Diskretno stavljanje do znanja osobi kojoj je klim upućen da je se sećate. Možda ne baš sa sigurnošću odakle i u kom kontekstu, a možda nije ni vreme, ni mesto za neki topliji pozdrav.
Klimnućete, proći i evocirati uspomene...
Prepoznao sam je sa velike udaljenosti, dok sam vodio najstarijeg sina na trening. Neki tip je nonšalantno držao ruku preko njenog ramena, ne toliko srdačno da pokaže koliko su prisni, ali opet dovoljno da stavi do znanja da ona sada pripada njemu. Nisam ga poznavao, ali je bilo očigledno da on mene zna. Nisam ga tretirao.
Čuo sam da je trudna, i konačno videh kako sve to izgleda. Toliko sam želeo da je vidim u tom izdanju. Približavali smo se jedno drugom, oboje prezauzeti gledanjem golih krošnji i nekom nepovezanom nazovi-pričom sa saputnikom. Kako je došlo vreme da se mimoiđemo, neobuzdano sam prikovao pogled na njeno lice i ovlaš ukrao njen zbunjeni pogled. Klimnuo sam glavom bez reči. Odklimnula je u znak pozdrava. Nisam se okretao.Zvuči banalno, ali prvo čega sam setio je bio krpelj kojeg je vadila iz mojih testisa, a kojeg sam pazario na livadi nadomak grada, imajući seks sa njom. Vadiš mi krpelja iz jaja, jebote! I klimaš...
Sin je bio jako uzbuđen zbog utakmice u subotu.
Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.
On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom.
Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.
U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.
- 'De si, Mićko! U, ala si se doterao, je l' ćeš to na svadbu?
- Ne, idem na posao.
- Gde radiš to?
- U banci.
- Znao sam da će od tebe nešto da bude. E, da mi središ za kredit..
- Krediti su na šalteru 3, preuzmite redni broj i sačekajte.
- Čekaj bre, šta si ti tamo?
- Sinior egzekjutiv menadžer materijalno-tehničkog obezbeđenja.
Ono što su nekada bili prvi put ostavljena četkica za zube u kupatilu i jedne rezervne gaće u fioci, danas kreiranje foldera postaje siguran znak da uskoro sledi rezervni ključ od stana.
-Napravila sam ti folder na desktop-u, nemoj da mi razbacuješ to gde stigneš.
Svi koji smo makar jednom u životu jebali ovcu znamo za neugodu koju priređuje prilikom svog nerazgovjetnog i , na kraju, neuspješnog protestvovanja. Svi koji su, ne smo, pardon. Rinta se i trza zadnjim nogama... Ponekad zna čak i da šutne u cjevanicu. Onda samo sebi oteža, jer se zagoreli junoša naljuti, upre još jače i žustrije, pa svojoj strasti pridoda još i grubost. A nju samo više boli. Žao mi je što ovo opisujem do ovih detalja, ali to se tako zna desit’. Ne želim da ulazim u moralnu opravdanost i dopuštenost takvog opštenja sa tim divnim životinjama, ali se smatram odgovornim da opišem čin kakav je najčešće bio.
Kod naših praotaca javljala se potreba da se taj problem riješi. Mnogi nijesu ni imali za cilj prijatnost životinje, već smanjenje otpora, time sebi olakšavajući olakšavanje. Da li su o potencijalnim rješenjima razgovarali u svojim kolibama uz rakiju i savijene cigarete, dok iznad njih vise osušene slanine, pršute i jagnjeći butevi, ili je svaki u samoći kontemplirao o problemu strahujući od osude drugih, za koje nije znao da su isti poput njega, predmet je nagađanja. Glavno je da je rješenje pronađeno.
Treći pasus definicije iskoristiću kao obrazloženje same definicije, tj. odluka koje sam donio u procesu stvaranja. Svi koji ovo čitate do sada ste već iznašli rješenje problema zadnjih nogu ovce iz ponuđenih djelova. Spajanje tih tačkica ostavio sam vama, da biste uradili istu stvar koju je odradio onaj prvi genijalac koji se napaljen, izudaranih cjevanica, sjetio da je skoro negdje vidio gumene čizme do koljena. Vi ste to vidjeli iz svoje stolice u naslovu, on iz svoje negdje po kući. Vaš osjećaj se ne može porediti sa njegovim ushićenjem, niti s užitkom od svega pola sata kasnije, kada je u gumenim čizmama došljapkao do tora.
