Feng-šui pojedinih baba sa prostora balkanskog poluostrva. Nezavisno od sadržaja šerpi, prijeđašnje smatraju da se po obavljenom ručku sve to treba zajedno utrpati kako bi se održalo bratstvo i jedinstvo kuvanih jela.
Unuk: E baba, je li ovo da se prospe?
Baba: Ne diraj to!
Unuk: A, ovo kerovima?
Baba: Ma to je za sjutra, samo malo da se podgrije.
Unuk: Pa jesi baš morala ražnjiće da mi pobrkaš sa pasuljem i punjenim paprikama?!
Ni klinac, a ni matora drtina. Tu je, blizu, malo mu fali, ali nema ono iskustvo i znanje da konačno stigne do titule. Nestrpljiv je kao keruša u teranju, nema onu smirenost i kuloću koja odlikuje majstora džedaja. Pripravnik koji ima velike snove, a ponekad i potencijal da ih ostvari ("Sila je jaka u njemu tip").
- Auuu, vidi kakva je ona žemska tamo, šta bih joj radio samo...
- Ne trči pred rudu, mladi padavane, daleko je sunce. Ona je Premijer liga, a ti tek praviš korake u nigerijskoj beton ligi.
- Ali gde da propustim priliku, vidi samo kakva je. Sunčanu ti ždraku, kad se nagne a dekolte sevne...
- Alo, mladac, pusti matorog da ti objasni neke stvari, a sad isključi tu svetlosnu sablju, nabošćeš u ovoj gužvari neku slučajnu prolaznicu, pašće šamar dok si rek'o ArTuDiTu.
Škola života. Mnogi su pogrešno shvatili ovu rečenicu, pa provedu skoro cijeli život na istoj, jer čovek se uči dok je živ.
Proces učenja, koji kako odmiče, sve više liči na trudnoću.
Čim ustanete i vidite sve one knjige, odmah dobijete jutarnju mučninu, a kod labilnijih ima i povraćanja.
Što je bliži "termin", sve više ste nervozni, imate iznenadne napade besa na ukućane, tražite podršku i razumevanje od njih...stalno ste gladni i često imate potrebu za određenom vrstom hrane(kod mene slatkiši).
Svakim mesecom ste sve više otromboljeni, jer vam učenje ubija želju za sportskim aktivnostima, a neposredno pred "termin" vam uopšte nije ni do sexa. Kad dođe dan D, isto se preznojavate i mučite satima do trenutka dok se sve ne završi.Kad položite, imate isti onaj blaženi osmeh kao majka kad prvi put ugleda svoju bebu.
Inače, u ovom slučaju je pobačaj češći nego kod trudnoće, a bogami i abortus.
Krofne imaju rupu u sredini. Krofna se dakle sastoji iz krofne i rupe, priblizno iste zapremine. Kada sa nekim delite krofnu na vama je da izaberete koji deo ćete mu dati.
- Daj griz krofne
- Čekaj da pojedem ovo okolo
Neki autori tvrde da je skraćenica od Gradsko Saobraćajno Preduzeće, drugi opet od Govno Sisa Pička, a svi oni koji se svakodnevno voze GSPom znaju pravu istinu:
Gore je Samo u Paklu.
Kupio sam Yuga. Ne trčim više za GSPom. Sada guram auto - bolja vežba.
Kaže se za nešto krajnje nepotrebno.
Niti mrtvi mogu napolje, a niti živi 'oće unutra.
Reč kojom vaš ćale proverava da li je sve te godine `ranio dobro dete ili blejača koji dane provodi tako što visi na ćošku sa zamlatama iz kraja kojima su najpopularnije reči ler, tal, flop, ket, zle itd.
-Sine, donesi mi buksnu.
-E ćale zvao sam ja Džonija ranije, kaže da nema ništa do sutra...Bedak, a?
-Ma jebaću ti ja mamu narkomansku, mislio sam na onu drugu buksnu da spojim žice na kolima! A sad ćeš propišati majčino mleko.....Ženo, daj kaiš!
Čest pridev za nekog našeg prvog nešto.
Za neke pozicije stvar je jasna, dok je za druge mrtva trka...
-Prvi srpski učitelj - Sveti Sava
-Prvi srpski reformator - Dositej
-Prvi srpski izdajnik - Vuk Branković
-Prvi srpski vampir - Sava Savanović
-Prvi srpski obaveštajac - Milan Toplica i Kosančić Ivan
-Prvi srpski kamikaza - Stevan Sindjelić
-Prvi srpski Dejan i Saša Matić - Filip Višnjić
-Prvi srpski ustanak - prvi srpski ustanak
-Prvi srpski poraz - klikni ovde
Isto što i Piroćanac u Beogradu.
"Izete mi jajca, 'te!
Turil s'm si djozluci i kur će me razbirate k'd čutim.
Nes'm ja kriv što je Vuk Karadžić iz Beograd. Kvo?!?"
