Čekajući dok se ne oženim i napokon konfiskujem jedan od mnogobrojnih setova za ručavanje kao i čaše od rumunskog kristala koje već godinama čekaju neku meni nepoznatu priliku, setih se stare "gorenje" veš mašine koju smo pre par godina promenili, jer je proširila radius kretanja tokom centrifuge i pretila da polako napusti kupatilo i ode u posetu "obodin" frižideru, svom dobrom ortaku iz radnje. Ei Niš te-ve smo promenili pre par godina sa nekim panasonikom, koji je posle par meseci kad smo krečili pao na ekran te nam vratio naš dobri stari Ei koji je podsećanje na svoju prisutnost umeo da iskazuje na taj način što ti digne sve dlake sa ruku na metar ipo od njega. Elem, nakon uspešnih 23-4 godine radnog staža, iz trećeg puta smo ga uspeli poslati u penziju. Danas je taj dan, kada smo odlučili da više nećemo da koristimo noževe iz starog NDR-a jer nema smisla da ih oštrimo do drške, te prelazimo na onaj set iz Čehoslovačke. Odo da jedem..aj prijatno.
Odvaljena od stene, žena prenaglašenih oblina nastalih nasumičnim taloženjem masnih naslaga nedefinisanog oblika koja iz daljine, a bogami i blizine podseća na ogromni džak krompira sa sposobnošću govora. Da kojim slučajem evolucija nije učinila da čovek hoda na dve noge, ne bi se znalo gde joj se završava dupe, a gde počinje glava.
Krompiruša pazari na pijaci - Dobro jutro. Pošto džak krompira?
Čiča iza tezge (kez od uva do uva) - Za Vas gospodžo, 250 dinari!
Glavni argument, malog čoveka, kojim opravda svoju nezavidnu materijalnu situaciju, dok vreme provodi vodeći tuđe živote i čekajući da mu sve padne sa neba.
-Vide li novog komšiju, baš je lepu kuću napravio.
-Lopov. Znam ja. Nakr'o pa sad pravi. Ja jeste da nemam, al' bar mirno spavam!
-Ali on je...
-Lopov! Tajkun! Šupak! Jeste... Znam ja!
Izraz koji koristite kada vas neko nečim ponudi, a pre toga ste krišom pojeli 20 komada.
Izraz za potpunu zabit i pustaru. Nastao zbog toga što se vukovi pare uvek podalje od čopora i bilo kakvog društva uopšte. Ni do danas nijedan naučnik ili istraživač nije uspeo da snimi parenje vukova u divljini. Zato je ta zabit verovatno mesto gde se vukovi pare, tj. vukojebina.
Recimo ostrvca u Mikroneziji. 1968. godine jedan britanski istraživački brod je pristao na jedno ostrvce gde ih je iznenada napala četa japanskih vojnika. Ispostavilo se da su Japanci u stvari vojnici iz 2. Svetskog rata koji nemaju pojma da je rat završen 1945. jer radio stanica koju su imali nije hvatala nijedan signal. Bilo je potrebno oko 2 meseca ubeđivanja, bacanja letaka, novina, fotografija modernog Japana itd. da bi ih ubedili da je rat završen. Ali, pristali su da se "predaju" tek kada su njihovog generala, koji je već odavno bio u penziji, lično doveli tamo da im naredi predaju. Tako ti je to kada 23 godine posle rata živiš u vukojebini.
Rečenica koju izgovara muškarac-tinejdžer dok jaše na talasima testosterona, naložen do besvesti, u trenucima kada surova istina da je bio seksualno izmanipulisan još uvek ne uspeva da probije testosteronsku blokadu. Rečenica upečatljivo prenosi mešavinu iščekivanja "nečeg više" sa strepnjom da se to neće dogoditi, unetu nekim unutrašnjim glasom koji je za trenutak nadjačao testosteron. U glasu se najcešće može naslutiti mladalačka neodlučnost oko toga da li to pitanje uopšte treba postaviti. Dalji razvoj situacije obično demonstrira da bi ćutanje bila daleko bolja opcija.
Pubertet efektivno prestaje onog trenutka kada prestaneš da izgovaraš ovakve stvari.
Izraz koji opisuje mladost i ljubavni život naših baba i deda čiji smo i mi proizvod. Nijedan deda ti neće otkriti kako se upoznao i zabavljao sa babom. To je tajna. Taj vakuum između begendisanja i svadbe se jednostavno šifrovano zove: "Igrali u kolu jedno do drugog".