Sada su ovce srećnije. Grubi su samo oni koji ne znaju za trik sa čizmama, ili ne daj bože, čizama nemaju. Opanci ne mogu izdržat otpor ovce, a one čizme do prepona su do prepona. Previsoke su. Priznajem, pored objašnjenja fenomena nošenja gumenih čizmi u sred ljeta , cilj mi je bio i edukacija neiskusnih vodilaca ljubavi s ovcama. I zbog nje i zbog njega.
Petim pasusom konstatujem da su i četiri bila dovoljna.
Pismo koje sam pronašao u starom kovčegu na selu
Sestro,
Pišem ti ovo pismo da ti se požalim, iako znam da imaš svojih muka. Mirko me sve manje mazi i spopada. Imamo dosta posla oko kosidbe i sijena, ali to ga prije nije sprječavalo. Sve češće odlazi u čizmama put obora. Evo i sad je tamo. Ne znam zna li da znam. Možda ga je briga, možda se zaljubio. Vuci je pojeli.
Tvoja M.
...
Stotinjak metara jugoistočno
Mirko: Sad se ne rintaš, kurvo. Vidio sam te s onim ovnom. Zaklaću ga! Skviči kao svinja!
Ovca: Meeee!
Mirko: Sviđa ti se, znam da ti se sviđa!
Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.
Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.
Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.
Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.
Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.
Bože me sačuvaj
zla časa
i rđava glasa
velikoga duga
i rđava druga.Amin.
Antonim svakom sportu u kojem dolazi do kontakta između igrača. Ima i u baletu kontakta, ali pederskog. '' Šta se odmah žališ što sam te malo pomilovao špicom po cevanici. Ovo je fudbal, nije balet.''. Balet je babaroga. Njime se udara na mušku sujetu i provjerava se dubina rezervoara trpljenja koje pojedinac može da podnese. Ovonijebalet kartu upotrebljavaju najčešće oni koji se svojim akcijama i potezima staraju da igra na terenu ne liči na balet, a bogomi ni na sport..To su oni nesrećnici koji su se rodili nekih šeststotinjak godina prekasno, pa na polju ne mogu da zavitlaju buzdovan kroz nečije koljeno, već moraju đonom da miluju i maze.
I
Krik. Ptice lete s obližnjeg drveća, okreću se glave u radijusu od stotinu metara, traže izvor. Kola se zaustavljaju. Svi blijedi.
P: E'o vam faul. Šta leži ovaj? Malo sam ga dohvatio. Nije ovo balet, ovo je fudbal.
L: Ne pomjerajte ga dok ne dođe hitna. Neka provjeri neko reaguju li mu zjenice.II
Žamor u publici. Zaspali se bude.
A: Slomio si mi ruku!
B: Šta se žališ, susrele nam se putanje. Nije ti ovo balet, ovo ti je šah.
Suptilno- agresivno startovanje ribe. Spremnost da se razbuca skupina oko dotične jednim direktnim startom. U ovom slučaju dolazi u obzir prefinjeni start tipa Maldini, Zaneti, Tiram, dok, nikako, ne ide start tipa Gatuzo, Tomas Gravesen ili ne daj bože Roj Kin- Vini Džons. Svaki grublji start vuče posledice.
Prostorna udaljenost izemđu osobe A(koja uklizava) i osobe B(kojoj se uklizava) trebala bi biti od 5- 10 m, da bi došlo do čistog uletanja u klizeći.(Takođe, ne sme biti isključen ostali deo ekipe u slučaju incidenta)
A: Au brate vidi što je riba?!
B: Gde brate?
A: Na dva sata levo. Vidi koliko ljudi oko nje. Ona sija.
B: Čoveče. Uleći klizeći. O'ma...
A: Misliš?
B: Apsolutno, šta ima tu da se misli. Ja ću biti u pripravnosti, ako ona dva fegeta polete ima da padne podela kartona.
