Strah i horor ulaze na mala vrata, mada to nije čist strah to je više jedno začuđenije, jedan znak na putu za tamnu ogromnu šumu na kome su nalepljene te crno bele fotografije bolesnih ljudi: traže se, poslednji put viđeni u udžbeniku za bilogiju, osmi razred. Koja je svrha njihova bila: da razore dotad jasno podeljen svet da ubace crva sumnje u dečiji um, pa kao što će na jednoj strani poprečni presek na kome se slučajno naziru i pubične dlake otkriti svu sladost utrobe iz koje su skoro izašli i u koju će se uskoro vratiti tako ih na sledećoj strani već, žlezdanoj, čeka hladno crno belo otrežnjenje i više od toga: jezovita hladnoća slika fotografisanih kao u ambulanti pri radnom logoru slovenskog imena otuđenog nemačkim natpisom: Smertzovitze: buljava žena, kratke kose, izbezumljenih očiju, koje kao da nikad nisu trenule, koje gledaju iz srca te sive zamagljene opne loše kopirane slike i pored nje, do pojasa goli čovek uvećanih nesrazmerno delova tela, ogar, golem, jeti, iskopan iz sibira na mesto gde je udario meteor: slika a 1 slika a2: osobe obolele od Bazedovljeve bolesti, čak su i na ime naučnika mislili jebeni Bazedov, Karl Adolf fon: kamera koja zumira ovu pločicu se odaljava i mi ga vidimo celog, sa naočarima crnog okvira, kako sedi, bez mogućnosti osmeha, oko njega psi u kavezima u podrumu crnog svetla, on, smiren ledenog lica provodi eksperimente dalje: zamagljeno, u durgom planu, dva poveća kaveza u kojima se naziiru lica čoveka i žene. Bazedov drži medicinu u malom prstu s tim što je na početku igrice kada se biralo opredeljenje on birao neutral evil: na kraju sasvim hladnokrvno dok topovi sve jače gruvaju, ubrizgaće sebi otrov, bez trunke straha, prepoznaće simpotme i crći – to je tako logično i smisleno da on skoro uživa u tome mada je i uživanje samo jedno obično lučenje sokova - beda dakle materijalna i to je poslednja misao pred ništa.
A može i ovako, ja u školu idem i dobar sam đak slažem travke mirišljavke tri od četri ostalo sam uzeo od brata cepam knjigu na kraju godine uvežbavam psovke s Rogozne kušam gorku matorost izvlačenjem zrelog šlajma: zalepi se dobro u čopor ko balegom kad šljiskaš kolibu dok listići pocepane knjige odoše u junski topao vazduh a na jednom delu iscepanom i te dve slike ulepšane brkovima i bradom osobe obol.. pa na krov pa u oluk pa kroz oluk julskom kišom na ulicu pa dole u još jednu pa sve dole do potoka košutnjaka cigana smetlišta i do kraja sveta, van.
Oprostiti. Izdržati sve nedaće koje nam je (ne)prijatelj zadao, a pritom ostati smiren i ne iskaljivati se ni nad kim. Ali, nemoj zaboraviti sve što ti je isti uradio, najebaćeš.
-Đe li je ona prositutka, jebem joj majku...
-Ej bre, na kojim si drogama? Ku'ćeš?
-U pravu si. Neka, neka, prežvakaću ja to, ali samo nek me još jednom ponudi... Zarazila me hivčinom, seme joj se ogadilo...
_________________________________________________________________________
-(čita poruke) :TRŠŠŠŠŠ:
-Dragi, pa šta si to uradio?! :šmrc:
-Varaš me sa petoricom, fukso! Marš napolje!
-To su mi drugari iz srednje...
-Ma ne zanima me... Čekaj, čekaj, imam bolju ideju. Idi lezi u krevet i čekaj me, ako hoćeš da prežvaćem ovo što si mi nanela...
To je retardiran način da metodom ''šta bi bilo kad bi bilo'' nateraš nekog da prizna nešto što inače ne bi nikad priznao i tako otkriješ neke njegove skrivene, krajnje sumnjive porive.
Ko je gledao ''Dogmu'', ''Džej i Tihi Bob uzvraćaju udarac'' i ostale filmove gde se oni pojavljuju, zna o kakvim se majstorima iznuđivanja radi. (tačnije, Džej iznuđuje priznanje, a Tihi Bob klima glavom, jer inače ne bi bio tihi)
No. primeri govore više od hiljadu reči (prva dva iz filma, treći iz života):
- Je li, je l' bi se jebala ti sa mnom?
- Ne bih.