Unuk:"Deda kako si se ti zabavljao sa babom?"
Deda začuđeno: "Kako, kako!? Prvo se gledali a posle igrala u kolu do mene!"
Tišina...
Saznanje da je on iz jednog odigranog kola našao ženu svog života poražava. Danas, šezdeset godina kasnije, njegov potomak mora da dubi na glavi sa ružom u ustima u zakupljenom separeu ne bi li ovlaš prešao preko nečijih sisa. A on...On iz jednog običnog fingeringa babine ruke dok je skakao u kolu dobio ženu koja mu pere noge bez pogovora i rađa po petoro dece.
E zato njima nije jasno: čemu današnja narkomanija, čemu kasni izlasci, čemu ladan beton. Zato njega i zovu Matori a nas običnom omladinom.
- Tango je tužna misao koja se pleše.
- Kolo je vesela igra koja sise trese.
Crvena, 'iljadarka, Vajfert, ali u jednini. Sama za sebe, usamljena poput asocijalnog Rušanjca na koncertu alternativnog benda u sali Doma omladine, izgubljenog u odsjaju crvene farbe za kosu riba koje mirišu na voćne kupke i duvan.
Tričava, razdrndana, spremna da bude potrošena na marginalne stvari, ali opet u podsvesti jednog siromaha veličana, jer jebem mu mater, ne može da bude malo ako ima četiri cifre.
Deda se isprsio i našao za shodno da na taj način nagradi čitavu godinu provedenu u čitaonici, Galatasaraj je dobio Bešiktaš, nebitno. Dobio si je, imaš je. Jebena crvena, ona je glavni adut tvoje večeri. Danas vredi samo deset jevreja, ali zahvaljujući njoj ćeš da cirkaš, naduvaš se, voziš se taksijem od Bulevara do Opova, ili da uradiš neko slično sranje koje potvrđuje da tvoje sitne, paorske želje samo dodatno potvrđuju tvoju prosečnost. Znaš da ne možeš, ali kurva se i dalje crveni, daje taj manijački bust kao nekad. Danas je samo gajba piva, a i dalje se busa kao da vredi par pristojnih patika, krv li joj jebem crvenu.
- Večeras Pera završava skank, matori se isprsio somundaru.
Brzi voz izgleda isto kao i putnički voz, kreće se istom brzinom kao i putnički voz i sedišta mu nisu ništa udobnija nego u putničkom vozu. Razlika u ceni karte se pravda time što brzi voz, za razliku od putničkog voza, ne staje na svakoj stanici pa bi, u teoriji, trebalo brže da stignete na odredište ako putujete brzim vozom. U praksi, brzi voz iznenada stane negde gde nema ni stanice ni kuće na vidiku, samo jedna ovca koja vas tupo gledaa zvačući travu. I tako brzi voz stoji... i stoji... i stoji... a ovca pase ... i pase... i pase...
Putnik može tada od dosade pomisliti: "Kako je glupa ova ovca, samo stoji tu i pase".
Ovca tada može da pomisli: "Da, ali ja bar nisam platila da budem na ovoj livadi".
Čovek koji predstavlja pravu enigmu za voditelje što se tiče njegove najave u emisijama. Osoba koja je toliko superiorna u odnosu na svoj bend, da neće da se smatra delom istog, a opet toliko inferiorna da ne može da nastupa solo.
-Dobro veče, sa nama je večeras Goran iz OK benda.
-Ispravka, ja nisam iz OK benda, oni su posebno, a zajedno sa mnom čine celinu.
-Dobro, sa nama je večeras Goran OK. Ne, ne valja, da probam ovako, sa nama je Goran Okbend!!!
-Ne, ja sam sam, nema benda..
-Sa nama je Goran!
-Ne zna se na kog se misli..
-Ugostili smo Gorana Okej!
-Gorana Okej? Jesi ti normalna?
-O jeb... Kako se ti uopšte prezivaš?!
-Gluhaković.
-Gluh... Saaa nama su večeras Goran i OK bend, bez benda! (šapćući) Budeš li se bunio, nabiću ti štiklu u uvo pa ćeš opravdati prezime!
Morbidan način da se našališ sa anoreksičnom devojkom.
-e de si Saška bre, baci kosku..
-e odvratan si majmune!
