Odgovor mog pokojnog dede na pitanje zašto nije otišao na sahranu nekom od svojih poznanika.
Ja: "Deda jesi ti čuo da je umro onaj tvoj Stole?"
Deda Krle: "Jesam, pa?"
Ja: "Pa što ne ode kod čoveka na sa'ranu, bili ste dobri?"
Deda Krle: "A ko da će on meni doći..."....i stvarno mu nije Stole došao kad je on umro
Osnovna motivacija za završavanje studija. Javlja se u trenutku kad shvatiš da je upotrebna vrednost tvoje buduće diplome nešto manja od upotrebne vrednosti roze recikliranog papira za dupe, da se do radne knjižice stiže preko partijske knjižice i da je veća verovatnoća da Miroslav Lazanski postane Mis Univerzuma nego da ti primeniš one budalaštine koje si učio proteklih šest godina.
"Činjenica da postoje potpuno izvesna saznanja govori protiv svođenja istine na verovatnoću i protiv utapanja logike istine u logiku verovatnoće; jedino ako se istina idealizuje, kao i pojam zakonitosti, onda izlazi da su sva naša saznanja stvarnosti samo verovat..."
...a zašto ja čitam ovo, zašto postoji ovakva knjiga, kud plovi ovaj brod i hoću li konačno ugledati krilatog majmuna od žada tačno u ponoć? Ma jebe mi se, još tri ispita pa diploma, da mi majka pusti suzu, pa da se ispišam po njoj. Po diplomi, ne po majci.
Opis osobe građene k'o trokrilni orman.
1 - Brate, k'o te naplavio tako, čoveče? Ovo ti ne bi ni ovi iz Panjković akademije uradili.
2 - Ma pokačih se sa Duletom. Jebiga, jači je od mene.
1 - Pa 'de baš njega nađe, znaš da je njegov ćale zaboravio caps lock dok ga je pravio. Životinja bre raspala.
Gadljivi moralisti, mršte! Ovo nije definicija za vas. Ovaj nesvakidašnje raspamećujući izraz polako ulazi u širu upotrebu kako bi opisao osobu koja ne drži do lične higijene ama baš ič. To su oni likovi koji vas zapate bazdom kad prođu pored vas na šurnaest metara, poput baba i penzionera koji smrde na amonijak iz urina koji nekontrolisano luče u svoju garderobu. Isto tako samo još trijes puta gore. Otprilike kad se pomeša smrad kineskih patika sa smradom penzosa i kontiša dobijemo osobu koja vonja na jarčevinu na kilometar. Jarčevina, podglavićni kajmak, iliti "sir sa kurca" onako ustajala oseti se i kroz pantalone, a najčešće su to ganci koji recimo sede pored vas u busu, pa onda ustanu a ono sedište počinje da isijava radijaciju koja se prenela iz njihovih štrokavih gaća na isto. Ne d'o bog nikom da oseti, ali ima nas koji smo ne malo puta bili svedoci tog miomirisa pogotovu u GSP-u. Od danas, u kafani samo jedem kupus salatu...
- Brate, Mare se ne kupa nedeljama, a kuka kako ne može da skine đanu. Kreten, nije prao ni kobas, makar paušalno, sad ima sira na kurcu za dve Šopske. Može komotno da se zaposli kod Pece Trovača u kafani.
Naizmenično usmeravanje pogleda u dobru ribu pored tebe i pogleda u svoju ženu kako bi video da li gleda gde gledaš.
...snimi Džonija, od kad je došla Tamara na žurku ne isključuje brisače...
Koliko god konkretno ili očigledno bilo, zbog potrebe da objasni, kritičar apstraktne umetnosti će neko delo proglasiti sasvim apstraktnim. Ako je to jedna linija, o njoj može pričati satima, a ako je ne daj bože trougao ili kvadrat, o tome će kenjati danima, ili napisati knjigu, tri dela.
Kada se pojave na TV-u, redovno poželite da ih gađate klompom.
- Milice, šta misliš o ovom ulju na platnu? Prilično mi apstraktno
deluje, mada nisam sigurna da baš u potpunosti razumem poruku slike...
