Dobro može i Srednja škola "Lapovo" ili bilo koja školska institucija sa imenom mesta u svom nazivu.
Šta imaju ove ustanove, osim njihovih krajnje kreativnih naziva, što ih izdvaja iz mora nekih gimnazija, ekonomskih i tehničkih škola?
E pa one su Meke lokalnih neženja, a hadžiluk se vrši o Vidovdanu. Ako na drugi način ne možeš usrećiti staramajku, kojoj treba odmena u zavijanju sarmi, a ti o Vidovdanu odi pred ovu školu i gledaj koja iz nje izlazi uplakana i baca knjižicu, ta će biti tvoja buduća saputnica. Kada je ponuda dobra možeš da biraš, il' ćeš nesvršenu frizerku il' šnajderku. Ako ti se neki komad svidi i pre Vidovdana možeš da je kaparišeš kod profesora, tako što ćeš da platiš da je obori, pa posle možeš ti do mile volje da je obaraš dok vas smrt ili švaleri ne rastave.
-Ajde, sine, budi se. Vidovdan je, ne mo' se uspavaš kao prošle godine, ne mogu još godinu dana da muzem kravu sa ovaku ruku. Ajde, sine, ispeglala sam ti košulju i metni ono tvo'e na kosu. Biraj neku jaku (čitaj: debelu). Ako nema, daj bilo kakvu. Al' bez snaje mi se ne vraćaj, u Batočinu bi i Gnjatić smuvao pičku.
-Mrzi me, majko. Ako si tolk'o pametna idi pa biraj ti umesto mene i pusti me da spavam.
-More, 'ćeš je i jebem 'mesto tebe? Ajde ne seri i oblači se.
Kamen spoticanja kulinarskih početnika. Interpunkcija posle koje se navodi određena radnja koju je trebalo obaviti prethodno. Pošto nubare u kujni ne uzmu da prvo pročitaju ceo recept, nego idu mehanički redom, ovakav sklop ume opako da im zaprži čorbu, da se tako gastronomski izrazim, te dovede do novih teškosvarivih izuma.
Ako je u pitanju planirani svečani ručak ili baš baksuzluk tipa “matorci u gostima”, nema druge nego preći na plan B: naručiti klopu i/ili se zaključati u špajz.
- Kako ide tamo u kujni? Creva mi izvode Marš na Drinu.
- Evo, ide nekako… Da vidimo… Pa kaže… Ubaciti bubrege… Okej, evo ga, opala. Da vidimo dalje… Koje ste prethodno dobro isprali u vodi i sirćetu i uklonili im središnji deo. Uf. Koji li je retard pisao ovaj recept ovako hronološki neusaglašen!? Avaj, kakva nezamisliva digresija!
- Maco, da upola kuvaš ko što se prokenjavaš, bila bi Džejmi jebeni Oliver, znaš li to? Ajmo na pljeske, isključi ringlu, pogušismo se.
Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.
- Eno ga Žare. Ajde da sednemo kod njega.
- Gde si pošo? Je l' čuješ koja pesma gruva?
- Dva galeba bela. Pa šta s tim?
- Šta s tim?! A šta pije?
- Vinjak i kiselu.
- Šutnula ga je Maja, moronu jedan ograničeni. Imaš sporo paljenje ko jugo u februaru.
- Šta da radim, stao mi mozak. Pa, ajmo da ga oraspoložimo malo.
- Ne trebamo njemu mi sad. Vinjak i kisela su dovoljni.
Kaže se za lika koji u alkoholisanom stanju još uvek može da stoji, ali njegovo kretanje sastoji se u korak-dva napred i nazad.
5 sati izjutra, jedenje pljeskavice u random fast fudu.
-Brate, pa je l' ono... haha vidi ga Đemba.
-U kakav je mrtvosan, matoreeee.
-Gledaj što se klati napred-nazad, daj da mu pripomognemo dok se nije strmopizdio.
-Ma ja, oću, boli me kurac! Njegov ćale mi izlag'o babu da će da joj uradi put u selu ako glasa za njih. Ko ga jebe sad!
Skup načela kojima se neka osoba ili institucija vodi u poslovanju sa svojim strankama.
A: Jao, idiote, pa ne po kosi!
B: E jebi ga sad, politika kuće.
Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.
Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.
Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.
Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.
- E, brate, znaš da će sada film "Montevideo" da bude emitovan i kao serija?
- Kupus...
- A? Kakav kupus, bre?
- Futoški. U kaci. Kiselim. Pozdrav.
