Reč „đuntilo“ pominje se kod nas još oko 1880-ih, kad ljudi nisu imali prave piksle kao danas. Pušilo se svuda, a kad nestane mesta za pepeo, koristilo se šta god padne pod ruku. Čaša, tanjir, poklopac od lonca. Umesto da stalno objašnjavaju „daj mi nešto umesto piksle“, narod je počeo da govori: „Dodaj mi đuntilo.“ To je značilo bilo koji predmet koji može da posluži kao zamena za pepeljaru. Vremenom se ta reč izgubila, ali ostala je kao zanimljiv primer kako se ljudi nekad dovijali i pravili svoje izraze.
Kaže se da je u starim Beogradskim kafanama postojala i pesma u kojoj se, onako usput, pominjalo đuntilo. U toj pesmi, pevanoj uz tamburu, opisivalo se veselo društvo koje pije i puši, pa neko u šali zatraži: „Dodaj, staro đuntilo.“
Pod lipicom, granom zelenom,
skuplja se narod u veselje,
pesma tiha niz sokak se vije,
šargija tamburom pesmu zbori.
Oj, narode, natoč’ još pive,
nek pesma traje dok sunce siđe iza planine
Kad cigarilo izgori celo,
„dodaj mi, brate, đuntilo!“
Pod lipicm, granom zelenom,
skuplja se narod u veselje,
pesma tiha niz sokak se vije,
šargija tamburom pesmu zbori.
„Nemam pepeljaru, ima l’ ko djuntilo pri sebi?“
Biranje između dva zla.
Kao šiveno odelo za izvođače.
Hotelska verzija iznajmljivanja stana na par sati. Idealno rešenje za sve kojima je auto mali ili žive sa roditeljima.
Fahreta Gluhaković.
Urođena želja prosečnog ćaleta.
Poza u seksu gdje ne koristiš zaštitu i pumpaš je do kraja za vrijeme plodnih dana.
- Ajde, nemoj stati. Ko ne skače, taj je ćaci.
- Ide leteći Eskalibur do balčaka.
Dok skontaš koje su koje, shvatiš da si kupio pogrešne.
Zajednički ubodi na narkomanovoj ruci.
Paučina, prašina... Pustoš.
Tuga i opomena.
"U tvojim godinama tvoja prababa je imala sedmoro dece, tvoja baba četvoro, tvoja majka dvoje.
Ti imaš svojih pet abortusa i svoga koker španijela."
Aleksandar Hleb na letovanju u Dalmaciji.
Jutarnje ispiranje grla.
Vikipedia.
Žensko biće koje je za maminu i tatinu vizu putovalo u Trst po farmerke i trenerku, a vratilo se nazad kao živa reklama za Beneton i Karera naočare za sunce. Danas se izraz koristi za svaku devojku koja ima više garderobe nego što autobus Lasta ima sedišta. I dalje priča o onim cipelama iz Italije, kao da su Sveto pismo.
– Brate, treći dan nosiš istu majicu.
– Nemam ti ja budžet kao lutkica iz Trsta.
______________________________
– Odakle ti ta jakna?
– Ćuti, pozajmio sam je od lutkice iz Trsta, sad vredim 300 maraka više.
______________________________
– Kako je prošao sastanak?
– Bilo je dobro sve dok lutkica nije počela da priča o šopingu iz Trsta.
Osoba koja nije u stanju da o bilo čemu zauzme čvrst stav.
Gore - Dole
Verujem - Ne verujem
Nisam mislio na Berlin - Ja sam mislio na Berlin
Kad kresneš koleginicu s posla.
Podmazani vršilac dužnosti.
Čarobna tečnost u plavoj flaši sa crvenim čepom. Lek za sve boljke, od škriputave kvake, preko zarđale šarke, do emotivno zarđalog srca. Ako nešto škripi - špricaj. Ako ne radi - špricaj. Ako i dalje ne radi - verovatno ti treba čekić.
Glavna konkurencija domaćoj rakiji.
Veoma sofisticiran i uzvišen izraz za priproste ljude i klasične sirovine.
Ovaj izraz označava veliko imovinsko stanje koje neko poseduje, a svi (navodno) znaju kako je čovek do istog došao (te ga indirektno kritikuju).
Navedena fraza poreklom je iz pesme poznate, bosanske seljačine Mileta Kitića, te je i izraz, sam po sebi, plitak i seljački.
sasvim standardan razgovor na slavi
Dragana (ničim izazvana, započinje priču o čoveku kojeg ne zna, ali o kome je slušala od glupih i primitivnih komšinica, kakva je i ona sama): "E, a di je onaj Borković? Čujem opet nešto mulja na tom internetu, sve neki avioni, kamioni, otkud njemu taj mercedes novi?"
(pomenuti Borković niti zna Draganu, niti bi mogao zamisliti kako o njemu sere jedna sasvim nebitna osoba, nebitnim ljudima, u sasvim nebitno vreme i na tako nebitnom mestu)
