Poenta. Ogoljena suština. Jedna rečenica koja pogađa direktno u metu. Rečenica koja se obično prećuti.
Postoji u čovjeku neka nejasna težnja da prećuti ono najbitnije. Da govori satima, ali da ne kaže poentu. Da ostane nijem kada treba kazati krucijalno. To počne rano. U mladosti. Jednom oćutiš, strpaš duboko u skladištu svoje podsvijesti i zaboraviš. Zaboraviš? Teško. Rečeno se zaboravlja. Rečenom se oprašta. Oćutanom, hm... Ono što nisi rekao nikada ne zaboraviš. Uvijek će ti stanovati negdje na vrhu jezika. Kao prokleta duša koja lebdi između života i smrti, prećutano lebdi između ćutnje i želje da se kaže. Na vrhu jezika. Tik pred puštanje u etar... ali tu i ostane. Do kraja.
Neki ljudi oćute svoju bit. Suštinu svog postojanja. Nikada je ne podijele sa drugima.
Želio je da bude pjesnik. Da piše za djecu. Želio je da bude glumac. Da pusti brkove kao Zoran. Želio je da živi u Dablinu... Oćutao je. Nije imao hrabrosti da kaže. Da pokuša. Postao je računovođa. Ne živi loše. Spolja. I dan danas kucka u telefonu nasumične stihove, dok čeka zeleno na prometnoj saobraćajnici. Obriše kad stigne kući. Oćuti.
Gdje bi nam bio kraj da smo rekli sve što je trebalo? Zar bi mi žena bila Jovana a ne Žana da sam rekao? Bih li živio gdje živim? Da li bi me i dalje smatrali lošim da nisam ćutao?
Oćutano grize. Oćutano ujeda. Krvavo. Bolno. Vječno.
Riječi su da se govore, osjećaji su da se iskažu. Nemojte ćutati. Posledice izgovorenog ne mogu biti gore od onog oćutanog. Šamar ne boli. Prezir je prolazan. Tuga se liječi. Samo oćutano postojano traje. Mori i ne da mira.
Zašto sam ovo napisao? Zato što... hm.
Alkoholičarska kurtoazija.
- Znate, ja nikad ne pijem, ali kad me već nudite ne mogu da vas odbijem...
- Rakija, pivo?
- Može, može.
Devojka srednjeg rasta, učestale boje kose, nije ružna a nije ni seks bomba. Radila je u pekari do moje zgdrade i bila je potpuno obična, neutralna kao puter kifla. Nit masna nit slatka nit slana. Samo obična.
Ali ipak, dok sam je gledao kako se hvata za buhtlu sa džemom ili sa kojom energijom seče burek "za ovde" skakao mi je nivo holesterola u krvi. Čudan osećaj. Preko puta u fast fudu je radila sisata Danica, tamo mi se dizao kurac, to sam kapirao, ali ovaj osećaj...kao kada sam prvi put probao lazanju sa belim lukom u prahu, bilo je to nešto novo, neobuzdano.
Koliko puta nisam mogao da dočekam da završi, oko četvorke, pa mi prekrati ostatak noći kada se pojavi na mojim vratima stana sa svojim brašnjavim nosićem i punom kesom bajatog žu žua, kojom rol viršlom i drvenim hlebom od kojeg smo mleli prezle pa uvijaj karađorđeve, uvijaj, uvijaj... Nekada sve do njene sledeće smene! A džukci bili prema njoj, ona fina pa joj vazda uteraju 2 u 1. Iz druge u prvu, to smo tako od milošte zvali, ko ona kafa.
Lepo nam je bilo, ja imao devojku ona nije imala dečka dok se u kraj nije vratio Rajko Gastos. Kad je zapad bilo šta dobro doneo pitam ja vas? Oterali ga njegovi nazad u domovinu majku Srbiju da se ženi, otac stari unuke oće da ima. Bio po malo glup i malo više krezav. To je još jedan razlog što je došao, da popravi zube, ne zato što je glup, kod nas jeftinije.