- A? Poruka? Maro, na slici je samo konj koji pase travu. Gladan konj, Maro. Jede.
- Da, ali njegov položaj u odnosu na posmatrača i ovaj koloritet...
- Maro, konj.
- Sigurno ima neku poruku, pogledaj i odnos nogu i ovog drveta iza...
- Konj.
Ne umem ja to tebi da objasnim, ali ulažem kviska. Udar na inteligenciju sagovornika, kojim se prikriva sopstveni nedostatak znanja ili pak zataškava kakva rđava rabota.
- Kako sam gotivo matu nekad, i onda dođe četvrta srednje, jebeni integrali, počeh da ređam kečeve, jedva me pusti luda Pešićka da ne idem na popravni. Ispuših za budžet na sociologiji posle. U kurac i integrali. Čemu to služi uopšte, nikad mi nije bilo jasno?
- Brate, kako si tako ograničen, bez integrala ne možeš da rešavaš diferencijalne jednačine.
- Super, ne mogu. Koji moj da ih rešavam uopšte?
- Pa njima opisuješ promenu stanja nekog sistema. Znaš, mi inženjeri to uvek koristimo.
- Kako, jebote? Šta, udariš temelj, pa sedneš, uradiš par jednačina pomoću kojih podigneš prvi sprat? Ne kapiram ništa.
- Džabe, mogu ja tebi do sutra da objašnjavam, nema šanse da ukapiraš.--------------------------------
- Ćale, deca u školi me jebu ko mladog majmuna i pričaju da si se ispilio iz komunističkog šinjela, dobio dva stana, član si četiri upravna odbora, a članske karte stranaka menjaš ko gaće. Oću odgovore, ćale, nemoj da postanem nervno labilan, pomozi mi da te ne ubijem, reci mi da nisi tolika balega kao što pričaju.
- Sine moj, da tata nije takav, ti i mama biste sad jeli dudinje. Šta misliš odakle kinta za Marmaris u julu, tvoj džojstik od 5 iljada i mamin sedmodnevni solarijum? Tata se snalazi kako ume, i to samo zbog vas.
- Da, ćale, a tvoj novi A8, to je isto zbog nas? I ove kurve što svaki dan dahću na fiksni, i to je pretpostavljam zbog nas. Ma u pravu su deca, ti si prljava klošarčina.
- Ne možeš ti da shvatiš to, sine, još si mali. Kad porasteš, i ti ćeš tako, veruj mi.
Osmeh zadovoljnog hirurga akušera po primanju izvesne količine evrića od uspaničenog budućeg oca.
Horor rečenica, stres okidač i izazivač predinfarktnog stanja kod muškaraca ako je čuju od svoje lepše polovine. Prvo što nam prođe kroz glavu je "Najeb'o sam. Finansijski ili fizički sam uništen i to na način koji mi se uopšte neće dopasti!". Čest pokretač rasprava i svađa.
- Nešto sam razmišljala... Ne bi bilo loše da se ovde okreči. Ali, koju sam kombinaciju boja smislila!
- Nešto sam razmišljala... Ovaj regal bi se mnogo bolje uklopio u drugoj sobi!
- Nešto sam razmišljala... Odavno nisam bila kod frizera. Samo, biće puno posla, oduzeće dosta vremena
- Nešto sam razmišljala.. Nemam šta da obučem/obujem
Suptilni izraz za izbacivanje, šutiranje napolje i tome slične radnje. Uglavnom ga koriste kladioničari i fudblaski fanatici.
-Brate, gde ti je ker? Nisam ga video par dana.
-Ma jebeš mu mater, svako jutro mi zapišav'o patike. Ja ne budem lenj, u džak, u Ovčar banju i lepo Deportivo La Korunja.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ljubavi, već dva meseca živimo zajedno. U početku mi nije smetalo pošto je tvoj stan i sve, ali zar su ti stvarno potrebni Paninijevi albumi od pre 10 godina? Nemam gde da stavim cipele od tvojih sličica.
-Devojko, ako ti smeta Šuker, znaš sama gde su vrata, Deportivo La Korunja!