Šatro obrazovnog karaktera i edukativan, a ovamo nabija tenziju u dnevnoj sobi ako ga gledaš s matorima. Jeste, radio si pajdo koka ekser trip (tako se samo kaže, he) i boli te kurac za neke tamo ispovesti nekih anonimusa eks štićenika iz Crne Reke pod okriljem oca Branislava Lopate lično i znaš da oni tamo samo jedu pajdo govna preko TV-a.
Niti te dotiče ta njihova priča nit šta, ma ko te jebe matori, pucaš se u venu i meni je to dovoljno da ne obraćam pažnju na tebe, već ću za to vreme da iskucam poruku Marini da kupi kurtone pre nego što odem do nje i da iscima malog Đomlu za bar pola tketa. Pa daću joj kintu kad se budemo videli večeras, opušteno.
Negde na pola drndanja SMS-a čuješ matorog kako mumla nešto o čemu si ti već odavno provukao kroz glavu i provaljuješ samo ono: ''E da ti jebem mater onu narkomansku'', a na televizoru par scena iz Treinspotinga i Gridloka, simultano. Ćale namršten i poluzgađen, a keva ko svačija keva, poluzabrinuta, blago u neverici sa pogledom fazon ''pa zar stvarno to postoji kod nas?!''
''Droga je ono, stvarno baš loša, baš...mmm...hmmmr...droga ti je jedno zlo koje ti krade život i cedi dušu'' - reče neka tamo silueta izmenjenim glasom ko vokal Kenibal Korpsa dok u pozadini piči tema iz Rekvijema za Snove. Sledi malo duži fejdaut efekat dok ekran potpuno ne pocrni, pa kreću krupna bela slova u vidu zahvalnice svih koji su sudelovali u ostvarenju ovog filma*. Kako originalno od reditelja, nema šta.
Uzimaš 500 kinti od matorog i krećeš u grad jer ti je poruka preko moba apruvovana.
*Zahvaljujemo MUP-u Srbije na ustupljenom materijalu. Video materijalu.
Svako ima svog. Drugar koga ćeš prvog pozvati u pljačku banke, otimanje devica, dobijanje korpi od mediokritetnih riba i trodnevno pecanje (čitaj- pijančenje), ali u kuću nikako. Nije to za njega, jebi ga, razneće blata po laminatu, posraće se u bide, izmoširaće šlogiranu babu i nabosti je u rame.
A: Koliko ljudi dolazi, šest?
B: Pet. Ipak nisam pozvao Dimsija.
A: Zašto, zaboga?
B: Nije on za kuću, bre. Prošli put se napio i izazvao kera na megdan, nosili se ljetni dan do podne, sve mu čeljusti bile krvave.
A: Kome, keru?
B: Dimsiju, bre, pojeo mu pola dlake. Ker je pobegao u pravcu bugarske granice, od tad ga nismo videli.
Jebanje!
Može biti i vođenje ljubavi, ali većinom je jebanje. Zamotano u ovu sintagmu u cilju pokušaja smanjenja vulgarizacije datog glagola. Obično se koristi u ličnim oglasima kao šifrovana poruka za kres varijantu. Ovakav efekat skrivanja slona iza maslačka odlično funkcioniše, jer može se viditi u medijima kao primjer odličnog marketinga za pružanje sekusalnih usluga.
::automobil se zaustavlja pored dame nisko-moralnih pogleda na život::
::vozač vještim okretima ruke spušta staklo na vratima::
- Zdravo lepi, tražiš nekokog za intimno druženje?
- Tražim da intimno združim u dupe?
- A, to je po posebnoj tarifi!
- Neka je, imam ja pare. Upadaj u auto! i Jače malo!::DM sat televizija ( DM kanal, prim.aut. ), ekran obigrava stas i glas Edvarda Ojdanića, dok u dnu ekrana klizi poruka:: Lijep, zgodan, pametan, bogat, dugovit, šarmantan,... traži bilokakvu osobu ženskog pola, radi intimnog druženja a možda i veze. GEJ STOP! Broj +38765XXXXXX
Pretpostavka, bazirana na postojanju zdravog razuma, formulisana tako da zvuči vrlo stručno i pametno, iako je sama po sebi tautologija i kao takva ima informacionu vredonst jednaku nuli.
Idealna za presipanje iz šupljeg u prazno.