I jebo majku, došo pun para al seljak čovek i prvi dan otišo u pekaru kod nje da jede! Pa majku mu jebem idi jedi crevca kod Slavonca kad već imaš pare, ja da imam svaki dan bih crevca jeo! Ali ne, on odma kod nje i ni dobar dan ni Pomoz Bog nego s vrata: daj picu! Ko da me žarka munja sa neba ošinula. Bolje da jeste.
Ona mlada, neiskusna(ja znao samo misionarku a i sada nisam nešto bolji) šta će, kud će kukavica beda dade mu, uvati je đubre na elokventnost... Ostah sam, nemam s kim da umačem đevrek a idem u fast fud preko puta da gledam u kajzerice pa kući da gulim svoju kiflu.
Hej živote, hej sudbino, zašto nisi svima ista?!
Nekada davno, u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu privreda je bila toliko jaka da se radilo u tri smene. Večita obnova zemlje, socijalna politika kao u današnjoj Jagodini, vodilo se računa da svi moraju negde da rade. Makar to bilo i kao čuvar plaže u zimskom periodu pa još i u noćnoj smeni.
Većina zaposlenih je zaista i radila u nekoj od proizvodnih delatnosti, šila, kopala rudu i rmbala od deset uveče do šest ujutro. Jebiga, rudarima je ionako mrak i svejedno koje je doba dana. Važno da se radi, da zemlja prosperira. A onda, u pola sedam ujutro, umorni radnik na putu do kuće, svrati u kafanče da popije jutarnju kafu jer mu je žena već otišla u prvu smenu pa da ne pije sam.
Danas, to je pojam za alkosa ili nezaposleno lice kojim se pravda rano ustajanje ili kasno leganje.
- Izvolite?
- Pivo, hladno ako ima, nije bitno koje...
- Otkud pivo u sedam ujutro, da nije malo rano?
- Idem iz treće, meni je već smrklo...
Slogovi koji celog života tuku po glavi kao pesnice. U samo par tonova stane tolika moć da potkreše krila i gravitacijom prizemlji zanesenjaka koji je sebi dao puno za pravo. Uz ove reči se raste, zri, i stari. Nauče nas strahu, strepnji, strasti... Kao droga, pojačavaju intenzitet svega što nas zaposeda u trenutku pre. Istovremeno, sprečavaju eksploziju.
Ćuti, čuće mama da krademo šećer i kakao i mešamo ih u šoljici za kafu. Ćuti, čuće komšija da smo mu na trešnji. Ćuti, čuće učiteljica kako šuškamo dok prepisujemo. Ćuti, čuće profesor kako bežimo sa časa. Ćuti, čuće moji da si mi pod prozorom, da si mi u sobi, da si u meni! Ćuti, čuće rodbina. Ćuti, čuće žena da sam u kafani. Ćuti, čuće šef da opet kasnim. Ćuti, čuće deca. Ćuti, čuće neprijatelj. Ćuti, čuće prijatelj! Sine, ćuti, zidovi će čuti, zidovi će reći. Ako ne čuju, a onda nebo će čuti, vrag će mi ga znati. Ćuti...
Bogotac fudbalskih klubova u Srbiji. Nije menadžer, to tako gejičasto zvuči. Nije trener, to je tako obično. On je šef. Stručnog štaba. Što dalje implicira da je on najpametniji, najkompetetniji, najnamazaniji pripadnik neanonimnog alkoholičarskog društva sa trule, hrastove klupe.
Sportski kompas moralno dezorjentisanih duša u kopačkama. Svetionik u mračnoj svlačionici. Glavom, bradom i jagnjećim rebarcima, šef stručnog štaba.
- Novi šef stručnog štaba FK Stojnik je gospodin Petrušević. Možete li nam reći kakve su ambicije vašeg kluba?
- Mi želimo da igramo. Fudbal. Brz i moderan. Kao Barselona, Bajern ili Real.
- Da li ste svesni da ste član opštinske lige Sopot i da ste poslednji na tabeli?
- Ja kao šef stručnog štaba, napominjem da ćemo dati sve od sebe. Taktički potkovani, disciplinovani i to.
- Čime se vi bavite?
- Ja sam vulkanizer i berač malina.
- Aha. A u vašem štabu se nalaze još?
- Pera mesar, Žika koji gaji kukuruz, Mile vlasnik bifea i vikar Arsenije.
- Vikar?
