Slengovski izraz za mešavinu džibera i seljaka uz primese pavijanstva i totalnog mulca. Tipičan điđan, odlikuje ga oblačenje bez ukusa, kretensko ponašanje, nadkani pogled i naravno tribal tetovaža na vidljivom mestu. Ako ne tribal, onda kineska slova koja ni ne postoje u Kini. Kajla zlatna i ruka kroz prozor dok se voze kola.
- Hahahahaha, šta si to nazuo na noge?
- Šta fali, dao sam deset Vajferta za njih.
- Koje ljomberske tike, ne verujem!-----------------------------------------------
- Kako bilo sinoć na žurci?
- U početku ekstra, ali onda došli Mare i ekipa i sve otišlo do kurca.
- Kad vidim njegovu ljombersku facu, bacam peglu i dobijem čir na mozgu.
Starija gospođa, obično držeća silikonka, koja voli da se sladi mladim muškarcima. U svom lovu na njih obično uspe jer nikome još uvek nije poznat slučaj da je mlado pile uspelo da pobegne pumi.
Možda sam luckasta i živim u nekom svom svetu, ali čini mi se da je ovo stanje u koje sam jednostavno upala. Zbog njega pišem ćirilicom, iako se jedva snalazim. Zbog njega sam otvorila profil na Vukajliji. Zbog njega sam počela da pratim fudbal. Zbog njega ne odem na vreme u krevet, samo da bih čitala njegove komentare, definicije, postove na forumu...
Iako ne znam kako izgleda, ipak osetim neke leptiriće u stomaku kad god ugledam njegov nik na ekranu. Poželim da sam tu pored njega, da mu vidim izraz lica dok čita, piše, definiše, svađa se sa ljudima po sajtu. Čini mi se da bih mogla do kraja života da budem s njim, samo zato što je interesantna ličnost, pa može da ima drvenu nogu, veštački kuk ili neku neizlečivu bolest( DALEKO BILO) fizički izgled mi možda po prvi put u životu nije na prvom mestu. Iako on misli da sam ja nekakav trol, ili šta već, želim da mu poručim da sam samo jedna obična, normalna devojka, koja se zaljubila, i ne vidim šta je tu strašno... Možda je malo luckasto što je to ovako, preko interneta, ali pobogu! Živimo u takvom vremenu, i mislim da to polako postaje normalna pojava. Nadam se samo da me nećeš mrzeti posle ovoga što sam napisala, pretrpeću ogroman blam, (svesna sam toga u potpunosti) kad ljudi pročitaju ovo, ali bilo je jače od mene. Izvini, i mojim te da me ne ignorišeš posle ovog teksta. A na koga mislim, vidi se jasno po mom nadimku na Vukajliji.
- daj mi samo jednu šansu...
Jedan od mračnijih kutaka cele priče o tamnoj energiji zapravo se odnosi na jebeno preciznu i jezivu izvesnost svekolike, pa i pojedinačne, sudbine. Postojanje tamo neke sile koja razvlači, kida, štipa i uvrće svako ćoše Vasione udaljavajući sve od svačega i usput neosetno eutanazira ledenom paralizom i najmanji titraj svakog jebenog atoma i nije naročito uznemiravajuća vest. Ono što zaista uznemirava je u stvari gubitak mira neizvesnosti jer blaženo neznanje je stanje umirujućeg spokojstva u kojem provodimo najsrećnije trenutke puzanja po lijani vremena.
Takođe, nema ničeg prepoznatljivo utešnog u činjenici da će se Vasiona tiho ali smrtonosno ugasiti ne ponudivši svoje telo bogovima reinkarnacije. Nekako smo naviknuti na te beskrajne cikluse rađanja i umiranja. Naviknuti smo i na zanimljivu činjenicu da reinkarniramo svoje i tuđe atomsko tkanje u večitom lancu međusobnog proždiranja i parazitiranja. Zbog toga, nema ama baš ničeg uzbudljivog u mogućnosti da se Vaseljena neće ponovo sklupčati u novo kosmičko jaje i da u singularitetu neće sabiti moje i tvoje subatome tik uz Proksimine i Andromedine kako bi ih ponovo razbacala u nekom novom spektaklu velikog praska i ponovnog rađanja. Biće da su Haos i Hronos ovog puta suludo podelili karte i da će na kraju i oni sami ostati bez neophodne vatre za pečenje Girosa. Ledeni mir mrtve Vasione koja neće više nikada kresnuti fuzionu iskru neke zvezde nas neodoljivo podseća na vlastitu smrt i večitu nepomičnost.
