Mitsko biće koje vam prvo uvali dete, a onda vas odere do gole kože terajući vas da ga oblačite i hranite u njenim hipermarketima.
Rečenica kojom "seme očevo, ljubi ga ćale", pokušava da se poistoveti sa drugim mladim čovekom, koji krv svoju piša u izrabljivačkoj privatnoj firmi. Cilj ove izjave je da izjednači unakažena leđa, koja su usled fizikalije na suncu poprimila boju zastave Saveza Komunista Jugoslavije, sa zavrtanjem martinija, od strane tatice, u taticinoj kafani.
Ime tatino se navuklo na kocku, počelo da vari, ili se svakodnevno izležavalo na kauču, gledajući program pornićarske televizije, sa daljinskim pri ruci i svap dugmetom podešenim na "Diskaveri", preventive radi, jer možda upadne neko u sobu. Ne može više tako, mora da se zna red. Sad će njegov stari da mu pokaže da život nije igra, ubaciće ga u svoju firmu. Da se radi, bre! Dosta je bilo džabalebarenja i sviranja kurcu. Sina očekuje naporan posao. Ako je ćaća ugostitelj, biće da se ždere i pije. U pauzama između lađenja muda, psovaće se keva radnicima. Mora da se razvije taj stav gazde. Da se zna kome će to sutra da ostane. Ako ćale drži knjigovodstvenu firmu, eto prilike da se obrnu sve verzije Super Marija. Ako ćale drži auto servis, tu je uvek neka kabina kamiona sa dvadeset godina starim posterom Ćićoline u njoj. Drkenzi do dvanaest, pa kući. Žao je ćaletu, da mu se sin maltretira po najvećoj vrućini.
Ćale ponosan jer mu sin "radi", dodeljuje bonus na platu. Valja se, prvi je pos'o. Sada će moći da se pohvali, jer je iz svog aspekta, već prekaljeni biznismen. Okruženje ga više neće gledati kao lenju, razmaženu mrcinu. Otvara mu se mogućnost uključivanja u razgovore o poslu, gde će mu se izjave svoditi na: " E 'naš kak'a je ćaletova sekretarica? Strug'o bi joj kitom pičić, k'o stolar šmirglom staru drvenariju." Njegov posao je najzajebaniji, i mnogo komplikovaniji od poslova ostalih, koji na svom radnom mestu zaista RADE.
Marko: 'De si Pero? Izgledaš k'o da si se sa debelom Božen u istoj kadi kupao. Šta ti je?
Pera: Ćuti, riknuo sam. Došlo nam šest šlepera tajlandske tunjevine. Onda vuci dotrajali krompir, bazdi k'o ciganska četvrt u Bukureštu. Išli smo posle u razvoz, i ja ti tu ispustim džak uvoznog, kazahstanskog pasulja niz stepenice. Pocepa se džak, rekli su da će mi odbiti od plate.
Marko: Znam kako ti je. Radim kod ćaleta. Danas sam morao da teglim štampač, od parkinga do kancelarije na drugom spratu, a nije radio lift.
Plavu krv imaju kraljevi, kraljice, prinčevi, princeze i žene u reklamama za uloške na TV-u.
Prelazak iz dečaštva u višu fazu postojanja, koju će obeležiti bezglava jurnjava za suknjom, susret sa alkoholom, i neurastenija nategnutih odnosa sa roditeljima. U pauzama između jedne i druge ženske od kojih ti svaka popije odredjenu količinu krvi, a i ti njoj jer to je obostrani proces, i jedne i druge satiruće žurke na kojima se trudiš da pojebeš sve žensko a na kraju sam daviš majmuna u WC-u... sve ti se idiličnijim čine te godine nevinosti, kad Vrhovni Procenitelji Tvog Života, roditelji koji će potom ostareti, nisu imali hrabrosti da te samog puste na more, već su ti dodeljivali delegata u vidu babe koja te pratila na obećane plaže, heklajući sa drugim babama u hladu smokve malih primorskih mesta, dok ti sam skačeš na glavu sa šiljatih stena.
- Duksi, gde ćemo ove godine na more, a, š'a misliš?
- Ne znam, Bleksi, nemam ideju...
- Nemam ni ja... ajde da uzmemo šator, pa polako, odozdo, u Reževićima imamo Radicu i onu njenu drvenu kućicu, pa dokle nas noge i autobusi donesu na gore... u Dubrovniku imamo Vlahu i njegovu kamenu kuću...
- U Puli imamo Maru...
- To TI imaš Maru, a ja ga uvek šiljim...
