Prekid funkicionisnja nekog dela tela, nebitno da li je u pitanju organ ili ekstremitet. Uglavnom se koristi ako je taj prekid usledio u odsudnom trenutku, tačnije, baš onda kada nije trebao da se desi.
- Ej matori, što nisi juče došao kod mene na sondžu?
- Umro mi deda.
- E jebiga, primi moje saučešće.
- Hvala brate.
- Pa šta je bilo? Od čega?
- Ma sedeo čovek za stolom, klopao i samo ga odjednom izdala čuka. Up'o licem u supu.
- Pa dobro, ako već mora, onda je tako i najbolje.
---------------------------------------------------------------------------------
- Opaaaa što se smejuljimo matori. Jesi je oprcao najzad?
- Ma jok. Izd'o me kurac, nije 'teo ni da makne, pa smo seli onda da gledamo neku do jaja komediju kad već ne možemo da se jebemo. Zato se smejem.
---------------------------------------------------------------------------------
- Nije mi jasno kako si uspeo jebeno da izgubiš. Ti si šampion svih kancelarija u ubacivanju papirića u kantu. Svi smo se kladili na tebe. Oladio si svakoga za po somića.
- Jebiga, izdala me ruka u odsudnom momentu. Umor mi skratio šut u finalnoj seriji.
Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:
Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.
Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.
A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.
Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.
Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.
I da ti još ovo kažem, rođeni.
Nekaka me je tamo nelagoda pritiskala, baško da sam s neba pao. Osjećo sam se ko potpuni stranac, al' valjda to tako treba. Tamo su ti, meščini, i domaći jedni drugim stranci.
Bapski vapaj za novim inputima. Gravitacioni završetak rečenice, koji dodatno privlači prethodno najavljeni trač. Predstavlja logički nepravilnu najavu preranog smrtnog ishoda usled željnog iščekivanja vitalne informacije.
- Arnolde, ljubi te brat Silvester, deder mi reci možeš li da mi glumiš i u trećem delu Ikspendblza, živa nisam.
Ubaciti joj ga slučajno u dvojku.
A: I brate, tako ti ja ovu našu što se bavi knjigovodstvom trpam, kad ono zazvoni mi telefon, žena zove!
B: Pa što ima veze?
A: Ja streknuo pa joj ga preknjižio u čmar, počela da zapomaže k'o kornjače kad se jebu.
Kec u rukavu.
- Opa šta to ovde imamo?! Vagica i pola maxi kese bele smese, :tsccc: očigledno prva ruka belog.
- Pa sine pade ti na mardelj, ne može ti više pomoći ni da da nam ponudiš pola onih para koje ćemo da konfiskujemo.
- Grešite gospodo inspektori, ja nisam diler. Ja prodajem drogu da bi skupio pare i ulio ih u fond za bolesnu decu!
- Aha pa to onda menja stvar.
- Da, da i prepodobni vođa Aleksandar Vučić je pare namenjene Zvezdi i Partizanu prelio u isti taj fond. Vi ste gospodine dobrotvor i rodoljub pre svega i smatram da će se 95% stanovika Srbije složiti sa nama ako vas pustimo da nastavite sa svojim dobročinstvom.
- Naravno za polovinu gore pomenutog novca.
- Četvrtinu?
- Polovinu!
- Dobro, da li ste možda za kafu?
- Ne, žurimo. Doviđenja prijatno.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Slučajno sam se javila na telefon kad te zvala DRAGICA OČI ĆU TI POVADITI SLEPČE JEDAN UBIĆU TE METKOM U ČELO MENE SI 'VAKU ŽENU NAŠO DA VARAŠ ĐUBRE JEDNO, A DECA!? SRAM TE BILO OLOŠU JEDAN.
- To je Dragica iz fonda za bolesnu decu. Hteo sam da singliram Real za poslednjih 'iljadu dinara al' reko aj da dam za bolesnu decu, znaaaaš?
- Joj izvini ljubavi moja evo ti stavi dve 'iljade na taj tvoj real.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Petroviću da čujem kad je bila kurska bitka i koje su snage vojevale istu.
- Fonda za bolesnu decu.
- Sedi, četiri.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Desi brate šta radiš.
- Ništa brate evo fond za bolesnu decu.
- Do jaja i ja ću isto, od kako sam silovao onu malu nikako nemam mira u snovima.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Kako je otišao Zoran?
- Fond za bolesnu decu.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Žao mi je gospodine ali vaša devojčica je preminula čekajući operaciju za koju niste imali para.
