Majstor koji dođe u kuću da popravi jednu sitnicu, a ostane čitav dan. Uglavnom, sati i sati predavanja o muško-ženskim odnosima, kladionici, sportu i politici. Pokretna enciklopedija, samo što nije ukoričena, već nosi radni kombinezon.
...ding-dong, ding-dong...
-...Evo me, hitam ka vratima u ranu zoru kad svane dan, sad ću ti jebat' majku, sav mamuran... Alo, zemljače, šta si leg'o na to zvono? 'Oćeš pajser da radi? Ooo, dobro jutro, majstore. Ja mislio oni svedoci... uđ'de zaboga, šta stojiš na promaji...
-Dobro jutro, ja malo poranio... imam neku keramiku danas, ništa me ne pitaj... kafa može... šta ti ovo, zemo? Tvor?
-Ženin maltezer, ne pitaj ništa... trovao sam govno tri puta, ma kakvi... neće da crkne, da jebeš oca...
-Daj da pogledam mašinu dok kafa stigne, a može i doručak...
-Ide, maestro...
-Uuu, krv ti jebem... pa, ovde zabrek'o bubanj, k'o kurac u mladoga ovna, hehehehehehehe... je l' znaš ti, momčino, kakav je u mladog ovna?
-Rođo, veruj mi da mi je to bilo glavno interesovanje... non-stop sam išao od tora do tora da vidim kurekanju mladog ovna, al' slaba vajda... ko bre gleda kakav je kod ovna? S'lud ti?
-Ma, ja to 'nako... veruj mi da žene vole kad je tako nabrekao... zna, čika Jovan to. Ja sam tri žene promenio i svaka je volela, ako me razumeš...
-Zemo, je l' si ti došao mene da tovariš ovde od ranog jutra il' da pogledaš što me jebe mašina? Ma, znam ja... to je od ovih psećih dlakurdina, kad pere ove njegove kurce... a sto puta sam rekao... ma, jok...
-Nisi probao sa čvrstom rukom?
-Jesam... uvek udarim krpom od astal kad se svađamo... i onda ja perem sudove i čistim sudoperu. Značajni pomak u našim bračnim vodama...
-Mladi... čika Jovan je, dok su još oni bili na vlasti... svaku ženu samo u kujni držao!
-Zato si ih promenio toliko...
-Ne! Kladionica me sjebala... i karte... ali sam im po kuću sazidao i decu ostavio!
-Da, da... stvarno, muški nema šta... odo' posle da ga šiljim na tvoj mužjakluk... je l' mož' to da se sredi ili da zovem popa?
-Sve čika Jovan može da sredi... ovde ću ti stavim dva šrafa M8, ti ćeš samo da pritegneš sa druge strane francuzom i to će bude k'o bombona... je l' gotova ta kafa?
-Jeste... nego, je l' vama ovde zagušljivo?
-Jok, navik'o Joca...
-Ja se uguših...
Mitski lokalitet varirajuće veličine, smešten negde između levog i desnog testisa svakog ljudskog primerka koji iste i poseduje, gde se za razliku od mejnstrim Holivuda i nešto manje mejnstrim Bolivuda ne pokazuje ni najmanji stepen zainteresovanosti za postizanjem čak i delića brojeva koje postižu pomenuti filmski giganti. I dok se, na primer, u moćnoj imperiji pokretnih sličica sa Zapada godišnje prosečno snimi oko 600 (slovima: šest stotina) starih/novih naslova, što je za oko 400 usranih i obavezno 4-časovnih govnurdi sa pevanjem i igranjem manje nego u ciganski produktivnoj sestri- industriji iz daleke Indije, u filmskoj kući iz naslova ne snimi se niti jedan jedini film. Zapravo, u celokupnoj istoriji ove kompanije zabeleženo je tek nekoliko produkcija od kojih su sigurno najnezapaženije one zvučnih imena Boli me kurac šta ste radili prošlog leta, Stani ili će moj kurac pucati i Kitanik 3-D. Lucidni reditelji pomenutih ostvarenja su bili toliko raspoloženi da ih snime da na kraju to i nisu učinili. A i glumce je, realno, baš mnooogo zaintrigirao scenario.
Ae, štagod...
- Ćale, daš, pliz, neke pare za Adu?
