Stavljena je tačka na jednu epohu. Nema više kevine kuhinje a posledično, ni jela na kašiku, koja iznuđuju eskivažu tog obroka ukoliko te isti podseća na traume iz detinjstva i ujnu koja nakon obroka obliže i brkove. Nema ni tih nekih sitnih udobnosti roditeljskog doma poput ćaletovog deranja na televizor kad tekma krene u smeru suprotnom od očekivanog. Nema više ni švecinog poluretardiranog kerića koji oduševljeno bulji u veš mašinu koja se šeta po stanu dok centrifugira.

Jer ti sada, ko-na-čno, živiš sam. Štono kažu sad si ekonom svoga dobra, pritom potpuno nesputan mogućnošću da ti neko bane u sobu dok poliraš kacigu.

Moš mislit, taj dugo očekivani osećaj slobode se vrlo brzo isprao i ostavio priično gorak ukus u ustima. Ushićenje povodom apsolutnog odsustva bilo kakvih ograničenja i civilizacijskih normi koje bi mogle sprečiti, recimo, pišanje u flašu koju držiš kraj kreveta jer te mrzi otići do ćenife je iznenađujuće brzo isparilo. Društvo ne zoveš kod sebe - delom jer su se poženili, a i gde da ih smestiš, u svoja 4 kvadrata ? Jok, vi koji ste izmakli bračnim okovima jer vas nijedna neće, ste sada klapa samostalnih sivih sokolova kojima je plata magacionera dozvolila let iz roditeljskog gnezda u pravcu Sunca, i vi u maniru civilizovane gospode se izvoljevate zapijati u birtiji. Privođenje riba ? Ne preterujmo.

Ono što je, dok je još bilo u domenu mašte bilo tvoje malo kraljevstvo, sada je nešto veoma slično svinjcu. Društvo ti za ono malo časova kada ne rmbaš da bi platio svoj penthaus od 4 kvadrata čiji zidovi pamte Rankovićev pad, ili ne spavaš pravi buđ koja se onako svojevoljno kultivisala usled tvoje sklonosti da redovno čistiš prostor u kom obitavaš. Suvi obroci iz pekare su već dovoljno naškodili konzistenciji tvoje stolice, a bogme i frekvenciji iste na dnevnom nivou.

Ipak, nije sve tako crno. Počinješ uviđati da od goreg može gore pa se ta odluka da počneš živeti sam svejedno može ispostaviti kao sudbonosna - sve ono što si tokom većeg dela svog života uzimao zdravo za gotovo počinješ neizmerno ceniti. Nad čistom WC šoljom vršiš apoteozu, toplo i kuvano jelo se više ne preskače. Ni boranija.

I tada ti posle par decenija sprcanih u dupe, iz iste te gujsce dođe u glavu da nije sve onako kako može izgledati na prvi pogled, da život nije holivudski film, i da si poprilično nesposoban da se staraš sam o sebi. A samoevaluacija je bitna stvar, dakako. Skapiraš da se, jebiga, život neretko sastoji iz kompromisa, i umilnim glasićem večitog apsolventa filozofije moliš ćaleta da ti pomogne oko selidbe stvari u gnezdo iz kog si potekao. To je što je, a osećaj kad navučeš čiste gaćerone uz lavež one idiotske džukele iz hodnika zaista nema cenu.

Елегантнији назив за позамашни женски деколте.

Ljudi puni kompleksa pozdravljaju svakojake budale ne bi li se culo da oni dolaze iz tudjine i da su puni para.
Placem kada to citam, plasim se sta ce biti sa mnom, zivim u Nirnbergu.
A dok su ziveli u Batajnici nisu nikog pozdravljali.

Golubovi koji su ranije bili jato, pre nego što je došao stari čika sa mrvicama.
Ljudi funkcionišu na istom principu.

Kada je devojka zgodna ali ružna u faci.

Једини човек који воли да од девојке добије ногу.

Sredstvo za ulepšavanje muškarca

Srpska dijaspora, udaljeni i strani matici skoro kao vanzemaljci.

Kablovi od kompjutera, zvučnika i pojačala sklupčani oko vaših nogu.

Veoma mučan i neprijatan događaj za sve članove porodice pri kojem je karakteristična neprijatna tišina. Članovi se ne usuđuju da progovore jer znaju da to vodi početku nove svađe koja je najopasnija upravo za stolom jer su svima pri ruci noževi i viljuške.
Svi se trude da što pre pojedu hranu tako da mogu da se udalje od stola.
Ipak, pored svih mera predostrožnosti, svađa se započne na najneočekivaniji način:

Obično je to onaj tip koji je karijeru započeo u magarećoj klupi.

Radnici gradske čistoće koji zbog boje svojih prsluka neodoljivo podsećaju na igrače L.A. Lakersa.

Зид пун влаге.

Nauka o bekrijama.

Масонски симбол који сугерише присуство великог мајстора у унутрашњости објекта у изградњи или реновацији.

Када сламчицом пробијеш ону рупицу на тетрапаку у коме се налази чоколадно млеко.

Bokser za gimnazijalce.

Predizborna raspodela stranačkih obaveza.

Prepun autobus GSP-a kada lije kiša, na čijoj ,,palubi'' su svakojaki predstavnici urbane džungle našli privremeno utočište: džangrizave babe i dede, emosi, fenseri, delije, grobari, tih-miran-i-po-malo-krvoločan lik, gotičarke, metalci, likovi i likuše sa sluškama i kapuljačama, po koji zalutali biznismen sa aktovkom, žena sa detetom, pripadnici romske populacije. Svi idu negde, gde ih Noje odvede, samo da ne bleje po kiši.

Daleka budućnost. Najčešće predstavlja vreme koje će se uslediti nakon par decenija. Uglavnom se koristi u negativnom kontekstu ili usled brige pri pogledu na neodredjeno nekad.