Narodska alegorija delovanja trgovačkog zakona ponude i potražnje. Pas iz ove ilustracije deluje sebično, ali ne. On je ustvari vrhunski prepreden, jer zna da će, ako tu kosku više nema, ona vredeti mnogo više, te zato gomila u suštini beskorisne koske kao Židov zlato.
Primenljivo na sve oblasti života, od bankarstva do ljubavi...
- Aaaaaa! Odlepiću od njega. Već peti put me zove danas. SMOR!
- Što ne raskineš s njim?
- Pa ona krava iz ekonomske da bude sa njim? Ne može.
- Pa šta? On ti se ionako ne sviđa.
- Eeee...
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
- list sa najvećim (ovde normalne novine obično stave tiraž) u celoj Srbiji.
Krajem devedesetih godina dvadesetog veka u Srbiji je počeo da izlazi list pod nazivom "Naša Krmača". Glavni urednik je bio Petar Lazić. Za list su pisali sve sami biseri, uključujući i Inspektora Blažu.
Po svojoj sadržini najviše je podsećao na list "Feral Tribjun". List se sprdao sa dnevnom politikom i posebno sa Slobodanom Miloševićem. Zato su ga mnogi smatrali "opozicionim", iako je su se posebno slatko sprdali i sa tadašnjom opozicijom, tzv. "impotentnom". List su krasile gomile montaža sa slikama sa porukom, gomila testova u kojima su ovekovečili gluposti ljudi koje su se dešavale u to vreme. List je jedino ima porblem, jer su se gotovo slobodno koristile slike pornografskog sadržaja. Sa druge strane, vodlili su računa o slaganju stalnih rubrika koje nisu trpele na formi iako je list na svake dve nedelje na svoj način izveštavao o dnevnoj politici Srbije.
Poseban detalj je da su novine bile štampane na ogromnom formatu i da posle čitanja ostaju ruke prnjave od boje kojom su štampana slova. Kvalitet papira je takođe bio loš. To objašnjava činjenicu da je neko naložio moju kompletnu kolekciju Naše krmače.
U listu je izlazio i podlist "BRE" koji se kasnije odvojio. Oba lista su se ugasila početkom dvadeset prvog veka. I to negde u vreme kada će se pocepati tzv. "demokratska" vlast Srbije na dve strane. Bojim se da je tu negde i redakcija istog lista pukla na dva dela.
Kada nešto nije na zadovoljavajućem nivou, ali ipak završava osnovne potrebe.
- A, b'e, ne mož' da stavljaš točak od Kavasakija na Fiću, je l' si normalan!?!?
- Ma, će pomine...
Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.
Reakcija. Klimaks. Vrhunac ''usrah se u gaće od sreće'' uzbuđenja. Nirvana na treći. Šamar u facu depresiji. Trip sedmog neba.
-Jao brate, slušaj spiku. Znaš onu malu Jelenu iz komšiluka?
-Kako ne, jao kako bi je...
-Pazi sad! Sretnem je ja danas kad sam izlazio iz ulaza, ona ful. Helanke, topić, štikla, bulja, usne, sve bre! Ja joj se javim.
-Dobro, dalje?
-Slušaj sad. Ona se meni javi isto, i zaustavi me. Ja, u fazonu, oukeej. Samo ona kaže: ''E dolazi mi drugarica danas iz Nemačke, nismo se dugo videle, a meni je mali stan. Znam da ti imaš onaj dvosoban veliki, jel bi bio problem da ostanemo kod tebe jedno nedelju dana''?
-...... :megasvrš:
- :megasvrš:
-Koma brate.
Odjeb par ekselans kojim stavljate do znanja da nećete da prisustvujete nekom dosadnom dogadjaju. Jednostavno boli vas patka za to i nećete uzalud da trošite vrijeme na glupos'.
M: Brat, ajmo do Topolice, igra Mornar protiv Gorštaka basket.
Dejan: O'ma dolazim. Samo da isfeniram jaja.
M: Aj čekam te tam... A?
D: Neću d'idem. Zabolje me uvo za Mornar.
Njega prati kiša. Poznanici dotičnog uvek voze u suprotnom smeru, pravi prijatelji, na koje uvek može da se osloni i pozove da ga prebace do željene destinacije, su trenutno u Zanzibar, ispskan do gole kože od strane čuvenog dueta "zadnja traktorska guma - bara na putu", na duhovit ček-ja-da-te-pojebem izraz lica traktoriste odgovara već-sam-doživeo-nervni slom osmehom. Taksi nikad ne zove iz principa.