- Ih, sad! Baš nikad?
- Nikad!
- Nikad, nikad?
- Ama, nikad, pusti me.
- A zamisli, dođe sudnji dan i ostalo ti je još dva sata života i hoćeš da ih iskoristiš na najbolji način. Je l' bi se onda jebala sa mnom?
- Pa, šta znam... Bih, verovatno.
- Ha-ha! Vidiš da bi se ipak jebala sa mnom.----------
- Sinak, je l' bi jeb'o ti ovcu?
- Ne bih.
- Nikad, nikad?
- Ma, beži, bre, jesi lud?
- A zamisli da si ovan!
- Ma, idi, bre!
- Zamisli da si ovan i da naletiš na usamljenu ovcu u polju i da te pogleda onako pohotnim okicama!
- Hm... Pa, bih onda.
- Aaaaaaa! Jebao bi ovcu! Manijak bolesni!----------
- Je l' bi pojeo govno, da ga sad neko isere?
- Ne. Što?
- A zamisli sad, neko ti kaže da život neke osobe do koje ti je stalo zavisi od toga da li ćeš da pojedeš govno, petsto grama. Ako pojedeš, sve okej. Je l' bi ga pripremio onako lepo, i gurmanski ga smazao?
- Pa, šta znam... Bih onda.
- Kako bi ga pripremio?
- Prvo bih ga dobro izdinstao... U stvari, iseckao bih sitno crnog luka i stavio da se peče, ali da ne izgori skroz. Da bude hrskavo. A ako je pseće onda ga izmrviti i pošmrkati iskusno. Treba staviti i začin koji ima jak ukus i koji će dominirati nad ukusom govneta. Nego, ne znam da li bih ga posle jeo kašikom ili rukama. Verovatno kašikom, onako iz činijice, kao sladoled. Pa ga preliješ čokoladom ili topljenim kačkavaljem. Mmmmmm... Jedino bi mi bilo malo mnogo 500 grama, na dijeti sam.
- Čoveče... 'Ladno bi jeo govna! Ha-ha!
Tatko na internet. Virtuelni nadčovek. Svoju natprosečnu inteligenciju potkovao širokom erudicijom, a usavršio korišćenjem novih tehnologija i advensd skilom pretraživanja. Lik koji će svojim britkim stilom nepogrešivo analizirati bilo koju pojavu, u bilo kojoj sferi, u bilo koje vreme. Sa izuzetnim zadovoljstvom će podeliti svoja znanja i iskustva sa vaskolikim digitalnim življem i možda već ove godine dobiti treću nagradu za tvit nedelje iz oblasti ''Manjinska prava u Srbistanu''.
Obično bubuljičavi štreber željan pažnje, sa hipsterskim đozlucima dioptrije ekvivalentne sibirskoj temperaturi u rano proleće.
Mlad mesec: Dragi Maže, interesuje me Vaše cenjeno iskustvo sa uzimanjem ajsa?
Mag: O, Mlad mjeseče u prvoj četvrtini (gledano u tepsiju bureka u smeru kazaljke na satu, hnjo, hnjo), u zao čas odluči se ti konzumirati vaki dspi! No, reći ću ti da odgovor krije se u postu od 12Kb na jednom serveru lociranom u gradu Katmanduu, na dva dana guglanja virusnim poljima fajervolovima zaštićenim, dakako. Tamo jedan joga-šaman-nirvana-guru-šesti-dan napisa sitnu knjigu indžijelu koja tebe interesovati bi mogla. Ako, pak, neuspešan budeš u misiji ovoj, vrati se k meni i Mag prosvetliti tebe će! Haug.- Alo, Uki, imam neke klince punišiće ovde u kraju, radili bi ajs. Je l' imaš ti to na lageru i kak'e su haludže?
Kvalitet prevoda neke strane pesme. Ako je pesmu, na primer, francuskog simbolizma preveo pomenuti pesnik, pesma neće izgubiti ni trunku svoje umetničke vrednosti koju ima original. Imaće rimu, dinamiku, iste stilske figure, prosto se nikad ne bi reklo da ju je pisao neki francuski boem.
-Torima, šta to čitaš?
-Neke pesme, verovatno te ne zanima.
-Pa dobro, reci koje pesme...
-Ma nešto od Malarmea, ako znaš ko je to.
-Znam, kako ne bih znao. Labud i slično...ima neka dobra što sad čitaš?
-Evo jedne koja mi je zapala za oko:
"Sunce zvonce sija ubija
mene žene kamuflaža raža
skokovi tokovi smrt krt
sjebano znano ptice žice..."