Misteriozno dugme na svakom fuš uređaju za igranje video igara za koje niko živ ne zna čemu služi, čak ni Kinezi koji ga meću u te krajnje nekvalitetne komade plastike. Bela drvena bojica među elektronskim uređajima.
Video si ga i pritisnuo bezbroj puta. Čisto da vidiš hoće li se šta desiti. Na Terminatoru (Nintendu ako si bio buržujčina i ako ti je ćale bio švercer nafte i Rumunki), nekoj lošoj kopiji Soni keca koji si dobio od famelije za dvanaesti rođendan, kupljenoj u Turskoj kad je tetka išla u nabavku džinsa koji prodaje na buvljaku, dalje na prvom kompu kad si otkrio zarazu zvanu Pro evolušn soker. Nikad se ništa nije desilo, jebo ga kurac. Jedni su verovali da je to dugme koje ti čini automobile i fudbalere na igrici bržim, drugi da kad ga pritisneš određen broj puta u kombinaciji sa drugim tasterima otkrivaš tajne nivoe u igricama, treći da je neophodan za izvođenje seksalitija itd. Prava istina je da kad ga pritisneš aktiviraš GPS pomoću kog iluminati iz NATO-a otkriju gde živiš pa te posle lakše bombarduju, a mogu i da ti uhakuju akaunt na fejzbuku i pobrišu svu pornjavu i seminarske za faks. Pa ti pritiskaj i dalje.
-O'š sivi ili crni džojstik?
-Sivi, nije mi niko umro, pu pu.
-Na. Šta radiš to?
-Pusti me brate, to mi je ritual. Reko mi Ćomi Ništak još dok smo pikali ISS na soniju da ako pritisneš turbo tri puta i strelice redosledom kao kad se krstiš dobiješ sve crveno raspoloženje.
-Zajebo te Ćomi, to se namešta u podešavanjima.
Kaže se za lika koji može svima da pomogne ali njemu ne može niko. Uvek je tu kada ti nešto treba. Bilo šta. Ako ti fali lova, on je tu da ti pozajmi, ne moraš da žuriš sa vraćanjem, može i posle prvog u mesecu. Da ti da savet, da te sasluša, da te ispoštuje - tu je, nema problema. Nemoj nikad da se ustručavaš da ga pitaš, jer sigurno će moći da ti pomogne.
Ali iako on svima velikodušno čini usluge, njemu je nemoguće pomoći. Ne zato što on nema problema, dakako da ih ima, ali njegove probleme ne može rešiti običan smrtnik. Možda bi ih i on sam rešio, ako može drugima, zašto ne bi sam sebi pomogao. Ali njega muče neke apstraktne stvari, koje drugima nisu jasne. Ili jednostavno ne može jedino sebi naći rešenje, da bi mogao drugima - kao neki vid dara a opet i prokletstva.
-Matori, je l' znaš ti možda Gavrila?
-Gavru Spasitelja?! Kako ne bih znao, Gavra mi je spasio kera od sigurne smrti veštačkim disanjem kad ga je spucao auto dok je jurio mačku. A i nije to jedini put da mi je pomogao...
-Ma i meni je Gavrilo učinio, našao mi čovek posao u struci. Evo do danas radim kao vulkanizer kod Majstor Sime.
-Šta s njim?
-Ma ništa, Majstor Sima se propio, sad sav posao pao na mene...
-Ma bre mislim sa Gavrom, što si me pitao da li ga znam?
-A to! Veliki belaj snašao našeg Gavrila...
-Pa šta se desilo?
-Ono najgore, moj Nemanja...
-Ma nije moguće!
-Jeste, jeste... Nejebica.
-Pa koliko dugo to već?
-Ima...ima jedno tri meseca.
-Pa šta ćemo sad, Ćirilo? Nije Gavra bilo ko, ne može on sa svakom?
-Znam, šta meni pričaš... I baš mu se vidi da ga drma nejebica. Mislim vidim ja njega kako govori klincima šta da igraju ispred kladionice i sve to, ali vidi se da je smoren.
-E pa vala ja ću da mu se odužim!
-Kako? E ali pazi, ne voli on takve kao ti, nisi njegov tip, suviše si...muško...
-Ma ne to, Ćirilo! Znam ja jednu malu, leči nejebicu dušu isceljuje!