- Da. Ima iskustva u sportskim priredbama. Jednom je igrao protiv Rogače 5 minuta, i slomili su mu nogu.
- Nogu?
- Da. Levu. I onu drugu. Ali tad je imao 64 godine.
- Kako će vam on pomagati?
- Ima kod kuće tablu na kojoj može da se piše. Znate ono veliko zeleno, kao u školi u sva 4 razreda. I tu crtamo taktike, 4-4-3 ili 5-3-5. Znate to majku mu!
- Da. Četiri razreda?
- Da. I to je previše.
- I kako će vam još pomagati?
- Pred svaki meč će govoriti našu molitvu.
- Koju?
- Daj Bože da se skupimo.
Završavanje rasprave u velikom stilu, proročki. U redu, moji čvrsti argumenti ne mogu da te ubede, nema veze...čekaj, pa ćeš videti koliko sam bio upravu. Uglavnom se koristi u raspravama u kojima oba sagovornika imaju malo pojma o onome o čemu pričaju, i uopšte raspravama gde je teško predvideti šta će se desiti.
-E odigraj keca na Aberdin protiv Seltika, dolazi sigurno....
-Jes lud ti. Dva ko kuća.
-Brate....Seltiku su otišla dva ključna igrača....opušteni su u toj njihovoj smrdljivoj ligi...koncentrisani su na LŠ, a ovi brđani imaju motiv, kod kuće da ih dobiju, pazi šta ti kažem.
-Ae ne lupetaj, molim te...pa svi timovi škotske da se skupe ne bi pobedili...
-Živi bili pa videli....
-------------------
-To arapsko proleće i to, to je sve Amerika započela....to ti je plan. Osvoje sve Arape i dođu do Indije, e onda njih sjebu, a onda Kinu, i sve to da bi kontrolisali Rusiju, paj ša ti kažem...
-Aha, do jaja....al zar nije logičnije da su se ono, arapi smorili sa ovim Muhdijima...oće ljudi da glasaju jebote....zar tebi nije filing da izlaziš na glasanje i crtaš kurce na listiću...
-Ma videćeš....za godinu dana Ameri će sve da ih napadnu...živi bili pa videli.
Po nekom nepisanom pravilu kažu da svaki muškarac ima samo dve želje:
-Da dobije vozačku dozvolu
-Da mu je vrate ako mu je kojim slučajem oduzmu
Ali prokleti zdravstveni pregled je noćna mora koju je neophodno odsanjati do kraja i predstavlja sponu između čoveka i vozačke dozvole. I svaki put je isto.
Odeš savršeno zdrav, imaš oko sokolovo poput sopstvene žene kad sa 15 metara vidi crnu žensku dlaku na crnom sakou, mirnoću neurohirurga i krvni pritisak novorođenčeta. Ali čim bolničarka na prijemu kaže koliko koštaju ta četiri mrljava pečata padne ti mrak na oči; ruke ti se tresu kao šejker u skupštinskom restoranu a pritisak skoči kao cena naftnih derivata posle izbora.
OFTALMOLOG
Koja god slova da pokaže uvek pročitaš naziv neke namirnice koja se koristi u svakodnevnom životu.
-Ajde, čitajte redom, odozgo ka dole.
-H...l...e...b
-Dalje.
-Č...a...j...n...a
-I bre gospodine! Pa imate toliko gladne oči da Vam jedino može pomoći kuvano sočivo.NEUROPSIHIJATAR
Čim sedneš uzme čekić i zvekne te u koleno. Naravno, nisi ni trepnuo. Samo se čuje začuđeni zvuk njegovog gumenjaka kako odzvanja prostorijom.
-Molim Vas, da li možete da zavrnete nogavicu?
-Naravno da mogu.
-Pa čoveče pobogu ne mogu da verujem da nosite štitnike za vožnju rolerima?!
-Jebiga, navika.
-Nema veze. Ajde sad ću da Vas zavrtim levo-desno a Vi zažmurite i uhvatite jednom rukom nos a drugom koleno.
(Viiiiiiiijuuuuuuuuu)
-Je l' mogu da otvorim oči?
-Juuuuuuu. (levom rukom držiš medicinsku sestru za sisu a desnom svoj sopstveni kurac)PSIHOLOG
Ma on je čudo. Familije mi...