-Daj bre, Avrame, kakav ti je to kurčev prevod? Ništa se živo ne razume, taj zna francuski kao ja svahili...
-Nemoj tako, ipak je ovo prevod Ivana V. Lalića.
-Aha, pa što ne kažeš. A dobro, ipak je Malarme težak pesnik, možda ja nisam razumeo...
Desetobojci su najbolji sportisti sveta, napisaće prosečni komentator sportskih vesti na sajtu HRT 3. Desetoboj je najzahtevnija atletska, pa čak i sportska disciplina, kazaće Duško Korać. Desetobojac je ljudina, najsvestraniji sportista, primetiće prosečni poznavalac sporta. Desetobojac je atletičar kojeg su bacači kugle šurili u plinaru proletos na pripremama u Baru. :zvučni efekat: Ček', šta?!?
"Mama, mama, hoću da budem sprinter", bile su reči koje su navele kevu da ubedi ćaleta da ga povede na najbliži stadion sa atletskom stazom. Razočaravajuće informacije od strane trenera su se nizale kao na traci. Brz je, ali ima i bržih. Fino skače, ali ga malo jebu teške kosti. Solidan je u bacanjima, ali ima male šake i uska ramena. Prepone? Izgleda da je nešto ostavio na preponama prvi put kad je probao da ih preskoči.
Ali je zato bio uporan, jebi ga. Postao je desetobojac. Obična nabildovana vreća od deset porcija proseka spakovanih u jednu celinu, koju će ljudi radi reda da štuju, iako ih u suštini zabole za neki tamo desetoboj, jer gledaće s familijom Jusu Bolta i Darju Klišinu.
Upornost upravo i jeste osobina koja će mu najviše trebati za zvanična takmičenja, dok trči, skače, baca kojekakve naprave, preskače prepone, ispušta dušu na nos i sve to u čitava dva dana, neprekidno, dok onaj sprinter, na čijem je mestu u startu želeo da bude, već uveliko odmara od svoje trke na kojoj se nije ni oznojio, češe muda na tribinama i uživa u društvu ruskih i ukrajinskih skakačica s motkom.
Treninzi su mu tek frustrirajući, perfektni za izgradnju luzerskog mentaliteta. Gadan je to trip. Odeš malo da trčiš, najsporiji si. Prebaciš se kod "daljaša", a svi skaču više od tebe. Bacaš kuglu, a ona se i ne dokotrlja tamo gde su ostali ostavili prvi trag. Manjak samopouzdanja prouzrokuje i manjak testosterona, što je uzročnik plot tvista iz prvog pasusa. I bacači kugle ga nisu posedovali zato što su homo, nego zato što mogu.
Da rezimiramo, desetobojac je lik koji nije dovoljno dobar ni u jednoj disciplini u kojoj se okušao, ali mu je bilo teško da to prizna i pređe na vreme na skvoš, ili tako neki kurac. Najbolji sportista dupe moje!
- E, Dudlaš, oslobodi mi zaletište, ovaj skok ti je poslednji, je l' da?
- Pa nije, nisam još nijednom skočio, tek sam izmerio zalet.
- Jeste, jeste, poslednji je. Skoči jednom i deder izvadi te rolere iz peska i izravnaj ga malo pre nego što odeš da vežbaš skok u vis, ljubi te brat.
--------------------------------------------------
- Ćero, čime reče da se bavi onaj tvoj?
- Lekar opšte prakse, tata.
- Au, dete, pa znaš li da smo i mama i ja hirurzi? Pih, to bre kao desetobojca da si našla. Bez neke normalne specijalizacije u kuću da mi ga ne dovodiš, je l' jasno?!?
--------------------------------------------------
- Hej, Slobo, šta će ti ta ronilačka oprema? Snimaš neki novi pornić?
- Zvanični sam dobavljač radnih odela za zaposlene u "JKP Venecija put". Pa naravno da je za pornić, jebogati.
- Pa što sad taj sado-mazo fazon? Pre toga su bili midžeti. Šta je sledeće, gej pornjava?
- Pa moram zadovoljiti sve ukuse.
- Loš ti je taj "desetobojac zonfić", jer onda budeš u svakom žanru prosek. Treba lepo da nađeš svoj stil i usavršavaš ga. Jedino tako se od amatera postaje Brazzers.*Definicija je napisana za MizanTrophy.
Reč kojom se opisuje kao prut vitka pripadnica ženskog pola, u narodu zvana još i vita jela. Njen obim struka stvara osećaj da bi je ker u čeljustima mogao nositi a najslabiji vetrić precvikao napola.