- A fond za bolesnu decu?
- Molim vas ponašajmo se k'o odrasli. Znam da vam je teško ali nije vreme sprdati se sa pričama za malu decu.
- Ali... Vučić... Zvezda... Partizan... te pare... on je... OBEĆAO!
- AHAHAHA drago mi je što pronalazite snage za humor u ovim teškim trenutcima, ali dete vam je umrlo. Jbg.
Mala zadimljena birtija, ne više od pet stolova. Obično van grada, sklonjena od pogleda pa i da prođeš pored nje teško da ćeš je primetiti. Već sa vrata se oseti domaća atmosfera kao da si u svom dnevnom boravku a ne u birtiji punoj neznanaca.
Tvoje je samo da založiš neku smešno jeftinu brlju a duša se sama otvori i onda istovariš na konobara sva govna što te guše a on mučenik ti samo doliva i sluša. Jbg, od takvih kao ti je decu odgajio i odškolovao pa ćuti, trpi i klima glavom. A ako nemaš šta da mu kažeš ili ne želiš da se ispovedaš nekom tamo strancu uvek možeš poslušati priče sa okolnih stolova. Nasmejaće te, skenjati, baciti u razmišljanje.
Posle radnog vremena konobar (Ujedno i gazda kafane jer nije lud da plaća nekog da sedi u kafani) dolazi kući.
- E ćale, znaš šta je danas bilo!?
- Ne i ne zanima me. SAMO SI MI TI FALIO! Priznade mi čovek danas nanošenje teških telesnih povreda, pokušaj ubistva i prostituisanje ko da je u ispovedaonici i sad sam ja željan da slušam tvoja sranja... Polazi u sobu, nema džeparca dve nedelje i dobro razmisli o tome što si uradio!
- Ma nisam ništa zajebo ćale nego ona mala što...
- Ma marš bre u sobu!
Teoretski, čin koji će u svakom aspektu života doneti boljitak veći nego formula profesora Milojevića. Promenom sredine banke praštaju dugove, lokalni uterivači dugova naglo gube zainteresovanost za tvoje bubrege.
Ljudi pozamašnih dimenzija dobijaju proporcionalnu želju da pomere prokletu guzicu sa autobuskih vrata, a pritom ti ne iščaše minimum jedno rebro uz par hardkor psovki.
Ne dobijaš više korpe, ma kakvi, počinješ da ih deliš, ti, koji si popio pedalu onomad i od najvećeg skrnedlja u prčvarnici, 'de si ionako bio pozvan samo da popuniš broj.
Promenom sredine Sinan ti vraća tvoju odavno sprženu jetru i ponovo možeš da se uroljaš ko čovek, a da ne osećaš posledice danima.
Promenom sredine Đovak plaća porez.
Praktično...
- Šta ima, batice? Što ne javljaš da si se odselio?!
- Ma, bilo odjednom, ćale nas samo spakovao pod izgovorom da moram da promenim sredinu, da ne propadnem skroz!
- I, kako je?
- Do jaja! Tri puta više narkosa nego u starom kraju, pare se kote ko maloletna ciganka.
Ući u suštinu neke stvari ili problema. Duboka analiza iz svih mogućih uglova radi maksimiziranja koristi ili smanjenja moguće štete. Ono što je nekome šteta, nekome je možda korist ili obratno. Potrebno je samo sagledati širu sliku i možda nije sve tako crno.
- Šta je ovo koji kurac ?!! Šta će moj direktor sa tobom u krevetu kurvetino jedna raspala ?
- Ovaj pa..
- Šta ovaj, govori, ili uzimam tetku ??!
- Slušaj Petroviću, moraš sagledati širu sliku..
- Kakvu bre širu sliku, kupio sam televizor ima ekran ko pola zida šira slika mi ne treba..
- Ma ne to Petroviću, vazda si bio glup, nego šta kažeš da ja nastavim da ti ovako suptilno krešem ženu, a ti me odmenjuješ na poslovnim ručkovima, putovanjima sa mojim jebozovnim sekretaricama, i da dobiješ uz to još 30 % na platu ?
- Pa što odmah ne kažeš tako pobratime, i da ovaj ona ti ima triper, samo da znaš..
- Štaaa ?!!!
- Ali kad sagledaš širu sliku nisi jedini komšija Miloje mi se žalio juče..
Restartovati život ili deo istog.
