Sistem odigravanja šahovske partije među penzionerima na takav način i sa tolikim trajanjem da se partija mora završiti odustajanjem jednog od igrača iz bilo kog razloga i posledičnim prekidom.
- Ljube, završiste li ti i Žare onu partiju što već pet godina igrate svaki dan?
- Ma jok, taman sam ga saterao u ćošak, a on kurva umro...
Najšmekerski, uberkul, jednostavno polubogovski način za završetak određene radnje. Bez ikakvih komentara, skoro bezosećajno, lagano, sa dozom misterije, napuštanje mesta događaja.
- I tako ja izduvam 300 kinti kad je palo crno. Iznervira se k'o haški sudija kad mu pomenu Šešelja. A pored mene lik osta' bez 40 soma.
- Au! Jebote! Taj mora da je bar stolicu razbio.
- Jok! Lik samo zapali cigaru, okrenu se i ode.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Istovaramo ćale i ja juče iz kamiona novo centralno grejanje. Teško k'o đavo. Krene ono da klizi sa prikolice, malo fali da nam odseče noge kad uleti neki lik podiže sve i spusti pored.
- Izvuk'o vas čovek. Jesi ga bar častio pivom?
- Hteo, ali nisam ni stigao. Istovari čovek, okrenu se i ode.
Razlog zbog kojeg se na posnim slavama treba popiti bar čaša belog vina.
- 'Ajde, kume, pojeo si i parče ribe, red je da nazdravimo, daj tu čašu da ti sipam vino.
- Kume, znaš da ja slabo taj alkohol...
- Ma, valja se, bre, riba pliva tri puta: u vodi, u ulju i u vinu!
- Što ne forsiraš malo tvog zeta Stefana, nisam mu brojao, al' je pojeo bar pet parčeta ribe!
- Njemu ne treba podsećanje, mislim da je do sad svoju ribu udavio.
Sama činjenica da se praznovanje 1. maja svelo na nerad i podsećanje na masakr čikaških radnika našem soju nije bilo dovoljno. Morali smo tu dodati još nerada, još krvi i uživanja u svemu što se po prirodi stvari smatra pogubnim po organizam. Sve primese totalnog ugođaja, gledano sa obližnjeg brda deluju kraljevski. Dakle blud i nemoral srednjevekovnih srednjeevropskih dvorova i divljaštvo Balkana i njegove dece ni malo plave krvi. Mojih pet predloga za otkačiti bi trebalo da bude veoma konstruktivna pomoć u postizanju prebačaja.
1. Potes, zvano mesto
Velika je verovatnoća da većina vas ima dobro utabane staze ka svetilištima ludila i razvrata u vidu omiljenog mesta za prvomajsko kampovanje. Međutim tradicije su tu da bi se rušile, ko što bi rekli mnogi superligaški klubovi pred okršaj sa , da se tako duhovito izrazim, večitima. Dakle odbacite logiku ''tamo nam je bilo dojajno lani''! Probajte nešto novo, nešto divlje! Odabir lokacije nije jednostavan ali probajte iskoristiti savremenu tehnologiju, dakle Google Earth, pa pravac tamo gde se najslabije vide konture terena i okoliša. Vojnu kartu razmere 1:25000, potraži staze i bogaze, da samo vi i vojni vrh zna kako doći do orgijališta. Bitne stvari koje bi logorište trebalo da poseduje: proplanak, šumičak, nedostatak signala i potok ('naš što sam gledao njavu sa potokom!).
2. Mazga vuče ali se teže jaše
Odabir prevoznog sredstva je vrlo bitna stavka. Ako ne možeš gajbu piva da staviš pod auto ne kreći sa njim! Dakle idealan izbor bi bila Lada Niva ili TAM 110 u nedostatku istih bilo koji službeni auto. Na kraju krajeva uvek može i peške da se krene ali onda to isključuje mogućnost posete živopisnih vukojebina kojima naša zemlja obiluje.