Pored sočnih lubenica (ili kruškica, šta ko preferira) i zategnutih, celulita-bez kriškica, lomni struk je jedna od najpoželjnijih telesnih karakteristika koje jedna žena može da poseduje. Zajedno oni čine ženski Bermudski trougao koji u svom najboljem obliku dostiže idealnu 90-60-90 meru, a u čijim se prostranstvima gube mnogi muškarci... Takvi sočni, vočni i egzotični, bezobrazno lomni komadi su nam raspaljivali maštu i bildovali desnicu, kako to Bora u onoj pesmi kaže... I nastaviće činiti to sve dok je kuraca da se dižu.
Sa druge strane, lendskejpare i mišelinke za njih imaju samo reči pokude, nazivajući ih Kosturkama devojkama, grisinama, anoreksičarkama i sličnim gnusnim nakaradnostima. Najobičnije ljubomorne nizačice epiteta sve odreda, eto šta su.
- A vidi onu što se skockala, uf kak'a je lomna!
- Pravo veliš, lomna: izlomio bih je otkurca!
- Razumem šta hoćeš da kažeš Baršunasti, samo bez detaljisanja ka' te molim...
- A šta, ti kao ne bi? Lomikurka prava! Idem da je priupitam neke stvari, možda ima gorući problem...
__________________________________________________________________________
- Vidi šta pišu novine: Muž terao ženu da nosi korset dvaes' godina, imala obim struka 35, ušla u Ginisa...
- E kad bi mene ugrejalo sunce, pa da mi žena bude lomna u struku. Ovako ja moram da se lomim sa koje strane da joj priđem kol'ka je!
- Ako, ako, i treba da se lomiš... Bolje da ljulja nego da žulja!
__________________________________________________________________________
- Doktore, doktore, kako mi je žena?!?!?!
- Pa, za početak Vam moram priznati, veoma je lomna...
- Što pušiš vnugo doktore, 'el ja za tvoju kažem da je pička i po!?
- Ma neee: Ima osteoporozu, lomne i krhke kosti. Moraće da se čuva preloma...--------------------------------------------- SK 2o!6 -----------------------------------------------
Majmun koji kmeči.
-Snime kmejmune prestani da kmečiš za forumom mejm!
-Kmejmune kozofilski što klikćeš u niziji, kmečaćeš kad dođe Putin može nešto kuvano na salašu!
-Jesi se vaciniso kmejmune pa se kmejmunišeš da ti nije ništa, važi važi!
-Galaktikose mejmune uzo si hotel sa malom decom pa se kmejmunišeš da ti je buka u hotelu!
-Kmečali ste na linkove dobili ste Ejdusa kmejmuni.
-Novax se nije vacciniso a vidiš sada cepa nove slemove, i ko je na kraju ispao kmejmun jeli!?
Stav o istoriji zbog kojeg ćete se iduće godine bez ikakve sumnje družiti sa godinu dana mlađom generacijom.
- Pavloviću, ustaj!
- Gde baš ja, nastavnice?
- Drugi svetski rat?
- To je bilo kada su nas bombardovali Nemci.
- Kada je počeo?
- Odavno.
Ceo razred se smeje
- Tišina! Koje godine, Pavloviću?
- A ne znam, znam da je tada sve bilo crno-belo i da su Prle i Tihi spasili Jugoslaviju.
- Sedi, jedan.
- A zašto su toliko bitni ti datumi i godine? Kada vas neko pita koliko imate godina, vi kažete da se dama ne pita za godine. Ne znate ni sami kad ste rođeni, a znate da pitate kada je bio Drugi svetski rat.
Jedna od omiljenih letnjih aktivnosti mnogih srpskih devojaka koje im srozavaju personaliti u minus beskonačno, svaku predstavu o njihovoj inteligenciji konvertuju u status fiziološke tuposti, a eventualni sertifikat Mense im se samozapali.
Jer je Stavros, barmen lokalnog kafića na plaži, a inače sin vlasnika tri apartmana, šesta zgrada od glavne ulice levo ka brdu, u 13. redu od plaže Pefkohorija, baš samo na nju čekao da se pojavi tog vrelog leta i samo njoj je poklonio svoje srce, vrlo rešen da joj potpuno ostane veran i čim se sezona završi doputuje u Srbiju. Pošto je sasvim logično da o tome razmišlja dok je šesnaesti put u tri dana jebe, a zapravo izbedačen što je ostalo još čak sedam dana do sledeće smene, kad će doći naredna tura busom iz Srbije u kojem će se možda naći neka koju je za nijansu teže manipulisati, jer smorio se i on čovek da laže nekog ko tako lako poveruje u sve što izgovori, a sve na onom njegovom retardiranom poluengleskom-polugrčkom, pritom naučivši i tri reči na srpskom gratis, tek da bi joj dokazao kako je zauvek njen.