-Zašto smo ovde?
-Pa ja da bih dobio pečat, a Vi da biste mi uzeli pare.
-Opišite mi Edipa?
-Jak na tatu, slab na mamu.
-Da li ste vođa neke kriminalne bande?
-Da jesam ne bih ja vozio već bi mi dali službeni auto.LEKAR OPŠTE PRAKSE
Zatekneš sve doktore koji su te prethodno pregledali.
- Gospodine, bila sam prinuđena da sazovem ovaj konzilijum zbog Vašeg slučaja. Pa majka mu stara, dokle više? Ostavili ste toliko para ovde, da ste mogli celog života da se vozite taksijem. Ruke Vam se tresu, ne vidite ni na daljinu, ni na blizinu, već nekako na sredinu i niste u stanju da zapamtite dva saobraćajna znaka. VI STE HODAJUĆA OPASNOST, A HOĆETE JOŠ I TOČKOVE DA VAM UGRADIMO?
Starija gospođa kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina sa istančanim ukusom za automobile.
Ona je vrlo pobožna žena, ide u crkvu svojim četvorotočkašem svake nedelje, redovno posećuje zelenu pijacu, ponekad ode sa drugaricama na bingo i poneku partiju bridža a uživa u istančanom ukusu šerija pred spavanje.
Vrstan poznavalac automobilizma, ne zanimaju je prdavci nego samo provereni modeli sklepani u najfinijim laboratorijama Nemačke kuhinje.
Mag u izboru opreme, njen auto mora imati klimu, kožu, servo, alarm, senzore za parkiranje i još trista čuda za koje ni sama ne zna koj će joj kurac, al nek stoji.
Obavezno sive ili crne boje kupuju se iskljičivo modeli tri renomirane firme a to su Mercedes, Volkswagen i BMW, sveto trojstvo svake penzionerke u Nemačkoj, jer jebeš 40 godina staža a kupiš recimo japanca nekog. Odma si izdao hardkor, i svi na pijaci a i u crkvi će ti se smejati, blam jebote.
I auto se ne vozi posle 150.000 kilometara. Ne. On se prodaje u inostranstvo obavezno, da bi se kupio neki noviji model, jer baš juče je Gertruda tri straße niže kupila najnovijeg Golfa VIII generacije, a ovaj je tako pase i više nije nizašta.
I na kraju krajeva ovo je sve istina, nema laži nema prevare. Zar ne?
-Halo brate?
-E, kaži.
-Ajd dođi da častim kupio sam kola.
-Ne seeeeeeeri, pa odakle? Kolko si platio, koji model?
-Matori upala mi kašika u med. Passat, 2009, iz Nuremberga vozila ga baba do pijace i nazad, nači ono koža, klima, senzori, DVD, EMS, SMS, PMS, GPS, HIV. Znači brate sve, baba ga u treću nije ubacila.
-MA DO JAJA!!!
Dizajnerski valcer sa nameštajem. Koristi se da bi se velike i teške stvari pomerale tako što im se naizmenično pomera jedna, pa druga strana. Kod pomeranja frižidera i visokih polica izgleda kao da nosač pleše sa njima.
Prošle godine se neki tim arheologa hvalio po svetu kako su posle sto i kusur godina konačno rešili misteriju kako su one kamene glavonje sa Uskršnjih ostrva postavljene na svoja mesta. Došenkali ih. Bravo arheolozi, to bi vam svaki fizikalac objasnio za dva minuta i flašu piva.
Valuta, koja da postoji, vredela bi u odnosu na naš dinar koliko i kuvajtski. Dakle jedan naš za cirka 300 kuvajtskih.
- Priloži neki dinar deder, da poplaćamo račune ženo moja najlepša na svetu.
- Molim? Ne čujem te, uš'o mi šampon u uši.
- Kažem, daj vajferta da nam ne isključe struju, jebem te u guzičinu bre.
- La la la la, ne čujem teeeeee, šampon u ušima la la la la la.
- Jebem vas moderne i urbane u dupe sve.
- E a jesi video što sam kupila dva'es kila šminke što mi ne treba i pešes majica i suknji koje će da mi trunu u ormanu jer mi se tada učinilo da su mi se svidele?