Nije ovo ništa novo jer je opičeni, dlakavi i mišićavi Švajcarac bugarskog porekla (Fric Cviki) još tridesetih godina prošlog veka izračunao da Vasioni jednostavno nedostaje 75% materijalnog korpusa da bi bila ... šta? ... pa Vasiona. Da ste Cvikija pitali šta je onda ovo što zovemo Vasionom ako 75% nje to nije, verovatno bi odgovorio "obično napuvano iskričavo govno koje će se pumpati i rasti zauvek", i naravno nastavio bi da radi sklekove na jednoj ruci. Ako bi tražili dodatna objašnjenja samo bi rizikovali da dobijete batine i to bez objašnjenja.
Ima jedna, opet ne tako utešna, računica po kojoj je broj svetova beskonačan. Međutim, broj naseljenih svetova je daleko manji, a broj svetova naseljenih razumnim životom još manji, što sve cima na zaključak da je broj ovakvih svetova ipak konačan. Rezultat deljenja bilo kog konačnog broja sa beskonačnim je toliko blizu ničega da se postavlja pitanje da li uopšte postojimo ili je Vasiona smo mlohavi kurac u nečijoj VEP pumpi? A vlasnik pumpe pumpa li pumpa do beznadežno neizvesne i verovatno kratkotrajne erekcije. Njegov cilj je dostizanje stepena inflacije dok se ne desi Veliko cepanje – totalno deflorisanje materije.
Ipak, postoji malo verovatna ali bezgranično zanimljiva i umirujuće neizvesna mogućnost da je tamna energija neuhvatljiva i nevidljiva samo zbog toga što ona i nije deo naše Vasione već neka teško zamisliva vanvaseljenska usisavajuća pička materina koja funkcioniše po principu VEP pumpi za ekspandiranje malih kurčevitih i vatrometastih Vasiona.
Vremenska odrednica, detaljnije opisuje dužinu poznanstva sa nekom ženkom. Nalazi se između "igrali smo se u pesku" i "vodio sam je da pegla na drugarskom".
A: S kim ideš na skijanje?
B: Ma ono, familijarno: ja, Dunja, moj burazer, ćale i sestre iz Slovenije.
A: Opa to ona plava Dunja što je kriješ od nas?
B: Ma da, moja Dunja.
A: Znači pašće neka tršnja, bratori!
B: Alo bre, Dunja mi je k'o sestra.
A: Al' nije! Da ti je sestra imala bi tu bazuku od nosa k'o ti, ovako je prepička!
B: Ti si prs'o k'o fond Katarine Rebrače, to mi je najbolja drugarica!
A: Te su najbolje, ti singl, ona singl, taman za dubl!
B: Igrao sam fudbal s njom na male goliće, znam je dok još nije imala sisu! Incest, some!
Tako govoriše naši stari, ali niko da ostavi u amanet i nastavak: ''...ako se upotrebljava u pravom trenutku''.
- Da mama, dobro si čula. Rak se proširio, doktor kaže da mi je ostalo još 3 mjeseca, u najboljem slučaju...
- AHAHAHAHAHAHHAAHHAHAHAHA SINE, JEBENA LOLČINA!!
Zanimanje. Profesionalna čistačica, pralja, spremačica. Neretko Romkinja.
- Nije me bilo dvadeset dana, cimeri su napravili takav lom u stanu i prljavštinu da sam se od smrada zgadio kad sam ušao, a nisam neki čistunac.
- Što?
- U kupatilu neka masnoća na pločicama, zapušena šolja, nasred dnevne sobe sasušena lokva povraćke, svuda neki đubar, a o prašini da ne pričam. Kad sam ušao u kujnu, ugazio sam u nečiji kondom, dobiću neku bolest.
- Opušteno, nađite ženu da vam to sredi čas posla.
======================
- Komšija, kome da platim za čišćenje zgrade?
- Dolazi žena svakog četvrtka, pa dajte njoj direktno.
Puni boraniju podignuto na treći stepen.
Izraz nastao davno pre nego što je prva somalijska kurva pristala na zlatno tuširanje. Uveo ga je veliki Atila Bič Božiji kada je nakon spaljivanja, ubijanja i silovanja želeo da isprazni svoju barbarsku bešiku po porobljenom narodu. Kasnije je to nazivao pišanje po Rimljanima, ali to je druga priča.
- Dobar dan, vozačku i saobraćajnu.
- (Kud baš mene? Jebem te srećnog!) Izvolite!
- Niste upalili svetla, to je 5000. Da pogledamo prvu pomoć, sigurnosni trougao i rezervne sijalice.
- Nemam ja ništa od toga.
- Znači 5000 puta 3. To je ukupno 15000 plus ovih 5000.
- Može nekako da se dogovorimo? Ja vama 3 crvene i sve srećni.
- Još 5000 dinara za pokušaj podmićivanja.