- Jako mi se sviđaš.
- I ti meni, stvarno nemoj da se opterećuješ zbog svoje prošlosti, meni je to potpuno nebitno.
- Zaista si divan, ja sam samo bila stava da sve treba probati dok si mlad, pa sam malo eksperimentisala.
- Ma jasno, trojke, četvorke, sve mi je to kul, ja sam probao svašta, a sad želim da se skrasim.
- Okej ti je što sam bila sa tvojim najboljim drugom i tvojim bratom u trojci na onoj žurci?
- Ej, okej mi je da su sa tobom bili svi koje poznajem, da sam te zatekao u četvorci između dva finska kepeca i maorskog vrača, da su se svi sveštenici parohije ređali na tebi dok istovremeno vrše satanistički ritual uništenja. Baš sve mi je okej. Mislim, možda jedino… jesi li bila sa Grkom nekad u vezi?
- Jao, jesam, zaljubila sam se u Janisa u Paraliji pretprošle god…
- Završili smo.
Idealan trenutak da i roditelji malo priteknu u pomoć i podsete se davnih školskih dana.
- Trojka, Đorđeviću, moglo je to puno bolje. Pavloviću, donesi svesku! Da vidimo... lepo. Pavloviću, ko ti je ovo pisao?
- Ja, nastavnice.
- Baš si prolepšao rukopis i obogatio rečnik u poslednja dva dana.
- P...
- Evo, recimo, ova rečenica: "Nikolica je bio jako privržen za Žuju." Šta je to privrženost, Pavloviću?
- U... pa to je kad je neko privržen.
- Pavloviću, hajde ti nama da usmeno prepričaš "Orlovi rano lete"!
- Pa to je... Nikoletina Bursać, Nikolica s prikolicom, Lunja... Đoko Potrk... Lunja...
- Na mesto, Pavloviću! Petica onome ko ti je ovo napisao, a tebi jedinica dok sam ne pročitaš i prepričaš mi!
Najdiplomatskiji mogući odgovor ukoliko nemate pojma sa modom, a od vas se očekuje neki pohvalan kompliment za novu odevnu kombinaciju drugarice ili metroseksualnog druga. Ne može da se pogreši, ne može da se uvredi. Jer moda je ogledalo duše, kako kažu kreatori, a i oči su, kako kažu pseudoinspirativni statusi, pa sad tu sigurno ima neke konekcije.
-Jao, dušo, kako ti se sviđa moja nova haljina? Ove ogromne kragne su danas totalno in.
-Baš ti ističe oči, dušo.
-A, pa znala sam, to mora da je zbog ove grimizne bretelice iznad?
-Pa, više mi se čini da je zbog toga što te je ta kragna toliko stegla, da izgledaš kao da si progutala tanjir, pa si iskolačila oči.
______________________________________________________________________
-Šta kažeš za moje nove naočare?
-Pa... ističu ti oči.
-Toliko loše?
-Pa... šta ja znam, meni je još i simpatičan tvoj Kalrk Kent stil, ali nešto mi se čini da ja sa Digimon majicom i nisam najbolji autoritet za te stvari. Pitaj one likove sa šalom koji nose na deset stepeni, čula sam da su oni današnji modni autoriteti.
Riba u pokušaju. Misli da je riba. Šabani Badurci takođe se lože da je ona riba Pravi lajv na Badoo-u ima 16 likova koji je gledaju, koji pritom imaju izmađu 38 i 62 godine te je umislila ja de uticajna, poznata i nadasve prihvaćena. Uglavnom je đembela do zla boga, ali na sebi ima pudera i svega toga što imaju top kvarcovane pičke da bi sakrila bubuljčine, te joj uopšte ne smeta parče čipsa koje joj se zaglavilo u prevoju dva podvaljka na graoniku.
Svoj manjak opšteprihvaćene lepote nadomeštava forsiranjem neke intelektualne priče, svakako joj na Badu nalogu stoji opis:
Ne pisi mi poruke ako si nepismen. Molim nize od 180 cm, da mi se ne javljaju. Jaka kao lavica..komunikativna...duhovita...fina.. mrzim nepravdu, kretene..ženskaroše...psihopate...lako je biti muškarac, teško je biti žena...žene su opasnije od muškaraca....definitivno..pazi kako se ponašaš prema ženi...možeš da nastradaš...