3. Ne guraj trougao u krug!
Nemojte od kuće nositi ono što vam neće pružiti užitak ili smanjiti patnju. Samo preko potrebne stvari poneti, dakle na uranak se ne nosi kišobran, suncobran i ostale brane. Tamo te čeka širenje spoznaje uticaja prirode i od toga se, kažu stari, ne treba sklanjati. Šta još kažu stari? Da, voda se ne nosi na izvor ili transkriptovano: ne nosite drva i ćumur (zato služi državna šuma). Ponesite neophodan alat u vidu sekire i upaljača, viljuška komada jedan, nož komada dva za seći meso i za odbranu od mesa, ko voli da srkne može da ponese kašike za celu ekipu (ako već pravite gulaš, pasulj i ostale plodove kotlića, ponesite i tanjire).
4. Umočiću!
Napomenuh li da je uranak svrsishodan u slučaju prisustva bluda i nemorala? Da, e pa onda svoje dušice, mačkice, kuce, maze i ostalne legalno steknute lepše polovine ostavite u kuhinji! Vazda si uporan u slobodno vreme sad je trenurak da budeš uporniji. Umočiti nešto sa strane na uranku je vrhunski ugođaj, stoga se postaraj da povedeš što više potencionalnih ženki za priplod ili pak neku siguricu kvota 1.15.
5. Brda eee, brda!
Kada je o količini alkoholnih, opojnih i hranjivih derivata reč, tu ne bi trebalo da imaš ograničenje. Bar 30 krmača, balonče žganje, nameštaja po ukusu, dva-tri keta dum-duma, loma dsa za trežnjenje i izobilje hrane (čitaj mesa) - je univerzalan recept za hedonistu kao što si ti. Ako baš želiš da se dokažeš pred društvom prikolji ono malo u džaku što je skičalo celim putem.
Na ti spisak, ispuni sve stavke i nećeš žaliti za uzalud pogaženom rosom i majskim cvećem. Napomena: sve što se desi na uranku ostaje na uranku! Osim ako nekog od ekipe ne pocepaju gladni vuci, međed ili besan lovočuvar. To onda lepo dokumentovano podeli sa nama. Aj' sad prioni na posao i doživi uranak za pamćenje.
Osoba koja radi sve na keca, koja ne razmišlja o posledicama. Izbroji do jedan i to je to.
-Au, brate. U kom se salonu šminkaš?
-Ma pao niz stepenice koji ti je brate!?
-Aha, pa dobro..
-Dobro ajde, sreo sam Gagija i znaš već šta.
-Ne znam brate, šta bi?
-Ni pet ni šest, na keca me oprangijao.
Nezvaničan naziv za Srbiju u krugu turista koji se koriste našim rečnim putevima na proputovanju za Crno more, a govorka se i kako je među debelom zapadnjačkom decom debelih zapadnjačkih turista jedan od omiljenih zabavnih sadržaja brojanje frižidera i šporeta koji putem proplutaju pored broda. Iz našeg turističkog saveza povodom ovih glasina upućen je apel da se isluženi kućni aparati bacaju u Savsko jezero i manje vodene tokove koji se ne nalaze na mapi plovnih puteva. Zasad, odziv je minimalan jer je blagoslov vlasti čitavu aktivnost učinio legalnom i bezbednom što je odbilo od nje domaćine i domaćice željne uzbuđenja kojim bi osvežili monoton bračni život.
Gluvo doba noći, stojadin u poslednjim fazama korozije jezdi drumom sa makiške strane jezera. Pored glasnih protesta motora i amortizera jedva se čuje opus Mileta Kitića sa vremešnog "Blaupunkta" i škripanje sedišta pod zamašnim pozadinama dvoje zaverenika. Njihova smrknuta lica u tom trenutku odraz su hrabrosti i odlučnosti slavnih predaka, kuda su se samo uputili?
Uskoro, muškarac gasi farove na pustom drumu. Gasi i muziku. Odabravši neupadljiv prolaz kroz gustiš, vešto provlači stojadina kuda naizgled ni tenk ne bi prošao. Vidi se da je ovo radio i ranije ali i dalje oseća uzbuđenje i napetost junferaša, ruke mu blago drhte pod navalom adrenalina a masivna telesina poskakuje sa svakom rupom neobeleženog puta. Domaćica pored njega je naizgled mirnija, a možda samo u umu još preživljava napete trenutke poslednje epizode omiljene turske serije ili preraspodeljuje kućni budžet za predstojeći kvartal, svejedno, i na njoj je kao odraz u vodi mirnog jezera primetan eho euforije njenog bračnog druga.
