Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

Редован коментар старијих људи и теоретичара завере на летњу временску прогнозу и саопштења о тренутној температури.

Древна техника која се користила при којекаквим изборима наших детињстава. Једноставна рима, "зими, зами, зом, ко испадне сом", пресудила је у таквим епским догађајима као што је избор голмана у викторијама, дечака који ће да пљуне девојчицу, ко ће да позвони комшији на врата и да побегне, и слично. Колико год овај постутак деловао застарело, чини се да се исти још увек користи у српској православној цркви.

Нека фризура, јебем ли га.

Dok čovečanstvo vapi za otkrivanjem leka koji će izlečiti rak, možda sidu, ili samo najobičniju perut, novosti po tom pitanju nema ni od korova. Nasuprot tome, besmislena, "trošim tuđe pare uzalud, jer sam isfrustrirani štreber" otkrića (i ako je sramota tako ih nazivati), izviru na sve strane, poput bubuljica na licu tinejdžera za koje, uzgred budi rečeno, još uvek u dvadesetprvom veku nije pronađen lek.

Elem, da li zaista postoje ti naučnici sa univerziteta u Masačusetsu? Ili, što je više verovatno, u nedostatku tekstova koji bi popunili glavnu stranicu šizofrenih internet portala (čitaj B92), urednici se obrate dokonoj kafe-kuvarici Mici, da sastavi poneku mudru reč, jer je i više nego kompetentna, obzirom da joj ćerka pohađa medicinsku školu? U oba slučaja, rezultat ovakvih tekstova treba da bude isti - odvratiti misli čitalaca sa prethodno pročitanih vesti i navesti ih na to da u sebi razviju još viši nivo hipohondrije, jer se onda neće baviti esencijalnim pitanjima za opstanak u ovom surovom društvu!

Glavna i osnovna karakteristika ovih vesti je da svaka rečenica demantuje prethodnu, kao i da svako novo otkriće totalno pobija ono od juče!

Obično obrnuto proporcionalan razlogu zbog koga se briješ.

Pripadnici romske nacionalne manjine koji skupljaju sekundarne sirovine, i koji su specijalizovani za skupljanje metala. Najčešće se voze u pik-ap kamionima i beogradskim BMW-ovima. Prepoznatljivi su po porukama koje šalju preko svojih razglasa.

Disciplina koja najviše leži zaposlenima u javnom sektoru.

Ako je suditi po diskaveriju svaki Amerikanac koji ima posao, tako da danas imamo eksperte za varenje, eksperte za čišćenje konjskih fekalija sa ulica, ekperte za pranje automobila...

Zgodan način da od nekog izdejstvujete željenu radnju, a da pritom ostanete savršeno fini i kulturni. Reč posle koje je ta osoba prosto primorana da uradi to što ste zahtevali, a da pritom izgleda da ste vi to upravo zbog nje same želeli.

Из мог краја. Фиксати се. Бити на игли, цепати се у вену, чачкати се, ђанкати се, гађати се, пуцати се, пумпати жилу, рокати се.

Кад загуглате овај термин свемогући претраживач вам као први резултат избаци ово. Ако вам на први поглед не делује сумњиво треба да се запитате да ли можда и сами не спадате међу рајетине.
Рајетин чак није ни чист турцизам, како су нас учили наши врли наставници језика сербскога. Има га и у арапском и, гле чуда, раја означава стадо.
Следећа нелогичност у објашњењу појма је – хришћанин. Глупости !
Рајетин нема везе ни са вером ни са нацијом на овим нашим просторима. Рајетин не можеш постати, рајетином се родиш. Или јеси – или ниси ...
Доказ ?
Хех, осврните се око себе. Посматрајте децу у игри. Ослушните њихове разговоре. Мале рајетине ћете одмах непогрешиво препознати. Киње слабију децу од себе, нарочито кад су у чопору, а кад се појави ауторитет у виду старијег брата, оца или било кога спремног да заштити нејач, беже подвијена репа. У разговору су надобудни и хвалисави дозлабога и углавном се хвале оним што им очеви ИМАЈУ, а не шта УМЕЈУ. Митоманија и идолопоклонство владају њиховим душама.
Од малих рајетина настају велики рајетини. На списак објеката идолопоклонства из дечјег узраста (углавном естрада и спорт) се додају нови (властодршци, политичари и тајкуни). Осећања су помешана – од имбецилне опчињености, преко страхопоштовања до клице мржње закопане негде на дну душе.

Рајетини и рајетинство, дакле, није турцизам. Турци су само кумовали.

Занимација с ефектом пујда од које ти се зацакли око, дигне курац и помрачи ум. Убица времена и дизач адреналина на кратке стазе, али и јак ометач пројектовања здраве амбиције у реалност на дуге.

На вересију, лер, образ, на мајке ми, на дођем ти....

Термин датира из времена када су бркови били украс људског лица, који је носиоцима истих давао извесне привилегије у трговини.

Neobična praksa dela TV auditorijuma da po uključenju u emisiju sa voditeljem razgovara kao da su zajedno čuvali ovce. Karakteristično je samo za pojedine emisije koje pomenuti gledalac prati dugo i ima osećaj da autora odlično poznaje. A zašto i ne bi kada sa njim priča već godinama preko svog prijemnika? Kada dobije svojih pet minuta slave već je kasno. Jer je zaboravio šta je hteo da kaže kada je nekoliko godina ranije prvi put dobio želju da kaže nešto za Dnevnik. Jedino što mu ostaje je da pohvali emisiju i pozdravi većinu gostiju.

Sporedni benefit koji se ostvaruje radeći na nekom poslu.
Policajac i vojnik ne moraju da kupuju odjeću i obuću za posao jer dobijaju uniforme.
Radnik u željeznici ima besplatan prevoz u unutrašnjem saobraćaju.
Ljekar, ma koliko đubre od čovjeka bio, zbog svoje profesije će imati društveno poštovanje i ugled.
Glumica u filmovima za odrasle... ma, znate već!

Upitah lokalnog objektodržaoca palačinkavnog i sendvičnog dijapazona. Srednjoškolski dani nisu nudili previše enigmi i intriga, te se ponadah jednom racionalnom objašnjenju o skoku cene mekike s kremom sa dvadeset na trideset domaćih apoena.

Odgovor se iskobelja kroz prozorče lokala iz maglovite atmosfere oplemenjene isparenjima rumunskih viršli i izađe na svež vazduh među dečurliju sa izrazitim bolom u kurcu i gurbete sa građevine:

Za razliku od "običnog" crva koji u jabuci pravi "običnu" rupu, crv sumnje buši ontološki i sociološki fundament "jabuke kao takve".

Dvadesetdrugi poen u basketu. (Dvanaesti ukoliko se basket igra do jedanaest)

Vreme potrebno da saznate ko je negativac, ko glavni lik, a ko lokalna pijandura i predmet ismevanja u seriji.