- Brate provali ovu Milku, satire onu mrežicu pečenicu kao Liverpul Zvezdu na Enfildu.
- Koju Milku?
- Brate Milku treća do prozora, eno je tamo na stanici preko, mislim jebote vidi je kakva je, kapiram da je Badurka klasična.
- Badurka?
- Šomi brate ne vredi tebi pričati, i ti ko da si Badurac, samo nemaš 45 i u opisu lep zgodan neophodan.
- A brate izvini, nešto sam se setio Sneže, sve mi se srce steglo, već par dana samo o njoj mislim.
- Jel ima Badu?
- Nema ona ni instagram. Ona je pjur endžel, malo ko je video šta je ispod haljine.
Provodadžija. Treći član, ali ne prosti držač sveće, već aktivni posrednik, asistent koji sugeriše, vešto diže atmosferu, dozirano doliva ulje i ubrzava određenu reakciju, ostvarivanje veze.
Palivatra, trol zadužen za nemir i kontinuirano odvijanje. Iz cele priče na kraju izlazi nepromenjen, najčešće bez ikakvog benefita osim onog duševnog zadovoljstva proisteklog konzumiranjem spletki i intriga.
... random čekaonica, neka tetka iz komšiluka...
- Je l' znaš ti sine moju unuku Veru?
- Kako ne znam, pa išli smo zajedno u osnovnoj. (Auuu...)
- Eto moja Vera sama, ne udaje se, a godine prolaze... Ti isto lep momak, obrazovan...
- Izvinite tetka Smiljana, izgleda da su me upravo prozvali.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Ha, gledaj ga! Opet će da zasere.
- Stvarno, već treću turu obrće a ništa ne pokušava.
- E idem da pomognem čoveku.
- Kako da mu pomogneš?
- Pa da provodadžišem malo.
- Čekaj, a ja?
- Pa izbleji tu okolo, brzo se vraćam!
...
- Pa je l' se onako provodadžiše?
- Brate morao sam da smaram malo drugaricu od ove, blokirala ih, taman da ostanu jedan na jedan... veruj mi to je najbolja pomoć.
- Ma šta mi reče!?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
popio batine: E momci, eno ih ona dvojica što sam vam pričao.
pufer: Daj brate, mani se više toga, bilo šta bilo i kraj. A i znaš da si na uslovnoj.
katalizator: Šta da se mane bre? Idemo da im se najebemo keve!Definicija pisana za takmičenje: ''Ja u školu idem i dobar sam đak''
Ne može svaka žena biti "Femme Fatale". Ne, ona mora imati nešto posebno, iz nje mora izbijati neki "sexality", neka životinjska, primalna snaga, a u isto vreme se davati na znanje da je u pitanju jedna fina, nežna dama, sa gospodskim manirima. Ta žena može glavu zaludeti svakome, makar taj neko imao i srce od kamena. Ona je ubojito oružje, veoma efikasno i nikada ne zakaže. Njena lovina uvek postane njen plen. Ona se prilagođava svakoj situaciji i svakom ambijentu. Ona je kameleonski predator. Na oko krhka, ali iznutra je vatra paklena.
Ah, ta fatalna žena uvek mora živeti tu ulogu. Čuj - ulogu! To nije uloga, to je stav, to je način života. Ona kada je vulgarna, to nije vulgarnost neke cave sa štajge, to je viši, erotski nivo. To je nešto iz čega izbija erotski naboj, čije iskre mogu da zapal sve oko sebe. Ta žena je Jelena Trojanska 21. veka. Oko nje se ne vodi jedan, već desetine ratova. Njen miris je otrov, prijatan i opijajuć. Njeni su pokreti magija, oni hipnotišu sve oko sebe. Njen glas je najlepša Panova arija. Ona je sirena i na njenim su obalama čitave horde ostale nasukane. Nabori njene haljine su živo blato koje guta sve te nabeđene LEGO prinčeve. Ona je ta.
Definicija je napisana za revijalni deo takmičenja "Tvoja definicija zvuči poznato".
Božji blagoslov, preduslov za pojavu i razvoj ljudskog razuma, bez kojeg bi čovek još uvek služio kao tegleća marva.
- Radamese, na noge lagane, treba tegliti balvane, ove džinovske kocke neće same od sebe da se slože u piramidu, znaš?
- Ali mrrrrrrzi meeeeee, gospodaruuuu...
- Šta bre mrzi, stoko robovska, ustaj da ne bi radio bič preko leđa!