- Pa naći ćemo ove godine nešto i za tebe... oćemo da svratimo u Selce, smešno mesto?
- Može... kad si ti poslednji put bio tamo?
- 73-će, sa babom...
- Aha, znam, mene su roditelji te godine vukli u Petrovac, pokrljasmo se na gradskoj plaži sa milion i po duša na malo prostora...
- Baba Magdalena i ja smo uveče jeli sladoled i onda je ona sedela na klupi i gledala u more, dok sam ja malo bazao po rivi, pa smo išli na spavanje. I svaki dan je za plažu pravila salatu od cepkanih pečenih paprika i paradajza, posle sam čuo da je to jedina prava srpska salata, a ne ono što ti uvaljuju u restoranima...
- Nemaju ti kafanjerosi pojma sa salatama... sećam se Magdalene, volela je sve nas...
- Jeste, beše dobra baba...
- Kad je ono umrla?
- Pre osam godina.
- Već toliko?! Pu, mamu ti, kako vreme leti...
- Leti, Bleksi, leti... Znači: Reževići?
- Neka bude tako, Duksi. I da paziš šta vataš za brisanje kite ako ne bude zavese u hotelu, mojne da zaključavam peškir u sef!
- Dobro, bre, ne možeš da zaboraviš taj peškir, jebo te peškir...
Zaostavština iz komunističkog vremena kad su radnici masovno iz fabričkih krugova iznosili (čitaj - krali) svakojake potrebne i nepotrebne stvari u nadi da će im nekad zatrebati za ličnu upotrebu i korist. Tako sad, svako od nas u svom podrumu može naći totalno sumanute delove nečega za šta nema pojma čemu mogu služiti. Tu su zatvarači kalašnjikova, ulja za transformatore u kanticama (veoma otrovno), vratila elektromotora, katodne cevi televizora, razne glodalice u delovima koje ni najbolji majstori ne mogu sklopiti jer su iznošene u delovima, topovi rentgen aparata, sočiva optičkih nišana, kade za galvanizovanje i šta ti sve ne. Naravno, sve je rađeno pod devizom: "Nosim kad i šta ima, a ne dal' mi treba"
Mile varioc: Alo, Rašo, gde nosiš taj ventil kotla?
Raša ložač: Pa kući, Mile.
Mile varioc: Pa šta će ti to?
Raša ložač: Ma ne treba mi, ali pogledaj kako je dobro gvožđe, potrebaće za neki kurac, stavim ja to u podrum i neka čuči .. ne uzimam kad mi treba, nego kad ima, moj Mile ...
Poznato je da je alkoholizam jedna od bolesti zavisnosti koje se najteže stiču, i najduže leče. Potrebne su godine samouništavanja da bi čovek počeo da krizira zbog manjka alkohola u krvi. Zlo današnjice dostupno svima i u svako trenutku.
Klasičan primer nastanka alkoholizma po principu, "polako ali sigurno".
Starosna dob: 13-14
-Počinje momčenje i izlasci u grad. Obično sa drugovima iz odeljenja. Već posle nekoliko izlazaka odlučiš se da popiješ alkoholno piće. Počinje se sa ne više od 3-4 pića i obično su to bambus ili malo pivo(pils). Pošto nemaš para za više od nekoliko pića, praviš se da si pijan,
jer je to cool.Starosna dob: 14-16
-Izlasci u grad postaju smisao života. Sad već imaš malo više para (daju ti tvoji jer si, bože moj, dobro dete). Više se ne praviš pijan, sad si stvarno razvaljen svaki vikend. Misliš da si faca, jer su te drugovi doneli kući. Probavaju se sva pića, ne bojiš se mešati. Sad si sad već u "formi", mo'š popiti(to je i bio cilj). Počeo si pušiti, ali to je "pičkin dim", za ono što te čeka.
Starosna dob: 16-19
-Postao si iskusan. Ko je lud da pije u kafićima u kojima je piće skupo. Nalazite kafanu, koju nazivate vašom, i tamo se "razbijate" pre grada. Ovo je prelomni trenutak, jer u toj kafani nalaziš nove drugove. Drugove koji su malo stariji, ludji i opasniji, a što je najbitnije "vole piti i budale biti". Pića su pivo(veliko), pelinkovac, špricer i votka. Kad stigneš "u grad" već si razbijen. Još uvek žestinu "gasiš" sokom.
Starosna dob: 19-24
-Piješ češće nego ikad. Živiš odvojeno od roditelja, tako da ni za kafanom nema preke potrebe. Piće se kupuje u diskontima, i organizuju se kućne žurke(čitaj pijanke). Pijan si 3-4 puta nedeljno. Pića su pivo, pelinkovac, rakija, vino(u teterpaku) i vinjak. Žestinu gasiš vodom. Često imaš sex, društvo ti je ogromno i nikad nije dosadno. Obožavaš svoj život.