Početi ispočetka, jer, valjda će iskustvo učiniti cilj lakše ostvarivim. Želudac ti je sigurno već oguglao na sav stres i kiselinčinu koja ti je proždrala sve što je mogla, poput pakmana kad dobije moć na desetak sekundi.
Ne odustaješ od cilja, nećeš, ne možeš, Uran ti zaklanja Veneru, kurci-palci, nazovi to kako oćeš, ali znaš da se mora ostvariti.
S druge strane, pat pozicija sa kuravom sudbinom i ne ostavlja ništa drugo nego da prihvatiš 0:0 i zaigraš novu partiju.
- Ćale, 'de mi je čaj?
- U kesici u kutiji.
- Je l' ti rekoh da skuvaš i meni?
- Da ga trošim na tebe? Pa još i struju? Jesi dao neki ispit?
- Rešio sam da počnem od nule. Upisaću poljoprivredni dogodine, ubi me ovo govno od faksa.
- Ne primaju majmune tamo, sine, ne znači to poljoprivredni. Ako nađeš neku sponzorku samo napred, ovde ne'š ni bajatog 'leba naći više.
- Zajebavam se, dao sam Statistiku. I, treba mi kinta za nove slušalice, ove krče kad su najpotrebnije, jedva dobih šesticu, a, realno, mog'o sam bar osam.
Konfučijanska lekcija iz društvene samosvesti. Ne čini drugome ono što ne želiš sebi.
Osim ako nisi duševno oboleo.
- Ženo luda, šta radiš to s poštarom, kuku mene!?
- A na šta ti liči, majke ti?
- Pa liči mi da te jebe! A je l' to lepo? Kako bi bilo da sam ja to tebi uradio i da sad gledaš kako me jebe poštar? Sa šapkom.
Ružna sestra dobre ribe. Uvek zaštitnički nastrojena, koja predstavlja nužno zlo u samom procesu približavanja. Večito zapostavljena, ali se uvek pita, iako je nema, barem na papiru. Plodna i bujna, ali drugi plan uvek. Svaka veza sa njenom sestrom, u samoj preambuli, dovodi je u poziciju da se mora pitati.
- Dobra ti je ona plava riba od sinoć, samo ne znam šta će ona rošava grdosija pored?
- Tebra, ta jebena rospija joj je sestra. K'o Metohija uvek uz nju, sjeba mi koncept skroz.
Videće, al' malo sutra, jer je ovo uvertira u kuknjavu nekog od pokojnikovih najbližih pri ulasku ljudi u kapelu.
- Crni Milee, što mi odee, ostavi me da se mučiim! Ko će Milee njivu da nam oree? Jao mene majko moja. Vidi Milee ko ti doš'oo! Ustaj Mile kuma da pozdraviš! Ustaj Mile da legnem mesto tebe! Evo Mile, kum ti oprostio onih trista evraa!
- Khm...
- Kuku meni kukaviciii! Jao Milee, snago mojaa!
- Kumo, primi moje saučešće.
- Hvala kume.
- Khm, a one evre ćemo da prebijemo kad prođu četrdes' dana.
Naziv koji su stanovnici kragujevačke Bresnice nadenuli svom naselju, tako pokušavajući da budu kul i urbani, pošto je opšte poznato da odatle dolazi najveći procenat džibera i da je, iako ne tako daleko od samog centra, ovo najobičnija, ruralna vukojebina koja se prostire po najvećim brdima u okolini grada.
Odakle si?
- Iz Breše!
A kad padne kiša, onda iz Kaljarija, a?
Posprdno etiketiranje čoveka koji pleni nesebičnošću i verom u ljude. Na 'lebac da ga namažeš.
Takav do srži, do poslednjeg krvnog zrnca, ne čini dobro ni iz kakve lične koristi. Ne kuka da ga drugi koriste, jer kad se to dešava on ni ne primećuje.
Kao takav, postaje nepromašiva meta parazita koji život provode prelazeći s grbače na grbaču i zlih jezika koji će rado dočekati njegovu nevolju - jer svoja se nevolja vazda najbolje lečila tuđom.
- Zamalo da me prebiju oni Perini lešinari juče, kad naiđe Mita, rastera ih, obeća im isplatu sutra i pozajmi mi pare. Tek tako.
- Pa on jedva kraj s krajem sastavlja.
- Što mi dade onda, majku mu, da neće da me ucenjuje posle?