Kaniš li pobijediti, ne smiješ izgubiti - Broj 1
Efikasnija lokalna samouprava, veća ekonomičnost u radu - Dr Neboijša Stefanović
Bolje živjeti 100 godina kao milijunaš, nego 7 dana u bijedi - Bob Rock
Što je primena novih modela elektronskog poslovanja veća, to je strategijski menadžment lokalne samouprave efikasniji - Dr Nebojša Stefanović
Tko izgubi dobitak dobije gubitak - Grunf
Što je primena savremenih oragnizacionih modela veća, to je stepen zadovoljenja javnih potreba građana veći - Dr Nebojša Stefanović
Trik pitanje ženskih osoba starijih od trideset godina, upućeno do tog momenta zadovoljavajućim muškim individuama. Iako ga ređe postavljaju kada pređu četrdesetu, u ekstremnijim varijantama se javlja i sve do pedesete. Žuto svetlo ispred raskrsnice zvane snošaj. Pravi odgovor daje zeleno svetlo, a pogrešan crveno, sa sve rampom i mehaničkim bodljama za bušenje guma u asfaltu. Sredine nema.
Jasno je da se ovo pitanje postavalja isključivo onoj manjoj grupi (90% od ukupnog broja) muškaraca koji su u "oćnom statusu". Evo i nekih mogućih odgovora, a na osnovu upravo izmišljene matematičke formule, uzećemo da prosečna milfara koja bi ovo pitanje postavila ima 38 godina.
Izgledaš kao da imaš 20 godina
Lep pokušaj, ali sve što možeš dobiti je ironičan osmeh na ovakvu neozbiljnost i menjanje teme od strane dame. Važna napomena: ne izostavljati "izgledaš kao da", kako se odgovor ne bi smatrao sprdnjom i uvredljivim na ovo isuviše ozbiljno pitanje sa kojim se ne treba sprdati. Crveno svetlo.Imaš 29 godina
Alo, ona je ponosna na svoje godine, a nekada šokantni ulazak u tridesete danas smatra važnim pečatom svom ekspu. Nemoj joj to oduzimati. U prvom momentu joj je prijalo, ali... Crveno svetlo.Imaš 30/Nešto malo preko 30
To je to što želi da čuje. Na dobrom si putu. Možda te pita i "kako si pogodio", iako očigledno nisi. Zeleno svetlo.Imaš 38 godina
Neće te pitati kako si pogodio. Zeleno svetlo.Imate 38 godina
Neće te pitati kako si pogodio. Crveno svetlo (osim ako je učiteljica u osnovnoj školi).Imaš 40 godina
Ovde jedino mogu da slede potpitanja. Veštim odgovorima se priča može navesti na to da ti izgleda mnogo mlađe, a čim te pita to čuveno pitanje, pokušao si logikom da pretpostaviš da je starija nego što izgleda. Shvatiće da si pokušao da pogodiš godine i imaće razumevanja što nisi govorio ono što želi da čuje. Zeleno svetlo.Imaš 50+ godina
Neozbiljan si. Ako pored crvenog svetla ne želiš i crveni obraz, probaj da munjevito izgovoriš "svakako si znatno mlađa od moje keve". Crveno svetlo.Dao bih ti 17, samo toliko imam
Nemaš ni toliko. Proveriće. Zeleno svetlo.Dao bih ti 22, samo toliko imam
Nemaš toliko. Neće proveriti. Crveno svetlo.NAPOMENA: Ne primenjivati kod medicinskih sestara i šalteruša, za njih važi sasvim drugačiji "pattern".
Realno, aludira na erotiku. Od masiranja stopala i struganja peta pa do senzualne nuru perverzije, uvek zamišljamo vrhunac tog hepeninga završetkom na relaciji masan kurac – vlažna pička – klecava kolena. Ali život je kurva transeksualne orijentacije koja piše drame, kojoj čak i Stiven King radi felacio uz jutarnju kafu ne bi li pokupio plodna semena za maestralne bravure na papiru.
... ukrcam se u Francuskoj i pravac Karibi. Jebeni kruzer. Ako treba, stani-pani, ljuštim krompir ceo dan. I tu je dve iljade kako god uzmeš ... Oj, rode! ... luke, kurve, kokteli. A onda se ukrca Keli Bruk ili neka druga jebulja, a brod cepne oluja ono šatro priča Titanik meets Kruzo. A nas dvoje jedini preživeli završimo na pustom ostrvu ... Matori! ... ona skuplja kore od palme za vatru a ja pecam ribu. Zalazak sunca, hasamo kokose i banane a na kraju masaža. Majku mu, morala bi da se jebe sa mnom jer nema nikog drugog. Pa joj ga onda metnem međ sesi ... Djedovo! .... ladno bih je ubio da kurva uzme da drvi bananu ...
- Sokole!
- E šta ko sad u majčinu ...
- Oj, rođeni, odi der vamo!
- Evo djede idem. Zamislio sam se nešto.