Majstorsko “Nema problema, a ako ga bude, kad vi to shvatite - ja ću već biti dovoljno daleko”.
- Majstore, zar se nismo dogovorili da krečimo sobe u zelenoj boji, a ne u žutoj?
- A ma ne mož to odjednom, to je tek prva ruka, saće premažemo drugu i sutra kad se osuši ima se zazeleni, nema da brinete…
Zamrla džedaj veština iskusnih majstora. Mejnstrim mačo pristup koji forsiraju svi je prikrio pravu istinu...da žene vole smotane šeprtlje koji često pričaju sa detetom u sebi. Naravno, sve ovo što sam rekao nema veze sa životom. Riba će uvek pre izabrati mišićavog lika koji se sa Indijana Džons šeširom bori protiv najezde zombija, pije tekilu, ima istetovirano 'Man gotta do what man gotta do' nego li lika koji nosi kariran džemperić, naočare, muca, pije borovnicu i vrti jo-jo. Ali nesputani dečački šarm može proći u pojedinim situacijama. Ako ga koristiš na pravi način matora pekarka će tebi dati najtopliju rol picu, bake će misliti da si fino dete za njihove unuke, nadrkana profesorka će da ti da potpis. Samo se smeši 'slavkoštimački', iznosi djubre, budi fini...I ne zaboravi...Ti si nesigurni dečkić kome treba topline.
-Teta Nado, upao onaj zmaj što smo pravili pre petnaestak godina kod vas u dvorište, nije li problem da ga uzmem. Malo sam se prisećao detinjstva.
-Jao, zlato , naravno!!! Ajde uđi na lenju pitu taman da te upoznam s unukom, evo diplomirala!
(Man gotta do what man gotta do)
Vrhunac glorifikacije seksualnog umeća neke žene ili devojke. To je ona žena ili devojka koja te natera da se postidiš na samu pomisao na to šta sve ume, može i želi kad je seks u pitanju i koliko je perverznija čak i od tebe. To je ona koja je u stanju da ostvari tvoje najprljavije i najskrivenije seksualne fantazije koje godinama unazad potiskuješ negde duboko u malom mozgu i od kojih se povremeno čak i sam plašiš.
A: ''Brate, bio sam pre neko veče onom plavom sa Pravnog! Bilo je...Uh... Mislim, ono...
B: ''Zezaš! I kakva je? Pričaj! Ne mogu da verujem da si je odradio! A meni se činila da je pravo nevinašce.''
A: ''Ma, brate, mislio sam da ću ja nju da odradim, ali je ona odradila mene. Bukvalno! Šta sve ume u krevetu, to je da ne poveruješ. Voli stvari za koje sam bio uveren da to mogu samo one iz pornića da rade. Kad pomisliš na to kako se trpa, a ovamo kad pomisliš da je i to nečija ćerka, prosto ti dođe da ne poželiš žensko dete da imaš.''
Srpska opozitivna, ali blaža verzija gordijevog čvora. Dok se gordijev čvor nikako ne rastavlja mi smo do sada nekako sastavljali kraj sa krajem.
A: Da li imaš na zajam par hiljada, vraćam na platu?
B: Odakle mi, jedva sastavljam kraj sa krajem...
Sarkastičan izraz kojim dajete sagovorniku do znanja da, ženskoj osobi o kojoj ste malopre pričali, ne fali ama baš ništa...
X:"Jel si video Canetovu novu ribu? Ne znam, meni nije nešto..."
Y:"Aaa...grbava je dok kenja. Aj ne seri, molim te, riba je prepička!"
Ukratko, ako ste čitali "Pesmu leda i vatre" ili, sada već gledali "Igru Prestola", posmatrajte Mirijevo kao ono, sa razlogom neistraženo ledeno prostranstvo iza Zida. Kada zima dođe, doći će odatle.
Naširoko, u pitanju je opasna, egzotična i neistražena oblast na tromeđi brda, reke i groblja. Takav položaj nosi sa sobom staroslovensko predskazanje u kome jasno piše da će svako ko se naseli, orodi sa nekim odatle ili, ne daj bože, rodi na Mirijevu biti osuđen na propast, ludilo, i hiljadugodišnju borbu sa lokalnim varvarskim plemenima, zverima, nesigurnim putevima, čitavim čoporima kučića samoubica, tzv. "kužnim smradom iz paklenih dubina" i, naravno, zimom.