Uskoro, stojadin se zaustavlja, ovaj put uz očajnički vapaj kočionog sistema za novom dozom WD40, narkoman. Domaćina to ne brine preterano te oprezno izlazi iz vozila praćen svojom diskutabilno lepšom polovinom. Nakon što je pomno oslušnuo u svim pravcima, zaključi da osim obližnjeg hora kreketuša nikog drugog nema u blizini, a u sezoni zaprašivanja komaraca kojima se hrane one svakako nisu prijatelji gradske vlasti. Znači, bezbedno.
Udruženim snagama, bračni drugovi iz prtljažnika vade stari frižider "Obodin" koji im je još njena majka poklonila u miraz. Osim produvalog kompresora verna starina beše u iznenađujuće dobrom stanju ali sve što je lepo, nažalost ima i svoj kraj. Ipak je vreme da se palica preda nekom mlađem i uglađenijem, po mogućnosti sa sistemom automatskog odmrzavanja. Upućen je poslednji oproštajni pogled i prijateljski dodir po emajliranim vratima, nakon čega se plemeniti starac vinuo u svoju plavu grobnicu i polako nestao u njenim vodama rasteravši pomenute žabe koje nakratko razmisliše o tome da čitavu stvar ipak prijave nadležnima.
Olakšan za deo svog tereta, ponos jugoslovenske auto industrije živahno se vratio na drum. Sada kad su napokon mogli da odahnu, domaćica se dublje zavali u sedište i ćutke zagleda kroz prozor u mastiljavu tamu a ruke domaćina na volanu primetno se opustiše. Bilo je teško reći u odsjaja farova po putu da li su mu u uglovima očiju suze ili rosa, muziku nije palio.
Upozorenje tipu da se ne zajebava sa vama, već da se smiri. Bolje da ne preteruješ, u suprotnom si najebao. Nećeš smeti sam na pišanje da ideš, plašićeš se mraka. Budeš li prešao granicu bićeš redovno maltretiran, svaki dan ima da ideš po vodu, roštiljaću te. Jebaćeš ježa u leđa, povukao si keca. Imaćeš osećaj da se ceo svet okrenuo protiv tebe.
- Tebra ajde još jednom mi pipni burazera, vište mi je te pun kurac, ali samo upamti, budeš li mi se popeo na glavu nećeš silaziti.
Lep način da pokažate nekoj osobi koliko dugo obraćate pažnju na nju i koliko vam se ona u stvari sviđa.
-Pa ne znam. Lepo je sve to što si ti rekao, ali, nekako, ne znam kako bih ja to tebi objasnila. Nisam trenutno za neko vezivanje, skoro sam završila jednu dužu vezu i ne bih sad odmah da se upuštam u nešto novo. Nadam se da me razumeš?
-SVIĐAŠ MI SE JOŠ OD DOK JE HLEB BIO 15 DINARA!
-Oplodi me pastuve!
Sabotaža namjere budućih roditelja da djetetu daju predugačko ime.
- Ne, Sebastij..... Pu!
Eto, već je uveliko prošlo osamnaest ljeta od kako je pjevač "Nirvane" izvadio kratku pušku, i jednim hitcem u bradu sebi oduzeo život. Od tada se i nisu desile neke drastične razlike, jebi ga. Porastao je nivo svetskog stanovništva, klonirali su ovcu Doli, Đovak je postao najbolji teniser svijeta, đeca su se pravila, ljudi svađali i mirili, mlado se voljelo, staro umiralo, Ameri mirnim putem zavodili demokratiju, neke države se širile, neke raspadale. Uglavnom, se za tih osamnaest godina nisu desile neke mnogo značajne stvari. Osim što su se muzički pravci znatno promijenili..
Neđe na rajskim poljanama oko 21:00 navečer:
- Ooooooo Merkjuri, đe si pederu Bog te ne ubio?
- Evo me dolje!
- A šta ćeš dolje, u usta te jebem!? Izlazi iz tog oblaka ovoga trenutka!
- Sačekaj sekundu, života ti.
- A šta radiš dolje, pizda li ti materina? Da opet ne drkaš kurac Roju Orbisonu?