- Ajde, ajde! Gledaš li to opet one tvoje nacrtane?
- Ma ne gledam! Legao sam malo da odmorim. Šta ti znaš uostalom?
- Odi da me izmasiraš. Ubiše me leđa i noge.
- A daj djede jel moram?
- A oćeš za sladoled od penzije?
- Aman čoveče to je pre 15 godina bilo. Imam sad posao, ženu, kuću. Jesi kreč postao.
- Neka, ne moraš. Sam ću. Sam sam se rodio sam ću i da ...
- Daj ne patetiši! Šta odmah ucenjuješ? Gde te boli?
- Sve me stislo. Ali počni od nogu.
- Oćeš banju da ti uplatim? Ima bakuta tamo. Kartate šaha malo, termalni bazeni i to.
- Jok! Moja ti je banja plac, kosa, klepac i belegija. Lička sam ja kova, nisam kenjac!
- Lička si ti kuka, eto šta si. Sav si se iskrivio i osušio ko lisičiji kurac. Zato te sad ja i masiram.
- Ne laprdaj, đavo te odnio lijepi nego pređi na drugu nogu. Tako, tako. E tu! Pritisni.
- Jel ovde?
- Ne tako jako konjino!
Specijalistički pregled za sirotinju.
- Gospodine, evo uput, dođite da snimimo to za sedamnaest meseci.
Crème de la crème. Njeno kulinarsko visočanstvo i lepša verzija, već prelepe, obične sarme. Ne treba mnogo trošiti reči na njene čari i vrline, a posebno ne na mane jer ne postoje. Zbog svih tih osobina ovaj specijalitet je ušao u žargon, kao neki kulinarski sleng koji opisuje nešto najbliže savršenstvu. Sušta je suprotnost ladnoj sarmi.
- Brate, je l' znaš koga šeta mali Kiza?
- Ne, brate. Koga?
- Maju, Duletovu sestru
- Zemljo otvori se...
- Znam, brate. Nisam ni ja mogao da verujem.
- Ej, bre... Ono savršenstvo od žene, niti sere, niti piša i ona kreatura.
- Onako mala, slatka... Prava sarmica od zelja.
- Ja bih je slatko polio kiselim mlekom, ako me razumeš.
- A ja bih je napunio iznutra, ako me razumeš.
- Ogladneh od ovolike perverzije. Ajmo kod Mileta u kafanu.
- Ajde.
Kost, meso, krv, koža. Vrela glava, ladno pivo. Snovi, želje, realnost, beton, opet krv. Dizanje i pad. Od početka do sada. Od rošula preko bicikla, kola pa do kamiona, žene, posla, foruma, opet ladnog piva. Kafana, lome se čaše. Muzika, probijaju se opne. Festival, piju se droge. Paklica na trafici, burek u pekari, šverc u busu, jebanje u jebenim kolima. Mladost. Sirova snaga, upornost, tvrda glava i još tvrđi zid. Mamurno jutro, vrele noći. Devojke. Plavuše, crnke, brinete, šatirane fukse. Nedostižne crvenokose boginje. Očaj, sreća, rakija, infuzija. Demonstracije, nasilje, haos, red, mir. Ocene, jebene ocene. Trzanje po srednjoj. Ekskurzije, lepljive sobe, srča. Faks. Kolege, koleginice, prva sezonska šljaka. Šećer, šesto tona, dvanaest sati. Keš. Provod, kible, sranje. Ljubav. Šetnje, poljubci, veza, brak. Vukajlija, registracija, prijava, Autor.
Izraz koji se poteže kada više nema valjanih argumenata u raspravi, u stilu zato što ja tako kažem. Još je gore što su tradicionalne vredosti najpromenljivija stvar na planeti, tako da niko ne zna šta su one u stvari i niko pri zdravoj pameti ne bi pristao da živi po uzoru na njih.
-Deco, ne možete bre, tako na divlje da živite. Vreme je da se venčate i da živite u duhu tradicionalnih vrednosti, kao naši stari.
- Dakle, mama, preporučuješ mi koju od varijanti brakova mojih predaka? Komunistički, brza registracija kod matičara, ili crkveni kao kod babe Draginje pa da posle ti i tvoje sestre sa 18 menjate prezime iz njenog devojačkog u dedino, ili možda brak iz vremena Avrama praoca, da ovaj oženi i mene i moje sestre, pa da svi živimo u jednoj divnoj plemenskoj zajednici?
