
Нигдје друго није могао да нађе ангажман, покуњио се и дошао у Србију. Па да,чуо је приче да су Срби зајебан, насилан народ који не воле неког са малко тамнијом бојом коже.Долази као на ослужење затворске казне, тихо и опрезно, загледајући се око себе и посматрајући лица.
Чудно, сви су некако љубазни и срдачни. И људи на аеродрому,и заступник амбасаде, и пролазници. А шта тек рећи о таксисти који га је хтио готово пољубити када му је овај дао напојницу од 20$. Примјетио је да га жене непрестано загледају испод ока и смјерно му се смјешкају. Ихх, па није овде толико лоше...
Још се понекад са сјетим моје наставнице Бранке која ми је у основној школи предавала енглески...Увијек је долазила у тјесним фармеркама и блузама са често дубоким деколтеом, нашминкана, напарфемисана и сва некаква своја, горда и поносна. Често сам се тада питао:"Како јој директор дозвољава да оваква долази у школу"? Временом схватих, научивши свијет гледати из другачије перспективе:"Наравно, и он је мушкарац". Корачала је хитро и брзоного, праћена погледима напаљених клинаца у пубертету и већ оматорјелих наставника.Па да, знала је да је сви гледамо, па се често, као случајно, сагињала да пише на дну табле...
И сад се сјећам се тренутака које сам провео мислећи на њу, стално мјењајући пожутјеле гаће, уплашен да случајно неко не уђе у собу. Чак и Мишо који је у нашем разреду важио за клинца сумњивог сексуалног опредјељења често би се загледао у њено дупе и на трен некуд одлутао...
Била је на прелазу у тридесете, ваљда те критичне године када се већ почињеш бринути да ли ћеш наћи неког довољно доброг за себе и своје међуножје. Није је занимао ниједан локални шмекер нити старији, озбиљнији мушкарац.Не знам, можда је само тако изгледала, а и није на мени да судим.
Једном су у нашу школу дошли су неки Амери,готово сви обојени (да простите на изразу), спремни да дају неку донацију школи и она се одмах понудила да буде преводилац. Тих дана смо је виђали стално с огромним чамугом (који се туда шеткао обилазећи школу) , долазила је на час обучена као за излазак у град; одмах по завршетку часа журила је да се види с њим.Тада смо први пут видјели да се непрестано и незаустављиво смије.Искрено или не, никад нисмо сазнали...
Окончала се школска година, дошла нова, а школу су нам реновирали и била је готово као нова. Све је било некако чудно и неуобичајено, за нас чак и превише. Шок је услиједио тек када смо на часу енглеског затекли новог професора. Она више није радила у нашој школи.
Кажу отишла...Заљубила се за кратко вријеме и сад живи с њим у Њујорку, граду о коме је нама с огромним усхићењем причала.Тај час био неуобичајено тих...
Не знам, можда јој је лакнуло кад је побјегла из мемла и блата малог града, можда је само остваривала своје снове. Нас ионако нико није ништа питао, а и као да је то било важно...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Одрадила посао и нема је више. :Д Добра дефиниција. +
Mišo :D