- Ne mogu sad, sine, počinje mi neki film iz Bolimuda...◄◄◄
- ...i ja taman da uzmem pljeku i krenem kad - Ivan Ivanović! E, 'ladno ON doš'o da naruči šiš-ćevap, jebote...!
- Brate...'Sti gled'o možda ostvarenje Tri karte za Bolimud?◄◄◄
- Nemam ja tu o čemu previše da vam pričam, gospodine Dačiću. Moji partneri iz Indije nalaze da je Srbija za njihove uslove jako egzotična zemlja, nepodeljeno su zainteresovani da snimaju na lokacijama u njoj i spremni su da izdvoje prilična finansijska sredstva da bi te svoje namere i ostvarili. E sad, jedini problem u celoj priči bi bio taj što mi još nismo doneli zakon koji bi gostujućim filmskim produkcijama u našoj zemlji garantovao 20% povra...
- Dobro, dobro, pustite sad to...Nego...Dolaze iz Bolimuda, a?
Ofucano, poluispravno vozilo, tačnije više od tone rđe na čet'ri točka nego vozilo, koje bi tehnički pregled bez kumstveno-rođačko-pobratimskih veza prošlo jedino u istočnom Mijanmaru.
- Gospodine, išli ste 61 na delu puta gde je ograničenje 50. Moram da Vam pišem kaznu na 5000 dinara.
- Mene si naš'o da jebeš! Pa ja ovu moju trabakulu od devedes'devete nisam vozio brže od 53 niz vetar. Daj da vidim radar pa da ispljunem tih pet crvenih. Ne'š dobit' mita od mene!
Slobodan prolaz. Neometan ulazak u atar. Odsustvo organa reda. Može samo da laje, al' nogavica ti ostaje cela. Dakle šetaj se slobodno, uzmi šta hoćeš i ne haj za lavež.
-Preskoči tarabu, ja te čekam na djubru, pa da se valjamo po svinjska govna. Kuče mi vezano, a i ugrejala sam vodu u lonac, mož' se posle plaknemo.
______________________________________________-Daj, brate, što pališ tu ispred SUP-a si normalan?!
-Hah, stavili danas novi alarm i sjebali nešto kerovi. Cela treća smena zaključana unutra, ostatak kod komandira na slavu. Ne skidaj kapuljaču i vuči to da se ne ugasi.
-Haha, kuče vezano, hoho, moram, brate, da pozovem još nekog da prisustvuje.
______________________________________________-Gavran zove vrapca, prijem. Tražim konfirmaciju.
-Ulaz slobodan, kuče vezano,prijem.
______________________________________________-Dejane, nešto laje pod šator!
-Čujem i ja,Sale, al' gazda reko da kuče vezano. Ulazi tu i pevaj! Ako do ujutru ne vidim 'ljadu evra jebaću ti mamu slepu.
Imaginacija i otelotvorenje svih tinejdžerskih seksualnih fantazija. Dobrodržeća, naizgled pristupačna, vedra i nasmejana, uštine za obraz napaljenog bubuljičavca koji sluđen od tog nepoznatog osećaja strasti, odjuri kući na partiju besomučnog rukobluda.
Ubeđen da je taj majčinski osmeh, ustvari prikriveni pohotni poziv na orgije i sazrevanje preko noći, još bezbroj puta će proći kraj njene kuće. Da samo uhvati trenutak kad se sagne po čipkasti grudnjak u veš-korpi, i onda trkom nazad u sobu ili kupatilo.
Fantazija koju nikad neće zaboraviti, uveren da je mogao imati, samo da je skupio hrabrosti da je pita. Ali nije...
-Sećaš se one tete? One naše tete.
-ONE? Ko da je zaboravi? Al smo ga i bacali na nju, kad se samo setim.
-E, umrla je juče. U 70-toj godini. Doneli je u mrtvačnicu, i to baš u moju smenu.
-Auu. Jesi se skenjao?
-Onako... I mogu ti reči da i dalje ima onu ludački veliku sisu.
-Ne seri da si...
-Jok bre! Dal si normalan?
-Pa i ja reko...
-I čvrstu.
PK
Osmeh sa nula zuba. Razvučena faca koja otkriva blistavo ružičaste bezube desni, groteskni smajli koji izaziva pomešana osećanja: radosti, sete i nekog blagog probadanja u donjem stomaku.
