Još jedan od zanata u izumiranju.
Gazda-Guja iz Donje Livadice koji je svojim šatorom po vašarima širom Srbije sedamdesetih i osamdesetih nahranio i napojio više ljudi nego što ih ova država danas ima!
A tek kakav je menadžer bio! Nema pevača ili pevačice narodnjaka, iz tog vremena, koji nisu pevali pod njegovim šatorom, a mnogima je to bila i odskočna daska.
Sedmojulski vašar u Požarevcu...već od ranih popodnevnih sati pred šatorom se okreću što prasići, što jagnjići, cirka 15-20 komada. Kako je koje pečeno, zamenjuje se novim. Odmah tu na ćošku šatora, daska, vaga i majstor sa satarom i nožem prodaje vruće pečenje na kilo. Osam roštilj eksperata radi na desetak kvadratnih metara prekrivenih pljeskavicama, šniclama, kobasicama...ljudi čekaju u red, sve što je gotovo, prodaje se istog trenutka! Pod šatorom bar, nekoliko ovećih korita u kojima sa gromadama leda plivaju flajke piva, vina, Cockte i Jupi-ja za decu i antialkoholičare. Rakija se služi na magacinskoj temperaturi. Prostor oko ulaza u šator oblepljen posterima izvođača ove godine: Radiša Urošević, Nada Topčagić, Dobrivoje Topalović, Izvorinka Milošević...E, kad krenu da pevaju, tamo oko prvog sumraka, ne staju do zore!
I tako tri-četiri dana...
Priča se za gazda-Guju da je posle svakog vašara nosio pare kući u džakovima.