- Al, gospodaru, ja to stvarno ne volim... I oduvek mi je bila ambicija da postanem haremski rob. Zato sam nešto sinić razmišljao...
- A ti baš oćeš da te bacim šakalima, a?
- Ne, ne, čekajte da kažem šta sam hteo... Zaboravite na hiljadugodišnji mukotrpan građevinski proces u pustinji! Vaša piramida biće gotova dok udarite dlanom o dlan! Za neverovatnih sto godina, deceniju gore-dole! Ne moramo da teglimo kocke na balvanima! Smislio sam nešto sjajno. Nazvaću ga... Vrt.. Kotrlj... Kot... Toč... Točak!Definicija pisana za http://vukajlija.com/forum/teme/68329-svi-putevi-vode-u-pakao-blesavo-takmicenje
Osobe koje uđu u autobus i od tog trenutka prestaje lagana, normalna vožnja, ruka sve jače steže šipku i počinje divljačko ceđenje raspale kante od autobusa, sa ciljem da se majstor pred prijateljem pokaže kao šmeker, baja i lik koga boli kurac za sve.
Počinje vožnja jednom rukom, više ne sedi kao da mu je motka u dupetu, nego se izvaljuje unazad sa nekim kul izrazom lica. Sledi tura pametovanja o politici, pljuvanje njegovih šefova, kasno kočenje, psovanje drugih učesnika u saobraćaju, preskakanje stanica, trubljenje pičkama i sve što nije do tada radio. Ako ima muziku unutra, pojačaće je do tačke krčanja, jer može mu se. On je gazda tu. Kakav direktor, Vučić, Dačić, policija, kurac-palac.
Sve zna u tom trenutku. Ima odgovor na svaki problem koji postoji u državi, a naravno da je rešenje uglavnom streljanje nekoga, jer on bi to po kratkom postupku. Ne ulazi u dublje neke stvari zato što prijatelj izlazi za par stanica, pa mora da žuri sa time da ga impresionira. Stvari postaju još gore ako je prijateljica u pitanju. Onda ni ne gleda na put. Gleda u nju i vozi po rupčagama, dok putnici poskakuju po autobusu i sudaraju se kada god legne na kočnicu.
Najgore od svega je što se i prijatelj odjednom oseća kao neki gazda, pošto ipak on poznaje lično tu uber-nadrkanu personu od vozača, koja gospodari tim prostorom i umesto da mu kaže da je indijanac i da iskulira malo, u većini slučajeva ga prži da bude još gori. A ovom malo treba. Već je dovoljno naprženi džiber i seljak i ovako.
- Ma ja da ti kažem, jeb'o bi ja mamu onom Dinkiću. Pedeve dvaes posto. Mamu li mu lopovsku jebem, strelj'o bi ga na licu mesta.
- Jašta bre. Opa, vidi onu pičku tamo.
- Uf što je dobra, ček da joj otpozdravim.
- Kakva guzica. Kako meša dobro bre uf.
- Sad bre mogu da izađem iz autobusa, da joj objasnim par stvari i da je privedem, nego žao mi ovih ljudi što idu na posao.
- Prošao si na crveno.
- Ma bole me kurac bre za crveno.
- A je l' smeš ovako stanicu da propustiš?
- Ma kako ne smem bre. Ko će šta da mi kaže. Šef. Neka izdrkana kontrola. Ma idi bre. Gle'j sad ovo. Ovo mi je omiljena krivina. Opaaaaa!
- U jebote, posudarali se ljudi. Vidi ih kako te gledaju bre.
- Ma neka, nek se razbude malo. Da neće neko da kaže nešto?
- Gospodine, je l' može to malo sporije?
- Izvini, ne čujem te od parfema.
- Al si mu šukn'o.
- A ne nisam.
- Ima izlaz!
- A sad je baš našao da siđe, taman volim ovde da ga zaletim.
- Jebiga i ja silazim ovde.
- Ajde, javi se da odemo na pivo neko.
- Važi Fanđo. Vidimo se.
- Pozdravi sestru od žene. Onu crnu, guzatu hehehe
- Hoću, hoću. Ubiće te žena jednog dana.
- Ma koja žena. Pere, čisti, puši i to je to.Definicija je napisana za Mizantrophy
Uzdizanje čoveka u epu o Gilgamešu je opisano scenom gde Moldavka neukom divljaku imena Enkidu uz komad hleba tutka hladno vopi. Nije to zabadava tako napisano. Još od mitske planine Olimp, najveće birtije i jebarnika antičkog sveta, gde se Zevs sa ekipom bogovski unezverivao kraj vesele mašine za destilaciju nektara, preko hrišćanskih apostola koji su se bogougodno malo-malo pričešćivali rujnim vinom, modernih literarnih divova Džojsa i Hemingveja koji su voleli i popit', a i zagalamit', pa do veličina moderne poezije dvadesetprvog veka – gospode Žareta i Gocija. Kroz milenijume, tendencija ka dobroj kapljici i prkosnom hedonizmu se prepliće kroz životne priče velikana svog vremena...