- Ne Elvise brate, nego posmatram Kurta. Opet pao u depresiju čovjek.
- Aj nema veze, evo cimnuću Džimija da mu nabavi šaku rohipnola da se smiri..
- A od koga reče da nabavljaš? Od Hendriksa?
- Jeste, zbilja đe se izgubi on?
- Ada tu je neđe, nego ga ne vidiš, pao je mrak. Pssssst, evo ga Kurt.I tako pjevač Nirvane prekida diskusiju Merkjurija i Prislija u ovako finoj večernjoj idili:
- Zdravo , momci!
- Smrdiš ko tin spirit. Jesi se opet drogirao?
- Zajebi tu priču Fredi brate, znaš šta sam odlučio? Da nagovorim Harisona da me opet pusti među ljude.
- I treba, glupo ti je bilo ono. Što jes, jes. A realno on će tebe i pustit, vazda te je najviše gotivio, siso jedna. Mada moraš priznat da si uvijek bio najveća šlihtara.
- Daj ne seri sa tim podjebavanjem čitav život, ja barem nisam peder..I tako se Kurt uputio ka kancelariji Džordža Harisona.
- Kuc , kuc.
- Ko je?
- Kurt Kobejn!
- Šta ti radiš van odeljka za narkomaniju?
- Došao sam da te zamolim nešto, a i dosadilo mi da jebem Vitni Hjuston i Ejmi Vajn Haus.
- E jebem ti mater narkomansku vazda si jebao neke pajdomanke. Kud će kruška no pod krušku.. Aj reci, šta ti treba ?
- Da me vratiš među ljude, mislim da zaslužujem drugu priliku.
- Ajde važi, ionako je raj počeo da mi smrdi od tebe.I Kurt Kobejn se odjednom stvori na zemlji. Nedostajalo mu je čvrsto tlo, i bio je oduševljen što ponovo vidi normalan i smrtan svijet oko sebe. Nije prošlo nekoliko trenutka a on podiže pogled i viđe veliki ekran iznad sebe.
"..A sada najveće muzičke zvijezde današnjice, svi na jednom mjestu. Majli Sajrus, Džastin Biber, Keti Peri, Paris Hilton, Evril Lavin, Florida.. Pjevaju samo za vas i za vaše uši, dođite da vidite čudo, prisustvujte događaju kojem nećete imati priliku da prisustvujete mnogo puta.."Opet, neđe na rajskim poljanama:
- Đe ste momci?
- Đe si Kurte, šta ima?
- Ništa vala..
- Kako ništa? Pa eto još jednu si rupu probušio.
- A, morao sam da se vratim, jebi ga. Nisam mogao da izdržim. I poslušajte moj savjet, ne vraćajte se dolje..
- Poslušaj ti naš savjet, ne vraćaj se ti. Jer će ti faca ubrzo biti izbušenija od face Lenija Kravica.
Osoba dobro poznata svima. Teški smarač. Ubija u pojam.
-E ajmo da izblejimo malo po gradu, bacimo đir i to.
-Pa ono, može, budi u šest kod mene.
-Okej, nego, da zovem Mareta?
-Ma, nemoj njega, molim te!
-Što brate?
-Dečko smara k'o privatni broj.
-Dobro, dobro, ajde..
Izgovor za nešto što je davno učinjeno i preko čega bi se trebalo preći i obrnuti krug. Najčešće se čuje od djevojke za kojom si bio lud, ali ona je u tebi vidjela slabića, čovjeka koji nema karizmu i budućnost ispred sebe i olako te pomela pod tepih svojom metlom od egoa.
Sada kada si postao neko i nešto, kada više nisi onaj dječak koji iz prikrajka gleda u njenom smjeru nadajući se da će ona pogledati u tvoje oči, a ne u poderane patike i polovne somotne pantole dobivene od tetke iz Njemačke, u njenim očima više nisi samo jedan od mnogih, sada si onaj koga ona želi. Ali ne, ne ide to tako, mala moja. Ne daje se čast tek tako za komad mesa između nogu. I tigar sebi puši kad mu tigrica ne da.
Kažeš da si se promijenila i da voliš onog momka u meni koji sam prije bio? Dobro, možda se i ja promijenim, pa budem onaj stari i zavolim te, jer ovaj "novi ja" sigurno neće. Dotad nastavi da meteš.
