jedne?!
- Da, ali ne zameri, znaš, iznenada ispalo, neočekivano, na brzinu. Zvali bi te mi inače, taman posla...
- Aha. Pričaj dalje.
- I priberemo mi tamo dve male, da znaš samo kakve su, uh! Obljubili smo ih više puta, do jaja bilo, neopis... Nego, posle čujemo da su to Mićina riba i od njegovog najboljeg ortaka. Takođe nam rekoše da ovaj to saznao i da nas sad traže njih dvojica i celo njegovo društvo. Bar oni što nisu na robiji. Nego, kako on gleda na tu situaciju?
- Jebote, postadoh medijum!
- Kako to?
- Pričam sa mrtvacima!
- Hehe, duhovito. Nego, ako bi hteo sa njim da popričaš i...
- Momci, kad ste jebali, mene niste gledali! Sad nek' jebu vas, ja ne gledam. Nego, zvoni mi mobilni. Gle', Mića! Hoćete li napustiti moj životni prostor ili da ga obavestim da ste ovde? Inače, živi u susednoj ulici i brzo trči. Uuuu, al’ su brzi, za Olimpijadu! (javlja se na telefon) Kaži, kevo?