Kad obrneš krug i skapiraš neke stvari, prateći neko nepisano pravilo, izmigolji se neki poriv koji pojačava želju za cugom i celivanjem ženske čeljadi, kvalitet u oba slučaja nije prioritet. Nije to autodestruktivna rabota nikad bila, i pored toga što su horde reumatičnih baba i bezmudih sivih ziceraša vazda tvrdile – to je samo inat, seljačka šamarčina po faci, ionako apsurdnog, života. Poslednji slobodan potez koji možeš da uradiš da bi skončao život dostojanstveno. Posle par čaša žestine dok zakopščavaš dugmad košulje i ljubazno se zahvaljuješ nepoznatoj devojci, lepog lica obasjanog crvenom lampom, shvataš – u sobi dva sa dva te radnom javne kuće, u random čaršiji gde su te bačene kockice života odvele, krije se maltene sva istina koju bi trebalo da ikad da spoznaš o životu. Madam sa ulaza, koja te odmerila od glave do pete kad si smušen dolazio da obaviš pos'o, zna verovatno više od životu od bilo kod živog, akademski uokvirenog mislioca.
Jebaji ga, na kraju i početku, svi se mi rodimo upišani i usrani, progmižemo crnicom sve vreme bojeći se neminovnosti koju niko nije izbegao: smrti. Jednom i nezbežno dođe, mandrknemo. Neretko upišani i usrani. Posmatrano sa neba, između groba doktora nauka i turskog kamiondžije nema neke razlike: mrlja jedan, mrlja drugi. Jedinu razliku čini samo jedna istina: da li si živeo i umro kao uplašeni glodar, ili si se nasmejao smrti u lice. Probuditi se mamuran u krevetu nepoznate punačke sredovečne konobarice – neuporedivo dostojanstvenija opcija nego štekati kintu sebi za spomenika na kome će pisati “Dr.dipl.ing. Isidor Hadži-Komazec”... Biti prevaren pićem i nije tako loše.
Žena koja ide po selu i ogovara. Sokačara.
- Pa sunce ti jebem detinje, šta napravi?
- Šta sam uradio?
- Što se napi sinoć?
- Kako znaš da sam se napio?
- Celo selo zna. Svraćala mi je Rada Poseluša, sve mi ispričala. Celo selo čulo da si se napio pa ukrao traktor Boži Jazavcu da sa onim tvojim gilipterima ideš do varoši u pekaru, pa da vas jurila policija, pa da si im pobeg'o kroz njivu Raje Kobca, pa da ste upali u Dušanov ribnjak, pa da si išao kod Stoletove Mare pod prozor, pa da si onda go golcijat jahao Miletovog vepra kroz Miletinu livadu! Jao Bože, što me ne ubiješ, pa zar moje dete ovo da mi napravi?
- Jebi ga, pili neku Ajaksovaču. Ne ponovilo se.
Radnja koja se obavlja neposredno pre samog čina kupovine ili razmene, Ahilova tetiva raznoraznih Mletaka koji bi svoj poluproizvod uvalili po najskupljoj mogućoj ceni čak i rodjenoj majci, a ne tebi, naivnom zagovaraču konzumerizma.
-Kakav li je ovaj Hmadi Ndiaye, majku mu jebem, dal' da ga uzimamo?
-Znaš ono, nije Andro Knego, al' mož' valjda da prodje.
-Ko da 'leba nije jeo dvegodine.
-Ne znam, ajde dotvorimo čep, daj mu jedan sendvič i neka ga nek trči jedno dvasata oko stadiona, pa ćemo da vidimo.------------------
-Jeli ti majmune, što te nema onaj dan predjesmo celog Vičera kod mene, pomrvismo Boga oca, a tebe nigde. Jel' te to Nevena obavezala? Ja bi' rek'o da jeste!
-Ma ne pričaj gluposti, bio sam zauzet nešto.
-Pičko, iš'o si sa Nevenom i njenom sestrom u šoping video te Rale iz kola!
-Ajde ćuti!
-A dobro jeli, jesi izvadio čep, mislim jeste li ono bar?
-Ništa pre braka, tako Nevena hoće.Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