-Da, ali Gavrilo je nulta krvna grupa, teško da će to ići, ne možemo mi njemu da pomognemo...
-Ma, brate, veruj mi i ova je, nema kome ne može da da!
Imperativni oblik izražavanja želje za ženskim društvom na festivalu kobaja. Kod ortaka na gajbi, na keju ili na klupi u parku, rečenica koja u pauzi za ispijanje pića prekida diskusiju o tandemu Kovačević-Kaveči iz Sosijedada, prelazeći na temu dostupnih ženki koje bi eventualno svojim prisustvom razbile monotoniju klasične sedeljke.
Predlog koji daje obično najzagoreliji pripadnik družine, ideja sa kojom će se ostale drkadžije složiti jer znaju da je u podsvesti originalno značenje fraze "Nađimo nešto za stisku". Kada se nakon mozganja i vršljanja po imeniku dođe do zaključka da su jedinke sa vaginom na manjku, instant prelazak na gejmerski vid bleje je neminovan. Menadžer trinaestica i potencijalni vunderkindovi, dok lik kome je komp sranje i dalje smara sa Vajnaldumom kao najboljom investicijom iz osmice.
- E, aj zovite neke ribe!
- Ja bih, ali koje? Što ti ne zoveš?
- Ja sam bio u saobraćajnoj, otkud meni? Mare, sinak, zovi ti. Dajte bre nešto za druženje.
- Ma jeste, toliko njih poznajem da ne znam koju ću pre. Ako imate nekog, ja sam za.
- Imam ja dve drugarice, al' jedna udata.
- A ova druga, se jebe? HAHAHAHA...
- Ne džiberiši se, to mi je dobra ortakinja i ima dečka.
- Koji ste pajvani, nezanimljivi ste. Ae palim ja kući, valjda su mi uključili net.
Literarno-književni eufemizam za “ŠKK”. Dva interpunkcijska znaka međ’ dvema zagradama kojima rendom korisnik istih nedvosmisleno ukazuje na sopstveno iščuđavanje, zblažnjavanje i – uglavnom – potpuno neslaganje sa nasumičnom idejom, faktom ili pojavom. Simbol koji najčešće koriste a) profesori - prilikom pregleda različitih kategorija pisanih radova svojih učenika/studenata i b) novinari nešto “narodnijih” listova – kako ne bi psovali BAŠ celo vreme.
Doduše, i jezik nam je u pičku materinu nezgodan za finoću, al’ smo se zato mi, autori i autorke na ovom plemenitom sajtu (?!), potrudili da mnoge od srpskih psovki prevedemo u nešto kulturniji kontekst, te tako i ovo “u pičku materinu” ne znači više “u pičku materinu” već “mnogo, puno, prilično”. Pozdrav (?!).
...12. Navedi ćelijske organele.
jedro, jedarce, mitoplazma, hipohondrije (?!), Goldžijev aparat...
...34. Šta predstavljaju “jablanovi” u istoimenoj pesmi Jovana Dučića?
Drveće. (?!)
...46. Dekliniraj glagol “connaitre” u imperfektu.
Nismo učili! (?!)
*
Šta sam radio/la za vreme raspusta...
Za vreme raspusta radijo(?!)sam mnoge lepe stvari(?!)a najviše sam se igro sa drugovima sa kraja(?!). Prvi dan(?!)smo jurili biciklovima(?!)sto na sat niz brdo kod tošinog Bunara(?!). Dejan je reko da ja neću smeti ali ja sam smeo(?!).Posle smo jeli sladoled i gledali neke devojčice. Jedna od njih mise(?!)baš dopala pa sam zamolio tatu da mi da pare daje odvedem u Mek. Ona je uzela čiz i milšejk a ja ceo hepimil! Posle me je u veceu pitala dali želim da joj vidim ribicu i ja sam rekao da da(?!?!?!)...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
“...na šta je Mrkonjić odgovorio da je Bekuta “njegova stara porodična prijateljica”(?!) i da on isključivo uživa “u njenoj pesmi, ne i u njoj sâmoj”(?!)...
Ovi popularni sajtovi za regularnu i aukcijsku kupoprodaju stecište su najrazličitijih individua. Ponuda je raznolika, a prodavci se mogu svrstati u nekoliko kategorija.