- Jok bre. Jedan bubreg da ima i njega bi ti dao ako ti zatreba. Naivčina teška. Ne moraš ni da mu vraćaš, boli te, snaći će se on.
-----------------------------------
- Kako biste okarakterisali svoju suprugu, ne smeta vam razlika od 53 godine?
- Nikako. Nama ljubav cveta, ja sam joj i muž i drug i očinska figura, koju sirotica nije imala. Plemenita, dobrodušna, život bih joj poverio, šta je imovina spram toga.
- A vi njega?
- Naivčina, hihihi.
Još jedan prastari seoski izraz koji se i dan danas koristi.
Današnja verzija je kraća od originala koji je glasio: "Ostaviti (ostati) kao brabonjak (govno) na cedilu". Naime, prilikom muže ovaca ili koza, dešavalo se da brabonjci koji se zalepe za vunu (tarzančići), upadnu u kofu sa mlekom, te je bilo potrebno da se mleko procedi pre upotrebe.
Otuda potiče i suština izraza: ostaviti ili biti ostavljen, napušten i osramoćen.
- ODLAZIŠ, ODLAZIŠ, RUŠIŠ MI SNEEEEEEEEE, JAO KURVO, NA CEDILU ME OSTAVI, SLAĐO, DAJ RUBINA!
Odličan način da se rugamu ortaku svaštojebu. Treba imati neko početno znanje da u paštetu ide najgore meso, otpad klasičan. Mada, u većini slučajeva njega te priče ne dotiču, nije mu bitno da li je glava dotične vajana za reklamu mesnog nareska, služi se parolom da mu je Džordanu svuda bolje nego u gaćama. A i kako da se ne podsmevaš čoveku koji kad su žene u pitanju ima kriterijum da ima dve noge i da ne sere po dvorištu.
- U što sam sobalio sinoć žensku jednu, Ljudmila se zove.
- To ona iz blokova?
- Jeste, pratio sam je kući, tu živi. Znaš je?
- Znam je, bario je Sima mesar ranije...
- Sunce ti, koja otimačina oko devojke. Prelepa je.
- Ne zbog toga somino, kapirao sam da će Sima da je melje u paštetu, koliko je ružna samo za to i može da posluži.
- Jedi govna, ljubomoran si.
Klub koji tek od skoro ima ogromne pare, dok su prirodni klubovi oni koji već decenijama troše ogroman novac i uzimaju najbolje igrače od klubova koji nisu imućni. Tako su siledžija iz bundesligaškog školskog dvorišta koji svima otima najbolje sličice - minhenski Bajern, i klub koji za polovinu svojih trofeja može da se zahvali Francisku Franku - Real iz Madrida, u očima prosečnog fudbalskog navijača nešto vredno poštovanja i uzvišeno u odnosu na omraženi PSŽ.
Tako će i prosečan srpski navijač nekog od državnih projekata tada novorođene komunističke države, za koje mora da je ubeđen da su samonikli na Kosovu polju i finansiraju se upijanjem sunčevih zraka, sa gađenjem napisati da je Mančester siti, inače 65 godina stariji od Zvezde i Partizana - veštačka tvorevina.
2056. godina, komentar na sajtu Sportala ostavlja navijač Čelsija, sedmostrukog prvaka Evrope koji poslednjih desetak godina boravi na sredini tabele engleske lige:
- Fudbal je bre izgubio dušu, pazi ti bre, Svonsi osvaja drugu titulu Lige šampiona, ali i dalje je to mali veštački klub bez tradicije koji ništa nije značio dok je slavni Čelsi u Murinjovoj eri harao Evropom!
U principu može da označava neku našu žrtvu za sve ljude iz naše okoline, kao što je to svojevremeno uradio Isus je li, a u šire rasprostranjenoj praksi znači da se angažuješ na mnogo strana, sa najboljim namerama da se svi poslovi završe kako Bog zapoveda i da pokušaš svima da udovoljiš, a to vrlo često baš i ne ide.
Kampovanje:
- Mile, aj zapali vatru meni se treći put gasi.
- Mileeeee, srušio se šator, aj leba ti dođi ovamo da ga namestiš, ja ne znam!
- Mile ljubavi, ajde mi pomogneš da napravim zelenu salatu, uvek stavim previše sirćeta, ne bi da je userem opet.
- Jebo vam Mile mater, šta ste me razapeli koji moj, niko ne zna ništa da uradi zgradski pacovi, samo Mile, Mile. Pustite me da na miru pivo popijem! 'š u kurac...