- Oprosti mi, molim te, bila sam mlada i luda.
- Da oprostim kada si me pijanog zvala u "svoj" stan, a ustvari si me poslala na adresu svog tadašnjeg dečka koji je ubio Boga u meni? Da oprostim što si pred mojim očima otišla s momkom koji je kupio novi motor, a do tada si govorila da je zadnje smeće? Da oprostim za godine koje sam proveo gledajući za tobom? Neće moći ove noći!
- Ali to je bio davno. Sada sam druga osoba.
- Ne mogu sad da pričam, sekretarica me čeka, moram na sastanak.
- Ali...
- Doviđenja, draga moja!
Rogonja. I to kakav! Žena mu je nabila rogove dostojne najvećih kapitalaca iz najluđih lovačkih priča, javno, pred svima i u više navrata, ali on to ne vidi. Zato se može reći i da jeste za odstrel k'o i svaki kapitalac jer sa ponosom nosi svoje rogove umesto da situaciju reši tradicionalnom balkanskom alatkom ili bar da porazgovara po ruski. Možda se i pravi da ne vidi, laže sebe i time ispada još smešniji. Baš k'o maskote koje služe za zabavu širih narodnih masa na nekom događaju.
- Tebra, nema lepog načina da ti ovo saopštim, ali žena ti se muva sa šefom.
- Ma, 'ajde, ne lupaj.
- Kad kažem "muva", mislim da se kreše k'o šuntava, redovno je puni k'o rezervoar od svoje "Mečke". Eno su na parkingu iza kafane, onaj zamračeni deo. Lako ćeš da ih nađeš, narod se već okupio da gleda, snimaju i mobilnim. Uveri se dok ne izađe na jutjubu.
(par minuta kasnije)
- Ej, sad popričao sa njima. Bili na poslovnom ručku, malo zezao auto, pa se zadržali. Taman sam im i auto pogurao da upali.
- Novcata "Mečka"?! Prijatelju, jesi li ćorav?! Lud, glup, ili se praviš?! Idi ti lepo u Apatin i zaposli se kao maskota za "Jelena" pa bar nešto zaradi iz te tvoje gluposti!
Sindrom Dragiše Binića i njegove velike fudbalske inteligencije i lucidnosti odavno je poznat širokim narodnim masama. Tako se i ovaj izraz koristi kada želimo nešto da objasnimo osobama sa manjkom sive mase, tj. osobama kojima je potrebno više puta nešto objašnjavati.
Ljupko: E, dva puta prekrečite zbog Dragiše da mi večeras ne leluja po atletskoj stazi i po zapadu i istoku.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Džoni: Sinoć je bila Maja kod mene da joj "objasnim" neke stvari iz računovodstva.
Mićko: Brate, Maja je najbolji student, šta ti ima njoj da objašnjavaš?
Džoni: Pa jel čuješ šta ti kažem. Došla je da joj "objasnim".
Mićko: Aha. A šta joj nije bilo jasno?
Džoni: Brate, došla je da se jebemo.
Mićko: A računovodstvo niste ni takli?
Činjenica koju mnogi zaboravljavaju pa na sopstveni spomenik, sahranu i zagrobni život potroše više nego u poslednjih pet godina života. Kad dotični otegnu papke i budu zakopani, larve muva će grickanje verovatno obavljati mnogo suptilnije i sa više stila pod deset hiljada evra mermera nego pod običnim krstom.
- 'Ajde komšija na pivce i krkanje. Sad ću skinuti kotlić. Vrhunski sam skuvao papras.
- Važi, dolazim. Nego komšo, jel ti išta para ostavljaš sa strane? Znaš ono, kad budeš morao otići na onaj svet? Ti sve ovako potroši za života, 'oće ti ostati šta para da ti se podigne spomenik kako dolikuje?
- Znaš kako? Ja pola penzije dam deci, a pola pojedem i popijem sa njima. Kad riknem, mogu da me bace i u smećarsku vreću. Svejedno će me isti crvi glodati. Uzdravlje!
Rat je niz razmena. Počinje razmenom mišljenja, pretvori se u razmenu paljbe, pa razmenu zarobljenika i kovčega i završi se razmenom mišljenja.