1. Šverceri/prodavci robe koja je ispala iz kamiona - Oni rade na veliko. U ponudi imaju dvadeset Plejstejšn 3 konzola, kutiju Bitz slušalica, dva sanduka Er Maksova... Sve što vole mladi. Njihovi artikli odlaze daleko ispod cene koju biste platili u prodavnici i njih živo zabole za to. Oni imaju profit. Uglavnom nisu upoznati sa karakteristikama ponuđenog proizvoda.
2. Svaštari - Srešćete ih u kategoriji razno. Oni su internet ekvivalent prodavaca sa buvljaka. Voljni su da prodaju sve - od najvoljenije zbirke pesama do gumica za tegle. Prvenstveno za cilj imaju da se otarase datog predmeta, pa se vode devizom ''što da ne uzmem i neke pare''. Cenovnik njihove ponude je u rangu od jednog dinara (preovlađuju) do dvadeset hiljada (za bicikle i slično).
3. Kolekcionari precenjivači - Prisutni su u svim kategorijama, a zajedničko im je što su nerealni pri određivanju cena za svoje proizvode. Ubeđeni su da svi dele njihovu fascinaciju polovnim traktorima, ili pak špilovima karata. Cene su basnoslovne, a vreme od postavljanja ponude se meri godinama.
4. Regularni prodavci jednog tipa artikala - Fini ljudi, najlakši za poslovanje. Poseduju npr. obimno nasledstvo od pokojnog dede u vidu knjiga o Prvom svetskom ratu i radi su da ih se otarase. Ponudiće objektivnu cenu, okačiće prave fotografije i to je to. Neretko pristaju i na korigovanje tražene sume.
5. Jednokratni prodavci - Naiđu jednom, prodaju nepotrebno sranje, i više se ne uloguju.
1. Prodajem Ejpl Iped, crni, nov, kutija, full oprema, garancija, cena 200e, mogućnost ličnog preuzimanja u okolini Batočine.
2. Drvena čuturica, finog izgleda, domaća izrada. Uz nju dobijate roze salvetu i pakovanje Stars žvaka na poklon. Cena 500 dinara. Šaljem poštom.
3. Samolepiva sličica Geri Lineker za album Meksiko '86, savršeno stanje. Cena 12000 dinara. Lično preuzimanje NS, slanje post ekspresom.
4. Knjiga ''Hazarski rečnik'', stanje 4-, cena 220 dinara. Organizovan prevoz na teritoriji Beograda.
5. Neki vojnički prsluk. Recimo iz Drugog svetskog rata. 2000 dinara. Ili po dogovoru. Slanje post ekspresom ili lično preuzimanje.
Riknuo psihički, neočekivano ko Bata Kan- Kan onomad. Klabingovao, trpao berli ligl srednjoškolke, oćne studentkinje i klimakterične tetke, uništavao se od alkohola, povremeno i od dobre gandže. Na Jućubu je pičilo od Sleja do Laza Magistrale, Radio Morava je već bila standard. Pikao fudbal sa Vlasima a posle tekme se tukao budacima sa njihovim navijačima, ispijao Čiču ispred prodavnice sa seljacima i psovao dete masonsko Klintonu... Ali, spičilo ga u vugla i sjebo se skroz. Jednog jutra se probudio sa uvodnim taktovima 'Ljubi se istok i zapad' u glavi i tada je sve otišlo u pizdu materinu.
- Ljudi, šta je sa Rokijem? Nema ga više da se komira sa nama iza STR 'Dostana' posle fudbalice, da nije ljut nešto, ili jednostavno postao papuča nedobog? Ma uzela ga ona njekova fuksa pod svoje, sto posto...
- Da si ti meni živ i zdrav, ona ga ostavila još prošle nedelje jer je pored njega toliko zagorela da je pobegla sa razvozačem hleba. Kažu da on ne izlazi iz kuće više, gleda njavu po ceo dan a kada ne gleda njavu jede sarmu i plače. Ukratko, čovek je proslušao Plavi orkestar.
Najiskrenije moguće zrnce mudrosti koje otac može ponuditi svom potomku. Ogromna životna filozofija u nekoliko reči kojom se prenosi vlastito loše ili dobro iskustvo da bi se mlađanom junoši pomoglo u sprečavanju budućih problema.