Laskavo zvanje koje su neki ljudi stekli na isti način kao što je i stonoga dobila ime.
Ne zato što ima 100 nogu, već zato što veliki broj ljudi ne ume da broji preko 16.
Jeste, rode, opustio si se ti mnogo. Otadžbina te traži. Već više od 10 godina živiš u blagostanju, malo li je? Trebaš državi. Ne može ona samo da daje, moraš nešto i da vratiš. Da se razumemo, svaka država daje, ali naša je posebno izdašna.
Jel te je uvek saslušala kad ti je nešto trebalo - jeste. Ako si besan - demonstriraš, po kiši, zimi, vrućini. Država te pusti ta se izakaš, a i zdravo je biti na otvorenom prostoru, ona brine za tvoje zdravlje.
Ako si se kojim slučajem razboleo, ništa ne brini, država ti da tvog ličnog doktora, doturiš 300-400 evrića, bog da te vidi. Lekovi obaška. Pa gde to još ima?
Trebaju ti isprave? Nikakvih problema nema, jedne noći čekaš za broj na listi čekanja, druge noći čekaš da te pronađu na listi čekanja i već sledeće četiri noći uredno čekaš. Šta, ti bi to kao bolje organizovao?
Hoćeš da se obrazuješ? Izvoli sinko, negde skupo, negde malo skuplje, ali zato će diploma imati dupli ram da bolje skuplja prašinu.
Posao ti treba, kažeš? Sve u svoje vreme, sinovče, proživi dok si mlad, da te ne pita starost gde ti je bila mladost.
Imaš decu? Pa čuvaj ih onda. Jel treba država da ti pravi obdanište samo zato što je tebi bilo lepo, pa nisi hteo da ga vadiš?
Radiš, a mala ti plata ili je neredovna? Jedno po jedno, važno je da ti imaš posao. Jel znaš bre ti koja je kriza? Mislim, neka jeste, zar ne?
Kasne penzije, deko? A gde, pa ti, žuriš, da te pita čovek? Da nećeš u grob da odneseš?
Još uvek nisi zadovoljan? Pa jesi glasao? A, jesi? A što se mešaš u ono što ne znaš? Čika Sima to svakako zna bolje. Zemlju treba da vode ljudi iskusni, sa rezultatima. Jok, ajde da dovedemo neke štrebere i picopevce koji ne znaju ni gde ima dobra jaretina pod sačem? Ne ide to tako, zemljače.
Ne valja ti ovde? Molim, široko ti polje, tamo samo tebe čekaju. A iako uspeš, opet ćeš trebati čika Simi, jer on voli svoju dijasporu, mada su ovi škrti za kintu, ne pitaj. Kao da su ovi ovde svi ludi što plaćaju akcize, poreze, prireze, TV pretplate, kamate na kamate i slično, pa oni treba da dođu iz belog sveta da nam sole pamet. Batali te priče, takav nam ni ne trebaš. Ne razumeš, a? Uncle Sam needs you, šta se praviš blesav!
E, tako. Zato se nikada ne pitaj šte je Otadžbina tebi dala, već koliko si ti dao njoj.
Dakle, sinko, spremaj se. Ne treba da te zanima gde i za šta ratujemo, tvoje je samo da pogineš k'o čovek. Jer, za koji moj, i živiš?
Omanja rasprava kriminalaca u lokalnom kafiću, čiji je veći i bolji.
-Znači tvrdim! Moj krst je od 23-karatnog zlata i bolji je od tvog!!!
-Kakvi bre zlato, ja sam svoj uzeo na Hilandaru, osvećen sa draguljima!
-Ma zajebite obojica, ja sam svoj platio 2 soma u Rusiji ! Šljaka me odlično! Bez da sam imao kletve ili bušene gume, da kucnem u drvo!
Jedan od najzanimljivijih običaja smišljen da bi se alkoholisalo. Kada se kupi krava/auto/stan/bicikl/motor/ovca/spejsšatl, kada se dobije ćerka/unuk/vozačka dozvola/diploma/budžet, kada se uradi bilo šta što za sobom povlači robno-novčanu ili robno-robnu razmenu, pa čak i kada se svinjče kolje, srpski seljak, domaćin ili uzorni građanin mora da za komšije, rođake, poznanike, prijatelje, lokalne političare i pripadnike javnog reda i mira pripremi najmanje 5 litara žestine i 50 litara vina da bi izmirio potrebe Alvaluka. Inače, Srbin poštuje alvaluk! Sve čini za Alvaluk!
Pera - Brate kupio sam telefon preko EmTeEs-a za dinar!
Kiza - Alvaluk!
Pera - Koji crni alvaluk? Šta radiš to?
Kiza - Zovem Crnog, Džonija, Daksa, Aleksu i Mariju da dođu sad na alvaluk!
Pera - E da ga jebem! ĆALE!