- Jebem ti državu i sve! Samo pišaju po nama sirotinji.
- Vređanje organa reda. Još 5000.
Priloška odredba za mesto. Ako čujete da spominju ovu pticu više od 3 puta dnevno, vi ste u Crnoj Gori.
Obeležje po kojem te spominju u razgovorima,
i koje sigurno i nedvosmisleno ukazuje na tebe.
- Znaš, bre, ona Stana... ma kako ne znaš...
- Koja, bre?
- Ma, ona, bila je neki dan tu...
- Ona što ne depilira brkove?
- Ta!
- Pa reci odma'...--------------------------------------------------
- Znaš ga, sigurno - onaj što uvek rukavom obriše nos, a onda izvadi maramice iz džepa pa briše rukav...
- A, da, Gile, što ne kažeš odma'...
Nesvakidašnje čudo prirode. Prirodno stanište sa najviše različitih vrsta faune po jedinici površine u čitavoj Evropi. Naime, ova šuma vam je kao one slike šuma iz enciklopedija, na kojima možete videti nacrtane predstavnike svih mogućih vrsta na deset kvadratnih metara. Šetajući kroz ovu šumu, možete da vidite svašta - majke sa decom u kolicima, porodice na pikniku, parove koji se vataju, parove koji se karaju, penzionere na klupicama koji čitaju Politiku, klince koji cirkaju, klince koji duvaju, ljude raznih uzrasta koji džogiraju, fensi ribe koje šetaju fensi kerove, a pored njih, besne i gladne kerove lutalice, veličine tigra. I Ranka Stojića povremeno. A ako, kojim slučajem, ovde zalutate uveče, može da vam se desi i da vidite nekog nesretnika kako džogira u pokušaju da pobegne Radovim navijačima. Može i vama da se desi da postanete jedan takav nesretnik.
Čudna šuma je to...
Radiš i po osamdeset sati nedeljno, trpiš lopurde sa kupljenom diplomom, ili uspešne privrednike sa ratnim plenom, rmbačiš! Kad sve sabereš i oduzmeš, jednostavno robuješ. Još se tešiš da si privilegovan što uopšte radiš u ovo ludo vreme.
Na kraju meseca budeš nagrađen platom i, nazovi, stimulacijom, a to sve skupa, krajnja je demotivacija. Kap je prelila čašu! Započinješ zapadnjački model "živim za vikend" života. Zaboravljaš najvažnije! Mladi Englez, kada sa sebe spere rođenu povraćku i dalje ima para da u ponedeljak kupi doručak. A ti? Dabome, nemaš ni za pogačicu. Nije bitno, organizuješ svoj pir! Pir Starih Slovena pravio se povodom ispraćaja u smrt, a ovaj tvoj povodom ispraćaja smrtno zarađene banke. Bolje jedan dan da živiš kao kralj, nego ceo život kao siromah. Doživljavaš Pirovu pobedu na sopstvenom piru!
Osvanuo je ponedeljak! Vraćaš se u kolotečinu smrdljivog autobusa gde se, naravno, švercuješ jer si potrošio i pare za markicu. Iz ranca ti smrdlja sendvič od tirolske kobasice, jer za bolje nemaš, a i ovo si dobio od majke! Užickaćeš tu i tamo neku cigaretu, jer ti sav Sobranje ispuši ona znojava krava koju si celu noć pojio mohitom, a nisi se ogrebao ni za jedno drkanje. Gricka te savest i pitaš se "gde ti je bila pamet" i ponavljaš u sebi kako "nećeš više tako"… čvrst si i nepokolebljiv u svojoj odluci. Okrećeš novu stranicu života! Naravno, odluka je pravosnažna do naredne plate, kada zaboravljaš svoje ropsko mesto pod suncem i ponovo, bar na par sati, postaješ direktni potomak Rokfelerovih.
Petak veče:
-Dečko, donesi 'vamo ko šta pije, puta dva! :pali Kohibu: Pošalji onim devojčicama u ćošku neke koktelčiće, a nama za posle o'ladi jedan Moet! I evo ti ovo, odnesi muzici, nek' sviraju onu moju!Ponedeljak ujutru:
(obraća se slučajnom prolazniku na autobuskoj stanici)
-Izvin'te gospodine, imate jednu cigaru?
Svetlo plava šulja, odnosno košulja, kratkih rukava. Kao poseban tip šulje se izdvojila zahvaljujući zaštitnom licu dr Vojislavu Šešelju, koji ju je ponosito nosio obarajući rekorde u pičkaranju sa studentima, javnim pretnjama utokom i pozivanju na osvajanje Virovitice.