Mirijevski muškarci su tihi i naizgled smireni. Dele se na starije, stamene i jednosmerne, koji ceo život posvećuju crnčenju da bi njihov imetak bio najprimetniji u plemenu, i mlađe, još uvek neukaljane sudbinom, ali sa vidnim problemima sa koordinacijom u hodu, razgovoru i smehu, čudnom zatvorenošću uzrokovanim ugledanjem na starije i pragom tolerancije koji bi, ako bi bio ikada prekoračen, verovatno poremetio rotaciju Zemljine kugle.
Mirijevske žene imaju sličnu podelu, ali su u načelu komplikovanije. Većina žena je takođe stamena i znažna u kukovima i guzici, genetski usklađenim pod višedecenijskim teretom snažnih muškaraca. Tu su i one druge, tanje građe i širih pogleda na ostatak sveta, koje žive gledajući drugačiju većinu, koja im usađuje nepobedivi strah od priklanjanja toj većini. Zajednička crta svih mirijevskih žena je ponašanje slično malim krznenim lovcima samotnjacima, kao što su mungosi. Mirijevska žena pažljivo osmatra i pristupa okolini i potpuno neprimetno nestaje iz nje. Poseduju savršeno pogrešno shvatanje emocionalnih procesa i bilo kakvo insistiranje na razumu izaziva agresivan defanzivni mehanizam u nadutoj hipofizi mirijevske žene. Takva situacija može, na štetu domaćinke, dovesti do rafala nerazumljivih i nepovezanih reči, stavova, uzvika i pitanja koji sami po sebi navode drugu stranu na odustajanje.
Vremenski uslovi i godišnja doba su na Mirijevu puni anomalija. Zora i suton su gotovo neprimetni zbog celodnevnih refleksija svetlosti o Lešće, groblje koje preteći posmatra celu oblast. Mirijevski pljuskovi menjaju boje krovova. Stalni vetrovi zvižde Čajkovskog. A ko preživi sve to, doživi Mirijevsku zimu.
Mirijevska zima je jedinstven primer mikroklime u svetu. Istraživači su godinama vodili čitave ekspedicije sa pogrešnom opremom za toplo vreme, da bi ih dočekalo minimum trideset centimetara snega, pregladneli vukovi i raznobojno zverinje nezabeleženih razmera. Mirijevska zima decenijama inspiriše mnoge velike književnike, kao što su Isak Asimov i H.G. Vels, a priča se da je čak i Franc Kafka proveo mesec dana zarobljen u jednoj Mirijevskoj zemunici u kojoj je, u duhu atmosfere koncipirao čitavu trilogiju za "Proces", ali je zbog finansijskih razloga odustao i skratio sve na jednu knjigu.
Kako je tehnologija napredovala kroz godine, danas imamo satelitske i infracrvene snimke Mirijeva, i nema više potrebe za ekspedicijama i trošenjem ljudstva na opasne, ponekad samoubilačke poduhvate. Ipak, još uvek ima adrenalinskih zavisnika i ludo hrabrih radoznalaca. Čak toliko da je realizovano nekoliko autobuskih linija, krcatih suludim dušama, ogrezlih u smradu, adrenalinu i nervozi koja se može seći nožem.
Autobusi se neretko vraćaju potpuno prazni.
-Ništa, odoh ja.
-Koji čekaš?
-Dvajs'sedmicu...
-...
-Šta?
-Znači odlučio si.
-Jesam. Jebiga, verujem da se svako rodi sa ciljem da otkrije nešto.
-Dođi brate da te zagrlim, nedostajaćeš mi!
-Znam brate. I ti meni. Jebiga, znaš da je to jače od mene!
-Znam matori, takav si bio ceo život... Ponesi molim te ovo. Dobio sam od dede kada sam napunio osamnaestu, rekao mi je "ako dođu jednog dana, ne dozvoli da odnesu decu!" Eh, deda...kada bi znao da mi sada idemo k' njima...