Posao iz snova za prosečnu glavu koja se vodi logikom ''Daj da ništa ne radim a mlatim pare'' i to ni manje ni više nego u video klubu Žabac koji predstavlja najveću misteriju pored Avalskog tornja i HAARP-ove opreme koja je instalirana u njemu.
Legenda kaže da su jednom ušla dva lika u pomenuti video klub ali da su to bili Radovan Karadžić i Gadafi koji su nosili palačinke iz Pinokija jer im je pao šećer a inače se tu krili. Ubedljivo najjači štek jer tamo niko ne ulazi i otuda je samo zaposlenje u Žabcu postao sinonim za veliku bleju na poslu.
-Dao sam otkaz ćale.
-Molim?
-Da dobro si čuo, dao sam otkaz. Moje mukotrpno trogodišnje školovanje na Junion univerzitetu i titula intelidžent fjužn menadžer nije vredno sedenja u kožnoj fotelji za bednih par soma jura. Znam da si potegao sve moguće veze ali, UBIJA ME TOLIKI RAD!
-Ženo daj pušku.
-Vidi ako možeš da me ubaciš da radim u Žabcu, tamo se nešto manje radi ali izdržaću bar toliko a i čuo sam da su sad dobili cedeove sa Matriksom. Haha najjače kad onaj agent puca Nea a ovaj izbegava metke tako što se savija. Kako to misliš ajde da vidimo kako ih ja izbegavam?
Ostati jedini predstavnik određene organizacije, nacije ili kontinenta koji učestvuje u nekoj vrsti nadmetanja. Pošto su se svi ostali obrukali, ogroman pritisak leži na plećima pojedinca da koliko toliko osvetla obraz i da pokuša da izbegne potpunu katastrofu.
Pošto reprezentacija Srbije nije uspela da se kvalifikuje za svetsko prvenstvo u Brazilu, ostaje Mile koji će prodavati semenke na stadionu, da brani čast naše zemlje.
Izazov dostojan samo pravih poznavaoca svetske gramatike i lingvistike.
FUDBAL JE U DRUGOM PLANU VAŽNO JE OBRAZOVATI ŠIRE NARODNE MASE!
:U kladionici:
komentator: I Džejms Rodriges je imao šansu...
- Ne, ne i opet ne, dokle više da ponavljam. Nije pravilno reći Džejms. Naime, nedavno sam se vratio iz Kolumbije i tamo svi dotičnog zovu Hames, jer je poznato da je Špancima "J" u stvari "H" .
:svi za stolom:
-Uuu, ozbiljno?
- Apsolutno. Isto važi i za Ozila, naime, baš sam se takođe nedavno vratio iz Turske, bio kod nekih poslovnih prijatelja na ručku kad ono tamo svi pri izgovaranju njegovog imena nameste usta na "U", izgovaraju "O", a u pozadini kao da pomalo šuška "E", ali onako nenametljivo, nečujno..
:neko dobacuje sa susednog stola:
- E Stanoje ajde ne seri više i pusti nas da gledamo fudbal, ti si zadnji put napuštao Srbiju kad si išao kod ženinih u Bosnu. Budi sutra u radionici u 6, dolazim da zavarim auspuh na golfu.
- Ö?
Osećaj potrebe da se bespotrebno zalažeš za neku osobu. Poznato je da se onome ko te je zadužio na ovaj ili onaj način moraš nekako iskupiti jer, kako stariji kažu, nećeš vredeti ni suvu šljivu ako ne bude tako. Ne može na dođem ti, nego gestovi iz dana u dan, i tako u nedogled. Nije jednostavno vratiti dug ovakvim osobama, zato je bolje da skupiš neku siću, sedneš u Mocart i gađaš Kino dok te ne usere.
A: Kažem ti, ja mu namestim kardan a on ga isčupa bilmez, i taman da mu...
B: Tata, namesti mi naočare.
A: Evo sine. (Govori dok namešta.) I taman da mu naplatim, on se seti da mu preskače menjač iz druge u četvrtu.
B: Tata, nisi dobro sredio ovaj šrafčić.
A: Daj mi to ovamo. Gde sam stao?
V: Kod menjača.
A: A, da, menjač. Kad sam to čuo ja uhvatim gedoru i nasrnem na njega, a on...
B: Tata, i okvir mi se pomera.
A:Daj sine i to da ti namestim, pa da me pustiš da pričam sa kolegom.
I ja nasrnem na njega, a on se zacene od smeha i kaže da se šali. 'Ladan znoj me oblio. E onda mu je došla žena i rekla da nisam dobro namestio...
B: Tata, ispalo mi staklo iz naočara.
A: Sine, reci šta ti dugujem pa da mi ovako pomeraš dupe?
