Stan koji obično prvo čuješ na ulazu u zgradu, osetiš kad se popneš na sprat i vidiš tek kad dodješ do vrata. Higijena je iz njega izbegla, a stvari se dovedu u red kada gazda dolazi po kiriju, i delimično kada se nešto privodi. Jednom rečju, zreo je za svaku postojeću inspekciju.
Kuhinja je u takvom stanju da vas je i mister Muskolo prokleo, osveživač joj odavno ne pomaže, a javlja se ideja da sudove bacite i kupite druge. Frižider je progovorio. Kreveti su nenamešteni, knjige i papiri su svuda razbacani, fotelja nije u funkciji od silnog veša koji je na njoj, zavese su požutele, a u kupatilo komotno možete da zatvarate čudovišta da malo i ona osete strah.
Tepih polako postaje jednobojan, paučina može da posluži kao mreža za odbojku, na ormanima prstom možeš da ispišeš "Obriši me", ostavu ne otvaraš da ti nešto ne bi palo na glavu, a veš će se odneti na pranje kada se konačno utvrdi na koga je došao red da ga odvuče do perionice (pregovori su počeli pre dve nedelje, i njihovo okončanje se ne očekuje dok se ne ostane bez čistih gaća i čarapa).
Stan se uvek sredjuje odredjenim danom, sutra, a jedino dobro u svoj toj priči je što uvek pred slučajnim gostima možeš da okriviš ovu dvojicu..