Starosna dob: 24-34
-Društvo se polako raspada. Žene, devojke i posao. Nalaziš nove drugare "po flaši". Više nije toliko zabavno, ali nema veze. Svejedno je najbitnije da se napiješ(svaki dan). Piju se samo muška pića: pivo, vinjak, rakija i belo vino(špricer). Ne gasiš žestinu, to rade pičkice.
Javljaju se i zdravstveni problemi. Mrziš svoj život.Starosna dob: Posle 34.
Znaš da si zavistan od alkohola, ali boli te dupe. Ne možeš da zaspeš, ako nisi pijan, a imaš i druge zdravstvene probleme koje lečiš tako što se napiješ. Ponovo se krećeš po kafanama, ali sediš sam za stolom. Naručuješ samo vinjak ili rakiju i deci kisele. Zaljubljuješ se u konobarice. Voliš ljude koji piju, mrziš narkomane. Narkomani su ološ, ti si bolji od toga. Ciroza jetre i rak prostate su u pripravnosti.
Iskreno se nadam da se niko nije prepoznao u ovome.
Ovo što ste pročitali su dela vrhunskih profesionalaca. Ne pokušavati kod kuće!
(Vidi sliku)
Učenje sa danom zakašnjenja (u najboljem slučaju). Danas učite ono što je trebalo juče.
Sirotom studentu uvek fale ta dva dana.
Nadimak koji nas je fascinirao kad smo bili deca. Inspirisan predratnim hajdukom Jovom Stanisavljevićem Čarugom. "Operisao" je između dva rata po Slavoniji, pod parolom borbe protiv kapitalizma, koja se ogledala u tome da se otme od bogatih i sve zadrži za sebe. Može se povući paralela sa nekim današnjim ministrima i tajkunima, koji otimaju sa istim žarom u očima, kao i Čaruga, samo od sirotinje. Jovo je imao milosti prema sirotinji, i sam je rano ostao siroče bez majke. Ova nova hajdučija milosti nema.
Svaki letnji raspust smo provodili na napuštenom salašu, pored sela. Igrali smo se Kola Gorskih Tića i čuvenog Čaruge. Počinjalo je izborom Čaruge (vođe hajdučije) za ove letnje ferije, jer se lanjski zamomčio i neće (pička) da se igra s nama. Čaruga si mogao biti samo ako si najjači, među drugarima. Išlo se pesnicama, pa kom opanci kom obojci. Nakon "izbora" kad masnice splasnu, polagala se Hajdučka zakletva na vernost Čarugi i Kolu gorskih Tića. Zatim se kretalo u akciju. "Žrtve" prepada ove hajdučke bratije je bio bostan, voće, u jednom navratu i jedno nesrećno jare, koje smo s teškom mukom zaklali i odrali, a kad je došlo vreme da se ispeče uvatio se mrak, pa smo gozbu morali odgoditi za sutra. Do sutra se jare usmrdilo, pa nismo omastili brke.
Kako se bližio kraj letnjih ferija, tako su se i Gorski Tići razilazili, do sledećih ferija.
Danas u mom rodnom selu nema dece kao nekada, ali i sad kad sa svojim podmlatkom odem na selo, da obiđem groblje i rodnu kuću, čujem seoske abrove o nekom novom Kolu Gorskih Tića, o novom Čarugi i njihovim poduhvatima. Obuzme me milina, kad vidim i svog sina kako trči za klinčadijom, da i on bude u Kolu Gorskih Tića. Ako, nek se kali i ja sam, ima nade dok je Tića i Čaruge!
Kaže se kada naletimo na devojku ,koja po svojim godinama bi mogla još uvek da skuplja mirišljave sličice,a po izgledu i ponašanju parira koleginicama iz Vivida.
Mi Vojvođani znamo zašto.
Tajna opstanka dugih veza, konstantna borba ljubavi da pobedi dosadu.
Negde u nekoj meksičkoj faveli, na egzotičnom vikend putovanju:
- E, dušo, aj sad ja kao izađem ovako u peškiru iz sobe, i kao lutam hodnikom, i banem ti u sobu, a ti se pretvaraš da me ne poznaješ. Važi? A, stavi i ove veštačke brkove.
- Važi, draga...
(Draga kreće i vraća se...)
- E, a ajde ja ipak da te vežem za krevet, pa kao promašim sobu i ti me zoveš da te oslobodim. Može tako, tako mi se čini uzbudljivije.