Ćale - Šta je bre pička ti materina neradnička?
Pera - Ajde, dolaze na alvaluk ortaci daj neki keš da kupimo nešto.
Ćale - Opa! Alvaluk! Ženo, peci kafu, zovi kuma i rodbinu!!!
Dopunsko pitanje nakon kojeg svaki stanovnik jedinog pravog i jedinog međunarodno priznatog Brda, Banovog Brda, poželi da polomi kosti sagovorniku koji mu je postavio spomenuto podpitanje, pritom ređajući u mislima brzinom svetlosti sve živo i mrtvo u familji dotičnog. A kao šlag na torti, sagovornik je obično iz neke žešće vukojebine, i kako to on pita mene "S kog Brda?"?!?!
Sa druge strane, žitelji ostalih beogradskih brda (Petlovo, Julino, Labudovo, Kanarevo, Glumčevo, Lekino...) začudo apsolutno priznaju inferiornost njihovih brda u odnosu na Banovo. Za jedan broj brda Banovo Brdo predstavlja centar sveta, jer gde god da izlaze i sa kim god da se nalaze, Brdo je za njih obavezno odredište. Dušu dalo ako ste sa Brda, jer posle kasnih izlazaka i napijanja (u trenucima kada vam se razum toliko pomuti da i vi sami zaboravite koje je brdo u stvari Brdo) privilegija što ste sa Brda vas jedino može odvesti u mekanu posteljinu pre nego što su oni sa ostalih brda ušli u autobus ili taksi.
U kantini fakulteta, sediš sa ortakom iz srednje škole koji je na drugom smeru, prilazi neka devojka koju on zna iz svoje grupe. Upoznajete se, ide priča (pri tome ne možeš po govoru da zaključiš odakle je) i u jednom trenutku:
Devojka: A odakle si ti?
Ti(ponosno): Ja s Brda, ti?
Devojka: S kog Brda?
Ti(u sebi): Uuuuuu, šta ti meni s kog Brda. Ovo ti nije trebalo, taman si mi izgledala kao dobra devojka!!!
Ti(na glas, pritom krajnjim naporom pokušavaš da ti se što manje vidi Žila ludara): Ooovaj sa Banovog.
Devojka: Aaa pa tako reci, otkud da znam sa kog brda, ima ih vala ovde u Beogradu kolko 'oćeš.
Ti(sa izveštačenim smeškom na licu uspeš da izgovoriš): A jest', u pravu si.
Devojka(kao zamšljeno): A ček ček, to ono tamo pored sajma, pa od Ade gore uzbrdo?
Ti(počinju da ti poskakuju prsti kao da sviraš dugmetaru ali se nekako ipak obuzdavaš): Uuu pa vidi ti sve znaš!
Devojka(sad ona ponosno, samo ne znam zbog čega): A pa da, išla sam na Adu dosta puta od kako sam ovde. Mislim ne na džoging, futing, golf i to, nego znaš ono Tajm Aut, Seks i grad, Piplz, Šuma, Mani Peni...
Ti: Ma da. Nego, šta reče odakle si ti?
Devojka: Iz Predejana, to ti je kod Leskovca, Jablanički okrug.
Ti(hoćeš da eksplodiraš, u sebi): Mamu ti je'em, ja znam gde je to tvoje selo a ti ne znaš koje brdo je Brdo!
Ti( na glas): Aa kako ne znam, tamo smo se oždrali od ćevapa ko nikad kad smo išli na ekskurziju, (okrećeš se ortaku) jel se sećaš?
...Dogovaraš se sa ortacima oko izlaska, i ne znam zašto ali uvek moraju da te pitaju je'beno pitanje "Gde se nađemo?".
Petao: E ne mogu pre pola jedanaest nikako da stignem, imam trening.
Ti(Brdo): Ma okej, mi se nađemo ranije da drmnemo koju i da se malo zagrejemo a ti kad dođeš onda krećemo.
Petao: Aj, a gde se nađemo?
Brdo: Jel me zajebavaš, da nećemo u Barajevu, aaa?
Petao: Ahaha, okej.
Labud: E a 'de ćemo mi?
Jula: Stvarno, gde bi mi mogli da se nađemo?
Brdo:Na Brdu kod je'enog Siti Hola!!! Kao i uvek!
...
Kao i svako živinče, najsrećnije je kad ga pustimo na pašu.
A što je trava kvalitetnija, blejanje je veselije.
Zapovest, koju treba apsolutno poštovati. Nema potrebe da lažete, prospite im istinu baš onakvu kakva je, baš kada biste da slažete, i niko vam neće verovati. Važno je samo dobro podesiti ton.
"Ženo, šta si ti to radila na poslovnom putu?"
"Pa šta se inače radi na poslovnom putu? Sklapala nove ugovore i jebala se sa šefom, šta bi drugo?"
"Hahahaaaa, znaš zašto te volim? Zato što me uvek nasmeješ!"