Ziroudent osmeh nismo navikli da često gledamo na TV-u. Postoje doduše izuzeci tipa pripadnici euforične publike Granda i naravno čuveni buši-ha-ha čikica. Na ulici je zato mejnstrim. Često ide u paketu sa šabanskom fizionomijom i nejebavajućim stavom prema zdravlju.
- Kako ti je s' onom malom radodajkom?
- Uf, ekstra, pravi je dar sa neba za zagora! Voli sve što vole mladi.
- Dobro telce, nego onaj ziroudent kez je jebe malo.
- Pa dobro, nije baš ziroudent, pre će biti kartun-netvork. A i ja jebem njega, ako me razumeš.
- Ako, ako... Poklonu se u zube ne gleda, batice.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Dobro bre, Vićo, dobio si onoliku otpremninu, što ne napraviš zube jednom?
- Da dam pare za zubara, si ti lud? Hahaha!
- Plašiš me sa tim ziroudent kezom, podseća me na Postojansku jamu i ekskurziju osamdeset osme. Troje se bre dece izgubilo tad...
- Imam ove dve četvorke, vidiš ovde... Puna kapa. Taman za otvaranje zidarca.
Sposobnost vladanja situacijom u najrazličitijim okolnostima. Vlasnici ove osobine i sledbenici naslovne izreke lako uspevaju u životu.
Ovaj skil traži obrazovanje šire nego što Filološki može da pruži, a iskustvo ulice samog Kristijana Golubovića. Drskost, samouverenost i licemerje da budu urođeni.
E, to je za mene poliglota...
- Gospodine Dinkiću, hvala na dosadašnjoj saradnji. Izvolite, vrata su Vam tamo i otvaraju se prema napolje...
- Dobro, dobro, picousti, jebo sam te za ovo kad napravim novu koaliciju!
- Marš bre napolje, govedo lopovsko, dok te nisam još strp'o u bajbok za one privatizacije. Štrafta!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- A bre, Konane, as mi pele, si to šaniro neko odelce iz Italiju, aliii Devla, dik ovaj, fatamorgana.
- Gospodine Iliću, moje ime je Lazar Krstić, novi Ministar finansija, a Vi ste otpušteni. Džatara ćere!
- Izvini, Lazo, ima jedan bangljavi što prosi ispred kafane, isti ti...
PK
Zabranjeno voće. Priznao ili ne, tu ženu bi jebo ružno. Ne zna se tačno otkad je svastika najbliži rod, ali narodski rečeno - može.
Nije za zanemariti ni da je mnogo bolja riba od sestre joj, a paši se više ne diže, pa gre'ota se baci.
Paša zna, žena ćuti, tašta sluti, svaji kruti. Naši smo.
- Svajo, vadi me iz bule, daj 50 evra na zajam.
- Alo, zete, koga ja imam prečeg od tebe? Dođi noćas da ti dam. :trep trep:
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mile, samo ti večeras možeš da me spaseš, treba da me pokrivaš kod onog mog alkosa do ponoći. Evo ti flaša vinjaka, to mu je merka. Znaš, dolazi u naše mesto jedan pobožni mladić iz Mladenovca d'istuče nekog klinca, pa da mu dam na brzaka.
- Ne'a šanse bre, nisi mi ti ženina sestra da ti činim kad god pustiš vlagu!
- Kako nisam, zete, šta pričaš ti?
- A sad jesi, a? Pa kako onda, svajo, samo za mene pičke nema?
Upozorenje oca ili nekog iskusnijeg kolege mladom junoši, koji je navalio na mladicu ko da mu je zadnja u životu.
- Mali, đeš večeras, jebo ti svoju nedlju, znaš da sutra idemo kositi za rose?!
- Odo stari, u jebačinu!!!
- Pa jebo te sunce žaro, svako veče si se vazdigo sa tom popišuljom, ko da joj je zlatna. Samo da ti kažem, ne možeš joj dno naći, koliko god da guraš... Još nije niko, pa taman da ti nađeš...
- Dobro stari, sutra sam u pet na nogama laganim...
- Nema od te slave poitarca!
Simboličan otklon od svega. Zidanje barijere od svijeta koji te je upropastio. Potez kojim daješ do znanja svom umu da si se predao. Sklopićeš oči i čekati da se desi ono što mora. Sam. Pomiren. Tih... Sklopljenih očiju.