Početak i kraj. Ako imaš sreće. Mada ne mora da znači. Moj se stari rodio na patosu pored šporeta. Ne fali mu ništa. Vozi kipera, kune državu i moju majku što je rodila debila koji se ne šiša. Svrati nekad pored puta, pomuze državni kamion, proda naftu i obraduje familiju novim teveom. Nekad je znao da nas obraduje šunkom tako. Jebiga, bila inflacija, radovali smo se manjem. Elem odoh daleko.
Četiri nogara, par dasaka i dušek. To ti je krevet. Moj bi ga đed sklepao za par sati koliko je prost. Uzeo aljine, napunio slamom, metnuo preko bukovine i Bog te veselio. Prosto. E pa nije. Krevet nije prost. Krevet je najbitnija stvar u tvom životu. Krevet te prati cijelog života. Gdje god pošao. Krevet. Udoban, tvrd, prljav, nepostojeći. Ma i ledina je krevet.
Da li mu ikad pridaješ važnost koju zaslužuje? Sumnjam. A trebao bi. Tu se rodiš. On te okrijepi kad se vratiš mrtav umoran sa posla. On te uspava kad dođeš uroljan kao stoka. Po njemu si povratio. Po njemu si pišao dok te još uvijek bolio kurac za sve, i jedina ti misao bila da jedeš i spavaš. Možda si i jebao na njemu... Po njemu si skakao kad te neko treći iznervira. Tu si plakao... Nije pravio pitanja. Tek bi ponekad škripnuo da te potsjeti da nije od kamena.
On će te i ispratiti tamo gdje nema kreveta. Kad milioniti put sklopiš oči, on će ti prvi reći zbogom. Ujutru će osvanuti kao i uvijek. Ali ti nećeš otvoriti oči po običaju. Milion i prvi put nećeš se probuditi. I eto. Dok pucneš prstom rastanete se, a da nisi ni bio svjestan koliko ste bili bliski. Krevet stari. Možda ga zapale posle tebe. Sumnjam da ćeš se buniti. A trebao bi. Tamo nema kreveta. Ima oblaka. Žuljaće. Znam da oće. A i bojim se visine.
Đed se rodio u zbjegu, stari na patosu, ja na krevetu. Vjerovatno su zato oduvijek više cijenili krevet od mene.
Laku noć. I ne škripi jebem te u slezenu.
Vrhunac smaračine u životu svakog pravog nolajfera. Mnogo gore od nema ništa na TV-u. Trenutak kada čovek shvati da je već poskidao sve serije, igrice i filmove koji su ga zanimali, da je sve iole interesantne klipove na jutjubu odgledao već x puta, da je već prečešljao sve moguće porno sajtove i išamarao majmuna na sve moguće morbidarije od hentaia do animal pornjave. Najbolnije moguće iskustvo za sve one koji 25 sati dnevno provode čkiljeći u monitor. Nema ništa na TV-u? To te nikad nije ni zanimalo. Nemaš ribu? Zabole te, pa čemu služe porno sajtovi zaboga? Ortaci su te zaboravili? Ko ih jebe! Ali kada nema ništa na netu, eeeee, to je već pakao. Jer za "nema ništa na TV-u" uvek postoji alternativa.
Ćale: Nema ništa na TV-u, odo ja do kafane.
Sin: Nema ništa na netu, odo ja da se obesim!
Naopak u pičku materinu. Kraj gradacije naopakosti i kontriranja nekim opšteprihvaćenim normama. Tera kontru kada god može jer tako je u mogućnosti. Kada ljudi beže od pljuska on stoji na kiši i gleda zvezde. Kombinuje košulju i er maks patike. Tvrdi da Ksendža nije bila dobra riba a da je Severina fina umetnica i dobrodušna žena.
Svako zna barem jednog takvog. To je onaj koji žicka za batine svakom svojom izjavom. Kurac izjavom, samom pojavom! Evo sada sam od samog pomena dobio želju da prebijem jednog takvog kojeg poznajem. Krampom po glavi stanovnika.