- Može, dušo, ajde...(Izlazi iz sobe. Posle 5 min u sobu upadaju crnomanjasti meksički krimosi, spremni da se nekome najebu keve)
- Donde esta la droga?
- Uh, jebote! Opet promena plana. La draga je izašla napolje, sad će da se vrati... - gleda ih sa mučninom – Ako ćemo vozića, ja sam poslednji. Pičku ližem samo svojoj ženi, u slučaju da je neko od vas ima. Što li sam se koj’ moj žalio da nas ubija rutina? Sreća te nismo otišli u Japan...
Vrsta hladnog oružja, spontalno nastala u tučama na seoskim svadbama. To je, zapravo, letva izvaljena iz ograde u afektu i ima dva zarđala i povijena eksera.
Kremanci su poznati u zlatiborskom kraju kao prgavi momci, pa je svaka svadba u Kremnima važila za događaj visokog rizika, gde obično dežura policijska marica, a neretko i kola hitne pomoći. Prosto se retko ko vrati sa veselja, a da nema par ujeda ovih kobri.
Jednom prilikom je izvesni Milutin rešio da svoju svadbu učini bezbednijom od ostalih. U svaku letvu je zakucao još po jedan ili dva eksera, kako bi sprečio potezanje kremanskih kobri u mogućoj tuči. Međutim, to ne spreči kršne Kremance da pokidaju ogradu i bi tuča krvavija od svih do tad. Tako je nastala KREMANSKA KRALJEVSKA KOBRA.
Ako se slučajno zateknete u ovom prelepom zlatiborskom selu, izbegavajte kafane, a svadbe zaobilazite kao minsko polje.
Ako Vam se u bilo kakvom nesporazumu neki meštanin obrati rečima: "NEMO' DA TE GUJA PEČI!!" - shvatite ga krajnje ozbiljno, mada je već obično kasno.
Teorija punog sata je razmišljanje po kome je učenje najbolje početi kada časovnik pokazuje pun sat.
15:40 - eh taman malo upalim vukajliju, pogledam koji poster i od 16 ucenje..
15:58 - joj ogladneo sam, aj čalabrcnem nesto, napravim neskvik..
16:23 - e gde sad da počnem učiti majku mu.. aj nema veze od 17:00 ću..
16:54 - telefon zvoni, keva zove..
17:32 - u pičku materinu, al nema veze nisam ja kriv, keva je zajebala.. od 18:00 cu početi..
17:59 - joj sto mi se piša, odlazak u kupatilo i neplansko brijanje
18:17 - e jebem ti sve, aj nema veze taman pogledam seriju, pa ću od 19:00
19:22 - hmm, ako pogledam film koji traje sat i po, taman krećem od 21:00
22:37 - e jebem ti avatar, pa koliko je ovo govno trajalo.. nema veze od sutra ću..
Žensko čeljade većih gabarita, kučkastog izgleda. Ne znaš ni sam šta da pomisliš kad je vidiš, s jedne strane debela je kao krava, ali ah te obline, bujne i pozamašne. Grudi bi joj mogle snabdevati Novosadsku Mlekaru, ali kako se samo talasaju, kao vali okena. Guzovi od kojih bi nahranio ceo jedan bataljon vojske, kad se taru jedan o drugi izgleda kao pomak kontinetalnih ploča, ali opet, nekako te muči pitanje kako bi bilo uparkirati ga tu. Sve u svemu, njen prizor izaziva pomešana osećanja, razum kaže "krava", ali kurac kaže "zoofil sam pa šta".
Nešto kao štrudla sa makom, mada gradskoj deci više zvuči kao metalna šipka, koja je istovremeno zakrivljena i glupa-kao ćerka pajsera i štangle koje je paglu.
Laskavo zvanje koje su neki ljudi stekli na isti način kao što je i stonoga dobila ime.
Ne zato što ima 100 nogu, već zato što veliki broj ljudi ne ume da broji preko 16.
Mršavljenje uz Božju pomoć.
- Matori si za burek?
- Jok brate, postim! Cilj mi je, ako Bog da, da smršam na 95kg!
Floskula, preuzeta iz filma “Mali svet”, a koristi se kao uvod ili zaključak, za svoje uglavnom neduhovite komentare.
1)
Zaposleni:”Šefe, je l' ovo baš moram sam da radim?”
Šef:” Da se tako duhovito izrazim, sam si se i rodio.”2)
A:”Batice, baš mi se spava.”
B:”Brate, trebalo je ranije da legneš, da se tako duhovito izrazim!”