- Gde si se ti tako spremio? Picnuo si se kao Ivan pred emisiju...
- Ćale, znaš onu Milicu sa četvrte godine filološke?
- Znam...
- Otišli joj roditelji u banju pa sprema žurku večeras...
- Hm, tako je i tvoja mama spremala žurku... hoćeš da ti ćale da očinski savet?
- Ako baš moraš...
- Stavi dva kondoma, jedan može da pukne. Nemoj se zajebati kao ja...
... Šekularac, Mihajlović, Đorđeviđ, Iguaita. Lingvistička enigma za svakog prosečnog, a verovatno i natprosečnog Srbina, koja u prevodu sa nekog jezika treba da znači u stilu kao H osoba. Ko je doneo to? Jebeš li ga. Odakle? Jebeš li ga. 'Oće li otići? Jok more.
- Tebi ovo dobra riba? Ima vilicu a la Kurt Rasel, stub da pregrize.
Primitivna sredina ne postoji, postoje samo primitivni ljudi, a takvih ima u svim sredinama. Međutim, za pojedine beogradske gospođe (dame), to što neko nije rođen u Beogradu čini ga primitivnim, jer je zaboga, sa 19 prvi put video tramvaj, prethodno prvi put ugledavši zgradu sa više od 4 sprata. To što neko dolazi iz takve "primitivne" sredine postaje joj glavni argument u raspravi, koliko god da dotična gospođa nije u pravu. To najbolje znamo mi dođoši. Istina, nailazimo na odličan prijem kod većine, ali opet neki misle da su Bogom dani jer su "prohodali na asfaltu" ili jer su im pluća "puna olova".
Gospođa izvodi dete iz zubarske ordinacije. U čekaonici tišina, čuje se samo ona kako se povišenim tonom obraća prijateljici, takođe od njene vrste.
Gospođa: Izvadio mu je zub, samo, mnogo mi je čudno što ga šalje na sladoled. Kako to da posle vađenja ide na sladoled? To prvi put čujem. Ovaj mora da je u nekom Nišu naučio zanat pa ga šalje na sladoled...
Ja: Izvinite što se mešam, ali nisam mogao da ne čujem. Nije to samo zbog njega, svi zubari će vam tako reći, imam dosta iskustva. Vodite dete na sladoled, sad kad je izvađen zub ne treba da ga greje, već da...
Gospođa: Alo, dečko, jel tebe neko nešto pitao? Kakav je to način da mi upadaš u reč... Bla, bla, bla...
Ja: Izvinite molim vas, samo sam hteo da pomognem. (akcentovanje ovog "pomognem" je otkrilo moje pomoravsko poreklo)
Gospođa: E blago meni kad ćeš ti, pitaj Boga odakle si došao da mi pomogneš, bolje se vrati u tu tvoju sredinu odakle si, pa vi ližite sladolede posle vađenja dokle hoćete, a nas ostavite na miru. Koliko vas je Boga ti, ne mogu od vas ni u poštu, ni u prevoz, sad ni kod zubara...
Ja: Ne znam zašto ste nervozni, ali evo, ja primitivac imam jednu pesmu iz moje sredine da vas oraspoložim:
Mi imamo akva park,
akva park,
akva park,
mi imamo akva park
i zoo vrt!
Rečenica, kojom u prvi mah zbunimo sagovornika, da bismo kasnije u toku razgovora mogli da ga šetamo na kratkoj uzici.
- I? Koliko često si u Ugrinovcima?
- Pa ne znam, tu mi je baba, pa dođem u toku leta. A ti? Živiš ovde?
- Ma jok. Ja otkad sam izašao sa robije, svud sam pomalo. Za neki dan palim u Švabiju.
- A.... ti si bio u zatvoru?
- Ma, neko ubistvo u pokušaju, bezveze... nego, 'oćeš ti da se ljubimo u usta sa jezikom, m?
- Pa, ako moram...*
- Ne seri da si zveknuo Sanju pekarku iz Novog Sada?
- Pa da. Navukao sam je na staru "tvorza" foru, hehe!
- Silovanje?
- Ne, pokušaj ubistva.
- A da. I to pali...