Elem, ovaj tip osobe bez pardona tvrdi da Hrvatska ima najjaču reprezentaciju u Evropi, da je Krneta pouzdan a Šćepović ima golgeterski instinkt. Nebitno je koliko je glupo to što priča, bitno da je kontra i da što više mrcvari muda svima sa kojima razgovara. Pliva uzvodno.
Grupa od pešes ljudi seda za astal u ugostiteljskom objektu:
Konobar(kelner, mali, izvini): Izvolite?
Gost 1: Daj nam litar-litar puta dva!
Gost 2: Nemoj bre puta 2, daj dva vina i jednu kiselu nećemo letnji da pijemo valjda!
Gost 3: E, jel "smederevka Tikveš"?!
Gost 4: Ja ću pivo. Točeno.
Gost 5 gostu 4: Pa dobro lebac mu jebem, zašto drkaš levom rukom?!
Gost 4: Hoću pivo, šta je problem?
Gost 1: Daj mu pivo, poslednje mu bilo! Znači, dve litre "smederevke", jedan "knjaz" u staklu i jedno usrano, popišano, mrtvo, točeno pivo.
Konobar: Odma dođe.
Gost 2: E, izvini, aj i muziku usput reguliši, pusti radio "Moravu" npr.
Gost 3: Ma jok, daj radio "Raka Ešinger"
Gost 4: Imaš neki disk od "Dubioze"?
svi u glas sa sve konobarom gostu 4: Napusti saranu! Mrši kući pa tamo drkaj levom rukom jebo te onaj što te nasadio tako kontra drkošu jedan!
Ogromne slušalice koje današnja omladina nosi na ušima prikopčane na ajfone, ajpode, i ostale zajebancije, a koje nalikuju onima koje na glavi nose Haški optuženici prilikom suđenja.
- Đe si, Vojislave?
- Nisam ja Vojislav!
- Pa skini onda to sa glave, mamicu ti malenu, eto te k'o Šešelj.
PK
Princip kog se pridržavaju svi pravi homo balkanikusi. Neka, nek idu oni flafičasti da drže žene za ruke, nek stenju i duboko dišu u duetu, brišu im čelo vlažnim maramicama, neka im, i nisu za bolje.
Pravi muškarci prinovu čekaju u kafani bre, okruženi prijateljima, kumovima, rođacima i ostalim prišipetljama. Neka i njih...
Bude tu i poneki cinkaroš, tu je po zadatku, obično ženin najbolji drug i ''draga Saveta'' iz detinjstva. On je i bio protiv njihove veze, ali je njegov sirovi šarm izdominirao.
Saveta će sva dešavanja verno preneti njegovoj dragoj čim prođu babinje, a verovatno ih i malo preuveličati. Povećati hektolitre alkohola, broj naručenih pesama i obavezno naglasiti prisustvo ''nekih'' kurvi u kafani. Al neka i njega, ko mu jebe mater, pa ne postaješ svaki dan tajo, jebemu kolje.
-Mile, hvala za piće, nego reci mi šta slaviš? Kaže gazda Velja da od juče držiš muziku i častiš sve redom.
-Častim brate, naravno da častim. Postaću otac, ej bre, postaću nekom kuronji ćalac bre!
-Vauu! Pa to jeste razlog, nego nisam ni znao da imaš devojku.
-Naravno da imam, nisam derpe!
-A kad treba snajka da se porodi?
-Paaa, cenim za nekih 8-9 meseci.
-Čekaj malo, ti ustvari hoćeš da kažeš da si ga napokon umočio?
-Yeah!
Glineno pogano govno koje na putu od čmara do podzemnog sveta nalegne na nagib u vc školjki i prione tako da momentalno napravi leguru s keramikom. Izuzetne je otpornosti na vodu, vatru i činodejstvovanje. Prokletinju možemo ukloniti upornim naizmeničnim dejstvom erozije (puštanje vode iz kotlića, ili još bolje zalivanje iz lavora sa visine radi postizanja snažnije razorne moći) i abrazije (guljenje četkom brzim i odlučnim pokretima nakon što smo ga prethodno malo raskiselili vodom), ponoviti postupak koliko puta je nophodno. Ostavimo li ga da odleži samo par minuta, stvar je izgubljena.
Oće ako se roštilj ne zaliva pivom.