Zašto mrtvacu zatvaraju oči? Jer mu je sve jedno. Tamo gdje on putuje, ništa se ne dobija na lijepe oči. Mada, manje je jeziv sa kapcima preko jabučica. Nama. Njemu je sve jedno, rekoh.
Onaj ko te goni ne haje za tvoje muke. Bilo da je u pitanju živ čovjek, bilo da je u pitanju onaj u tvojoj glavi. Borićeš se dakako. Svi se borimo. Neko do kraja života. I onda izgubiš. Od koga? Loše misliš. Smrt je pobjeda. Nema muka jel de?
Sklapanje očiju je pobjeda. Simbolična smrt. Samo, sklopljenih očiju možeš umrijeti milion puta. I svaki put pobijediti. Onog trenutka kad dokažeš sebi da više ništa nije važno, da mogu da ti urade šta požele, pobijedićeš. Sebe. Njih. Postaće nebitan onaj kome duguješ. Neka dođe, nek ti polomi prste. Može. Nećeš mariti za zvjeri koje ti pohode snove. Neka dođu, nek te prestrave. Na kraju krajeva, umro si. Šta mogu da urade mrtvom čovjeku?
Umro si. Sklopio oči. Sad ide finta. Naučena iz video igrica. Prosta. Otvori oči. Progledaj. Rodio si se. Po milioniti put rođen opet vidiš svjetlost. Čuješ zvuk. Osjećaš miris. Umro si a nisi satrunuo, rodio si se a ne nisi usrao pelene.
Vidiš, magija.
A sad sklopi oči, predaj im se. Pa se opet rodi i raduj se, jer život je radost. Dar. Samo je nekada teško, zato uči finte da ga zajebeš. Kao Džordž Best mutave bekove.
Best je jebao život.
Veoma učestala i iritantna pojava u indijskim serijama.
Naime, da bi se pokazala dramatičnost situacije, koja je pritom sve samo ne to a u kojoj se dva ili više šokiranih aktera nalaze, kamera zumira lica jednog po jednog iz više navrata u trajanju između 30 sekundi i 2 minuta.
U toku cijelog ovog čina, piči dramatična indijska muzika
Anandi: (šokirana)
Baba: (vata se za glavu)
Jagdiš: (zinuo ka' tele)
Anandi: (počinje da plače i klima glavom lijevo desno)
Baba: (zinula i podiže pogled naviše)
Jagdiš: (zinuo još više)
Anandi: (vata se za glavu i počinje da vrišti)
Baba: (spušta glavu i kreće da plače)
Jagdiš: (sada već zinuo ka' pička i naziru mu se prve suze)
Šiv: Da, dobro ste vidjeli... Prosuo sam punjene paprike u kantu za smeće.
Balkan na steroidima.
Viši, veći, nadrkaniji i sa mnogo više naroda koji se međusobno mrze i na svakih deset godina međusobno kolju. Možda zato što niko ne govori istim jezikom, iako hiljadu godina žive u susednim dolinama. Mesto na koje te bogovi šalju kad marnjavaš od njih, da ti ptičurine kljucaju jetru.
Otirač na vratima naroda.
Gruzini, Jermeni, Turci, Kurdi, Rusi, Čečeni, Abhazi, Avari, Oseti, Karačaji, Kumici, Tališi, Brdski Jevreji, Kavkaski Grci, Nogaji, Turkmeni, Azerbejdžanci, Balkari, Inguši, Aguli, Rutuli, Lezgini, Čamalali, Bagvalali, Tindi, Abazini, Kabardinci, Čerkezi, Botlici, Godoberi, Karati, Kvarši, Cezi, Bežtini, Hinuci, Hunzibi i još bogoca njih.
Na stranu činjenica da dobar deo tih naroda ne bi popunio varoš magnitude Ljiga.
Pridev koji te preseče poput spusta bubrežnog kamička niz tobogan mokraćnog kanala.
Bilo da je na kraju rečenice, u sredini ili na početku, ne valja. Deminutiv jednostavno ne može biti pohvalan za jednog picopevca u usponu. On ponižava. Resetuje trud i za tren ruši krhke skele nadanja.
- Vidi, interesantan si i sve. Malo čudan humor imaš i naočare su ti ko dance od tegle, ali... Nije to problem.