Danas isti odevni predmet furaju šoferi Ikarbusa na međuseoskim relacijama, matore baje sa brčićima koje još rade u državnim firmama i članovi su nepostojećeg sindikata, plus još po neki primerak ozračenog i izgubljenog omladinca koji se nije izvuk'o.
Sekto, ćemo do ksta na domaćicu? Kumara časti!
- Može brate, samo izađi iz te šešulje, tako nećeš jebati sve da upadnemo u vremenski portal i izletimo u šezdes osmoj.
Oguljena etiketa sa pivske flaše, silovanje telefona, grickanje zanoktica, pljuvanje u istu tačku neprestano, ili neka peta random aktivnost, zbog kojih će neko sigurno izvaliti da si se smorio kao na Cukićevom certu.
-Bole tebra, izvini što si čekao tako dugo, dobijaš jedan gratis zbog čekanja. Izvini, stvarno, al.. Kakva je ovo bara ispod tebe?
-Plodovi smora brale.. Čekajući dilera, prođe mi mladost.
-Ne seri da si ovo sve ti ispljuvao?!
-M'da..
Nije to tako, ali ja hoću da te ubijedim da jeste.
A: Sine, oli polagat' ove ispite, mrčio se?!
B: Majko, pa oni su tehnički položeni, samo treba da izađem na njih.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
A: Jesi li jeb'o Miru?
B: Tehnički jesam.
A: Znači nisi.
B: Nisam.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Ljubavi, pa tehnički te nisam prevarila, nije bilo ljubavi, nismo se ni poljubili, samo mi ga je ubacio 4 puta!
Već 116. put se dodeljuje za manje-više isto dostignuće sa zaključkom da je sve došlo iz pičke materine i da će na kraju sve otići u kurac.
- Sinak, daj otvori još jedno ladno da iznivelišem ove merdevine, kanda mi se malko klate.
- Evo ga, ladno kao leš Vasione... a majstore jes ti čuo da su dali Nobela za pronalazak krioterminacionog modela ekspanzione Vasione?
- Ma mogu oni da pronalaze šta oće, ništa im to ne vredi. Na kraju će sve da ode u kurac krasni... slušaj šta ti kaže Žika-keramika - samo će ovi žuti da prežive.
U samoproklamovanog čuvara nepatvorenosti jezičkog izraza može da se s jednakom slašću, obuhvaćen iznenadnim plamenom svrhe, pretvori deda Vlada sa splava pored kumovog, ona raspađoština što mi dolazi na šljaku da valja piratske diskove, ziljava menadžerka u Telekomu i ortak sa fudbala za koga si mislio da je normalan. Ma ne seri, stvarno se ne kaže razočarenje nego razočaranje? Nisam bio kući nego KOD kuće? Poslednji put mi kažeš da nije zadnji? E, stani, siguran sam da je ovo pravilno: a da se svi vi lektori-rekreativci kolektivno nosite u pičku Madlen Olbrajt sa svojom analno-šićardžijskom pedanterijom oko apsolutno nebitnih stvari?
Jer normativi služe pre svega tome da olakšaju osnovnu poentu jezičke komunikacije: uspešno prenošenje poruke. Sve ostalo su detalji pomoću kojih se postiže određeni utisak. Kada pišem ovako akademski i poštujem pravopis, šaljem signal da sam obrazovan, inteligentan, timski igrač, kao i da bismo svi zvučali kao 24-karatni kreteni kada bismo se stalno izražavali književno. Kada napišem OCAD NEIDEM NA STADIJON JEL JE TOLE LOPOV!1 šaljem signal da sam trinaestogodišnjak iz Padinjaka koji je iz nečijih kola deknuo laptop. Ali sve to nije bitno sa lingvističkog gledišta, jer sadržaj same poruke je jednako uspešno prenesen u oba slučaja.
Ako si u prethodnom životu zgrešio u rangu Adolfa Ajhmana ili Andersa Eskobara, postoje šanse da naletiš na boss-verziju, Šipkomlatarajućeg Zombija koji zrači na temu potrebe za održavanjem čistote nacionalnog jezika. Za takvog čuvaj prost hedšot kambek: “Jebote, kako ćemo to bez sapuna, kad je to turcizam?” i gledaj kako mu mozak curi na uši dok razmišljaš o lepoti života i jezika kao žive stvari koja se stalno menja i prirodno odbacuje sve andede što pokušavaju da ga zamrznu u onom trenutku u kome su njihovi čemerni životi stali.
- Molim Vas da mi dopustite da vas ispravim, ne kaže se teLEvizija nego teleVIzija, svO vreme mi smeta uHu Vaše naglašavanje, kako niste NI OD KOGA do sadA čuli pravilan izgovor, s obzirom NA TO da ste SRBIJANAC?
- A ti nisi od nikog do sad čuo da si najveći smarač ikada?