- Pa šta onda? 'Aj bar da te spavam, pa ćemo da vidimo za posle, možda me zavoliš?
- Mali, da se ne zavlačimo: ja tražim figuru oca, a ne brata.
- Ali...
- Nema ali, Džofri!-----
- Da vidimo kakva živuljka se krije ovde. Neka, ja ću da odšniram, samo se opusti.
- Mmmmm...
- Hej, pa 'de si ti, mali...
- Id' u krasnog, mora da se nadruka malo, majka mu stara, ne može odma’ kalabaster!
- Ali...
- Ne vredi, sad si ga postidela. Pusti, ja ću. I zove se Fjodor!
Period u životu jedne žene. Ne mogu ti tačno reći kad počinje, ni koliko traje, ali se da prepoznati po načinu na koji hoda. Završava se sa pojavom prvih hemoroida.
Vidio si je, prošao pored nje i umalo da joj dobaciš "Vrati konju glavu!". Onda si se okrenuo. I zviznuo. Njena ljepota nije primarna. Nije ni sekundarna jer je - nema, ali toj ženi pozadina cvjeta u punom jeku i svjesna je toga. Ima hod kao da je žulja nešto. Ne govori mnogo jer je glupa k'o kurac, a i nema potrebe. Dovoljno je da ćuti i da se okrene. I da ti kroz glavu, dok radiš radnju, prolaze Eva Mendez, Dženifer Lopez, Bijons, Vera Matović...
Ako si je ubrao u cvajtu, dok je nesebično širila butke ispred tebe, ako si bio onaj koji je uspio doći na red, dok su mnogi iza tebe strpljivo čekali - pa, čestitam, čovječe! Ne treba ni kesa da joj se stavlja na glavu, dok joj ti s leđa rascvjetavaš pupoljak.
Ne treba kesa? NE TREBA KESA??? Kakav danak neiskustvu...
Desi se bar jednom u životu.
A, onda se ona okrene.
Pogledaš je u lice.
I zgadi ti se.
I ne desi se nikad više.
Ništa prostije, mi jebemo! Kilometri banjalučke pičetene (seda(m) na jednoga, zar se i to može?), paljanske statistkinje zadužene za erekciju pred scenu, suptilno korigovani scenario ''Boljeg ćivota'' iz pera Abdulaha Sidrana, u režiji Nikole Pejakovića... Jer, svi su željni seksa!
Ipak, treba budžetom od 300 jevreja nadići pimpeke diljem bivše Juge.
Gde naći kintu? Ministarstvo vjera i međuetničke tolerancije će podmiriti pola, a za ostatak ćeš se zahvaliti Kumorevečkom muzeju.
- Ali, gosn Dodiče, kako da napravim scenu đe obrezani mudžahedin trti Kosovku đevojku na Romaniji?
- Snađi se! Eno ti Kuste, on bar nema problema sa identitetom. Neke međede metni obavezno, da ima taj naš šmek, ščuo.
- Dobro, dobro, ali da nas ne poteraju u vezi sa ljudskim pravima i zaštitom životinja?
- Jebem te manita, nemojte jebati međede, nego dok se priča zapliće, živopisni pejzaži i to... 'Oću da mi film osvoji ''Zlatni falus'', jasno?
.
.
.
- Farizada, 100 evra, snimanje sutra u 3, ti u feredži i dimijama, analac?
- Aferim, taman pred tezgu na Sokocu.
- Onda se vidimo. Zaperi prkno!
- A kako drukčije?
Ekstremni blejač bez portfelja.
To je onaj lik što malo iza benda stojećki bije vazduh palicama. Pošto u raspalom kombiću nije bilo mesta za bubnjeve ili ih je prosto mrzelo da ih tovare, Nešto-Bend je potrpao samo gitare i Korga, a bubnjar je nonšalantno nabio palice u unutrašnji džep od jakne i zapalio u Šarenicu. Dok ostali koliko-toliko simuliraju drndanje instrumenata, koje se može povezati sa puštenom muzikom, bubnjar samo apsurdno maše po studiju i održava prečnik keza.
- Šta ti je sa Džimijem?
- Eno ga kod matorih, kobajagi nešto pomaže oko radnje, drži ga ćale samo da mu je na oku, da ne pravi neko sranje. Svirca, bre, još nešto kao studira, mani ga.
- Plejbek bubnjar, a?
- Aa.
